ДНК порекло > ДНК познатих личности

Y-DNK Nemanjića

(1/78) > >>

damyanovich:
Postoje već slučajevi identifikovanja Y-DNK pojedinih srednjovekovnih vladara i mislim da bi bilo veoma korisno i zanimljivo ustanoviti Y-DNK na uzorcima koji bi se uzeli od npr. Stefana Nemanje i cara Dušana (ili neke druge dvojice Nemanjića).

Nemanjina pojava je svakako obavijena velom misterije, a on i njegovi neposredni muški potomci su uneli revoluciju u organizaciju države, graditeljstvo, diplomatske odnose i uopšte, podigli su organizaciju društva na jedan viši nivo do tada nezabeležen među južnoslovenskim državicama, a sve to iz mističnog i neobjašnjenog porekla, kao i sa imenom koje se prvi put javlja upravo sa samim Nemanjom (za koje niko do danas nema zadovoljavajuće objašnjenje).

Na savremenim freskama Nemanja i prvih nekoliko generacija posle njega su često upadljivo riđi sa plavim očima. Nemanja se pojavljuje bukvalno jednu generaciju (~30 godina) nakon pojave Normana na jadranskoj obali i u istoj generaciji sa uspostavljanjem normanske kraljevine Sicilije. Ono što su Nemanja i njegovi potomci ostvarili među slovenskim državicama je uporedivo sa normanskim uspesima u stvaranju jedinstvene Engleske iz do tada vekovima usitnjenih i zavađenih sedam anglo-saksonskih kraljevina, zatim u stvaranju moćnog vojvodstva Normandije koje je nekoliko vekova bilo država u državi koja je ozbiljno ugrozila opstanak francuske kraljevske dinastije što je odvelo u kulminaciju Stogodišnjim ratom nekoliko vekova kasnije.

Uporedivo je i po graditeljskoj aktivnosti i promeni koju graditeljstvo Nemanjića unosi u odnosu na graditeljstvo pre Nemanjića (i po broju objekata i po kvalitetu gradnje i po arhitekturi i po veličinama objekata).

Takođe se uklapa i u veliku adaptibilnost koju su Normani iskazali brzo se integrišući u svoje nove zajednice i postajući njihovi lideri.

Pada u oči da su razne grane Vikinga imale najbolji know-how za pravljenje moćnih srednjovekovnih država na najrazličitijim prostorima: Engleska, Kijevska Rus, Sicilija, pa zašto da ne i Srbija.

Mislim da bi testiranje uzoraka Nemanjića moglo da bude projekat od nacionalnog značaja i bilo bi možda važan milestone Srpskog DNK projekta koji bi mogao da bude nosilac inicijative.

Синиша Јерковић:
Дворниковић на неки начин наговјештава овакво рјешење, али га експлицитно не наводи.

Тачно је да је у вријеме појаве Вукановића у Зети владао Бодин чија је жена била Норманка Јаквинта и да су српско-нормански односи у том периоду били на врхунцу. Вјероватно у том периоду је на просторе Србије дошао и предак дробњачких И1.

Бодин је био тај који је промосивао Вукана и његовог брата Марка и дао им Рашку на управљање. Међутим Нормани тек 1081. почињу продор на Балканско полуострво, а Вукан је већ тада био одрастао човјек. Сем тога његово име није норманско, већ словенско. А и у изворима нема никаквог помена о могућности овакве везе.

Синиша Јерковић:
Ово је Ердељановић написао у своојој књизи Борба идеја о немањићкој Србији:

"Pored svih iscrpnih prikaza i analiza u našoj i stranoj istoriografiji nemanjićska srednjevekovna Srbija ostala je zagonetaa pojava. Ta centralna, najsnažnija i organskim kontinuitetom svoga razvitka najsolidnija državna tvorevina svih balkanskih Slovena uopšte, u mnogom pogledu čudno odudara od ranijih nesigurnih i iskidanih perifernih jugoslovenskih državnih početaka. Kao ameba, u zvezdanim tracima, širila se iz raškog nukleusa kroz dvesta godina država Nemanje, „sakupitelja Srba“. Dok su npr. nemačku naciju ujedinili periferni zapadni Franci u srednjem veku i isto tako periferni Istočni Prusi u novom veku, Srbe ujedinjuje centralni gorštački deo naroda, iz geopolitički idealnog zbega raškog. Drugi su i mučniji putevi državotvornosti malih i porobljenih naroda; u svojim istorijski datim dimenzijama i okolnostima nemanjićska Srbija te je puteve slavno savladala.
Mišljenje o pojedinim obrtima i interesantnom procesu širenja nemanjićske države mogu da budu i najsuprotnija, ali suština ostaje samo jedna: Sva fakta i sve pojedinosti koje nam istoričari prikazuju odavaju u osnovici neverovatno žilavu i upornu stvaralačku energiju, jasnu koncepciju cilja, plansku smišljenost i politički rafinovanu taktiku postepenog rada i ostvarivanja cilja. Nemanjina ekspanzija javlja se naporedo sa ugarskom ekspanzijom protivu Vizantije. Njegovo laviranje između Ugarske i Vizantije, istoka i zapada, severa i juga, strpljivo vrebanje na dobru priliku, pasivno čekanje pa naglo nasrtanje, daje gotovo utisak političke akrobacije. Mučno i postepeno, previjajući se između najsuprotnijih mogućnosti i nemogućnosti, više veštinom nego silom udario je Nemanja temelj svom državnom delu, a škola njegova osećala se dugo kroz nemanjićsku istoriju.
Sinovi Nemanjini, Stefan Prvovenčani i Rastko-Sava, izveli su majstorsko organizatorno i politički-diplomatsko delo: legalizaciju i religiozno-crkvenu sankciju države. Tešku istorijsku krizu Vizantije (osnivanje „Latinskog carstva" u Carigradu) kao i papin apetit na balkanske zemlje ovi prvi sveži Nemanjići iskoristili su da državi pribave oba osnovna atributa prave srednjevekovne države: krunu i autonomnu crkvu. Primanje krune sa Zapada, a arhiepiskopije sa Istoka, predstavlja, u onakvoj sferi zapadnjačko-istočnjačkih odnosa, genijalnu podelu političkih uloga između oba brata. Osećajući da je duhovna podloga dublja i trajnija od državne i vojne organizacije sv. Sava je osnivanjem autokefalne crkve postao osnivačem srpskog nacionalizma i kontinuiteta srpske državne ideje. Sa Savom Srpstvo je stupilo na istorijsku pozornicu kao svestan subjekat i nosilac svoje osobene nacionalne i državne ideje. Sraslost crkve i države, po vizantijskom uzoru, postade osnovnim organizatornim principom i garantijom državnog kontinuiteta za sve kasnije Nemanjiće. U tadašnjem smislu, sa tadašnjim moralnim i političkim sredstvima, Stefanovo i Savino delo - ma koliko izgledalo u prvi mah nejedinstveno zbog Savine opozicije - predstavlja jedno moćno državotvorno i organizatorno delo. Srbija koja je već od Nemanjinih početaka predstavljala u stvari elipsu sa dva žarišta, Raškom i Zetom, sa grčko-vizantijskim i zapadnjačko-latinskim elementom, dugo je oscilirala između te dve kulturne i političke atmosfere. Stefanovo i Savino delo, već u počecima državne konsolidacije, izmirilo je te dve sfere: materijalno-tehnički i organizatorno Srbija se priključila Zapadu, ali verski i duhovno-kulturno Istoku.
Nemanjićska Srbija, začeta na presecištu istočne i zapadne kulturne sfere, imala je u osnovici vid „vizantoidne" države. Ta država nije bila ni činovnička vizantijska država ni feudalna u zapadnjačkom smislu. Stara župska organizacija i običajno pravo (npr. krv i umir), slovensko, nerimsko pravno i socijalno osećanje proviruje i između redaka Dušanova zakonika. Pored nakalemljene vizantijsko-činovničke i zapadnjačko-feudalne organizacije ipak su posle raspada preostale razne male autonomne jedinice, župe ili „kneževine“ kao npr. Paštrovići kod Budve, Grbalj u Boki i dr. Ti župski atavizmi, ne samo na nemanjićskom nego i na ostalom jugoslovenskom području, doživeli su pogdegde i početak XIX veka! „Samostalna" knežina Poljice hvatala se za svoju slobodu u koštac i sa jednim Napoleonom. I u Srbiji su pored centralno-državne ideje staro-župski instinkti stalno pomalo tinjali. Posle dva veka zapaža se izvesna premorenost i reakcija na ranije organizatorne i centralističke napore. Taj atavistički potez u mnogom je pripravio tursku katastrofu.
Pre no što će se raspasti u feudalne diadohije (posle Dušana) Srbija je predstavljala u srednjevekovnom smislu solidnu državnu organizaciju. I nemanjićska Srbija bila je staleška država, sa povlašćenim i podvlašćenim staležima, ali je ipak vizantijski pojam o vladaocu uneo nečeg javno- i državno-pravnog u državnu koncepciju i zato je vladar bio nešto više nego primus inter pares među velmožama države. Njegova vlast dohvatala je, neposredno ili posredno, svakog i poslednjeg podanika.
Od Milutina Srbija postaje prvom balkanskom silom, nošena ne samo vitalnošću samoga naroda nego i jasnom državno-verskom idejom njenih upravljača. Nije nimalo preterano ono što za tu celu epohu kaže naš kulturni istorik Dušan J. Popović: „Slovenci nisu imali svoju slobodnu državu, Hrvati su je imali dosta rano i vrlo kratko vreme, a Srbi najviše i najduže, i, ako se može tako reći, po srećnom slučaju inkarniranu u jednoj dinastiji, koja znači svu slavu narodnu, i političku i kulturnu...“
Nemanjina želja da „izbriše grčko ime" sa teritorije svoje države, zatim izrazit naslov koji se i danas može čitati na ktitorskim portretima nekih Nemanjića „Kralj i samodržac svih srpskih zemalja i pomorskih", kao i mnogi drugi znaci upućuju na to da je bilo nečeg nacionalno svesnog i grčkom duhu suprotnog u duši svih jačih državotvornih Nemanjića. Najjači Nemanjić, Dušan, slomio je tu prvobitnu liniju, razbio je etnički okvir „srpskih zemalja" i zaplovio u vode balkanskog imperijalizma. Tu grešku osetili su već i mudriji Dušanovi savremenici, pa je i ovde zavredila zasebno poglavlje."

Небојша:
" Maleš je pokazao fanatičnu želju da Srbe i Jugoslovene prikaže kao arijevce, a u potrazi za argumentima, slično kao i rasisti u Nemačkoj, poseže za srednjovekovnom prošlošću. Karakteristično za fašizam, on veliča srednji vek, njegova moralna načela, korporatistički način privređivanja, strogu hijerarhiju i rasnu čistotu. U svom članku Rasno poreklo Svetog Save Maleš na osnovu likova sa fresaka nastoji dokazati arijevsko poreklo članova vladarske porodice Nemanjić, koje u svojoj tipologiji svrstava u plave Dinarce. On u ovom delu tvrdi da su Nemanjići bili plave kose, svetle puti, visoki rastom i da je na osnovu njihovog izgleda jasno zaključiti da su bili čisti arijevci, pozivajući se ponovo na zapažanja Stewarta Chamberlaina (Maleš, 1939: 37-45). "

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/sociologija/L_1/05/show_html?stdlang=ser_lat

Небојша:
И ја сам дошао до сличног закључка читајући Малеша. Наиме, он у више наврата повезује динарску и нордијску расу иако је опште познато да су Динарци подврста Медитеранске расе и то по свему судећи Источно-медитеранске.

Ово тврде и сви виђенији антрополози на челу са Куном.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна