Аутор Тема: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*  (Прочитано 6643 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« послато: Децембар 08, 2017, 12:18:54 поподне »
Кад смо већ кренули да отварамо теме о крајишким родовима, осврнуо бих се на још једну групу породица које су, према Карановићу, староседелачке на простору Крајине, односно Змијања.

У питању су слављеници Св. Марка, код којих се углавном јавља хаплогрупа I2-CTS10228, по чему спадају у ред генетски компактнијих родова. То су породице Шипка, Кеча, Ђукић, Љубичић, Славуј, Станишић, Аничић, Језбић, Бојић, Даљевић, Бузбун, Максић и Ешин.

Од тестираних из ове групе, као потврђене I2a-CTS10228 имамо Шипке, Ђукиће и Даљевиће, код којих се јавља истина још једна хаплогрупа (I1-Z63).

Њихова матица је такође негде у области Змијања, тачније негде на потезу Гламоч - Змијање, с обзиром да су са једне стране повезани са чувеном кнежевском породицом Кнежевић са Змијања, а са друге са Ђерманима/Ђермановићима из Гламочког поља.

С тим у вези је занимљив резултат породице Ждрња (БиХ) са 23andMe (I2a-Dinaric). Ждрње из околине Купреса су пореклом од Шешума који славе управо Марковдан.

Лука би могао да нам каже где се код нас јављају слични хаплотипови, иако то код I2a није увек лако одредити.
« Последња измена: Април 02, 2018, 08:14:47 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Крајишници - Марковдан (I2-CTS10228)
« Одговор #1 послато: Децембар 08, 2017, 12:22:32 поподне »
код којих се јавља истина још једна хаплогрупа (I1-Z63).

Биће да се ипак ради о случају призећивања.

Иначе, овај род се свакако селио и у Шумберак (Товјани који генетски припадају овом роду и славе Марковдан).

На основу СНП теста Ђукића из Лике, може се претпоставити да је овај род S17250* тј. негативан на све гране испод.

У сваком случају, за целу причу би био занимљив резултат Кнежевића са Змијања.

Нишкановић о њима каже:

"Кнежевића има осам домаћинстава и славе Марковдан. Поријеклом су од кнеза Ратка. Питањем поријекла ове породице посебно се бавио Карановић и даље поријекло ове породице веже за Херцеговину."

http://www.poreklo.rs/2016/11/13/poreklo-prezimena-zmijanjskih-sela-gornje-i-donje-ratkovo-i-strazice/
« Последња измена: Април 03, 2018, 12:14:47 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишници - Марковдан (I2-CTS10228)
« Одговор #2 послато: Април 02, 2018, 08:00:50 поподне »
У оквиру Земаљског музеја у БиХ из 1931., изашао је текст Милана Карановића: "Наследна кнежевска породица у Змијању"
http://www.infobiro.ba/article/909697

Ово је свакако интересантно за све припаднике крајишког рода "Марковдан I2-CTS10228", зато што се верује да су управо они у вези са чувеним Кнежевићима.

Једна старина од рода Кнежевића (Благоје, 80 година, умро 1927.) испричао је својевремено да Кнежевићи имају предање о пореклу из Херцеговине ("од Коњица"). Дошла су четири брата, Ратко, Љепоје, Љубоје и Дели - Радојица. Већ су у 16. веку морали бити на Змијању, с обзиром да постоји легенда како је кнез Ратко водио Змијањце у освајање Бихаћа.

Занимљиве су ове старе породице, предања и легенде са Змијања, али је велика је штета што овај крај није етнолошки детаљније обрађен.

Jelic

  • Гост
Одг: Крајишници - Марковдан (I2-CTS10228)
« Одговор #3 послато: Април 02, 2018, 08:11:46 поподне »
У оквиру Земаљског музеја у БиХ из 1931., изашао је текст Милана Карановића: "Наследна кнежевска породица у Змијању"
http://www.infobiro.ba/article/909697

Ово је свакако интересантно за све припаднике крајишког рода "Марковдан I2-CTS10228", зато што се верује да су управо они у вези са чувеним Кнежевићима.

Једна старина од рода Кнежевића (Благоје, 80 година, умро 1927.) испричао је својевремено да Кнежевићи имају предање о пореклу из Херцеговине ("од Коњица"). Дошла су четири брата, Ратко, Љепоје, Љубоје и Дели - Радојица. Већ су у 16. веку морали бити на Змијању, с обзиром да постоји легенда како је кнез Ратко водио Змијањце у освајање Бихаћа.

Занимљиве су ове старе породице, предања и легенде са Змијања, али је велика је штета што овај крај није етнолошки детаљније обрађен.

У суштини интересантно, али ми је нејасно донекле у читавој причи везаној за ове родове који славе Марковдан да ли су род Шипка-Кежа-Ђукић и род Ивеза - Љубоја (Љубојевић) по предању истог порекла?

На основу овог навода (конкретније овог болдованог имена једног од четворице браће) делује да је тако, а и тестирани Љубоја из Гламоча јесте иста хаплогрупа као и породице које припадају Шипка-Кежа-Ђукић роду, додуше мало другачијег хаплотипа.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Крајишници - Марковдан (I2-CTS10228)
« Одговор #4 послато: Април 02, 2018, 08:20:58 поподне »
Једна старина од рода Кнежевића (Благоје, 80 година, умро 1927.) испричао је својевремено да Кнежевићи имају предање о пореклу из Херцеговине ("од Коњица"). Дошла су четири брата, Ратко, Љепоје, Љубоје и Дели - Радојица. Већ су у 16. веку морали бити на Змијању, с обзиром да постоји легенда како је кнез Ратко водио Змијањце у освајање Бихаћа.

А онај Тома Тоуњанин, 1540. био у бишћанској посади.

Иначе, од трију барањских Марковштака које знам, једни су такође Ђукићи (пореклом исто из Шумберка).

Трећи су Андрејевићи, које знам само из приче, такође Шумберчани.



Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Крајишници - Марковдан I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #5 послато: Април 02, 2018, 08:22:55 поподне »
Sta Vi mislite i o ovom rodu i onim na projektu koji nisu uradili SNP.Da li imamo samo Y4882 i Z17855 grane ili ce se pojaviti jos neke za "sjever" ?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишници - Марковдан (I2-CTS10228)
« Одговор #6 послато: Април 02, 2018, 08:26:26 поподне »
У суштини интересантно, али ми је нејасно донекле у читавој причи везаној за ове родове који славе Марковдан да ли су род Шипка-Кежа-Ђукић и род Ивеза - Љубоја (Љубојевић) по предању истог порекла?



По мени, сасвим сигурно. Иста, ретка слава, веома сличан хаплотип и помен овог Љубоје у предању Кнежевића (што није тако јак доказ, будући да је име могло бити често у том крају).

Jelic

  • Гост
Одг: Крајишници - Марковдан (I2-CTS10228)
« Одговор #7 послато: Април 02, 2018, 08:29:38 поподне »
По мени, сасвим сигурно. Иста, ретка слава, веома сличан хаплотип и помен овог Љубоје у предању Кнежевића (што није тако јак доказ, будући да је име могло бити често у том крају).

И исто географско место порекла мање више.

Рекло би се да је овај род још један који се исељавао у Далмацију (на основу резултата Ђукића из Курјака код Удбине који су ту досељеници из северне Далмације) са простора врбаског под дијалекта (тачније са крајњег запада зоне врбаског под дијалекта).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Крајишници - Марковдан I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #8 послато: Јул 18, 2018, 05:31:20 поподне »
Тема је премештена у секцију "Родови и њихове хаплогрупе".

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #9 послато: Октобар 28, 2020, 01:00:13 поподне »
Нађох у старим Рађеновићевим записима, у Чађавици Другој (Нови Град), презиме Ерцеговац, слава Марковдан. Досељени су у Поуње са Баније, а даљим пореклом, како презиме каже, из Херцеговине.

Ово можда може бити занимљиво за крајишку групу Марковштака I2-S17250*, иако се презиме не помиње међу њима у литератури, а ни њихова I2-S17250* не постоји у Херцеговини. Свакако ће бити интересантно видети ДНК резултат, само је упитно да ли је ова грана Ерцеговаца опстала до данас.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #10 послато: Новембар 28, 2020, 10:58:18 поподне »
Краћи текст о Крајишницима који славе Марковдан:

https://www.poreklo.rs/2020/11/28/slavljenici-markovdana-u-krajini/
« Последња измена: Новембар 28, 2020, 11:04:27 поподне Небојша »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #11 послато: Новембар 28, 2020, 11:05:55 поподне »
Краћи текст о крајишницима који славе Марковдан:

Добар.

Знам неке припаднике ових родова из чланка.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #12 послато: Новембар 28, 2020, 11:27:21 поподне »
Добар.

Знам неке припаднике ових родова из чланка.

Хвала. Јесу ли високи, плави и коврџави? ;)

Изоставио сам из овог текста Мркшиће са Кордуна који славе Марковдан а припадају I2-S17250. Тестирани су преко 23andMe, па не можемо бити сигурни да су део овог генетичког рода (нема маркера). Свакако су Крајишници са Марковданом.

Треба поменути да Крајишници са славом Марковдан имају днк сроднике и ван Крајине, али је несумњива нека даља веза са тим крајевима. То су Товјани (Марковдан) I2-S17250* из Барање, а вероватно и Глувачевићи (Марковдан) I2-S17250 из Шамца (извор: 23andMe).
« Последња измена: Новембар 29, 2020, 12:15:52 пре подне Небојша »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #13 послато: Новембар 28, 2020, 11:42:12 поподне »
Хвала. Јесу ли високи, плави и коврџави? ;)

Па, плавушасти јесу. Високи мање-више, пре бих рекао "од средње руке".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже АлМил

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #14 послато: Јануар 21, 2023, 08:22:50 поподне »
Мени је деда из Ораховљана код Мркоњић града, презиме Милун, Милуновић, слава Марковдан. Да можда нису и Милуни део овог рода?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #15 послато: Октобар 20, 2023, 10:49:28 пре подне »
Активираћу тему о овом роду, да се мало детаљније прође кроз породице које му припадају.

Род је засада више профилисан захваљујући не тако честој слави Марковдану. Хаплотип на 23 маркера је углавном модалан. Род није дубински тестиран, али јесте SNP. Позитивни су на S17250, а негативни на PH908, Y4882, BY128. Немам информацију да ли су негативно тестирани на још неки SNP. Тако да засад остају на нивоу I2-S17250*

Од рода крајишких марковштака SNP тест су урадили Ђукићи, поријеклом из Курјака/Удбина. ово мјесто је уједно и матица свих крајишких Ђукића који славе Марковдан. Ђукићи су у Курјаку били прилично бројни и приликом пописа 1712. године. Тада је на подручју Средње Горе (којој је у том периоду припадао Курјак) пописано чак шест домаћинстава Ђукића ( Тодор, Саван, Ђуко, Филип, Мијат и Марко), и на подручју сусједног села Плоче једно домаћинство Ђукића (Миливој). Није познато одакле су се Ђукићи доселили у Курјак. Павичић наводи да су дио книнско-буковичке струје, али не даје никаквог доказа за ту тврдњу. Ђукића марковштака нема у Далмацији. Ђукићи се не јављају ни у списковима на старом крајишком земљишту, па не би требали бити досељеници из сјверозападне струје. С обзиром на бројност у Курјаку, не би требало искључити ни могућност да су Ђукићи ту боравили и раније за вријеме док су Турци владали Ликом. Можда би то могло објаснити зашто и упркос великој бројности нису на подручју Средње Горе и Курјака, вршили неку од функција кнеза или војних заповједника села. Аустријанци су углавном фаворизивали родове са старог крајишког земљишта или бар оне који су код њих боравили у збјеговима краткотрајно.

Како год, из матице у Курјаку, Ђукићи су се исељавали према лапачком крају, свакако након што је исти 1790-тих потпао под Аустријанце. У првој половини 19. вијека се исељавају на подручје Поуња (код једног Ђукића се наводи бијег од регрутације као разлог доласка). Након 1879. године се из Курјака исељавају у Бјелајско поље.

На подручју Баније се јављају тек у 19. вијеку, у селу Горње Јаме (Глина) и ние искључено да су дио поуњских Ђукића. Ђукићи којима не знам славу били су присутни и на подручју костајничких села:Боројевићи, Блињски Кут, Горња Меминска, Бабина Ријека. Тако да и ту постоји могућност да се ради о слављеницима св. Марка.
 
Било их је у 19. вијеку у парохијама Клокочевик и Вараждин у Славонији, али тамо су по свему судећи досељавали из Лике током 18. и 19. вијека. Видим да је Amicus горе на теми поменуо да је Ђукића марковштака било и у Шумберку (Барања). Не знам да ли би се могло радити такође о личким усељеницима.

Најмање су јасни Ђукићи у селу Нуглашици/Босанско Грахово, за које је Петрић оставио податак да славе Марковдан и да су досељени из Кијева у Врлици. У мјесту Цетина у Врличкој крајини заиста су присутни Ђукићи , али они славе Јовањдан. Осим тога, Петрић у истом раду за Ђукиће из Црног Луга наводи да су прешли из Нуглашице и да славе Јовањдан. Ово би било у складу са наведним поријеклом од врличких Ђукића. Да је ипак било неких Ђукића који су славили Марковдан на подручју ливањског поља говори и шематизам  1882. године, у ком се наводе Ђукићи марковштаци у парохији Врбица. Ово подручје је ван миграторних рута личких Ђукића марковштака, па би Ђукиће у Нуглашици требало додатно провјерити.

На крају, преглед насеља у којима су били присутни Ђукићи (Марковдан) (насеља по пису из 1991):

Лика
Ђукић, Марковдан, Горња Плоча/Грачац
Ђукић, Марковдан, Доњи Лапац/Доњи Лапац
Ђукић, Марковдан, Ораовац/ Доњи Лапац
Ђукић, Марковдан, Днопоље/Доњи Лапац
Ђукић, Марковдан, Курјак/Титова Кореница

Банија
Ђукић, Марковдан, Горње Јаме/Глина
Ђукић, Марковдан, Доње Јаме/Глина

Босанска крајина
Ђукић, Марковдан, Глиница/Велика Кладуша
Ђукић, Марковдан, Рујница/Цазин
Ђукић, Марковдан, Врело/Цазин
Ђукић, Марковдан, Дољани/Бихаћ
Ђукић, Марковдан/Горња Суваја/Босанска Крупа
Ђукић, Марковдан, Горњи Бушевић/Босанска Крупа
Ђукић, Марковдан, Медено Поље/Босански Петровац
Ђукић, Марковдан, Рисовац/Босански Петровац
Ђукић, Марковдан, Вођеница/Босански Петровац
Ђукић, Марковдан, Босанско Грахово/Босанско Грахово
Ђукић, Марковдан, Нуглашица/Босанско Грахово???
Ђукић, Марковдан, Пољавнице/Босански Нови



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #16 послато: Октобар 24, 2023, 09:37:02 поподне »
Даљевићи који славе Марковдан тестирани су као припадници овог рода. Тестиран је Даљевић из Грдановаца/Сански Мост и његов хаплотип се уклапа у модлани хаплотип овог рода. Претходно је био тестиран и Даљевић, Марковдан из Дринића/Бос. Петровац, али он припада хаплогрупи I-Y16434, роду Мацура. У његовом случају се вјероватно ради о прибраћивању.

Даљевићи нису толико разгранати, али би се реклo да су као презиме прилично стари.

Почетком 20. вијека у Крајини су живјели у сљедећим насељима:

Босанска крајина
Даљевић, Марковдан, Перна/Босанска Крупа
Даљевић, Марковдан, Дринић/Босански Петровац I-Y16434
Даљевић, Марковдан, Ластве/Босански Петровац
Даљевић. Марковдан, Смољана/Босански Петровац
Даљевић, Марковдан, Врановина/Босански Петровац
Даљевић, Јовањдан, Ћела/Приједор
Даљевић, Љескаре/Приједор
Даљевић, Јовањдан/ Пејићи/Приједор
Даљевић, Марковдан, Грдановци/Сански Мост I-S17250
Даљевић, Јовањдан, Корјеново/Кључ

Лика
Даљевић, Марковдан, Тишковац Лички/Доњи Лапац

Када се сравне предања, чини се да је најстарија матица презимена на Тромеђи у мјесту Тишковцу. Међутим у самом Тишковцу изгледа да је Даљевића веома мало остало још почетком 20. вијека. Да је презиме у Тишковцу било присутно још у 18. вијеку, говоре исељени Даљевићи у Шајкашкој, у Чуругу. Тамо се они помињу поред осталих породица у тзв. шијачком сокаку: „Већа група Шијака из Далмације се у Чуругу населила 1781. године. Улица у којој су живели је била прозвана Шијачки сокак. Познате су нам породице Боровица, Даљевић, Половина, Шопоња, Покрајац, Пуача, Крњета, Масловара и друге.“ У прилог томе да се ради о тишковачким Даљевићима иде и то што се помиње још једна старија тишковачка породица, Боровница. У предањима се Тишковац често прибраја Далмацији, с обзиром да је на самој далматинско-личко-босанској тромеђи.

Даљевићи су се из Тишковца у Бјелајско поље раселили веома рано, можда још приликом сеобе у Шајкашку крајем 18. вијека. У поуњску Перну су се доселили након окупације 1879. године, директно из Тишковца. У Саничкој жупи је Даљевића било као досељеника из Лике, али су рано изумрли или одселили. Даљевићи у околини Санског Моста су вјероватно поријеклом од бјелајских Даљевића, јер је то уобичајен смјер сеобе. У околини Приједора Даљевићи славе Јовањдан, па би их требало провјерити да ли припадају генетичком роду марковштака.

Треба поменути да је Даљевића било и у Барањи, у околини Белог Манастира (Болман и Петловац), али не знам кад су се тамо населили.
« Последња измена: Октобар 24, 2023, 09:51:23 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #17 послато: Октобар 26, 2023, 10:01:24 пре подне »
Група родова Травар-Кукобат-Колоња славе Марковдан и на основу STR резултата Травара из Рора/Гламоч, припадају овом роду. Матица ове групе породица је на тромеђи Унца, Гламоча и Грахова у селима Роре и Стекеровци. По предањима најстарије презиме рода је било Лежајић и поријеклом су из Котара у Далмацији. Одатле су, још у 18. вијеку прешли на подручје Унца, а касније се расељавали по гламочком и купрешком пољу. У Далмацији, у Котарима (Карин, Биљане) заиста је присутна породица Лежаја, међутим, они славе Никољдан. са друге стране SNP је тестиран један Лежаја из Карина и припада хаплогрупи I2-S17250, тако да би ова веза можда могла и бити реална. Ипак неопходно је да бар неко од Лежаја и Травара уради дубински тест и да Лежаје ураде STR тест како би се ова веза и потврдила.

Травари су презиме добили по томе што су у име бегова били задужени да прикупљају траварину од Далматинаца када су исти стада изгонили на Шатор. Били су присутни у сљедећим насељима у оквиру Крајине, али и ван њеног обухвата:

На подручју Босанске Крајине у ужем смислу:
Травар, Марковдан, Хотковци/Гламоч
Травар, Марковдан, Роре/Гламоч
Травар, Марковдан, Стекеровци/Гламоч

На подручју Босанске крајине(врбаска зона):
Травар, Марковдан, Чађавица/Кључ
Травар, Марковдан, Руденице/Кључ
Травар, Марковдан, Рекавице   /Бања Лука
Травар, Марковдан, Кијевци/Босанска Градишка
Травар, Марковдан, Хасићи/Гламоч (досељени у 20. вијеку)
Травар, Марковдан, Радаслије/Гламоч (досељени у 20. вијеку)
Травар, Марковдан, Кобатовци/Лакташи
Травар, Магаљдол/Мркоњић Град
Травар, Борци/Јајце
Травар, Марковдан, Растичево/Купрес

Колоње на подручју Купреса, поријеклом су од Травара из Стекероваца. Одатле су на купрешко поље дошли у првој половини 19. вијека. Поред презимена Травар, помињу и старије презиме Милковић. Присутни у сљедећим насељима:
Колоња, Марковдан, Ново Село/ Купрес
Колоња, Марковдан, Доњи Малован/ Купрес

Кукобати су присутни само на подручју матичне територије у насељима:
Кукобат, Марковдан, Роре, Гламоч
Кукобат, Марковдан, Хасићи/Гламоч (досељени у 20. вијеку)





Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #18 послато: Октобар 27, 2023, 09:19:17 пре подне »
Ешани или Ешени су невелик род на подручју Крајине, који слави Марковдан. Тестирани су и припадају овом генетичком роду I-S17250 (тестиран Ешен из Великог Дубовика). Присутни су (или боље рећи били су) у само два насеља  са по једном кућом: Бротња/Доњи Лапац и Велики Дубовик/Босанска Крупа. У Дубовик су доселили из Бротња послије 1879. године. Занимљиво је да на подручју Врточа/Босански Петровац постоји топоним Ешанове пољане, што указује да су Ешани били некада присутни и на подручју овог насеља.

Не знам која би могла бити етимологија овог презимена, дјелује мало необично.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*
« Одговор #19 послато: Новембар 01, 2023, 11:35:24 пре подне »
Већ је помињан на теми рад Милана Карановића из 1931. године, под насловом Наследна кнежевска породица у Змијању.

Под овом породицом,а судећи по досадашњим резултатима, готово да нема сумње треба подразумјевати управо овај род. Занимљиво је колико се предања која су забиљежили Кочић и Карановић на Змијању полапају са историјском хронологијом, али и са генетичким резултатима.

Најстарији познати оснивач кнежевског рода на Змијању је кнез Ратко. И предање, а рекао бих и историјски подаци из пописа, указују да је кнез Ратко по свему судећи живио током 16. вијека, вјероватно у првим годинама турског освајања подручја Змијања. Змијањска насеља (Горње и Доње Ратково) која су по њему добила име (бар тако предање каже), налазе се пописана под тим именом у турском попису нахије Змијање 1604. године. Предање такође наводи да је његов син као насљедни кнез учествовао са Турцима у освајању Бихаћа 1592. године. Помињу се и остали насљедни кнезови из ове линије Грујица-Вукобрад-Марко-Васиљ-Васо-Раде-Благоје. Занимљиво да се у попису 1604. години не наводи ниједно од ових имена као кнежевско у средишту кнежине у Бањици, већ се тамо као кнез наводи Лазар, син Вуков. Истовремено у Раткову на првом мјесту је пописан Курд, син Махмудов, једини муслиман у селу и један од неколицине у нахији Змијање. Овај податак из пописа можда би се могао довести у везу са приповијешћу о томе да је неки слуга муслиман чувао овце код кнеза Ратка, а да је касније постао паша и да су Раткови потомци његовом заслугом добили земље и власт на Змијању. Није искључено да се радило само о исламизованом припаднику овог рода, који је помогао својим сродницима да се боље утврде као кнежевски род на Змијању. Можда је овај род тек почетком 17. вијека стекао кнежевску власт на Змијању, јер је и у предању познато да су се у жупски дио Бањицу, Марковштаци спустили тек накнадно са "Ратковаче" (а то би могло бити Ратково из пописа 1604. године).

Ради се дакле о класичној српској породици кнежинске самоуправе, које су у првим деценијама турске управе имале много шира овлашћења, него што ћет о бити случај након Бечког рата. Та колебања у вријеме Бечког рата, нашла су одраз и у предањима, јер се за кнеза Вукобрада наводи да је улазио у договоре са Стојаном Јанковићем и да су му Турци због тога одузели "суданију" на Змијању иако су му оставили кнештво.

Главна слава овог змијањског кнежевског рода је Марковдан. Касније су Кнежевићи, потомци кнежеви преузели прослављање летњег Никољдана. Овом празнику (љетњем Никољдану) је посвећена и црква у Бањици коју су подигли. И подизање манастира Гомионице, предање везује уз припаднике овог рода. У Раткову су од овог рода: Кнежевићи од кнеза Ратка, а од Ратковог брата Влајисава-Влаје: Медари, Бајићи, Драгојловићи, Чавкићи. Од Влаје су и Шипке у Павићима, по свему судећи огранак Бајића.

Што се тиче даљег поријекла овог рода, засад нема неких јасних генетичких веза који би овај род повезали са источнијим српским крајевима. Међутим њихов хаплотип је прилично модалан, па није искључено да су повезани са неким родовима на истоку који још нису SNP профилисани. Ипак, нема оних који би били и хаплотипски блиски, а да славе св. Марка.

Предања која је забиљежио Карановић о поријеклу рода "од Коњица" и "Купреса" "Херцеговине" у складу су са српским миграцијама из правца Горње Неретве на крајишко подручје, током 15-16. вијека.

Треба поменути још да предања помињу да су од овог рода и Љубоје, али и бегови Филиповићи у Гламочком пољу. Крајишке Љубоје заиста јесу I2-S17250 и славе Марковдан, али им је хаплотип прилично другачији од припадника овог рода. Ипак не треба искључити неку старију везу. Док се дубински не провјери, мислим да их не треба искључивати из припадности овом роду.
« Последња измена: Новембар 01, 2023, 11:39:57 пре подне drajver »