Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 91963 пута)

Ван мреже Хербез

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 44
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #260 послато: Јул 07, 2019, 01:26:07 поподне »
Можда питање није за ову тему, (али није ни далеко), па молим оне упућеније у језичке зоне српског језика и акценат, да ми одговоре на следеће питање:
Из које области би могли бити досељени становници места Товаришева ( у Бачкој), а монографије га помињу од Велике сеобе, када су до данас задржали следеће карактеристичне примере акцентовања надимака (на првом слогу је краткосилазни акценат):
Лȁза за Лазара (звучи као да кажемо стаза),
Пȅра за Петра (као кад кажемо Вера),
Жȁра за Жарка (као кад кажемо бара),
Нȅца за Ненада ( као кад кажемо деца)
и сл.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #261 послато: Јул 07, 2019, 02:30:01 поподне »
4.   ZETSKO-RAŠKI

a.   Цетињско-барски поддијалекат (4a на карти)




узорак 107

E-V13 = 28%

I2-Y3120 = 26,2%
I2-PH908 = 17,8%

R1b-M269 = 19,6%

R1a-Z282 = 12,1%
R1a-M458>L1029 = 2,8%

J2a-M410 = 5,6%
J2a-M67>M92 = 2,8%
J2a-L26>Z6065 = 1,9%
J2a-L24>L70 = 0,9%

J2b-M102 = 4,9%
J2b-M241>Z638 = 2,8%
J2b-M205>Y22059 = 0,9%

G2-L30 = 1,9%
G2-L497 = 1,9%

I2-M223 = 1,9%
I2-P78>A427 = 1,9%

Q-L245 = 0,9%
Q-Y2209 = 0,9%


Овај поддијалекат обухвата Љешанску и Ријечку нахију, Цуце, Бјелице, Ћеклиће, Његуше, Грбаљ, Загарач, Пипере, Братоножиће и Куче, као и појас уз обалу Скадарског језера до планине Комова. С обзиром да обухвата област више генетски добро профилисаних племена, неке хаплогрупе су јаче развијене.

Има међу R1b-Z2103, E-V13 и I2-PH908 више плански тестираних родова, што можда не даје баш најреалнију слику. Хаплогрупа R1a је овде изнад неког црногорског просека. Заступљенија је него у Брдима, а чини се да ни у Старој Херцеговини не досеже овај проценат.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #262 послато: Јул 07, 2019, 06:48:29 поподне »
Западноцрногорски поддијалекат (n=109)

Сјеверна и западна граница овог поддијалекта је државна граница Црне Горе. Источна граница, према зетским поддијалектима, је од Рисна, Грахова, Никшића и Никшићке жупе, Роваца, Мораче, Колашина, Мојковца, Вранеша. Све набројане области улазе у овај поддијалекат. И наравно још и Пљевља, Потарје, Ускоци, Дробњак, Шаранци, Пива, Голија, Рудине, бањани, Вилуси. Становништво је, слично као и у источној Херцеговини веома старо и практично чини једну популацију са становништвом Источне Херцеговине (све је то Стара Херцеговина). Практично није било усељавања,а за разлику од источне Херцеговине, овдје су се очувале старе племенске групе.

Оваква је генетска ситуација:

E-V13 11,01%
G2a-M406 1,83%
I1 13,76%
I2a 34,86% (PH908 24,77%)
J2a-M92 2,75%
J2b-M205 8,25%
J2b-M241 1,8%
N-P189.2 10,09%
Q 0,9%
R1a 10,09% (M458 5,5%)
R1b-U152 4,59%

Стање доста подсјећа на Крајину, па би се могло претпоставити да крајишко становништво највећим дијелом потиче управо из ове зоне. I2a је у границама српског просјека, али је значајно нижи него у источној херцеговини. Узрок томе је раст хаплогрупа J2b-M205, N-P189.2 и I1, које овдје достижу и крајишке просјеке,а хаплогрупа N-P189.2 има и свој максимум.

Занимљиво је да је G2a присутна само кроз грану М406 из Мораче, баш као и R1b-U152 Морачана Богићеваца. Опет можемо рећи да су ове двије хаплогрупе доста ниске.

Е-V13 и R1a су чак ниже и од источнохерцеговачког просјека, а да не говоримо о српском просјеку. Ово (низак Е-V13)  западноцрногорски поддијалекат ставља у велик контраст према зетским говорима.

Код R1a доминира М458.

Ј2а-М92 очекивано присутан у одређеном проценту.

У међувремену смо добили велики број плански тестираних Озринића, од којих су многи из крајева општине Никшић који улазе у облат западноцрногорског поддијалекта. Осим што значајно ремете статистику, нисам сигуран колико припадају Старој Херцеговини уопште, будући да су у питању досељеници из Катунске нахије. Слично је са Колашином, где имамо досељеника из Васојевића и других крајева, који такође не припадају Старој Херцеговини и овом поддијалекту.

То мало компликује ствар код пресека за западноцрногроски поддијалекат.

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #263 послато: Јул 09, 2019, 12:15:18 пре подне »
Леле 😀
9.   СВРЉИШКО-ЗАПЛАЊСКИ

a.   Сврљишки
b.   Заплањски

10.   ТИМОЧКО-ЛУЖНИЧКИ

a.   Тимочки
b.   Белопаланачко-пиротски
c.   Лужнички
d.   Власински


за сврљишки, лужнички и власински поддијалекат нема довољно тестираних за пресек (испод 30)

Уместо тога, ево тестираних из следеће зоне:

Бугарски и македонски говори сродни са призренско-тимочкима



узорак 36

E-M35 = 33,3%
E-V13 = 33,3%

I2-Y3120 = 16,7%
I2-PH908 = 8,3%

R1a-Z282 = 8,3%
R1a-M458>L1029 = 2,8%

R1b-M269 = 8,3%

G2-P15 = 8,3%
G-L497 = 2,8%
G-P303 = 2,8%
G-L91 = 2,8%

J2b-M102 = 8,3%
J2b-M205>Y22059 = 5,6%
J2b-M241>Z638 = 2,8%

I2-M223 = 5,6%

J1-P58 = 5,6%

I1-M253 = 2,8%
I1-Z58 = 2,8%

I2-L38 = 2,8%
Занима ме дали су моји резулати у овој групи?
И хвала што нисте назвали овај дијалект Торлачки. Велики поздрав за све оне које вуку корене од ове просторе.Ја добро говорим овај дијалект и практично не волим да причам Српски, Македонски или Бугарски.
 
« Последња измена: Јул 09, 2019, 08:08:27 пре подне НиколаВук »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #264 послато: Јул 09, 2019, 12:27:27 пре подне »

И хвала што нисте назвали овај дијалект Торлачки. Велики поздрав за све оне које вуку корене од ове просторе.Ја добро говорим овај дијалект и практично не волим да причам Српски, Македонски или Бугарски.
Али свакако причаш на тим језицима када разговараш са њима. А ако знаш сва три језика, поред свог дијалекта, то је само плус...али не волети причати неки језик, уколико се зна, то би значило да не волиш да причаш са тим људима...мене су увек фасцинирали људи који знају српски, а не желе да га причају (напр. Македонац који дође у Крагујевац и који зна српски, а прича на македонском, па тек када не разумеш неку реч, он је каже на српском, што значи да зна српски...тај ће бити само већи у мојим очима уколико прича на српском, неће изгубити понос, а ако му је испод поноса да прича српски, онда показује нешто што само он може да објасни). Са својим земљацима треба да негујеш свој дијалект, а нема потребе да се неки други језик воли или не воли
« Последња измена: Јул 09, 2019, 12:34:29 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #265 послато: Јул 09, 2019, 12:40:52 пре подне »
Али свакако причаш на тим језицима када разговараш са њима. А ако знаш сва три језика, поред свог дијалекта, то је само плус...али не волети причати неки језик, уколико се зна, то би значило да не волиш да причаш са тим људима...мене су увек фасцинирали људи који знају српски, а не желе да га причају (напр. Македонац који дође у Крагујевац и који зна српски, а прича на македонском, па тек када не разумеш неку реч, он је каже на српском, што значи да зна српски...тај ће бити само већи у мојим очима уколико прича на српском, неће изгубити понос, а ако му је испод поноса да прича српски, онда показује нешто што само он може да објасни)
Тако је Душко. Слажем се. Али овај дијалект су назвали Торлачки погрдно јер сам убеѓен да у прошлом веку није одговарао ни Србији ни Бугарској ни Македонији.
Овај дијалект говорили су влики градови као Призрен, Скопје, Ниш, Софија. Данас не говори се ни у Призрен ни у Скопљу ни у Софији.Надам се да у Нишу не умире!  :(

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #266 послато: Јул 09, 2019, 12:55:54 пре подне »
Тако је Душко. Слажем се. Али овај дијалект су назвали Торлачки погрдно јер сам убеѓен да у прошлом веку није одговарао ни Србији ни Бугарској ни Македонији.
Овај дијалект говорили су влики градови као Призрен, Скопје, Ниш, Софија. Данас не говори се ни у Призрен ни у Скопљу ни у Софији.Надам се да у Нишу не умире!  :(
Да , размуем шта си хтео да кажеш...да је ова лингвистичка мапа изнад, претрпела језичку стандардизацију целе области у зависности од државе у којој се њен одређени део нашао...С тим што не бих то назвао неком етнички и језички  независном облашћу , јер већина области ове зоне се налази у оквиру српског корпуса, укључујући и део који је у Македонији (северни део Северне Македоније :) ) ...У бугарском делу овог дијалекта , ради се о пограничном подручју, па и из самог Трна је било миграција Срба ка унутрашњости Србије...ја бих на основу целе ове мапе, могао овај дијалект сврстати као један спецификум српског простора, који треба да се негује, али да се ипак не посматра на начин на који гледаш, у смислу да је то неки посебан етникум, језик ,  или како год, коме су ове три данашње државе наметнуле стандардан језик тих држава (на крају крајева, свака држава намеће стандардан језик у администрацији у свим деловима своје државе, без обзира на дијалект, па чак и језик, који доминира у одређеној области те државе)
« Последња измена: Јул 09, 2019, 01:02:36 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #267 послато: Јул 09, 2019, 01:06:20 пре подне »
Да , размуем шта си хтео да кажеш...да је ова лингвистичка мапа изнад, претрпела језичку стандардизацију целе области у зависности од државе у којој се њен одређени део нашао...С тим што не бих то назвао неком етнички и језички  независном облашћу , јер већина области ове зоне се налази у оквиру српског корпуса, укључујући и део који је у Македонији (северни део Северне Македоније :) ) ...У бугарском делу овог дијалекта , ради се о пограничном подручју, па и из самог Трна је било миграција Срба ка унутрашњости Србије...ја бих на основу целе ове мапе, могао овај дијалект сврстати као један спецификум српског простора, који треба да се негује, али да се ипак не посматра на начин на који гледаш, у смислу да је то неки посебан етникум кога дефинише тај дијалект, коме су ове три данашње државе наметнуле стандардан језик тих држава (на крају крајева, свака држава намеће стандардан језик у администрацији у свим деловима своје државе, без обзира на дијалект, па чак и језик, који доминира у одређеној области те државе)
Е то сам хтео да кажем. Ја све више народ који прича овај дијалект посматрам као посебан етникум а нису Шопи. Јер је просто невероватно колко су слични. Од Тетова па до Зајечара. Не знам дали је некада била нека држава са границама овог дијалекта? Можда је Лазарева моравска Србија? Као да су ти људи 2000 година живели у истој држави.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #268 послато: Јул 09, 2019, 01:09:09 пре подне »
Е то сам хтео да кажем. Ја све више народ који прича овај дијалект посматрам као посебан етникум а нису Шопи. Јер је просто невероватно колко су слични. Од Тетова па до Зајечара. Не знам дали је некада била нека држава са границама овог дијалекта? Можда је Лазарева моравска Србија? Као да су ти људи 2000 година живели у истој држави.
Боље ће рећи други, али верујем да у одређеном смислу, ова мапа овог дијалекта, "није од јуче", него од средњег века (и ја сам се питао како је могуће да Зајечарац и Лесковчанин имају исти акценат, али мапа показује да је то нормално :) )
« Последња измена: Јул 09, 2019, 01:14:56 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #269 послато: Јул 09, 2019, 01:19:50 пре подне »
Боље ће рећи други, али верујем да у одређеном смислу, ова мапа овог дијалекта, "није од јуче", него од средњег века (и ја сам се питао како је могуће да Зајечарац и Лесковчанин имају исти акценат, али мапа показује да је то нормално :) )
Кумановци кажу да незнају дали они причају Вањански или Врањанци причају Кумановски :)
Ех. Волио би када би могли речи да Призренци причају Скопски а Скопљани Призренски али  :(

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #270 послато: Јул 09, 2019, 01:34:45 пре подне »
Кумановци кажу да незнају дали они причају Вањански или Врањанци причају Кумановски :)
Ех. Волио би када би могли речи да Призренци причају Скопски а Скопљани Призренски али  :(
Лингвисти би боље знали да објасне када је могао овај дијалект да настане...Стефан Немања је први од српских владара, који је готово целу зону обухватио под српску власт (рачунајући и Средац, тј, Софију)...

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0
« Последња измена: Јул 09, 2019, 01:39:37 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #271 послато: Јул 09, 2019, 01:46:00 пре подне »
Овако бих дефинисао тај простор и дијалект: мислим да је тај простор од Немањића па на даље, у највећој мери део српског етничког и лингвистичког корпуса, али да је језички спецификум који тај простор има, дефинисан преднемањићком бугарском владавином тим простором...то би можда значило , да корени тих дијалеката сежу бар пре 1000 година
« Последња измена: Јул 09, 2019, 01:52:01 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #272 послато: Јул 09, 2019, 02:38:01 пре подне »
Овако бих дефинисао тај простор и дијалект: мислим да је тај простор од Немањића па на даље, у највећој мери део српског етничког и лингвистичког корпуса, али да је језички спецификум који тај простор има, дефинисан преднемањићком бугарском владавином тим простором...то би можда значило , да корени тих дијалеката сежу бар пре 1000 година
А исти је случај и са данашњим македонским вероватно...изворни српски (Захумље, Травунија) , је ширењем српске државе модификовао оне говоре који пре тога нису били у српској држави, па је тако можда и Цар Душан, када је прогласио Скопље главним градом , урадио то више у стратешком смислу, а на улицама Скопља је можда слушао други дијалект од оног којим је сам говорио...(вероватно је за време Стефана Немање, када је освојио Скопље, тамо народ говорио ближе говору који се говорио у време Цара Самујила, него у Расу)...у том смислу , овај дијалект треба гледати у историјском контексту, као мешавину два средњовековна периода владавине Бугара и Срба над тим подручјем (с тим што је дуже то подручје било под српском влашћу, па је можда лингвистички ближе српском, а нека "база" граматичка, је ближа бугарском?)
« Последња измена: Јул 09, 2019, 02:45:24 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #273 послато: Јул 09, 2019, 08:19:28 пре подне »
А исти је случај и са данашњим македонским вероватно...изворни српски (Захумље, Травунија) , је ширењем српске државе модификовао оне говоре који пре тога нису били у српској држави, па је тако можда и Цар Душан, када је прогласио Скопље главним градом , урадио то више у стратешком смислу, а на улицама Скопља је можда слушао други дијалект од оног којим је сам говорио...(вероватно је за време Стефана Немање, када је освојио Скопље, тамо народ говорио ближе говору који се говорио у време Цара Самујила, него у Расу)...у том смислу , овај дијалект треба гледати у историјском контексту, као мешавину два средњовековна периода владавине Бугара и Срба над тим подручјем (с тим што је дуже то подручје било под српском влашћу, па је можда лингвистички ближе српском, а нека "база" граматичка, је ближа бугарском?)

Македонски говори имају источно-јужнословенску основицу, то би било ово што си написао "граматичка база", али су претрпели велике језичке утицаје од стране западно-јужнословенских говора током средњег века, и то вероватно датира пре времена Милутина, с обзиром да је у питању контактна зона. С друге стране, призренско-тимочки говори имају западно-јужнословенску основицу на коју су у средњовековном периоду накалемљени источно-јужнословенски утицаји, али као супстратни а не суперстратни. Писали су о томе детаљније Павле Ивић, Милош Окука и други лингвисти. Дакле не може се говорити о македонским и призренско-тимочким говорима као деловима једног засебног језика независног и од бугарског и од српског, они имају сличности с обзиром да се налазе у контактној зони где се током раног средњег века налазио несловенски појас који је спречавао ближи контакт западних и источних јужнословенских говора, али им је постанак и развој унеколико различит.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #274 послато: Јул 09, 2019, 05:55:45 поподне »
Овако бих дефинисао тај простор и дијалект: мислим да је тај простор од Немањића па на даље, у највећој мери део српског етничког и лингвистичког корпуса, али да је језички спецификум који тај простор има, дефинисан преднемањићком бугарском владавином тим простором...то би можда значило , да корени тих дијалеката сежу бар пре 1000 година
Тако и ја мислим. Вероватно овај крај се толико развио и пре Немањића али и да се овај дијалект тада оформио.
Нисам лингвиста али је занимљиво када погледам топониме и лична имена у турском катастарском попису земље Бранковиќа као да су копирани сва села са Косова у северни део дањашне Македоније.
Исто. Када читам стеќке у Босни које су из тог времена то писмо је више сродно овом дијалекту него дањашњем језику у Босни.
Вероватно Призренско-Тимочки је најближи старословенском и зато је потребно да се сачува.
А моје мишљење је да све три земље у које се прича овај богати дијалект маргинализују га и дан данас

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #275 послато: Јул 09, 2019, 10:08:20 поподне »
Издвојих Србе са простора средњебосанског дијалекта (на карти 7)




Узорак 109

I2-Y3120 = 46,8%
I2-PH908 = 27,5%

E-M35 = 17,4%
E-V13 = 16,5%

R1a-Z282 = 12,8%
R1a-M458 = 3,7%

I1-M253 = 6,7%
I1-P109 = 6,7%

R1b-M269 = 5,5%
R1b-BY611 = 1,8%

N-P189.2 = 3,7%

J2b-M102 = 2,8%
J2b-M205 = 1,8%
J2b-M241 = 0,9%

J2a-M410 = 1,8%
J2a-M92 = 1,8%

G2-L30 = 0,9%
G2-L497 = 0,9%

J1-M267 = 0,9%

Q1b-M378   = 0,9%





Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #276 послато: Јул 10, 2019, 12:50:05 поподне »
Врбаски поддијалекат n=76

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

Овдје већ видимо значајно повећан удио E-V13 који је донекле у складу са Приморчевим истраживањем за босанске Србе. Уосталом, и Приморчеви узорци су били највећим дијелом из ове зоне. Примјетно је одсуство хаплогрупе I1 у овој зони, па се поставља питање да ли је I1 до Крајине дошла неком другом, јужнијом путањом. Остале вриједности су мање -више у границама српског просјека.

Као што сам споменуо, ову зону је Окука сврстао у источнобосанску, међутим српско становништво ове зоне која се простире  од Купреса на југу до Саве на сјеверу, од Сане, Козаре и Врбаса на западу до Озрена и Требаве на истоку, насељено је из Херцеговине, Полимља, и Зете још у 15. вијеку. Сасвим је могуће да у овом становништву има и старих Срба Доњих Краја, Босне и Усоре. Има и нешто каснијих директних досељеника из Црне Горе и Херцеговине.

За разлику од западнобосанског становништва, ово становништво практично од 15. вијека се није помјерало, тј. било је исељавања из воих крајева ( у Славонију прије свега), али није било усељавања.

На жалост, мало је и етнографске литературе о овом подручју,а становништво нема развијену традицију родослова и изучавања породичног поријекла. У сваком случају ријеч је о једној од компактнијих српских области.

Узорак за "врбаски" поддијалекат сада износи 120

Подсетићу да је ово радни назив за поддијалекат између реке Босне на истоку и Врбаса на западу, као и Купреса на југу и реке Саве на северу. У питању је, према Окуки, источнобосански поддијалекат источнохерцеговачко-крајишког дијалекта, али смо сматрали да га некако треба одвојити од класичног источнобосанског. Наиме, ово је становништво знатно старије, насељено углавном из Херцеговине (почев од 15. века). Становништво Подриња, Семберије и Романије (источнобосански поддијалекат) досељено је касније и то углавном из источне Херцеговине и западне Црне Горе.


Узорак 120

I2-Y3120 = 44,2%
I2-PH908 = 28,3%

R1a-Z282 = 17,5%
R1a-M458 = 5,8%

E-M35 = 14,2%
E-V13 = 13,3%

N-P189.2 = 7,5%


I1-M253 = 5%
I1-P109 = 2,5%
I1-Z63 = 2,5%

R1b-M269 = 3,3%
R1b-BY611 = 1,7%

J2b-M102 = 3,3%
J2b-M205 = 1,7%
J2b-M241 = 1,7%

J2a-M410 = 1,7%
J2a-M92 = 0,8%

J1-M267 = 1,7%

T-L446 = 0,8%

I2b = 0,8%


Као што се може видети, генетска слика подсећа на слику Срба из области средњебосанског дијалекта, а оба пресека даље подсећају на генетску слику Срба из Херцеговине. Ова веза је логична ако узмемо у обзир миграционе процесе. Нисам радио детаљну анализу подграна, али и на основу тога се назире веза са источном Херцеговином.




Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #277 послато: Јул 10, 2019, 01:34:45 поподне »
Узорак за "врбаски" поддијалекат сада износи 120

Подсетићу да је ово радни назив за поддијалекат између реке Босне на истоку и Врбаса на западу, као и Купреса на југу и реке Саве на северу. У питању је, према Окуки, источнобосански поддијалекат источнохерцеговачко-крајишког дијалекта, али смо сматрали да га некако треба одвојити од класичног источнобосанског. Наиме, ово је становништво знатно старије, насељено углавном из Херцеговине (почев од 15. века). Становништво Подриња, Семберије и Романије (источнобосански поддијалекат) досељено је касније и то углавном из источне Херцеговине и западне Црне Горе.


Узорак 120

I2-Y3120 = 44,2%
I2-PH908 = 28,3%

R1a-Z282 = 17,5%
R1a-M458 = 5,8%

E-M35 = 14,2%
E-V13 = 13,3%

N-P189.2 = 7,5%


I1-M253 = 5%
I1-P109 = 2,5%
I1-Z63 = 2,5%

R1b-M269 = 3,3%
R1b-BY611 = 1,7%

J2b-M102 = 3,3%
J2b-M205 = 1,7%
J2b-M241 = 1,7%

J2a-M410 = 1,7%
J2a-M92 = 0,8%

J1-M267 = 1,7%

T-L446 = 0,8%

I2b = 0,8%


Као што се може видети, генетска слика подсећа на слику Срба из области средњебосанског дијалекта, а оба пресека даље подсећају на генетску слику Срба из Херцеговине. Ова веза је логична ако узмемо у обзир миграционе процесе. Нисам радио детаљну анализу подграна, али и на основу тога се назире веза са источном Херцеговином.





Да подсећа на генетску слику Срба средњебосанског поддијалекта, само што је на простору врбаског поддијалекта јача Р1а, а код средњебосанског Е-В13. Укупна словенска генетика износи 61,7%, а ако би још додали хаплогрупу Н-П189.2 скоро 70%. Мислио сам да ће Е-В13 остати даље тако јака као на прошлом узорку, али као што се види спустила се на 13%. И2а је за сада као и код Срба у Херцеговини виша од 40%. Солидан проценат хаплогрупе Н-П189.2, чак 7,5%. Знамо да је ова хаплогрупа код Срба из Босне осетно јача. За остале незнам да ли су изнад или испод српског просјека. Некако ми оно приморчево истраживање из 2005 дало сумњиво нереалну слику о генетици Срба из Босне и Херцеговине, што и сад види. Тамо је било чак надуваних 22% хаплогрупе Е, мање од 30% хаплогрупе И2а, а само 13% хаплогрупе Р1а. Моје мишљење је да Срби из Босне и Херцеговине имају око 19-20% Р1а, 15-16% Е и 37-38% И2а. Чак код Срба из Србије укупно нема више од 20% Е. То би била реална генетска слика Срба из Босне и Херцеговине.
« Последња измена: Јул 10, 2019, 01:42:19 поподне Филип Андрић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #278 послато: Јул 10, 2019, 02:06:41 поподне »
Да подсећа на генетску слику Срба средњебосанског поддијалекта, само што је на простору врбаског поддијалекта јача Р1а, а код средњебосанског Е-В13. Укупна словенска генетика износи 61,7%, а ако би још додали хаплогрупу Н-П189.2 скоро 70%. Мислио сам да ће Е-В13 остати даље тако јака као на прошлом узорку, али као што се види спустила се на 13%. И2а је за сада као и код Срба у Херцеговини виша од 40%. Солидан проценат хаплогрупе Н-П189.2, чак 7,5%. Знамо да је ова хаплогрупа код Срба из Босне осетно јача. За остале незнам да ли су изнад или испод српског просјека. Некако ми оно приморчево истраживање из 2005 дало сумњиво нереалну слику о генетици Срба из Босне и Херцеговине, што и сад види. Тамо је било чак надуваних 22% хаплогрупе Е, мање од 30% хаплогрупе И2а, а само 13% хаплогрупе Р1а. Моје мишљење је да Срби из Босне и Херцеговине имају око 19-20% Р1а, 15-16% Е и 37-38% И2а. Чак код Срба из Србије укупно нема више од 20% Е. То би била реална генетска слика Срба из Босне и Херцеговине.

У околини Змијања и Бања Луке E-V13 је и даље солидно заступљена, али су у овај пресек ушле и неке R1a породице из околине Брода и Дервенте, а и сама I2 контантно бележи све већи проценат, што то утицало на укупно нижи проценат E-V13 у врбаској зони.

Иначе, та граница између западнобосанског и врбаског иде од Рибника, преко Мањаче, па на Врбас, тако да дели тестиране из Бања Луке практично на два дела. Стричићи тако остају у западнобосанској, а Лусићи у врбаској зони.

Приморчево истраживање обухвата свега неких 80-ак тестираних Срба из БиХ. Методологија тестирања такође није задовољавајућа (а сами узорци су из неке здравствене установе, ако се не варам), па га не треба га узимати као релевантно.

Најбоље је овако, сада када узорак готово у свакој зони износи преко 100, радити пресеке по поддијалектима.

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #279 послато: Јул 10, 2019, 02:19:37 поподне »
У околини Змијања и Бања Луке E-V13 је и даље солидно заступљена, али су у овај пресек ушле и неке R1a породице из околине Брода и Дервенте, а и сама I2 контантно бележи све већи проценат, што то утицало на укупно нижи проценат E-V13 у врбаској зони.

Иначе, та граница између западнобосанског и врбаског иде од Рибника, преко Мањаче, па на Врбас, тако да дели тестиране из Бања Луке практично на два дела. Стричићи тако остају у западнобосанској, а Лусићи у врбаској зони.

Приморчево истраживање обухвата свега неких 80-ак тестираних Срба из БиХ. Методологија тестирања такође није задовољавајућа (а сами узорци су из неке здравствене установе, ако се не варам), па га не треба га узимати као релевантно.

Најбоље је овако, сада када узорак готово у свакој зони износи преко 100, радити пресеке по поддијалектима.

Да у околини Бања Луке је Е-В13 је и даље солидно заступљена. Ово везано за границу западнобосанског и врбаског поддијалекта знам. Дијелим са тобом мишљење да треба радити пресјеке по поддијалектима, а већина зона има већ нешто више од 100 тестирана. Колико ја знам код Срба из Србије је Е-В13 нешто јача за око 2-3%, а код Срба из Црне Горе је доста јача него Р1а. Изгледа да Срби из Босне и Херцеговине имају највише Р1а од свих Срба. У укупној генетској слики нашег народа је за 1-2% јача Е. Значи ове двије хаплогрупе су скоро изједначене.
« Последња измена: Јул 10, 2019, 02:24:17 поподне Филип Андрић »