Покушао сam одрадити предикцију хаплогрупа за Сјеверну Хрватску на основу истраживања:Croatian national reference Y-STR haplotype database из 2012.
Испитано је по 220 становника из пет хрватских регија. Нема посебних назанака да су узорци узимани искључиво од припадника хрватске националности. Регија сјеверне Хрватске од свих испитаних зона најмање захвата штокавски дио хрватске популације. Обухвата жупаније Крапинско-Загорску, Вараждинску, Копривничко-крижевачку и Међимурску. То би требала бити најчистија кајкавска зона од свих испитаних области. Мање штокавске оазе постоје у дијелу око Крижеваца и Копривнице. На карти је приказан обухват подручја Сјеверне Хрватске.
Сјеверна Хрватска n=220:хаплогрупа број постотак
C2-M217 1 0,45
E-V13 23 10,45
G1 1 0,45
G2a 6 2,73
H 11 5,00
I1 8 3,64
I2-M223 5 2,27
I2-L38 3 1,36
I2-L415 1 0,45
I2-YP196 33 15,00
I2-YP196>PH908 23 10,45
J2a 2 0,91
J2b-M205 2 0,91
J2b-M241 6 2,73
J2b 1 0,45
L-M317 1 0,45
N1c 1 0,45
R1a-Z280 48 21,82
R1a-M458 5 2,27
R1a-M458>L260 9 4,09
R1b-PH155>M335 2 0,91
R1b-393=12 5 2,27
R1b-BY611 2 0,91
R1b-L51 16 7,27
R2-L263 1 0,45
T 4 1,82
За разлику од штокавских подручја, у сјеверној Хрватској, хаплогрупа
R1a је најзаступљенија хаплогрупа са укупно
28,18%. Доминира R1a-Z280 sa
21,82%, док је код R1a-M458 заступљенија грана
L260. По постотку хаплогрупе R1a кајкавско подручје Хрватске се приближава сусједној Словенији.
Друга хаплогрупа по заступљености је I2-YP196 са 25,45%, при чему доминира грана 448=20 са 15%. I2-PH908 је на 10,45% што је значајно ниже у односу на сусједна изразито штокавска подручја. По односу 448=20/448=19 Сјеверна Хрватска је такође сличнија Словенији него штокавским подручјима.
Укупан збир словенских хаплогрупа у сјеверној Хрватској је 53,64% што говори o значајном учешћу несловенског становништва п у етногенези становништва Сјеверне Хрватске.
С обзиром на скорашње налазе лангобардске старе ДНК у Италији и Мађарској, у којима су доминирале I2-M223 и R1b-U106, могли би претпоставити да је, бар једним дијелом, нешто од лангобардског генетског наслеђа остало у Сјеверној Хрватској.
R1b-U106 је тешко препознати на 17 маркера, а
I2-M223 је присутна са 2,27%.
У Сјеверној Хрватској има читав низ "егзотичних" хаплогрупа:
C2-M217, G1, I2-L415, I2-L38, L-M317, N1c, T. Посебно је интересантно присуство једне старе, изоловане гране хаплогрупе R1b:
R1b-PH155>M335 чијим су вриједностима најближа два хаплотипа из овог истраживања.
Очигледно је у истраживање ушао и солидан постотак Рома. Питање је да ли се ту ради о етничким Ромима, или о Хрватима са ромским поријеклом. Како год, типично ромске хаплогрупе H-M82 и R2, учествују са 5,45%. Ово не треба да чуди, јер највећи дио хрватске ромске популације живи управо у Међимурју.
На крају, закључак би могао бити да становништво Сјеверне Хрватске које највећим дијелом води поријекло од средњовјековног кајкавског становништва, познатог под називом Словинаца и генетски показује већу сродност са језички блиским, сусједним Словенцима, него са штокавским популацијама, бар што се тиче словенског дијела хаплогрупа.Основне карактеристике те разлике у односу на штокавце су: доминантан R1a у односу на I2a-YP196 и доминатан I2-YP196 "сјевер" у односу на I2-PH908.
