Аутор Тема: Српски ДНК дан 2018  (Прочитано 60729 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #200 послато: Октобар 03, 2018, 09:21:16 поподне »
По историчару Војиславу Стојановић, а и других, данашњи Румуно–Власи, на Балкану, су мешавина и Келто–Гала, тј. данашњих Француза. Из тих разлога смо на неки начин, у „фамилијарној вези“ са данашњим Французима. Доказ је и то: многе наше речи (а нарочито Румуна у Румунији) су исте или сличне француским.

Трачани и Дачани  - Питање је да ли смо, ми, житељи овог села, пореклом из Румуније или староседеоци на Балкану, боље рећи, Трачани. Знамо из историје да су од најстаријих времена, у Румунији живели Дачани,а на Балкану Трачани, Трибали, Мези...

Румуно–Власи–Аромини - Сада ћу се, укратко, осврнути на славне претке са Балкана, тј. Трачане, Влахе, а нарочито Цинцаре (како их Срби зову) — који сами себе зову Аромунима или Власима. Аромуни живе у Македонији и другим државама Балкана, и најкраће речено, део су романског народа.

Порекло житеља Витежева -  Још једна загонетка за нас: да ли смо старином са Балкана или смо дошли из Румуније. Неки српски историчари су забележили да су неке фамилије дошле (у Витежево — Vićežva) из Румуније – Ердеља. Ипак, највероватније, да има доста и оних који су
хиљадама година живели на Балкану, тј. од Трачана до „ удруживања “ са Келто–Галима стигли до Румуна, Румуно–Влаха или Влаха.

  Најстарији предак је Јанош Иљена Бекјиарју.  Од њега су Јаношевићи, Бекјиару-Бећар.

Ако тестирани припада подгрупи Влаха-Унгурјана, онда су му преци досељени током 18. века са подручја Ердеља (Трансилваније) или румунског дела Баната.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #201 послато: Октобар 03, 2018, 10:48:15 поподне »
Ако тестирани припада подгрупи Влаха-Унгурјана, онда су му преци досељени током 18. века са подручја Ердеља (Трансилваније) или румунског дела Баната.
У том крају Србије, Власи су искључиво Унгурјани (угарски Власи), других нема.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #202 послато: Октобар 04, 2018, 02:34:22 поподне »
Ружић, Аранђеловдан, Поплат, Столац, J1-PF7264>PF7263


Тестирани припада херцеговачком роду Влаховића. Припадника овог рода има свуда у динарским крајевима, посебно у Крајини. Нека специфичност овог хаплотипа била би вредност 18 на маркеру 458. Остали из овог рода ту имају вредност 17.

Ружићи, према Р. Милићевићу, потичу од Руже, ћерке неког Мирковића чији су преци доселили почетком 17. века из Бањана. Каже се још да су славили Јовањдан, али су прешли на Аранђеловдан.

Yfull стабло J-PF7264
https://www.yfull.com/tree/J-ZS4393/

видим да неко са ових простора чека резултат

Ван мреже Пјевац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #203 послато: Октобар 04, 2018, 03:39:53 поподне »
Цитат
U Jagrovcu je prije 200 godina bilo 6 domaćinstava i ni jedno nije nosilo prezime Pjevac.  Pjevaca je u to vrijeme bilo dosta oko Primišlja, između Ogulina i Slunja.

Поштовани, хвала на информацијама. Можете ли ми рећи нешто више о пореклу презимена Пјевац?
Знам за неколико подручја где живе Пјевци у задњих 100 година. То је околина Слуња, Кордунски Љесковац, Јагровац(сад више нема ниједан) и у Босни (негде око Бихаћа). После 2. Светског рата и задњих ратова '90 дошло је до миграција па могуће да и у осталим местима више нема. И све друге Пјевце које знам а да нису из Јагровца, славе Ђурђевдан.

Срдачан поздрав!
Пјевац
« Последња измена: Октобар 04, 2018, 03:44:23 поподне Пјевац »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #204 послато: Октобар 04, 2018, 04:36:03 поподне »
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.

Са малим закашњењем, подаци о Татомировићима из књиге Трпиња : извори постојања, аутора Мирослава Писаревића и Ђорђа Прокића:

ТАТОМИРОВИЋ - ПЕРАЈЛИЋ - ВУКОВИЋ

Овде су наведена три презимена, јер су међусобно повезана и у крвном су сродству. родоначелник за све ове породице је Бариша Татомировић, за кога је поуздано утврђено да је умро пре 1760. године. Бариша је имао три сина: Јефтимија (1724-1797), Филипа (1728-1804) и Симеона (1738-1778). За презиме Перајлић није утврђено порекло, а Вуковићи су га добили по женској линији. Наиме, Симеонова жена Стијана преудала се за Георгија Јанковића, па су, не зна се зашто, овом презимену додата још два Вуковић и Милетић. Право презиме ових породица је Татомировић, по родоначелнику Бариши. Крсна слава Татомировића и Вуковића је иста - Јовањдан. Садашњи татомировићи имају надимак Пицан, као и и породица Жарка Перајлића. Међутим, друге Перајлиће зову - Вурња. надимци за Вуковиће су: Фанкала, Фемијан, Шиђан.

(Наведено дело, Београд, 2011, стр. 122-123)

Из Трпиње имамо још један резултат, Прокић, такође I2a (I-M423) sa 23andMe.

Прокића у Трпињи имају два рода, једни су потомци Матије Кабларовића (1724-1787), и славе Пантелијевдан, а други су потомци Прокопија Теодоровића-Михајловића (1744-1812), званог Марин, и славе Никољдан. Овај други, венчан је по стрицу Тодору-Марину, а отац му се звао Михајло, одакле му и презиме Михајловић. Надимак им је Ђилини, а зову их и Пауни.

(Наведено дело, стр. 120-121)



Ван мреже Крсман

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 5
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #205 послато: Октобар 04, 2018, 05:27:39 поподне »
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.

Поздрав за Татомировића из Трпиње I2-PH908
У доброј нади да ће се неко јавити и ради мојих истрживања и помоћи ми у њима, користим прилику и слободно време, да г.Татомировићу укажем на неке, мени знане чињенице у вези са његовим могућим пореклом. Наиме, познати шабачки археолог, Миливоје Васиљевић, сада већ почивши, који је дао изванредан допринос изучавању становништва Мачве, због обимности дела којим се бавио, сасвим разумљиво,  правио је и неке мање пропусте. Један од  тих пропуста, свакако се односи на породицу Татомировић из Црне Баре. Реч је о томе, да и поред навода да се овај род  у Црној Бари населио у периоду између I српског устанка и 1829. у овом периоду, односно у тефтеру пореских глава кнежине мачванске за 1829. годину, као и у харачком тефтеру из 1831. ово презиме се не појављује. Тек у попису становништва из 1863. године, у овом селу се појављује  четири домаћинства, од којих једно на страни. Наравно, један број тефтера постоји и након 1829. и то углавном у наредних десетак година и чувају се Архиву Србије. На основу њих би се можда могла утврдити приближна година насељавања Татомировића у Црној Бари.  Истим располажем али за суседно село Глоговац. Но, Васиљевић наводи да од ових Татомировића има насељених у Бадовинцима. Овој податак, претпостављам добијен од  потомака, 90-тих година прошлога века, вероватно је нетачан. О чему је реч. У Бадовинцима већ 1829. постоје два домаћинства Татомировића. Када је објављено дело: „Мачва – историја и становништво“ 1993. било их је 11, од којих једно на страни. Ово вероватно потврђује мој став, да црнобарски Татомировићи воде порекло од бадовиначких. У оба села, братства славе Јовањдан. У балканским и 1. Св. Рату, Бадовиначки Татомировићи дали су чак девет својих војника који се нису вратили из њега. За слободу Србије пао је и један Татомировић из Црне Баре. Само као напомена, ни ови спискови нису потпуни али су имена страдалих, имена оних који су остали иза њих, као и припадност роду сачувани.
Толико за сада, драго ће ми бити ако сам Вам у нечему помогао, јер могу да поверујем и у ту могућност, да су Мачвани у неком од ратова који су претходили 1. светском , као плаћени припадници аустријских фрајкора стигли и до Трпиње,  и ту се населили, што не би био никакав изузетак када су Мачвани у питању. С тим, што овде ни годину насељавања Татомировића у Мачви, по Васиљевићу, не треба узети здраво за готово. Други могући тренутак напуштања Мачве је у времену Другог српског устанка, када је Мачва готово у потпуности опустела, а становништво прешло у Аустрију. Како сам запазио да Порекло на свом форуму – Презимена,  има отворен простор за Татомировиће, у  наредном периоду, ту ћу се огласити  у неком знатно ширем издању и можда у сарадњи са Вама, попунити ову празнину, о овом заслужном роду Србије, којем могуће припадате и Ви. Крсман

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #206 послато: Октобар 04, 2018, 09:50:38 поподне »
Пејчић, Св. Врачи, Мерџелат, Сврљиг

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу. Самим тим има доста блиских хаплотипова, али нема потпуна поклапања. Једино потпуно поклапање има са рођаком са САНУ истраживања, али на 17 маркера. На 23 маркера му је најближи Станковић из Горњег Вртогоша, код Врања, који припада роду Вучинци, а који су оснивачи села. Са њим има једну разлику.

Пејчићи би требало да су из Љубатовице код Беле Паланке. У Љубатовици постоји само један род који слави Св. Враче:

"Ђуринци, Св. Врачи, су из околине Књажевца у првој половини XVIII века. Доселио се Ђура као сеоски говедар; од села добио земљиште „колико је могао да искрчи“. По њему је тај потес, који је искрчио назван Ђурина Падина. Ту свих тринаест породица овог разгранатог рода, који данас ступају у међусобне брачне заједнице, имају своја имања. Ђура је имао три сина, које је изродио у Љубатовици: Стању, Павола и Јована. Од њих су настала три огранка рода Ђуринци."

https://www.poreklo.rs/2016/04/19/poreklo-prezimena-selo-ljubatovica-bela-palanka/

Међу њима има и Пејића, који потичу од Пеје, па могуће да ту нека веза постоји.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #207 послато: Октобар 04, 2018, 10:51:33 поподне »
Болић, Јовањдан, Горњи Мељани, Воћин

Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи DYS556=11. Нема потпуних поклапања, али сви су му блиски из овог рода: Ђурић из В. Писанице на западу Славоније, Шкрбић и Петковић из Прекаја код Дрвара, Вановац из Џиндића код Високог, Милићевић из Мирашевца у Шумадији, даљим пореклом из околине Књажевца. Сви поседују поменуте маркре и славе Јовањдан.

Нисам пронашао ништа о Болићима, па ако неко нешто зна, нека напише. Нема сумње да је повезан са горе споменутим родовима. За сада се као матица јавља Босна, а даља старина би могла бити Херцеговина.
« Последња измена: Октобар 04, 2018, 10:56:15 поподне Милош »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #208 послато: Октобар 04, 2018, 11:35:06 поподне »
Bolića je 1828. bilo 9 kuća u selu što znači da su činili dvije petine od ukupno 23 kuća.  Naravno najveći rod u selu. 1771. je u selu 6 kuća Bolića a 1736. u selu imamo Tadiju, Jovana, Simu i Borjena Bolića.  1701. imamo Prodana Bolića u selu kao jedinog nositelja ovog prezimena, ali tad je u selu samo 5 kuća.

1698. je u selu 8 domaćinstava, ali prezimena Bolić nema.  U stvari, čini se da su ljudi uglavnom popisani po patronimima, a jedan čovjek se zove "Prodan Milloszan."  Ja bih rekao da se tu radi o Prodanu Boliću pošto je razlika između popisa samo 3 godina.  U tom slučaju se Prodanov otac zvao Milosav, a ne znam po kome ili čemu su dobili prezime Bolić.

U opisu sela iz 1698. piše da su stanovnici pod Osmanlijama bili pravoslavci i vojnici i da su plaćali porez nekom paši u Požegi. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #209 послато: Октобар 04, 2018, 11:47:24 поподне »
Са малим закашњењем, подаци о Татомировићима из књиге Трпиња : извори постојања, аутора Мирослава Писаревића и Ђорђа Прокића:

ТАТОМИРОВИЋ - ПЕРАЈЛИЋ - ВУКОВИЋ

Овде су наведена три презимена, јер су међусобно повезана и у крвном су сродству. родоначелник за све ове породице је Бариша Татомировић, за кога је поуздано утврђено да је умро пре 1760. године. Бариша је имао три сина: Јефтимија (1724-1797), Филипа (1728-1804) и Симеона (1738-1778). За презиме Перајлић није утврђено порекло, а Вуковићи су га добили по женској линији. Наиме, Симеонова жена Стијана преудала се за Георгија Јанковића, па су, не зна се зашто, овом презимену додата још два Вуковић и Милетић. Право презиме ових породица је Татомировић, по родоначелнику Бариши. Крсна слава Татомировића и Вуковића је иста - Јовањдан. Садашњи татомировићи имају надимак Пицан, као и и породица Жарка Перајлића. Међутим, друге Перајлиће зову - Вурња. надимци за Вуковиће су: Фанкала, Фемијан, Шиђан.

Sad je sve jasnije. :)  Popisani su 1828. ali pod drugim prezimenima.  Perajlići su popisani na kućnim brojevima 115, 116 i 118.

1749. imamo kao kućedomaćine Petra i Milanka Tatomirovića, ali ni jedan kućedomaćin u selu se ne zove Bariša.  Prezimena Perajlić nema.  1736. prezimena Tatomirović ili inačica u Trpinji nema. 
« Последња измена: Октобар 05, 2018, 12:21:03 пре подне Amicus »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #210 послато: Октобар 04, 2018, 11:53:56 поподне »
Поштовани, хвала на информацијама. Можете ли ми рећи нешто више о пореклу презимена Пјевац?
Знам за неколико подручја где живе Пјевци у задњих 100 година. То је околина Слуња, Кордунски Љесковац, Јагровац(сад више нема ниједан) и у Босни (негде око Бихаћа). После 2. Светског рата и задњих ратова '90 дошло је до миграција па могуће да и у осталим местима више нема. И све друге Пјевце које знам а да нису из Јагровца, славе Ђурђевдан.

Срдачан поздрав!
Пјевац

Meni se čini da im je matica selo Tobolić.  Tu je 1807. popisano 4 kuće Pjevaca, s po jednom u Primišlju i Mrzlom Polju.  Sva tri sela su u blizini i pripadala su satniji Primišlje.   Jagrovac je dosta pitomiji kraj od Tobolića i Primišlja, pa bih pretpostavio da su Pjevci tu doselili nakon razvojačenja Vojne krajine 1882.   

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #211 послато: Октобар 05, 2018, 12:06:06 пре подне »
Болић, Јовањдан, Горњи Мељани, Воћин

Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи DYS556=11. Нема потпуних поклапања, али сви су му блиски из овог рода: Ђурић из В. Писанице на западу Славоније, Шкрбић и Петковић из Прекаја код Дрвара, Вановац из Џиндића код Високог, Милићевић из Мирашевца у Шумадији, даљим пореклом из околине Књажевца. Сви поседују поменуте маркре и славе Јовањдан.

Нисам пронашао ништа о Болићима, па ако неко нешто зна, нека напише. Нема сумње да је повезан са горе споменутим родовима. За сада се као матица јавља Босна, а даља старина би могла бити Херцеговина.

Вероватно су повезани са овим наведеним родовима, само ћу додати још неке информације. Болића је поред Славоније било највише и на Кордуну са славама: Стевањдан, Свети Стефан Дечански и Јовањдан. Били су насељени у селима: Доњи Скрад, Мали Козинац, Велики Козинац, Подгорје Војнићко, Војнић, Марловац, Својић према Попису из 1948. Вероватно постоји веза и са Болићима са Кордуна. На простору Славоније у зонама око Пакраца, Дарувара и Воћина се могу наћи иста специфична презимена као са простора Кордуна и остатка Горње Крајине, јер су многе породице након насељавања Кордуна или остајале на том простору или су одлазиле даље и насељавале се по Славонији, што може да буде и случај са тестираним Болићем

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #212 послато: Октобар 05, 2018, 11:36:07 пре подне »
Станковић, Аранђеловдан, Русна, Дољевац, J2b2-M241>PH1602


Нисам нашао више о пореклу становништва Русне. Становништво је углавном 99% српско.

Станковић је још један припадник J-PH1602. Нема блиских поклапања, а неке специфичне вредности код њега су DYS19=17 и DYS439=13. Делује да скоро 50% наше J2b-M241 одлази на ову подграну. Чини се да је има више у динарским крајевима и на југоистоку Србије, што је случај и са неким другим подгранама које се срећу код Срба.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-PH1602/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #213 послато: Октобар 05, 2018, 12:20:52 поподне »
Чаркић, Ђурђевдан, Рогатица, J2b1-M205>Y22066


Чаркићи имају предање да су досељени негде "од Дрине", пре неких 100-150 година. Тамо, у околини Бајине Баште, има неких Чаркића. Ови Чаркићи из Рогатице су врло вероватно дуже у романијском крају, тј. Горњем Подрињу. Наиме, у Сарајеву има и муслимана Чаркића (није потврђена веза), а предак тестираних Чаркића је био сеоски кнез, што указује на то да су нешто дуже у том крају.

Генестки су Чаркићи блиски оној групи J-M205 из Доњег Полимља. Чини се да су им због вредности 18 на 570 и 576 најближи Поровићи из Сељана крај Пријепоља. Рогатица и није далеко од некадашње кричке територије (Фоча, Пљевља).

Верује се да је само презиме настало по томе што је предак Чаркића био онај који је започињао сукобе, битке (чарка). Према речима тестираног, Чаркићи и јесу пргави. Средњег и нижег раста, а често риђе "комплексије". Нешто као Келти. :)

Од ових Чаркића је и чувени Војислав Војо Чаркић, у народу познатији као "Поп Жућо". Пензионисани свештеник, који је рат провео на првим линијама фронта, као једини војни свештеник Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.




На попису БиХ из 1991. Чаркића је било у следећим насељима:

Бегзадићи, Рогатица - 6
Пљешевица, Рогатица - 1
Сељани, Рогатица - 18
Ђуревићи, Вишеград - 1
Прелово, Вишеград - 6
Рзав, Вишеград - 3



Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #214 послато: Октобар 05, 2018, 06:41:53 поподне »
Шакота, Јовањдан, Козице, Столац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS391=10,  DYS389II=14 и DYS458=18. Са тестираним рођаком из истог места са херцеговачког подухвата, дели маркере DYS389II и DYS458. Има  две разлике на упоредива 23 маркера. Блиски су му и Бркић из Доње Краварице код Лучана. Слави Ђурђиц, који је даљим пореклом из Крушчице код Ариља. На пројекту има и тестирани Тешовић из Кручшчице који слави Ђурђиц. Још су му блиски и Шобот из околине Дрвара, Пећинар из Чајетине, Балтић-Пећаран из околине Краљева. Сви поседује нешто вишу вредност 14 на DYS389II и 18 на DYS458.

Шакоте су по Милићевићу (Дедијеру) од Златанића испод Голије.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #215 послато: Октобар 05, 2018, 08:36:35 поподне »
Болић, Јовањдан, Горњи Мељани, Воћин

Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи DYS556=11. Нема потпуних поклапања, али сви су му блиски из овог рода: Ђурић из В. Писанице на западу Славоније, Шкрбић и Петковић из Прекаја код Дрвара, Вановац из Џиндића код Високог, Милићевић из Мирашевца у Шумадији, даљим пореклом из околине Књажевца. Сви поседују поменуте маркре и славе Јовањдан.

Нисам пронашао ништа о Болићима, па ако неко нешто зна, нека напише. Нема сумње да је повезан са горе споменутим родовима. За сада се као матица јавља Босна, а даља старина би могла бити Херцеговина.

Вероватно су повезани са овим наведеним родовима, само ћу додати још неке информације. Болића је поред Славоније било највише и на Кордуну са славама: Стевањдан, Свети Стефан Дечански и Јовањдан. Били су насељени у селима: Доњи Скрад, Мали Козинац, Велики Козинац, Подгорје Војнићко, Војнић, Марловац, Својић према Попису из 1948. Вероватно постоји веза и са Болићима са Кордуна. На простору Славоније у зонама око Пакраца, Дарувара и Воћина се могу наћи иста специфична презимена као са простора Кордуна и остатка Горње Крајине, јер су многе породице након насељавања Кордуна или остајале на том простору или су одлазиле даље и насељавале се по Славонији, што може да буде и случај са тестираним Болићем

Мислим, а показаће време шта је истина, да су ови Јовањштаци (РОД КРАЈИНА) 2-PH908, DYS19=15 и DYS391=10 повезани са групом Стевањштака (РОД СЕВЕРНА БОСНА) где имамо DYS19=15 и DYS391=10.
 
Јако бих волела да се тестира неко из фамилије Дугачки из Срема, са славом Свети Стефан.

 Првобитно презиме Милићевића је било Дугачки и Дугалија, а то што се  помиње Књажевац, као место порекла, све више бива упитно.

Познато је да је књаз Милош слао одређене људе из Раче и околине у Књажевац (Гургусовац) и околину ради подизања народа на други српски устанак. Од тада мој предак се појављује као енормно богат човек за ондашње прилике, до тада његови преци то нису били, и носи презиме Црвени и Црвењаковић по селу Црвење код Књажевца (док је његов предак пописан као Дугачки) а да до тада, нити од тада никаквог рода из Књажевца није било. Па тек потом што се обогатио су коначно -  Милићевићи.  Осим тога, у породици се јављају гусле, што није било типично за јужњаке односно југоисточну Србију.

Видећемо.
« Последња измена: Октобар 05, 2018, 08:43:41 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Eror

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #216 послато: Октобар 06, 2018, 09:15:33 поподне »
Поштовани, хвала на информацијама. Можете ли ми рећи нешто више о пореклу презимена Пјевац?
Знам за неколико подручја где живе Пјевци у задњих 100 година. То је околина Слуња, Кордунски Љесковац, Јагровац(сад више нема ниједан) и у Босни (негде око Бихаћа). После 2. Светског рата и задњих ратова '90 дошло је до миграција па могуће да и у осталим местима више нема. И све друге Пјевце које знам а да нису из Јагровца, славе Ђурђевдан.

Срдачан поздрав!
Пјевац

Поздрав земљаче,

Могуће је да су Пјевци насељени у Јагровац, у исто време кад и у Цетинград, пошто их је и у Цетинграду било до 1941. неколико породица са доста деце, али су нажалост скоро сви побијени на Мехином стању и брду Бакић главица код Цетинграда. Остало је забележено сведочанство у књизи Ђуре Затезала "Радио сам свој сељачки и ковачки посао", које је дао Пјевац Павао који је преживео покољ на Бакић главици. На попису 1948. остало је у Цетинграду само двоје Пјеваца. Иначе, крај око Цетинграда је насељаван после 1791. године највише Србима из околине Полоја, Перјасице и Примишља, али и из Лике и околине Војнића, Крњака и Карловца. Негде се помиње и презиме Пјевач, можда грешком тако записано, а можда је реч и о другом презимену, што је по мени мало вероватно, али ипак могуће. У околини Вишеграда у БиХ постоји презиме Пијевац, али је 1882. забележено са славом Јовандан у парохији Штрбци. Такође и презиме Пивац у Сарајеву са славом Св. Архиђакон Стефан. Презиме можда потиче од животиње - петла, а можда и од претка који је умео лепо да пева.

Ван мреже Ружић Поплат

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #217 послато: Октобар 07, 2018, 09:31:08 поподне »
Ружић, Аранђеловдан, Поплат, Столац, J1-PF7264>PF7263




Тестирани припада херцеговачком роду Влаховића. Припадника овог рода има свуда у динарским крајевима, посебно у Крајини. Нека специфичност овог хаплотипа била би вредност 18 на маркеру 458. Остали из овог рода ту имају вредност 17.

Ружићи, према Р. Милићевићу, потичу од Руже, ћерке неког Мирковића чији су преци доселили почетком 17. века из Бањана. Каже се још да су славили Јовањдан, али су прешли на Аранђеловдан.

Yfull стабло J-PF7264
https://www.yfull.com/tree/J-ZS4393/

видим да неко са ових простора чека резултат


Поштовани, шта би конкретније значило та разлика 17 и 18, пошто се баш слабо разумем :/
Хвала.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #218 послато: Октобар 07, 2018, 09:37:23 поподне »

Поштовани, шта би конкретније значило та разлика 17 и 18, пошто се баш слабо разумем :/
Хвала.

Поштовани,

То би значило да је код Вас дошло до мутације на том маркеру, док је код осталих углавном стабилан (вредност 17). Маркер DYS458 спада у ред релативно брзих, па то не мора нужно да значи неку већу удаљеност од породица које ту поседују модалну вредност. Рецимо само да је то за сада нека специфичност која се јавља код Ружића.

За неке озбиљније процене, потребна је анализа на више маркера или Yfull. Може се нпр. десити да већ нека друга породица Ружић ту нема вредност 18, а може бити и нека специфичност која се јавља код овог рода генерацијама уназад. Да не збуњујем превише, надам се да се разумемо.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #219 послато: Октобар 07, 2018, 10:49:02 поподне »
Вечериновић, Ђурђевдан, Плашки

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу можда издвојити висока вредност DYS533=14 и ниска вредност DYS635=21. Ову комбинацију маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Најближи му је један са херцеговачког подухвата из околине Невесиња, који такође слави Ђурђевдан и са којим има две разлике на упоредива 23 маркера.

О Вечериновићима нисам успео наћи ништа, па ако неко зна нека напише.
« Последња измена: Октобар 08, 2018, 12:04:26 пре подне Милош »