221. Доброкес, Никољдан, Болман, Јагодњак (Барања)
Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 1 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Шербуле из Косне код Двора (Никољдан) и Богдановића из Јелићке код Приједора (Срђевдан).
Тестирани је у упитнику навео да им је по породичном предању раније презиме било Пиласовић, и да су даљим пореклом из Старе Србије (околина Струмице), одакле су досељени највероватније у некој од сеоба са краја 17. или почетка 18. века. Презиме Доброкес пописано је у Болману у црквеном протоколу из 1896. године, док се презиме Пиласовић не спомиње ни у једном доступном попису за Болман.
https://www.poreklo.rs/2015/08/30/srbi-u-bolmanu-baranja/
Хвала, Црна Гујо, на тумачењу генетичког резултата.
Што се тиче Доброкеса, њихово презиме је настало по месту
Доброкес (мађ.
Döbrököz) у Толнанској жупанији. Доброкес се налази на реци Капош, источно од Капошвара, где се Срби помињу 1545. године као мартолози. Највероватније у време Великог турског (1683-1699), или непосредно после њега, Срби се повлаче јужније према Драви и Дунаву.
Доброкеси су пре Болмана живели у
Шумберку, селу северно од Мохача, где их је и почетком 20. века било највише домаћинстава. Шумберак је као веће српско место изгледа био привлачан досељеницима из северних крајева Толнанске жупаније после протеривања Турака с тог простора. У попису из 1711-13. у Шумберку је ово презиме забележено у обилику
Dobrokesan и
Dobokesanin.
Занимљиво је да имају сачувано старо презиме Пиласановић, кога је у том облику тешко наћи било где у литератури. Најближа су му презимена из
Именослова бачких Буњеваца, али је питање да ли има везе с њима?
https://i.postimg.cc/sXz7bD1F/image-2021-05-29-222636.pngУ сваком случају, Доброкеси би требали бити "мађарски Срби" још из турског времена, тј. 16. века.