Гледајући клип о хаплогрупама од Небојше Драшковића ( на моменат изузимо тврдње о И2 као аутохтноним и сличним тврдњама ) запазио сам да је споменуо да су Стијеповића и Видовић у Рисну настали од Милетића то јест да су Милетићи на Леденицама задржали презиме а Стијеповићи и Видовићи промијенили ( што је у супротности са породичним предањем тих породица о три брата Стијепа Вида и Милете).
Питао сам се одакле му идеја за ову тврдњу и онда сам се сјетио да у документу од 3. јуна 1335 се спомиње Мојан Милетић заједно са Грубишом Толић Ненојем Озринићем и Павлем Костићем. Можда је превелики размак али индикативно је да Милетићи који су дошли на Леденицама око 1600 постоји тврдња кроз литературу да су дошли са Чева док се са хаплотипом Стијеповића та прича потврдила.
У основи може се поставити нека теорија да је Милетић брат од Неноја Озринића од којих су развила братства која немају свијест о Озринићком поријеклу( Стијеповић, Видовић, Ераковић, Килибарде) мада би био неопходан још неки индикатор.
Хтедох да погледам тачан упис у документ од 3-ег јуна 1335 и нађох расправу на ФБ страници (
https://www.facebook.com/plemecevo/photos/risto-kovijani%C4%87-je-u-kotorskom-arhivu-na%C5%A1ao-ovaj-dokument-iz-1396-%C4%91e-se-pominju-/418371318272365/).
По обичају, садржај пршти од интерне племенске српско-монтенегринске расправе. Колико сам видео, монтенегрини тај упис користе као доказ за аутохтоност монетенгрина и негацију "српства" Озринића... У расправи се помиње и горенаведени документ из 1335 г.
Извесни Жељко Остојић (претпостаљам да је реч о писцу е-књиге "Озринићи" која се може наћи на интернету) оспорава тај запис:
(Рад Риста Ковијанића је интресантно етнолошко дјело. Али као рад из области историје његов рад је потпун промашај. Он полази од погрешне претпоставке да су у документима забиљежена имена и презимена. Презимена се у Венецији и Аустрији појављују у осамнаестом вијеку, а у Србији, Црној Гори и Босни вијек касније. Вукота Вукашиновић је син Вукашина. Драшко Поповић син попа Пренте. Вук Мићуновић син Мићуна. Куд им нестадоше презимена! Петар Озринић је власник винограда код Тивта 1335. године. Ратко Озринић је апотекар у Котору 1396. године. Да имају везе са Чевом сви би Чевљани још тада сишли у град. Овако испада да су пред дивљим Которанима побјегли у планину да живе у хармонији са мирним Турцима. Назив Озринић није искључиво везан за Чево. Осим око Котора име Озринић се помиње око Подгорице, Никшића, Риђана, Гацка, Дубровника, Пећи... Да не помињем друге чињенице у вези овог рада. Није ни битно, а нема ни сврхе детаљно објашњавати. Ковијанић је пошао од погрешних претпоставки и дошао до погрешних закључака. Ристо Ковијанић није ауторитет на који се неко озбиљан може позивати. Остојић у књизи Озринићи наводи и велики број других архивскигх докумената са поменом Озринића (Озринићи, Милетић, извесни Стијепо(вић?)... - Бокезу).... и даје преглед разних предања и претпоставки о зачетку племена Озринића. Није искључив у својим тврдњама, али сматра, колико сам видео, највероватнијом тезу да је предак Озринића дошао у Чево око 1400 -године, десет-двадесет година након Косовске битке. И да има неке везе са Немањићима... (!?? ово је већ део фолклора)
Мени ова Остојићева хипотеза изгледа мање вероватна од хипотезе која би се могла претпоставити на основу архивских докумената - да су Озринићи већ у првој половини 14-ог века одомаћени у залеђу односно широј околини Котора. Што, наравно, нема никакве везе са монтенегринском варљивом само-перцепцијом.