Један догађај који описује Менандр иде у прилог томе да влашки Словени нису били подчињени Аварима. Додуше то непотчињавање треба посматрати у контексту године на коју се односи, а то је 578. година. Не знамо како се ствари између Авара и Словена стајали прије и након ове године.
Менадр наводи да су Словени (независно од Авара) опустошили сву Хеладу и да цар Тиберије није у томе могао да их заустави, јер му је сва војска била на истоку. Једино чега се цар досјетио јесте да покуша да Аваре и Словене доведе у сукоб и да на тај начин скине Словене са врата Царству. Упутио је посланство кагану Бајану у Панонију, који је прихватио приједлог да ратује против Словена. Менадр затим наводи да каган то није одлучио због приједлога Ромеја, већ из разлога што је сукоб Авара са Словенима већ тињао. Нешто прије царевог приједлога, каган је упутио Словенима посланике да узму данак. Посланике је дочекао Даврит или Дауренцијус, кнез Словена (неки наши аутори читају Добрета), одбио их је са реченицом: "Други не владају нашом земљом, већ ми њиховом и тако ће увијек бити за нас", а затим су Словени побили аварске посланике. Због тога је каган био киван на Словене.
На основу Менандровог описа може се претпоставити гдје су ти Словени, који су били слободни, живјели.
"Прибыв в Пеонию, он перевел в римские области Ваяна и войско аваров на так называемых длинных судах. Говорят, что перевезено было в римскую землю около шестидесяти тысяч всадников, покрытых латами. Проведя их оттуда через Иллирию, Иоанн прибыл в скифскую область и опять перевез их через Истр на судах, способных плыть взад и вперед. Как скоро авары переправились на противоположный берег, то и начали немедленно жечь селения склавинов, разорять их и опустошать поля. Никто из тамошних варваров не осмелился вступить с ними в бой — все убежали в чащи, в густые леса. "
Авари су дакле кренули из Паноније, ријечним путем су дошли до земље Ромеја, вјероватно негдје на подручју данашњег Београда. Ромеји су их провели преко своје територије, Илирије. Под Илиријом се овдје подразумјева префектура Илирик која је обухватала подручје данашње Србије, Црне Горе, западне Бугарске, Албаније, Македоније и Грчке.(али не и Босну и Херцеговину и Хрватску). Пут аварске војске је по свему судећи ишао преко данашње источне Србије, долазе у "скитску земљу" прелазе Дунав и већ ту недалеко од Дунава пале словенска села, док Словени бјеже у шуме. Овако како је описано, ти Словени су највјероватније боравили негдје у западним дијеловим Влашке низије.
Те 578. године ови Словени нису признавали власт кагана, али постоји могућност да прије тога јесу, јер им не би без разлога каган слао посланике са захтјевом да плате данак. Неких 20-ак година прије овог догађаја, Авари су уништили Анте на доњем Дунаву, по ромејској инцијативи.