Нешто ми је сумњиво ово објашњење.
Колико је уопште наших људи у Шекулару и Ровцима у 19. вијеку и раније уживо видјело деву, и грбу на леђима код људи повезивало са том животињом? Чак и да су је видјели у неким турским караванима, колико је то могло бити често да би ушло у прости народни говор. Не кажем да је немогуће, само ми дјелује мало натегнуто.
Много ми је логичније да је женско име Дева повезано са Дјева, и у другим језицима имамо имена који имају дјевственост као основу- Вирџинија нпр.
Осим тога, у Крајини је то раније било прилично често име да би било надимачког карактера.
Верујем да су знали шта је дева (камила), ако је можда и нису видели, сигурно су знали да постоји такво створење, а најупечатљивија особина јој је управо - грба.
Мало ми је необично да буде изведено од дјева (дјевојка, дјевица), у крају где говори ијекавски, а девојка не каже чак ни дјевојка, него ђевојка. Логичније би онда било да су је назвали Дјева.
Могуће је да име Дева, уопште, нема везе ни са камилом ни са девицом / девојком, већ да је надимачког типа, од неког дужег имена.
Примера ради, у Шекулару имамо женска имена, иначе не тако честа - Гина и Гола (дуг нагласак на првом слогу), изведена од Ангелина и Госпава, али су временом постала имена која се дају девојчицама у таквом (надимачком) облику. Могуће да је и Дева настало од неког сложенијег имена, само немам идеју које би то име могло бити.