Зубци I2-PH908

[симо]

Климовићи или Климе у Куњој Главици (не знам да ли би се овај топоним Куња Главица могао објаснити као Коњска Главица, поготово што је непосредно близу и село Коњско). Од ових Клима су Зупци у Рупном долу у требињској Површи. За њих нема других предања сем да су старинци. Нису тестирани.

Славе Ђурђевдан. Матица им је у Куњој Главици (Зубци).

[симо]

Кисјелице у Оградама (Зубци). И за Кисјелице нема других предања изузев оних да су старинци у Оградама. Славе Ђурђевдан као и остали старинци. Матица им је у Оградама.

Кисјелицама би могли бити сродни Вице у Оградама, чији су исељени рођаци у Боки тестирани као I2-PH908 dys437=14. Иако се и за Вице приповједа да су доселили из Конавала од неког католика који се покрстио, генетика показује везу са осталим зубачким старинским породицама. Сеоба из Конавала је могла бити и повратна. И Вице славе Ђурђевдан.

[симо]

Крчуми су старинци у Дреновом Долу (Зубци). ово су једини старинци за које сумњам да су повезани са осталима, јер су једини који не славе Ђурђевдан него Јовањдан. Има их и у Куњој Главици (Зубци).

[симо]

Овим горе наведеним стариначким зубачким породицама би могли додати и неке друге породице из требињске околине са којима би могле бити повезане: Бунчули у Кременом долу су од Вица из Зубаца, Бегенишићи у Корјенићима, Пујићи у Тодорићима. Све ове породице славе Ђурђевдан.

[симо]

Занимљиво је да се за скоро свако зубачко село може пронаћи по једна породица која је на том мјесту стариначка:

Коњско: Ратковићи
Турменти: Гргуревићи
Богојевић Село: Јелићи
Крај: Даниловићи
Поткрај: Пажини
Куња Главица: Климовићи
Ограде: Кисјелице
Дренов До: Крчуми

[Пеца]

Лаковићи (старо презиме) од којих су Јелићи у Орашју (Зубци) и Мирдиње у Турментима (Зубци). Стара матица Јелића и Мирдиња је у Богојевић селу (Зубци), одакле су могуће и потиснути од досељеничког братства Вукаловића. За Јелиће и Мирдиње говоре да су заиста старинци, тј. нема других предања о поријеклу.Јелићи и Мирдиње би могли бити несумњиви зубачки старинци. Немамо њихов резулатат, а било би корисно да имамо.

Такође славе Ђурђевдан. Матица овог рода је у Богојевић селу.

Нажалост нисам успио Јелића да убиједим да се тестира и поред свих инсистирања.

[симо]

Након што сам набројао зубачке старинцe, споменућу и досељеничка брататсва, која су на простору Зубаца прилично бројна.

Свакако најкомпактније група досељеника јесу Вукаловићи и њима сродне породице. Центар овог братства је у Богојевић селу, а у сусједном Грабу се налази и црква св. Петке, коју славе и сами Вукаловићи. Породице које у Зупцима припадају овом роду су: Вукаловићи, Симовићи, Матовићи, Гавриловићи, Мићановићи, Вучковићи и Вучуревићи. Сви су настањени у Богојевић Селу,а Вучуревића има и у Оградама.

Мање више, није споран оквирни период кад се ово братство доселило у Зупце, а то је било у другој половини 18. вијека. Спорно је  даље поријекло и путеви сеоба. Као претходне станице спомињу се Бјелопавлићи, Загарач, Цуце, Кривошије, Корјенићи. Најдетаљније се поријеклом ове групе братстава бавио Јован Ердељановић у раду Стара Црна Гора, када је писао о поријеклу Звицера.

Ердељановић је закључио, поређењем навода из више извора, да је матица овог братства у Братоножићима и да је крајем 17. вијека из неког разлога наступило исељавање. Остаје отворено питање из које групе братоножићких становника су поријеклом, претпостављам из стариначке групе. Занимљиво је да се у зубачким предањима овога братства помиње " Брцкут у Загaрачу" што јасно указује на правац сеоба и успутну станицу у Загарачу. Наиме, Ердељановић сматра да су та братства из Братоножића прво дошла у Бјелопавлиће у Шобајиће, а из Бјелопавлића у Загарач. У Загарачу су остали Радмановићи, а један дио је прешао у Добру Гору у Цуцама, гдје су од њих постали Звицери. Преци Вукаловића су отишли за Херцеговину и расули се у више мјеста. Иако Ердељановић сматра да су славу Петковдан преузели боравком у Бјелопавлићима, биће да су је ипак донијели из Братоножића, јер братоножићки старинци махом сви прислављају Петковдан. Из ове групе братстава су Вучинићи и Вукановићи у Пиперима, у Рогамима, Ћупићи у Загарачу.

Колико ми је познато, немамо тестираних из ове групе братстава , који није тако ни мала. Занима ме с обзиром на предање о вези са Братоножићима (спомињу се и Балевићи) да ли би ова група братстава могла припадати хаплогрупи Q-L245.

[симо]

Неколико познатијих припадника овог братства:

војвода Лука Вукаловић из устанка 1852-1862


ратни предсједник општине Требиње Божидар Вучуревић


доскорашњи градоначелник Требиња Славко Вучуревић

[симо]

Други значајан род досељеника у Зупце ( у практично истом пероду кад и Вукаловићи, друга половина 17. вијека) су Спаићи и Асановићи у Грабу. Спаића има и у Тулима. Истог су рода са Рајчевићима из Полице Требиње. Све ове породице славе Јовањдан и прислављају Малу Госпојину.

О њима смо већ писали код резултата Рајчевића из Полица на Светском ДНК дану 2017, па ћу пренијети оно што смо Небо и ја написали тамо:

"Рајчевићи су огранак Ђуричића из Ровина у Цуцама. Сродни су Асановићима и Спахићима у Зупцима, као  и Шаговиновићима код Билеће. У истраживању Херцеговине имаћемо и њихове резултате. Ердељановић је овој групи породица посветио читав текст, у којем расправља да ли су старинци на подручју Цуца или досељеници од Бандића из Комана. на крају закључује да је ту морало доћи до неког сплемењивања цуцких старинаца и досељеника. Ове породице повезује и са Радуловићима у Кривошијама. Иначе, комбинација слава Јовањдан Мала Госпојина, је присутна и код Бандића и код Радуловића."

Небо је написао:

"Раичевићи или Рајчевићи у Полицама, Требиње (и с њима Спа(х)ићи и Асановићи у Грабу, у Зубцима, и Шаговновићи / Шагуновићи у Баљцима код Билеће), јесу огранак цуцких Ђуричића, а и слава и прислужба су типичне за Цуце. Ђуричићи, додуше, славе Светог Николу, али знају да им је ранија слава била Јовањдан.

Што се тиче порекла Ђуричића, постоје три верзије: у Цуцама их сматрају за старинце, а сами Ђуричићи имају предање о пореклу из Комана, од Бандића, од претка Вука Бандића досељеног око 1755. године. Јован Иванишевић у својим записима из Цуца ("Путопис кроз Мале Цуце") наводи да се за њих сматра да су „од Матаруга“.

Ова последње наведена верзија сада добија на значају, с обзиром на резултат Рајчевића - Ј2а М92. Изгледа да су Орловићи настали саплемењивањем дошљака E1b V13 (питање је само одакле су ти дошљаци старином) и староседелаца у цуцкој области хаплогрупе Ј2а М92 (Матаруге!?)."

[симо]

У Зупцима су присутни и припадници братства Томановића из Цуца. Ради се о породицама Миховић(Мијовић) у Коњском и Ресковићима у Орашју. Ове породице су доселиле некако у исто вријеме кад и Вукаловићи и Спаићи, крајем 17. вијека. Славе Никољдан и малу Госпојину.

У Цуцама овом роду припадају: Рогановићи, Марковићи, Биговићи, Стевовићи и Ћосовићи нешто даљи Томановићи

У Цуцама ове породице причају да су поријеклом од Љака из Куча,а Томановићи од брата му Средана, али мало вјероватно. Тестирао се Црногорац из Гослића, Никшић, који је од Рогановића и припада хаплогрупи E-V13>Z19851 којег смо звали родом Орловића.

Из овог братства је познати Никац од Ровина.

[aleksandar I]

Колико ми је познато, немамо тестираних из ове групе братстава , који није тако ни мала. Занима ме с обзиром на предање о вези са Братоножићима (спомињу се и Балевићи) да ли би ова група братстава могла припадати хаплогрупи Q-L245.

Неће Симо замјерити ако мало скренем са теме али колико сам схватио Милорад Екмечић, позивајући се на Растислава В. Петровића, чврсто вјерује да је лажни цар Шћепан Мали или Петар III заправо Јован Стефанов Балевић.

Историја Срба у новом веку, стр 94.

[симо]

Из Цуца у Зупцима има још досељеника:

Средановићи у Богојевић селу, доселили су се наводно из Цуца од Кривокапића, али не знам да има Средановића као огранка Кривокапића у Цуцама, могуће је да се ради о цуцким старинцима. Славе Јовањдан.

Пиштигњати доселили крајем 17 в. из села Бате у Цуцама, наводно огранак Кривокапића, али Ердељановић Пиштигњате сврстава у цуцке старинце. Славе Јовањдан и малу Госпојину.

Било би интересантно видјети за ова братстава да ли су J2a-M92.

[симо]

У Турментима постоји једна група породица која се по предању такође доселила у Зупце у другој половини 17. в.  "однекуд из Црне Горе". Славе Ђурђевдан, што уз нејасно предање о даљем поријеклу, оставља отвореном опцију да би се могло радити и о зубачким старинцима.

Ради се о породицама: Радановић, Пантовић и Топаловић у Турментима.

[симо]

Кисини у Тулима и Курајице у Оградама и Куњој Главици су истог поријекла. Потичу од неког Вуковића из Риђана које  се у 18. вијеку доселио у Туле у Зупцима и тамо удомио своје потомство код старинаца Кисина , који су отишли у Босну ( ових Кисина има у Босни код Доњег Вакуфа, славе Томиндан). Касније су од ових Кисина Вуковића одвојене Курајице у оградама и Куњој Главици. Вуковић који је преузео презиме Кисин и остао у Тулима слави Томиндан и прислужује св.Теклу, стару славу старинаца Кисина, док Курајице славе Ђурђевдан.

Не знам од којих Вуковића из Риђана би могли бити ови Кисини.

Што се тиче старих одсељених Кисина из Тула, њихова слава Томиндан можда их повезује са Парежанима: Мишковићима и Кокотима за које се говорило да су од старих Матаруга.

У Зупцима још једна породица слави Томиндан. То су Шарабе у Турментима и Тулима, који опет говоре да су од рода Шаренаца, али се са Шаренцима не поклапа слава. Оно што се поклапа јесте можда преко Томиндана веза са Парежом у Бањанима и старим Матаругама. Јер се Пареж помиње и у предању Шаренаца. Могуће је да су и Шаренци и Матаруге једно вријеме заједно боравили на Парежу, па отуд предање. Шараба је било и у околини Сарајева, не знам да ли су везани са овима.

Иначе, Бачко је херцеговачке Братиће који су тестирани као E-V13 повезао са Парежанима Матаругама.

[Wolf Sagash]

Из Цуца у Зупцима има још досељеника:

Средановићи у Богојевић селу, доселили су се наводно из Цуца од Кривокапића, али не знам да има Средановића као огранка Кривокапића у Цуцама, могуће је да се ради о цуцким старинцима. Славе Јовањдан.

Пиштигњати доселили крајем 17 в. из села Бате у Цуцама, наводно огранак Кривокапића, али Ердељановић Пиштигњате сврстава у цуцке старинце. Славе Јовањдан и малу Госпојину.

Било би интересантно видјети за ова братстава да ли су J2a-M92.

Пиштињат, не Пиштигњат. Бар је данас тако.

[симо]

Још неколико разнородних зубачких породица које су доселиле у 18. вијеку:

Риђешићи у Тулима, прилично давно дошли из Риђана ( можда и крајем 17. вијека) . Славе Аранђеловдан, прислављају љетни Стевањдан. Нема неких одређенији података о даљем поријеклу.

Милише у Тулима, ушли у кућу старинаца Анђелића који су одселили у Дубочане код Билеће. Славе Јовањдан прислављају Благовијести. Поријеклом од Милишића из Главске код Требиња.

Тице у Коњском, од Раичевића из Грахова, крајем 18. в., славе Ђурђевдан. не знам о којим се Раичевићима ради.

Лалићи у Орашју од Лалића из Убала у Боки. Доселили крајем 18 в. Славе Ђурђевдан.

Лере у Дреновом долу, славе Ђурђевдан. Доселили крајем 18. в. од граховских Андријашевића, који су старином од братства Мандића из Дробњака. Дакел, највјероватније I1-P109.

[симо]

Пиштињат, не Пиштигњат. Бар је данас тако.

Вјерујем, него користим Козића и Ердељановића па пишем онако како су их они записали.

[Wolf Sagash]

Вјерујем, него користим Козића и Ердељановића па пишем онако како су их они записали.

Знам, претпостављам да је Пиштигњат старо презиме. Имају и код нас Самопјани, који су волшебно сами себе прекрстили у Санопљане.

[Пеца]

У Зупцима су присутни и припадници братства Томановића из Цуца. Ради се о породицама Миховић(Мијовић) у Коњском и Ресновићима у Орашју. Ове породице су доселиле некако у исто вријеме кад и Вукаловићи и Спаићи, крајем 17. вијека. Славе Никољдан и малу Госпојину.

У Цуцама овом роду припадају: Рогановићи, Марковићи, Биговићи, Стевовићи и Ћосовићи нешто даљи Томановићи

У Цуцама ове породице причају да су поријеклом од Љака из Куча,а Томановићи од брата му Средана, али мало вјероватно. Тестирао се Црногорац из Гослића, Никшић, који је од Рогановића и припада хаплогрупи E-V13>Z19851 којег смо звали родом Орловића.

Из овог братства је познати Никац од Ровина.

Ресковићи а не Ресновићи.

[симо]

Ресковићи а не Ресновићи.

Хвала на исправци. Немам опцију мијењања порука, али нека бар овако остане исправка.