Аутор Тема: Русини  (Прочитано 34466 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Русини
« Одговор #20 послато: Март 25, 2016, 10:17:21 поподне »
Јел`има неко преставу, шта на пољском Dukla (Дукља?) значи? Знам да има Neretwa.
има и фудбалски клуб Дукла у Чешкој чини ми се

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Русини
« Одговор #21 послато: Март 25, 2016, 10:52:05 поподне »
Занимљиво да Хаiнрих Кунстман као доказ протопољског досељавања из Далмациiе пољски предео Мазуре /Mazowsze наводи. По Кунстману изведено од панонско-далматинског племена Mazei, чиiе постоiање и сада у имену далматинског брда Мосор (Mons Massarus) и личних имена Masurius, Masarius итд., сведочи. Он даље наводи словачку реку Cetinku и Narath потом северније у Пољскоi Cetynia и Neretwa. У прилог насељавања на север наводи и србску Млаву са својом пољском сестром Mlawa[/size] (Мазовиiа)[/color]


СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Русини
« Одговор #22 послато: Март 26, 2016, 09:39:17 пре подне »
има и фудбалски клуб Дукла у Чешкој чини ми се

Ima, Dukla iz Praga.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Русини
« Одговор #23 послато: Август 06, 2016, 02:42:59 поподне »
Прије неколико година урађено је истраживање за Русине са подручја Војовдине. Негдје у истом периоду чини ми се и за војвођанске Словаке.

https://www.researchgate.net/publication/237013570_Genetic_polymorphism_of_17_Y_chromosomal_STRs_in_the_Rusyn_population_sample_from_Vojvodina_Province_Serbia


Хаплотипове војвођанских Русина на 17 маркера из поменутог рада успио сам да нађем на интернету и мало сам их детаљније проанализирао. Русини су у Војводину досељени половином 18. вијека планским насељавањем са подручја Берегова у Закарпатској области данашње Украјине.

Прије него што поставим aнализу резултата, цитирао бих реченицу из рада: http://www.fsigenetics.com/article/S1872-4973(13)00185-3/fulltext гдје се каже у закључку:  "Y-STR variation showed a clear genetic departure of the Slovaks and Ruthenians inhabiting Vojvodina from their Serbian neighbours and genetic similarity to the Northern Slavic populations of Slovakia and Ukraine. Admixture estimates revealed negligible Serbian paternal ancestry in both Northern Slavic minorities of Vojvodina, providing evidence for their genetic isolation from the Serbian majority population."

Значи војвођански Русини и Словаци успјели су у протеклих скоро 300 година боравка на подручју Војводине, да очувају своје очинско наслеђе које се огледа у резултатима Y-днк.

Тако да Русине из горњег истраживања можемо сматрати валидним узорком русинске популације.

Уз помоћ претраживача хапловрста Невског, највећим дијелом, успио сам међу Русинима (укупно 200 тестираних) издвојити сљедеће хаплогрупе и подгрупе:

E-V13   24   12,00%
E-V22   1   0,50%
G2a   1   0,50%
G2a-L497   3   1,50%
G2a-U1   4   2,00%
H-M82   1   0,50%
I1-Z58   4   2,00%
I1-Z63   5   2,50%
I2 din jug   9   4,50%
I2 din sjever   29   14,50%
I2-M223   1   0,50%
J1-ZS227   1   0,50%
J2bM205   3   1,50%
J2bM241   3   1,50%
N1b   2   1,00%
N1c   3   1,50%
R1a-CTS1211   36   18,00%
R1a-CTS1211 P278   2   1,00%
R1a-CTS1211 KD   9   4,50%
R1a-CTS1211 L1280   3   1,50%
R1a-CTS1211 YP4278   2   1,00%
R1a-M458 L1029   7   3,50%
R1a-M458 L260   22   11,00%
R1a-Z92   5   2,50%
R1a-Z93   2   1,00%
R1b-L23   7   3,50%
R1b-L51   9   4,50%
R2   1   0,50%
T-L131   1   0,50%

Као што се може примјетити, разне варијанте словенске R1a најзаступљеније су међу Русинима са око 43%. По томе се Русини јасно издвајају од Срба у већој мјери, а нешто мање од Словенаца и Хрвата.

Друга по заступљености код Русина је хаплогрупа I2a Динарик са око 19%, при чему је Динарик Сјевер доминантна са 75%.

Трећа хаплогрупа међу Русинима је E-V13 са 12%.

Остале хаплогрупе су присутне у процентима испод 10%.

Занимљиво је да су од I1 хаплогрупе присутне гране Z58 и Z63, али не и P109.

Присутна су и тројица J2b M205 али не нашег кричког типа. Изгледа да је нека варијанта хаплогрупе М205 присутна и у Словачкој, јер поред ова три Русина нађох им једног блиског управо у Словачкој, па су вјероватно овај тип J2b M205 Русини донијели из постојбине. Занимљиво је да је овај хаплотип веома близак хаплотипу Грка Пазакиса са Коса.

У сљедећем посту даћу мало детаљнију аналзу русинских и српских хаплотипова.


« Последња измена: Август 06, 2016, 02:46:20 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Русини
« Одговор #24 послато: Август 06, 2016, 03:24:27 поподне »
С обзиром на некадашње заједничко прасловенско поријекло, и поред савремених разлика требале би да постоје додирне тачке између српске и русинске генетике. Покушао сам да на нивоу хаплотипова, што је опет најдубља могућа анализа коју омогућава поменуто истраживање, установим повезнице између српских и русинских тестираних. Уједно, то би могло бити и одређење заједничке словенске генетике. У овој анализи за Русинске хаплотипове нисма намјенски тражио најближе српске, већ сам користио интернационалну базу па сам издвајао само оне хаплотипове који су русинским најближи. У неким ситуацијама то су били управо српски хаплотипови.

Да почнем са Е-V13 која је због солидног процента међу Русинима, увијек доводила до питања, да ли је неки дио Е-V13 могао бити и дио словенске етногенезе и са Словенима доћи на Балкан. Оно што сам успио прегледати од русинских Е-V13 хаплотипа углавном се своди на то да русинска Е-V13 није посебно блиска нашој, поготово брдској Е-V13. Нисам нашао ниједан русински Е-V13 хаплотип који би био близак хаплотипу: Куча, Васојевића, Орловића, Бјелопавлића. Од укупно 24 русинска хаплотипа  Е-V13 успио сам наћи само три која су блиска Маринковићу из Лике, а самим тим и цијелој групи  хаплотипова из рода А који су блиски Маринковићу. Вјерујем да је Е-V13 одавно присутна на простору Карпата, али да није учествовала у словенској етногенези која се десила нешто сјеверније.

Хаплотипови I2a Динарика, било сјеверног било јужног, показују блиска поклапања између русинске и српске популације. Међутим, са обзиром да је ова хаплогрупа ионака прилично млада, то не треба да чуди. Како год, и СНП-овима је већ доказана веза српског Динарика са словенским сјевером тако да ово и није велико изненађење. Међу блиским поклапањима (до 2 маркер разлике на 17) међу Динарик Југом нашао сам русинске хаплотиове блиске: Шљивићу, Марковићу, Стојићу, Омербашићу, Бубањи, Милојковићу, Гачевићу,Живковићу. Међу Динарик Сјевером: Ђорђевић, Вучковић, Врањешевић, Максимовић, Симић, Богосављевић, Максимовић, Јевтовић.

Хаплотипови R1a хаплогрупе, слично нашим хаплотиповима и код Русина су прилично разноврсни. Оно што издваја Русине јесте појачано присуство гране R1a M458 L260 која код Срба није готово уопште присутна, али је присутна код Хрвата, који у овој хаплогрупи дијеле и бликсе хаплотипове са Русинима. Међутим готово све друге гране присутне код Срба постоје и код Русина и то блиских хаплотипова: грана Карпатско-дламатинска, посебно изражена код чкавских Хрвата, присутна је и код Русина (хаплотипови Колића, Кукурина, Савића), разне гране R1a CTS1211: Старокарпатска (Кенђелић), Волгокарпатска (Мијајловић, Сеочанац), L1280 (има хаплотипова блиских нашим Аврамијевштацима), R1a-Z92 (Благојевић)

Све у свему очигледно је да Срби и Русини дијеле заједничке хаплотипове управо код хаплогрупа R1a и I2a Динарик које и представљају дио старијег словенског генетичког насљеђа.

Као што се може видјети, многи родови и хаплотипови са нашег Пројекта нису присутни у русинској популацији. С обзиром да су Русини по свом положају добар на тромеђи западних, јужних и источних Словена мислим да су добар модел за упоређивање које су популације могле на нашим просторима потећи од Словена, а које од Ромеја.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Русини
« Одговор #25 послато: Август 07, 2016, 05:35:57 поподне »
Присутна су и тројица J2b M205 али не нашег кричког типа. Изгледа да је нека варијанта хаплогрупе М205 присутна и у Словачкој, јер поред ова три Русина нађох им једног блиског управо у Словачкој, па су вјероватно овај тип J2b M205 Русини донијели из постојбине. Занимљиво је да је овај хаплотип веома близак хаплотипу Грка Пазакиса са Коса.

Помињали смо и раније ову "везу" између севернословенских и грчких M205 хаплотипова. Слични хаплотипови се могу пронаћи код Словака, Чеха и Руса, али као што се да приметити, постоје и у Грчкој (Кос и Пелопонез), а није далеко ни хаплотип једног Тоска.

Чини се да не постоји нека јасна веза Крича M205 са поменутим крајевима, односно подједнако су удаљени и од једних и од других.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Русини
« Одговор #26 послато: Децембар 24, 2016, 09:20:31 поподне »
"Ко су Русини?

Русини припадају Источним Словенима. У средњем веку Русинима су се звали сви житељи Кијевске Русије. Током векова мењале су се границе и државе. У XIX веку овај етноним одређивао јe све Источне Словене поданике Хабсбуршке монархије који су живели у Галицији и североисточној Угарској.

Говоре русински језик и користе ћирилично писмо. Језик Русина у Србији се данас сматра најмлађим књижевним словенским језиком, а службено је кодификован 1923.године.

Русини се састоје од неколико мањих група. На Карпатима су Бојки на западним Карпатима Лемки у Бескидима у Пољској Хицули. Аустро-Угарска монархија дуго је под својим окриљем држала земље насељене Русинима, колонизовала је део у данашњу Војводину где и данас Русини живе.

Стара постојбина Русина је у Прикарпатској Русији, односно делу Украјине, на граници с Пољском, Словачком, Мађарском и Румунијом. Седиште регије је град Ужгород.

Украјина службено Русине сматра делом свога народа, а назив Русин у Украјини сматрају старијим етнонимом који је задржао дела народа у расејању који није био повезан са својом матицом.

Надомак Куле, у малом Руском Крстуру још има сведока доласка Русина на Балкан. Катедрала Светог Николе једна је од најстаријих гркокатоличких цркава у Србији. Та парохија је и једина гркокатоличких парохија у Србији у којој се празнује по Грегоријанком календару.

Руски Крстур са више од 4000 Русина важи за престоницу тог народа у Војводини. Мало је познато да у том, већински русинском месту, постоји и црква која датира из периода кад су се и Русини доселили у Војводину. Грко-католичка катедрала Светог Николе из 18.века најстарија је у Апостолском егзархату Србије. Русини су тако дошли и до данас остали католици који поштују византијски обред.

Русини се тако као гркокатолици заправо разликују и од римокатолика, и од православаца. Црквена служба је на старословенском а литургија на русинском језику. У цркви се служи бесквасни хлеб, свештеници могу да имају жену и децу али признају папу као врховног верског поглавара. У склопу црвкених обичаја, може се рећи да су Русини очували и своје народне елементе, па се и тиме разликују до осталих верника у Србији.

"Можемо рећи да смо неки феномен после више од 260 година постојања на овим просторима и да је црква била јако битна за Русине. Значи припадност тој цркви а затим и школа и језик мада можемо реци да је црква била та која је у основи основала школу и црква је та која је користила русински језик", каже пастор цркве Свети Никола, протопрезвитер ставрофор Михајло Малацко.

За разлику од гркокатоличких верника у суседној Куцури, пре пола века Русини у Руском Крстуру, одлучили су да празнују по Грегоријанском календару. Ипак, традиција и обичаји, кажу, исти су као и у 18.веку.

Пастор Михајло Малацко сматра да су ти обичаји исти као и кад су Русини дошли на простор данашње Србије.

"Пуно тога се изгубило, пуно тога је отишло у неповрат, на пример ми не знамо нашу изворну ношњу, ми кажемо то је наша ношња али знамо кад смо дошли ми смо примили један вид ношње који је условно речено наш. Изгубили смо доста у фолклору, чардаш је остао као наш, иако је питање да ли је то било другачије. Оно што је изворно то је то што је остало код цркве", каже пастор.

Последњих педесет година број становника у Руском Крстуру опада. Млади се исељавају у веће градове а Русини се од деведесетих година у већем броју селе и у Канаду. Данас у, како га Русини зову, Руском Керестуру живи око 5.500 становника. Највише је Русина, али су ту и Срби, Мађари, Украјинци, Хрвати, Црногорци, Словаци и други.

"Сваки обичај има своју симболику и сваки празник на свој начин има свој смисао, баш не знам шта бих посебно могао истаћи али знам да је богатство и у томе, што је постоји различитост с неким другим народима а што усевамо одржавати то што имамо, каже председник Савеза месне заједнице Руски Крстур, Жељко Ковач.

Обичаји који се сваке године могу видети у саборном храму али и у цркви у Водицама надомак Руског Крстура јединствени су у Србији. За Божић, деца обучена у народне ношње певају божићне песме, док за Ускрс, после благосиљања корпи с офарбаним јајима, дечаци и девојчице се благосиљају и поливају водом. Такви обичаји постоје код Русина у Војводини, али не и код свих гркокатолика.

"То једна лепа традиција која не само да продуховљује човека него одржава и ону у људима русинску свест. То је један спољашњи начин који веже човека за одређену нацију и одређену веру, сматра члан црквеног одбора у Руском Крстуру Фејди Јулијан.

Пре две године у цркву у Руски Крстур дошао је и један Македонац. Како је свштеник у његовом селу у Македонији био Русин а раније је један од владика у Крстуру био Македонац, њему тај трансфер није деловао необично.

"Снашао сам се међу Русинима", каже капелан Тони Ангелов.

"Са мном овде је моја породица а мој син који има две године говори и српски и русинки, код куће причамо македонски. Он увек одговара на русинском и каже да је он Русин", каже Ангелов.

После оснивања сопственог егзархата на територији Србије 2003. црква Светог Николе у Руском Крстуру постаје саборни катедрални храм Апостолског егзархата за гркокатолике у Србији и Црној Гори.

У оквиру тог егзархата, око 22 хиљаде верника подељено је у 19 парохија и три архијерејска намесништва. Уз Русине, гркокатолици у Србији су и Украјинци и Румуни, па се на литургијама у местима где ти народи живе, проповеда и на украјинском и румунском језику."

извор: rts.rs

Русинска застава:



Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Русини
« Одговор #27 послато: Јануар 18, 2017, 12:58:51 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/cMffW8RhgC0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/cMffW8RhgC0</a> <a href="https://www.youtube.com/v/qvADkLtlFec" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qvADkLtlFec</a> <a href="https://www.youtube.com/v/B0PPFtuERUQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/B0PPFtuERUQ</a>

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Русини
« Одговор #28 послато: Јануар 18, 2017, 01:15:47 пре подне »
Историја панонских (бачких) Русина.



<a href="https://www.youtube.com/v/4y9J7fYyCPQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4y9J7fYyCPQ</a>   <a href="https://www.youtube.com/v/LXnpKSyu75M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/LXnpKSyu75M</a>




Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #29 послато: Јануар 18, 2017, 02:46:29 пре подне »
Постојбина "Закарпатска Рус", највећи градови Ужгород и Мукачево (граница Словачке и Украјине)...Највише су поносни на период историје између два рата, када су били у саставу Чехословачке, коју су највише доживљавали као своју домовину, много више него данашњу Украјину...Има их и на Карпатима, граница Словачке и Пољске

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #30 послато: Јануар 18, 2017, 02:49:33 пре подне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #31 послато: Јануар 18, 2017, 02:54:48 пре подне »

Етничка мапа Чехословачке између два рата: Љубичасто Чеси и Словаци, Наранджасто Русини, Плаво Немци и Зелено Мађари

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #32 послато: Јануар 18, 2017, 02:58:01 пре подне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #33 послато: Јануар 18, 2017, 02:59:06 пре подне »
Научићу једном да постављам слике :) ваљда...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #34 послато: Јануар 18, 2017, 03:01:12 пре подне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #35 послато: Јануар 18, 2017, 03:03:24 пре подне »
[imghttp://www.nyest.hu/media/a-gyarmat-neve-podkarpatska-rus-1.jpg?large][/img]

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #36 послато: Јануар 18, 2017, 03:04:26 пре подне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #37 послато: Јануар 18, 2017, 03:05:35 пре подне »
С тим што се овде под жутим подразумевају Русини а не Украјинци!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Русини
« Одговор #38 послато: Јануар 18, 2017, 03:22:27 пре подне »
Додуше, ова слика приказује лингвистичку мапу,али свакако , Русински језик се разликује од Украјинског, тако да је погрешно назвати жутом бојом "укарјински". Русински језик је најсличнији словачком(близу 80 посто сличности), што се види и код војвођанских Русина...Ја знам словачки пошто сам студирао тамо, и све се разуме, готово исти језик...

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Русини
« Одговор #39 послато: Јануар 18, 2017, 08:04:49 пре подне »
Додуше, ова слика приказује лингвистичку мапу,али свакако , Русински језик се разликује од Украјинског, тако да је погрешно назвати жутом бојом "укарјински". Русински језик је најсличнији словачком(близу 80 посто сличности), што се види и код војвођанских Русина...
Слажем се у потпуности, ко је слушао словачки, русински и украјински, јасно се примети да украјински и русински много мање личе него русински и словачки. Једино што деле ћирилично писмо.
Језик наших Русина је претрпео јак утицај српског језика, тако да се још више разуме него словачки. Интересантно је да код нас у Врбасу, Русини и Украјинци имају заједничко културно удружење под називом Карпати, као и фестивал у Крстуру који се зове Червена Ружа.
Не знам како је дошло до тог удруживања, јер су Украјинци код нас дошли после другог светског рата, из Прњавора код Бањалуке, а Русини су присутни 250 година. А и нису баш превише блиски ни језички.