Својевремено сам у историји архитектуре учио и о Коруновићу. Иначе Савремена архитектура ми је на факултету најбоље ишла, то је један од ријетких испита гдје сам добио десетку
Генерално, експресионизам, којем је и Коруновић припадао, је један од најинтересантнијих раздобља архитектуре 20. вијека. Управо због свог идеализма и слободног стила, експресионисти нису богзна како добро прошли са политиком.
Падају ми на памет, двојица сјеверноњемачких експресиониста, који су у неком смислу слични Коруновићу, Фриц Хегер и Бернард Хоетгер, а поготово Хоетгер. Хоетгер је, слично Коруновићу, кокетирао са националним, био члан нацистичке партије, али Хитлер је генерално експресионизам сматрао дегенерисаном умјетношћу, па је Хоетгера избацио из партије. Ипак су нацисти више вољели чист монумантални класицизам, без пјесничких момената.
Како год, Хоетгерова архитектура, и данас остаје као једна од најоригиналнијих у Њемачкој у 20. вијеку. Ово су неки детаљи: