Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*

[Андрић]

Већ је помињан на теми рад Милана Карановића из 1931. године, под насловом Наследна кнежевска породица у Змијању.

Под овом породицом,а судећи по досадашњим резултатима, готово да нема сумње треба подразумјевати управо овај род. Занимљиво је колико се предања која су забиљежили Кочић и Карановић на Змијању полапају са историјском хронологијом, али и са генетичким резултатима.

Најстарији познати оснивач кнежевског рода на Змијању је кнез Ратко. И предање, а рекао бих и историјски подаци из пописа, указују да је кнез Ратко по свему судећи живио током 16. вијека, вјероватно у првим годинама турског освајања подручја Змијања. Змијањска насеља (Горње и Доње Ратково) која су по њему добила име (бар тако предање каже), налазе се пописана под тим именом у турском попису нахије Змијање 1604. године. Предање такође наводи да је његов син као насљедни кнез учествовао са Турцима у освајању Бихаћа 1592. године. Помињу се и остали насљедни кнезови из ове линије Грујица-Вукобрад-Марко-Васиљ-Васо-Раде-Благоје. Занимљиво да се у попису 1604. години не наводи ниједно од ових имена као кнежевско у средишту кнежине у Бањици, већ се тамо као кнез наводи Лазар, син Вуков. Истовремено у Раткову на првом мјесту је пописан Курд, син Махмудов, једини муслиман у селу и један од неколицине у нахији Змијање. Овај податак из пописа можда би се могао довести у везу са приповијешћу о томе да је неки слуга муслиман чувао овце код кнеза Ратка, а да је касније постао паша и да су Раткови потомци његовом заслугом добили земље и власт на Змијању. Није искључено да се радило само о исламизованом припаднику овог рода, који је помогао својим сродницима да се боље утврде као кнежевски род на Змијању. Можда је овај род тек почетком 17. вијека стекао кнежевску власт на Змијању, јер је и у предању познато да су се у жупски дио Бањицу, Марковштаци спустили тек накнадно са "Ратковаче" (а то би могло бити Ратково из пописа 1604. године).

Ради се дакле о класичној српској породици кнежинске самоуправе, које су у првим деценијама турске управе имале много шира овлашћења, него што ћет о бити случај након Бечког рата. Та колебања у вријеме Бечког рата, нашла су одраз и у предањима, јер се за кнеза Вукобрада наводи да је улазио у договоре са Стојаном Јанковићем и да су му Турци због тога одузели "суданију" на Змијању иако су му оставили кнештво.

Главна слава овог змијањског кнежевског рода је Марковдан. Касније су Кнежевићи, потомци кнежеви преузели прослављање летњег Никољдана. Овом празнику (љетњем Никољдану) је посвећена и црква у Бањици коју су подигли. И подизање манастира Гомионице, предање везује уз припаднике овог рода. У Раткову су од овог рода: Кнежевићи од кнеза Ратка, а од Ратковог брата Влајисава-Влаје: Медари, Бајићи, Драгојловићи, Чавкићи. Од Влаје су и Шипке у Павићима, по свему судећи огранак Бајића.

Што се тиче даљег поријекла овог рода, засад нема неких јасних генетичких веза који би овај род повезали са источнијим српским крајевима. Међутим њихов хаплотип је прилично модалан, па није искључено да су повезани са неким родовима на истоку који још нису SNP профилисани. Ипак, нема оних који би били и хаплотипски блиски, а да славе св. Марка.

Предања која је забиљежио Карановић о поријеклу рода "од Коњица" и "Купреса" "Херцеговине" у складу су са српским миграцијама из правца Горње Неретве на крајишко подручје, током 15-16. вијека.

Треба поменути још да предања помињу да су од овог рода и Љубоје, али и бегови Филиповићи у Гламочком пољу. Крајишке Љубоје заиста јесу I2-S17250 и славе Марковдан, али им је хаплотип прилично другачији од припадника овог рода. Ипак не треба искључити неку старију везу. Док се дубински не провјери, мислим да их не треба искључивати из припадности овом роду.

Мислим да си овдје заборавио напоменути и слављенике Марковдана из села Ораховљани код Мркоњић Града недалеко од Раткова, иако им наравно није утврђена генетска пропадност овом роду. Ову причу о заједничком поријеклу Марковштака са простора ширег Змијања и о гламочким беговима Филиповићима мислим да је управо испричао један старац из тог села (Миле Мандић) и да је то забиљежио Карановић у поменутом раду. Презимена у Ораховљанима који су такође највјероватније од овог рода су слиједећи: Мишани, Милуни, Мићићи, Ђурићи, Мандићи и Пераћи. Занимљиво да су ова презимена само сконцентрисана у Ораховљанима и ближој околини и да их нема нигдје другдје са овом славом у Крајини.

[drajver]

Као што је наведено у претходном посту, Шипке су једна од породица која потиче од брата кнеза Ратка са Змијања, Влаје. Да је презиме Шипка прилично старо говори и податак да је присутно, како у Змијању тако и Унцу, Бјелају и Поуњу, при чему се западнокрајишки огранак Шипки морао прилично давно одвојити од змијањског. На Змијању знају само да су Шипке из рода Влајиног, док у Унцу и Поуњу знају и за њихово старије презиме Бајић. С обзиром да су Бајићи такође потомци Влајини, може се прилично основано закључити да су Шипке огранак змијањских Бајића. Док на Змијању начин постанка презимена Шипка повезују са физичким карактеристикама претка, "кога су због висине звали Шипка" дотле у Унцу и Бјелају настанак презимена повезују са сарадњом претка са Турцима, па кажу: "Свет рекао: Бајићи уз Турке к'о шипка уз бубањ. Тако прозвани Шипке."

У сваком случају, Шипке се у Унцу јављају доста рано у насељу Велико Очијево. По предању тамо су доселили још у 18. вијеку из Врлике у Далмацији. У Далмацији нема Шипки, а једини Бајићи који славе Марковдан присутни су у Бискупији код Книна. Не знам да ли би Шипке са обзиром на предање могли бити од ових Бајића. Подручје Бискупије јесте насељавано са подручја Босанске крајине током Бечког рата, крајем 17. вијека. Видјели смо из предања да је кнежински род са Змијања имао контакта са Стојаном Јанковићем. Није искључено да су тад неки марковштаци доселили са Змијања у Далмацију, а међу њима су могли бити припадници породице Бајић са надимком Шипка. У 18 вијеку су се неки Бајићи-Шипке могли настанити у Унцу, при чему су задржали надимачко презиме Шипка, док су њихови рођаци у Бискупији задржали основно презиме Бајић. Ово је једна од могућих верзија како су Шипке могле доћи у Унац и требало би је провјерити генетичким тестовима, у првом реду тестирањем далматинских Бајића.

Из Великог Очијева, Шипке су се током 19. вијека расељавале по селима Бјелајског поља и Бравског, али и преко Грмеча по Поуњу све до Сане и Козаре.

Истовремено су Шипке које су остале на подручју Змијања, биле присутне у Раткову, Павићима, али и у околним селима бањалучке околине. Не знам да ли су Шипке са подручја Лијевча од уначких или змијањских Шипки, али их је и тамо било у неколико насеља.

Треба рећи да су Шипке из Добрње на Мањачи, које су славили Ђурђевдан, заправо прибраћени Дулићи.

У Поткозарју је било Шипки, које су славиле и Марковдан, и Ђурђевдан и Аранђеловдан и Јовањдан, па је тешко разабрати да ли су неки од њих уопште повезани са змијањско-уначким Шипкама. 

На подручју Босанске крајине Шипке су биле присутне у сљедећим насељима (насеља по попису из 1991):

Шипка, Марковдан, Босанска Крупа/Босанска Крупа
Шипка, Марковдан   Дренова Главица   Босанска Крупа
Шипка, Марковдан   Пученик   Босанска Крупа
Шипка, Марковдан   Бјелајски Ваганац (Јазбине)   Босански Петровац
Шипка, Марковдан   Кленовац   Босански Петровац
Шипка, Марковдан   Суваја   Босански Петровац
Шипка, Марковдан   Мало Очијево   Дрвар
Шипка, Марковдан   Велико Очијево   Дрвар
Шипка, Ђурђевдан   Бјелајци   Босанска Дубица
Шипка, Марковдан Аранђеловдан Јовањдан   Читлук   Босанска Дубица
Шипка, Ђурђевдан   Горњоселци   Босанска Дубица
Шипка, Марковдан Аранђеловдан Јовањдан   Стригова   Босанска Дубица
Шипка, Ђурђевдан   Влашковци   Босанска Дубица
Шипка, Горња Јутрогошта   Приједор
Шипка, Марини   Приједор

У врбаској зони Босанске крајине:

Шипка, Марковдан, Горње Ратково/Кључ
Шипка, Козаруша, Приједор
Шипка, Ђурђевдан, Добрња, Бања Лука
Шипка, Марковдан, Драгочај/ Бања Лука
Шипка, Марковдан, Мотике/Бања Лука
Шипка, Марковдан, Павићи/Бања Лука
Шипка, Марковдан, Драгељи/Босанска Градишка
Шипка, Марковдан, Јакуповци/Лакташи
Шипка, Марковдан, Кобатовци/Лакташи

[drajver]

Мислим да си овдје заборавио напоменути и слављенике Марковдана из села Ораховљани код Мркоњић Града недалеко од Раткова, иако им наравно није утврђена генетска пропадност овом роду. Ову причу о заједничком поријеклу Марковштака са простора ширег Змијања и о гламочким беговима Филиповићима мислим да је управо испричао један старац из тог села (Миле Мандић) и да је то забиљежио Карановић у поменутом раду. Презимена у Ораховљанима који су такође највјероватније од овог рода су слиједећи: Мишани, Милуни, Мићићи, Ђурићи, Мандићи и Пераћи. Занимљиво да су ова презимена само сконцентрисана у Ораховљанима и ближој околини и да их нема нигдје другдје са овом славом у Крајини.

Хвала на напомени. Знам за ове породице. Али обрађујем једне по једне. Доћи ће ред и на ову групу породица.

[Андрић]

Можда би матицу овог рода Љубоја требало тражити у селу Ораховљани. Тестиране Љубоје су из села Копљевићи, али је то на другом крају Мркоњића. По шематизму из 1882 год. их је са славом Марковдан било око Ливна и Гламоча. Студије о поријеклу становништва из тог краја говоре да су Љубоје у Гламочу углавном махом из ливањског поља досељени, а да су ти у Ливну старином негдје од Кључа, а то се поклапа са причом старца Миле Мандића из Ораховљана да се Љубоје настанио тамо, јер су Ораховљани све до другог свијетског рата припадали Кључу.

[drajver]

Од познатијих Шипки могу се поменути:

Ранко Шипка (Велико Очијево, код Дрвара, 1. октобар 1917 — околина Травника, 7. новембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука.

Данко Шипка (Бања Лука, 9. јул 1962) српски је лингвиста, професор славистике и примењене лингвистике на Државном универзитету Аризоне. Његов отац је лингвиста Милан Шипка.

[Андрић]

Мислим да си овдје заборавио напоменути и слављенике Марковдана из села Ораховљани код Мркоњић Града недалеко од Раткова, иако им наравно није утврђена генетска пропадност овом роду. Ову причу о заједничком поријеклу Марковштака са простора ширег Змијања и о гламочким беговима Филиповићима мислим да је управо испричао један старац из тог села (Миле Мандић) и да је то забиљежио Карановић у поменутом раду. Презимена у Ораховљанима који су такође највјероватније од овог рода су слиједећи: Мишани, Милуни, Мићићи, Ђурићи, Мандићи и Пераћи. Занимљиво да су ова презимена само сконцентрисана у Ораховљанима и ближој околини и да их нема нигдје другдје са овом славом у Крајини.

Додао бих још овдје слиједеће: Од рода Пераћа је настало презиме Мићић, а презимена Мандић и Мишан су у ближем сродству.

[Бранкова]

За Шипке/Бајиће из Унца је интересантан један податак. На мапи из 1774./75.г., испод Очијева, са друге стране реке Унац, обележен је већи део земље назива Бајина Коса, као и Бајин Врх. Чини се као да је Бајо био тај који је доселио у Унац, обзиром да су топоними обележени именом/надимком, а не презименом Бајић.

https://maps.arcanum.com/en/map/europe-18century-firstsurvey/?layers=here-aerial%2C163%2C165&bbox=1796524.8837475854%2C5537309.822549917%2C1811038.3644932334%2C5542603.086758666

[drajver]

О роду Товјанин из Барање, који славе Марковдан и такође припадају овом роду, текст је својевремено написао Бранко Тодоровић на порталу Порекло
https://www.poreklo.rs/2015/04/01/poreklo-prezimena-tovjanin-2/

Нећу копирати читав текст, већ неке кључне моменте везане за поријекло Товјанина

"Товјани су православни Срби из Барање. Сви данашњи Товјани воде порекло из Шумберка, некада српског села из околине Мохача у Мађарској. Није познато када су се тамо доселили и тачно одакле, али се претпоставља да је то било у другој половини XVII века, када су тај простор населили жумберачки ускоци.

Са сигурношћу можемо рећи да се Товјани у Шумберку (мађ. Somberek) први пут спомињу у Попису феудалних обвезника из 1712. године када је у њему забележен Nikola Tolnanin. [1] Први следећи помен овог презимена срећемо тек 1777. године, када је у црквеним матицама Српске православне парохије шумберачке поменут Теодоръ  Товняничъ. [2]

Као што видимо већ прва два помена овог презимена разликују се од његовог облика у коме га данас срећемо. То не чуди ако узмемо у обзир чињеницу да је у црквеним матицама само за период од 1844. до 1885. године ово презиме забележено на чак једанаест различитих начина. Тако га најчешће срећемо као: Толнаничъ, Толнянинъ и Толняничъ; а затим још следе и ови облици:  Толнани,  Толнанић,  Толнанићъ,  Толвнянинъ,  Толняичъ,  Толнанинъ,  Толњанин и  Толњанић.
На основу ових примера, при чему морамо имати на уму да су то примери само за период од четрдесетак година, видимо да је корен презимена заправо топоним Толна, што указује на топонимистичко порекло презимена, односно да се ради о презимену насталом од назива за особу из Толне. Реч је иначе о граду смештеном северно од Шумберка у суседној Толнанској жупанији.
....
Међутим, о пореклу презимена Товјанин постоји још једна теорија, која настанак овог презимена смешта на подручје Кордуна. Ту теорију заступа Хрвоје Салопек у свом делу Ogulinsko-modruški rodovi: podrijetlo, razvoj, rasprostranjenost, seobe i prezimena stanovništva ogulinskog kraja, а заснива је на сачуваном Попису војника Бихаћке тврђаве из 1540. године, у коме се спомиње извесни Toma Tovnjanin. На основу тога, Салопек сматра да је презиме Товјанин заправо настало од назива за особу из Тоуња, што би у оригиналу било Тоуњанин. [7]

Тоуњ је место смештено у Модрушко-огулинској долини и данас припада Краловачкој жупанији. О присуству Срба на том подручју сведоче нам историјски подаци који потврђују да су се на подручје Мордуша Срби почели досељавати још 1493. године. [8] Тамо ће наредних 150 служити чувати Модруш од Турака. Томе додатно у прилог говоре и подаци о масовним сеобама становништва у другој половини XVII века са овог подручна у нетом ослобођену Барању од Турака.

После пораза код Беча 1683. године и код Будима 1686. године, Турци напуштају сву западну Угарску, укључујући и Барању. Коначан крај османске владавине у Барањи означиће је победа хришћанских снага код Харшања 12. септембра 1687. године.

Након одласка Турака из Барања овај простор је увелико остао празан. Прве сеобе после прогона Турака кренуће већ 1686. године, и то управо са простора Кордуна, односно тадашњег Карловачког генералата, а истовремено доћи ће и до сеоба становништва из Вараждинског генералата, такође у правцу Барање. [9] Овај податак нам је нарочито од значаја, јер потврђује везу између Жумберка у Хрватској и Шумберка у Мађарској.

При томе треба имати на уму да је данашњи назив Шумберак каснијег датума, те да је кроз писане изворе све до средине XIX века ово место носило назив Жумберак, а што нам потврђују и црквене матичне књиге српских православних парохија у Барањи, где се уместо назива Шумберак редовно користи изворни облик Жумберак.

У прилог овој теорији говоре и резултати тестирања спроведених на пољу генетичке генеалогије. На основу тих резултата приметна је нарочита сродност Товјана са тестираним породицама са простора некадашњег Карловачког генералата, као и са породицама чије се порекло везује за простор Жумберка.

О повести овог рода у Шумберку не зна се много више од онога што је сачувано у историјским изворима. Зна се да су ту били присутни све време док су Срби представљали значајну заједницу у Шумберку, да су се бавили земљорадњом и сточарством, и да су коначно напустили Шумберак током двадесетих година XX века.
...

Они који нису хтели да напусте своја већ вековна огњишта, били су протерани силом, и тако су у периоду од 1921. до 1930. године и последњи Товјани напустили Шумберак и населили се на просторе југословенског дела Барање и у Бачкој. У Југославију ће се из Шумберка преселити укупно девет домаћинстава, тј. осам домаћинстава Товљанића и једно Товљана, са све укупно двадесет двоје чланова. Осим из Шумберка, по једно домаћинство Товјана преселиће се још из Бремена (Товљанић, у Дарду) и Ланчуга (Товљанац, у Болман), али реч је углавном о првим генерацијама Товјана у тим местима.

То међутим нису биле и прве сеобе Товјана из Шумберка. Прва позната сеоба из Шумберка десила се још  тридесетих година XIX века, када се неколико породица Твојанин преселило у Кнежеве Винограде, варош смештену баш у јужном делу Барање. До те сеобе је дошло тако што се један од Товјана оженио у Кнежеве Винограде, а за њим је дошло још пар породица његових рођака, који су ту себи купили имања.
...
Кнежеви Виногради биће и једна од првих адреса Товјана који ће под притиском Мађарске двадесетих година XX века бити приморани да се иселе у Краљевину Југославију. Неки од њих ће остати у Кнежевим Виноградима, а остали ће се нешто касније трајно преселити у Дарду, Каранац, те у Плавну (Бачка). [15]

Током XX века из Кнежевих Винограда Товјани ће се населити још и у Белом Манастиру, Новом Саду, Подгорици и Јагодњаку. У Новом Саду данас има потомака и Товјана из Кнежевих Винограда, и Товљанића који су се доселили у Бачку у време оптације, те су тако задржана оба облика овог презимена."

[drajver]

Што се Далмације тиче, Марковдан на том подручју представља једну од рјеђих слава. При томе засад немамо ниједног генетички потврђеног припадника овог рода у Далмацији са славом Марковдан. У Далмацији су присутни марковштаци који припадају другим хаплогрупама, попут Суботића из Ервеника, који су E-Z19851, Грубића из Ервеника који су R1a-Y47222 и Брекића из Ервеника који су R1a-FT371439. У Ервенику још и Миличићи славе Марковдан, али они вјероватно генетички припадају неком од тестираних родова марковштака из Ервеника.

На подручју Равних Котара, поред Суботића који су присутни у још неколико насеља, Марковдан славе и Читлаци из Церања Горњих и Матићи из Земуника Доњег. Њихове резултате немамо.

Потенцијално би у контексту приче о роду I2-S17250 марковштака најинтерсантнија могла бити група породица из Марковца јужно од Книна, која слави св. Марка, а то су: Угринићи, Тице (вјероватно прибраћени у Марковцу, оригинално Никољдан), Бјеговићи. Огранак Угринића су и Рондаши у Унцу. Немамо хаплогрупу ове групе родова. Са њима би могли бити повезани и Бајићи марковштаци из Бискупије, које смо већ помињали у вези поријекла Шипки.

Не треба заборавити ни предање Травара о поријеклу од далматинских Лежајића. Лежаје из Горњег Карина припадају хаплогрупи I2-S17250, али су само SNP тестирани. При томе не славе Марковдан већ Никољдан.

[Зрно]

Имају још Павловићи из Кадине Главице код Дрниша који славе Марковдан (једини на подручју Дрниша).

[drajver]

Гвојићи који славе Марковдан, припадају овом роду. Презиме има неколико варијанти изговора и транскрипције Гојић, Гвојић, Гвоић. Да ствар буде компликованија, на подручју Крајине јавља се више разнородних Гвојића и Гојића, а облик презимена често не прати и родовску подјелу. Оно што је извјесно на основу досадашњих генетичких резултата јесте да Гвојићи/Гојићи који славе Никољдан и насељавају већи број западнобанијских насеља припадају хаплогрупи J2b-M205, док Гвојићи/Гојићи који славе Марковдан и насељавају Лику и Кордун припадају хаплогрупи I2-S17250. Остали су још у смислу славе и хаплогрупе непознати Гвојићи из банијских насеља Лушчани, Живаја и Јошаница. Не знам да ли би они могли бити повезани са Гојићима из новског Поуња, који славе Ђурђевдан, а који су у пописима као пребјези са тог подручја пописани још крајем 18. вијека. Треба поменути и Гвојиће из Балинца који славе Лазареву суботу.

Ипак на овој теми, најбитнији су Гвојићи који славе Марковдан. Најранији њихов помен је у попису Лике из 1712. године, када је у селу Подлапачи међу тамошњим Србима пописан и Благоје Гојић. Нема сумње да су сви Гвоићи/Гојићи из Сврачкова Села потомци овог Благоја. У истом попису Гвојиће налазимо и нешто даље, у Могорићу, тамо је пописана кућна задруга Станисава Гвојића са браћом Савом и Јованом. Ови Гвојићи се касније не помињу у Могорићу. Током 19. вијека, Гвојићи су у Лици присутни у Сврачкову селу (Подлапача), а 1819. године је у Врховинама пописана и кућа Гаје Гвојића (касније се Гвојићи не помињу у Врховинама). Што се Лике тиче, Гвојићи су се у континуитету одржали у Сврачкову селу /Удбина/Кореница. С обзиром да је на простору Подлапаче постојало јако муслиманско тврђавно насеље и да се Гвојићи не помињу ни у Далмацији ни на старом крајишком земљишту, велика је шанса да су на подручју Подлапаче и Сврачкова Села живјели и за вријеме турске власти. Овоме у прилог иду и подаци о Гвојићима Марковштацима на простору Кордуна.

Кордунски Гвојићи марковштаци присутни су у два насеља на подручју слуњске општине: Кордунском Љесковцу и Брезовцу. Судећи по мустер листама пребјега, Гвојићи су у истим мјестима или оближњим мјестима живјели и за вријеме Турака. Кад су Турци изгубили тај простор уз границу 1791. године, Гвојићи су остали на својим огњиштима или су се незнатно помјерили уз саму границу.

Присутност Гвојића/Гојића марковштака на подручју Крајине (насеља по попису из 1991):

Кордун
Гвојић   Марковдан   Кордунски Љесковац   Слуњ
Гојић   Марковдан   Брочанац (Брезовац)   Слуњ

Лика
Гојић   Марковдан   Сврачково село    Титова Кореница

Тестирани су (STR) Гвојићи/Гојићи из Сврачкова села и Кордунског Љесковца и разликују се на једном маркеру од 23.

Објашњење настанка презимена, иако облик дјелује мало необично је да се ради о хипокористику личног имена Гвозден>Гвојо. Очигледно је облик већ у старту био необичан за изговор, па се сажимало у Гојо>Гојић.

[Exiled]

Гвојићи који славе Марковдан, припадају овом роду. Презиме има неколико варијанти изговора и транскрипције Гојић, Гвојић, Гвоић. Да ствар буде компликованија, на подручју Крајине јавља се више разнородних Гвојића и Гојића, а облик презимена често не прати и родовску подјелу. Оно што је извјесно на основу досадашњих генетичких резултата јесте да Гвојићи/Гојићи који славе Никољдан и насељавају већи број западнобанијских насеља припадају хаплогрупи J2b-M205, док Гвојићи/Гојићи који славе Марковдан и насељавају Лику и Кордун припадају хаплогрупи I2-S17250. Остали су још у смислу славе и хаплогрупе непознати Гвојићи из банијских насеља Лушчани, Живаја и Јошаница. Не знам да ли би они могли бити повезани са Гојићима из новског Поуња, који славе Ђурђевдан, а који су у пописима као пребјези са тог подручја пописани још крајем 18. вијека. Треба поменути и Гвојиће из Балинца који славе Лазареву суботу.

Ипак на овој теми, најбитнији су Гвојићи који славе Марковдан. Најранији њихов помен је у попису Лике из 1712. године, када је у селу Подлапачи међу тамошњим Србима пописан и Благоје Гојић. Нема сумње да су сви Гвоићи/Гојићи из Сврачкова Села потомци овог Благоја. У истом попису Гвојиће налазимо и нешто даље, у Могорићу, тамо је пописана кућна задруга Станисава Гвојића са браћом Савом и Јованом. Ови Гвојићи се касније не помињу у Могорићу. Током 19. вијека, Гвојићи су у Лици присутни у Сврачкову селу (Подлапача), а 1819. године је у Врховинама пописана и кућа Гаје Гвојића (касније се Гвојићи не помињу у Врховинама). Што се Лике тиче, Гвојићи су се у континуитету одржали у Сврачкову селу /Удбина/Кореница. С обзиром да је на простору Подлапаче постојало јако муслиманско тврђавно насеље и да се Гвојићи не помињу ни у Далмацији ни на старом крајишком земљишту, велика је шанса да су на подручју Подлапаче и Сврачкова Села живјели и за вријеме турске власти. Овоме у прилог иду и подаци о Гвојићима Марковштацима на простору Кордуна.

Кордунски Гвојићи марковштаци присутни су у два насеља на подручју слуњске општине: Кордунском Љесковцу и Брезовцу. Судећи по мустер листама пребјега, Гвојићи су у истим мјестима или оближњим мјестима живјели и за вријеме Турака. Кад су Турци изгубили тај простор уз границу 1791. године, Гвојићи су остали на својим огњиштима или су се незнатно помјерили уз саму границу.

Присутност Гвојића/Гојића марковштака на подручју Крајине (насеља по попису из 1991):

Кордун
Гвојић   Марковдан   Кордунски Љесковац   Слуњ
Гојић   Марковдан   Брочанац (Брезовац)   Слуњ

Лика
Гојић   Марковдан   Сврачково село    Титова Кореница

Тестирани су (STR) Гвојићи/Гојићи из Сврачкова села и Кордунског Љесковца и разликују се на једном маркеру од 23.

Објашњење настанка презимена, иако облик дјелује мало необично је да се ради о хипокористику личног имена Гвозден>Гвојо. Очигледно је облик већ у старту био необичан за изговор, па се сажимало у Гојо>Гојић.

Видим да ти је из неког разлога стало да овај род рашчивијаш али никако да га сведеш на низводније гране па гледе тога се унапред пријављујем да донирам,у складу са могућностима, нека средства не би ли се мало боље профилисали. П.С. Имам неку Тицу са којом делим шест сегмената на АС а окле веза сами Бог зна.

[drajver]

Видим да ти је из неког разлога стало да овај род рашчивијаш али никако да га сведеш на низводније гране па гледе тога се унапред пријављујем да донирам,у складу са могућностима, нека средства не би ли се мало боље профилисали. П.С. Имам неку Тицу са којом делим шест сегмената на АС а окле веза сами Бог зна.

Само покушавам мало детаљније проћи све крајишке родове. Овај је тренутно на реду, па ти се чини да се њим нешто посебно више бавим. У праву си да би било добро кад би се овај род мало боље профилисао. Постоји могућност да припада грани I2-S17250>A26390/FT270447. То је још једина подграна испод I2-S17250, присутна на нашим просторима, а на коју нису SNP тестирани.

Међутим, нема ниједног тестираног припадника овог рода, активног овдје на форуму или бар у Друштву, тако да и твоја понуда у вези донирања не знам коме би се понудила. Што се Тица тиче, ако си мислио на Тице марковштаке у Далмацији, они су прибраћени и вјероватно не припадају овом роду.

[Exiled]

Само покушавам мало детаљније проћи све крајишке родове. Овај је тренутно на реду, па ти се чини да се њим нешто посебно више бавим. У праву си да би било добро кад би се овај род мало боље профилисао. Постоји могућност да припада грани I2-S17250>A26390/FT270447. То је још једина подграна испод I2-S17250, присутна на нашим просторима, а на коју нису SNP тестирани.

Међутим, нема ниједног тестираног припадника овог рода, активног овдје на форуму или бар у Друштву, тако да и твоја понуда у вези донирања не знам коме би се понудила. Што се Тица тиче, ако си мислио на Тице марковштаке у Далмацији, они су прибраћени и вјероватно не припадају овом роду.

Што се тиче Тица не знам уопште ни ко су ни шта су ни шта славе, покушо сам да контактирам особу која ми је меч али без одговора. Шест сегмената није мало, чак ми је сврставају у ширу фамилију али залуд. Личи ми нешто да веза иде преко 151633 али само нагађам. Што се тиче подршке ако нађеш заинтересоване погурат ћемо.

[drajver]

Мицићи су невелик род са подручја Баније, који слави Марковдан и припада овом генетичком роду (STR тестирани). Присутни су само на подручју једног насеља на Банији, Мајског Тртника. Почетком 19. вијека пописани су у том насељу, али и у насељу Добретин. У једном списку српских поглавара глинске крајине, помиње се кнез и капетан Ivicza Michich. Не знам да ли би се овдје могло радити о Мицићима из Тртника (Гавриловић ово чита као Ивица Мишић). Имају неко предање да су на Банију досељени из Босне, између Уне и Козаре.

[Exiled]

Мицићи су невелик род са подручја Баније, који слави Марковдан и припада овом генетичком роду (STR тестирани). Присутни су само на подручју једног насеља на Банији, Мајског Тртника. Почетком 19. вијека пописани су у том насељу, али и у насељу Добретин. У једном списку српских поглавара глинске крајине, помиње се кнез и капетан Ivicza Michich. Не знам да ли би се овдје могло радити о Мицићима из Тртника (Гавриловић ово чита као Ивица Мишић). Имају неко предање да су на Банију досељени из Босне, између Уне и Козаре.

Шарах мало по табели, збиља би их ваљало проверити на нешто низводно, не бих се изненадио и да су север лажњаци.

[Петар М. Демић]

Мицићи су невелик род са подручја Баније, који слави Марковдан и припада овом генетичком роду (STR тестирани). Присутни су само на подручју једног насеља на Банији, Мајског Тртника. Почетком 19. вијека пописани су у том насељу, али и у насељу Добретин. У једном списку српских поглавара глинске крајине, помиње се кнез и капетан Ivicza Michich. Не знам да ли би се овдје могло радити о Мицићима из Тртника (Гавриловић ово чита као Ивица Мишић). Имају неко предање да су на Банију досељени из Босне, између Уне и Козаре.

Мицићи су присутни у Тртнику од XVIII вијека. Према војној документацији насталој током друге половине XVIII вијека, овај род имао је најмање 1 породичну задругу у селу, док су његови припадници пописивани под презименима Мицо (Miczo) и Мицић (Miczich). Мицићи су једини род у Тртнику који прославља Марковдан.

По мом мишљењу, Мицићи из Тртника ближе су повезани са Митићима из Добретина и Селишта, пошто оба огранка прослављају Марковдан и током друге половине XVIII вијека њихови припадници пописивани су баш као Мицићи (Miczich). У Добретину Марковдан прослављају још и Ерцеговци, док у Селишту ову крсну славу прославља и род Једнака. Такође, сумњам да је Марковдан била крсна слава угашеног рода Буњаца из Селишта.

[drajver]

Још једна породица која је тестирањем потврђена овом роду, а коју сам заборавио да поменем. Ради се о Ждрњама, славе Марковдан, а тестиране су Ждрње из Доњих Бaраћа (STR тест) и Ждрње из Горње Подгорје (који су радили само SNP и позитивни су на I2-M423).

Присутни су (или су били) у сљедећим насељима:

Ждрња, Марковдан, Доњи Бараћи/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Горња Пецка/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Подоругла/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Трново/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Путиш/Бусовача

У околине Бусоваче их је било још крајем 19. вијека, вјероватно као исљеника из Крајине. Свакако су повезани са главним змијањским родом марковштака.

[drajver]

На подручју горњокарловачке епархије сљедеће породице, а које још нису тестиране, су славиле искључиво св. Марка. Међу њима свакако може бити и породица које припадају овом роду:

Буздум, Марковдан, Доња Суваја/Доњи Лапац

Буњац, Марковдан, Краљевчани/Петриња

Ерцеговац, Марковдан, Горњи Добретин/Двор
Ерцеговац, Марковдан, Доњи Добретин/Двор

Золић, Марковдан, Словинци/Сисак

Једнак, Марковдан, Горње Селиште/Глина

Кнежевић, Марковдан, Шаканлије/Двор

Лалић, Марковдан, Велики Градац/Глина

Митић, Марковдан, Г. и Д. Добретин/Двор
Митић, Марковдан, Г. и Д. Селиште/Глина

Мркшић, Марковдан, Козарац/Вргинмост

Орешчанин, Марковдан, Крстиња/Војнић
Орешчанин, Марковдан,Перна (Горња и Доња)/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Блатуша/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Горња Чемерница/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Доња Чемерница/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Пецка/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Глина/Глина
Орешчанин, Марковдан, Мајске Пољане/Глина
Орешчанин, Марковдан, Марловац/Дуга Реса
Орешчанин, Марковдан, Својић   /Дуга Реса
Орешчанин, Марковдан, Матешко село/Дуга Реса
Орешчанин, Марковдан, Горњи Сјеничак/Карловац

Петрињац, Марковдан, Горња Меминска/Костајница
Петрињац, Марковдан, Средња Меминска/Костајница
Петрињац, Марковдан, Тимарци/Сисак

Симић, Марковдан, Краљевчани/Петриња

Славујевић, Марковдан, Решетар/Титова Кореница

Чанаџија, Марковдан, Пјешчаница/Вргинмост
Чанаџија, Марковдан, Доњи Сјеничак/Карловац

Хвала Петру Демићу за информације које ми је послао везано за банијске родове.

[drajver]

На подручју Горње Крајине (Лика, Кордун, Банија и Горски Котар), св. Марка су славиле и сљедећа презимена, али с обзиром да су на истом простору у различитим насељима славили и друге славе, не могу тачно утврдити у ком насељу је које од ових презимена славило баш Марковдан. Ради се о сљедећим презименима:

Аћимовић, Вујковић, Грубић, Грубор, Жижа, Јездић, Кеча, Кљајић

Од наведених презимена, Грубићи који славе Марковдан не би требали припадати овом роду, јер су у Далмацији тестирани да припадају R1a хаплогрупи.

Јездићи који славе Марковдан  из Бос. Крајине SNP су тестирани (без маркера) и позитивни су на I2-S17250, па вјероватно припадају овом роду.

На пројекту постоји један стари резултат Кљајића из Коренице који би се по маркерима могао уклопити у овај род, али се не зна слава, тако да остаје питање о могућој припадности роду.

Са овим, мислим да сам покрио скоро све марковштаке на подручју горњокарловачке епархије.