Подстакнут недавним догађајима у селу Горњи Петрич код Клине (напади Албанаца на Србе повратнике који су желели да прославе сеоску заветину, Св. Тројицу), ишчитао сам шта о том селу и његовој старој цркви пише у књизи "Задужбине Косова" (део о црквеним споменицима од 13. до 20. века); постоје занимљиве подударности тих података са предањем братства Бановића из Бањана (описаног у књизи Обрада Вишњића "Голија и Голијани", а пренесеног из Лубурићевог дела "Бановић Страхиња"). Цитирам овде делове из Вишњићеве књиге (са мојим подвлачењима):
"»Испитујући поријекло и прошлост српских породица у Бањанима, Пиви, Голији и другим крајевима херцеговачким, утврдио сам да многе тамошње породице воде поријекло од косовских Бановића, односно од племена опјеваног Бановић Страхиње. Према провјереним подацима, племе Бановићи je живјело у мјесту Петропољу, у Косову пољу и били су бројни и богати. Имали су своје војводе. Посљедњи од тих војвода у Петропољу био је Митар Бановић. Кад су се разутили 1502. године из Косова, био је, веле, у дубокој старости. Они су имали издиге у Голији и око Дуге пољане, према Сјеници. Недалеко од Дуге пољане, зове се један вис Банов крш, једно мјесто Бановица, а једно поље Петрово поље. Тамо се прича да је ту издизао, љети, неки бан и да је имао девет синова.
Према старим записима и предању, Бановићи су се разурили из Петропоља 1502. године и то због купљења дјеце у јаничаре. О томе приповиједају овако: неки паша Џин, дође с војском у Петропоље, да купи дјецу у јаничаре. Бановићи одбију да дају дјецу, због чега дође до борбе. Турци пострадају, али ни Бановићи не прођу добро. Многи изгину и задобију теже ране. Једно дијете им Турци заробе и потурче. Оно временом постане паша и назове се Елемер паша.
Учествовао је 1539. године у боју с Шпањолцима и Херцеговцима код Новога. Тада остатак Бановића мораде бјежати. Њих око шездесет породица, домова, са старим војводом Митром, побјеже у Херцеговину и настани се у Бањанима." (стр. 211)
"По своме пресељењу у Бањане, Бановићи се раздвоје на многе огранке и прозову новим презименима. Од њих се многи одселе из Бањана у друге крајеве. Од Бановића су у Бањанима: Баћовићи, Кнежевићи, Пејовићи, Поповићи, Васиљевићи, Кецојевићи, Марковићи, Ђурковићи, Лучићи, Орбовићи, Томашевићи, Глиговићи, Матовићи и Зечевићи.
У Голији су од Бановића Вишњићи и Томовићи, а такоће и ишчезли Пецирепи, од којих су биле чувене харамбаше: Раде, Богдан и Лазар. Посљедњи је издајом ухваћен и набијен на колац, у Травнику 1756. године.
У Пиви су од Бановића: војводска кућа Јоковића и Љешевића, Аџићи, Радојичићи, Туфегџићи, Кандићи, Васовићи, Кецојевићи и Лучићи.
У Гацку, угледна муслиманска породица Звиздићи.
У Рудинама Вуковићи, Мулине и Тешановићи." (стр. 212-213)
Занимљив је назив села Петрич код Клине у турском попису из 1485. године - "Долина Петрич", са 13 српских и једним "арнаутским" домом; овај назив прилично подсећа на "Петропоље" из бановићког предања. Такође, на брегу изнад села Горњи и Доњи Петрич се налазе остаци старе цркве и старо српско гробље; по предању се ту налазио манастир Св. Јована Крститеља; многи N2 родови пореклом из Бањана прослављају управо ову славу. У близини црквице се налазе и остаци средњовековног града Петрича у Хвосну.
