Аутор Тема: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине  (Прочитано 6422 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #20 послато: Јун 02, 2018, 02:42:21 поподне »

Нема, мој другар је доктор и по!  :D

А о ривалитетима по Банату тек има да се прича, али то другом приликом да не спамујем овде.

 ;D ;D ;D

Чини ми се да ће око ривалитета морати посебна тема да се отвара,но отом-потом. :D
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #21 послато: Јун 22, 2018, 12:04:59 пре подне »
помађарен, заправо да потичу од Словака. Не знам да ли је ово тачно.
Врло могуће што се мађаризације тиче. Док је Војводина била под Аустроугарском, морали су да уче мађарски у школи.
Оно што ми је занимљиво , а супротно је овој теми, је то да се Словаци из Ковачице и Падине узимају искључиво међу собом. Права микрорегија, као "мала Словачка" на потезу од 10 километара.
јесте да се чешће узимају међусобно, али није искључиво. Има и мешовитих бракова, норочито од шездесетих, седамдесетих година прошлог века, а сада још више.
Вероватно и јесте тачно, да су сада мање више у сродству, али мислим да ништа није више изражено у односу на друге регионе Србије, јер и када су насељавали ову област пре неких 200-250 год.долазили су из различитих крајева Словачке.

Иначе за Словаке оно што могу да приметим је да се држе заједно,када их има на улици или где год више од једне особе причају искључиво својим језиком што ми је онако било и сваки пут ми је веома чудно јер нису туристи овде.
тачно да причају словачки, али за разлику од појединих Мађара одлично говоре српски. Јесте да нису туристи, али нису ни твоји преци били туристи у Аустроугарској па су очували свој српски језик. Надам се да разумеш шта желим да ти кажем, језик је врло битан за очување обичаја, националности и културе.
Зато се може у Војводини чути и румунски, чешки, бугарски, словачки, мађарски, различити дијалекти српског, македонског па чак понекад и немачки.
(не заборавимо кинески ;))
 Само није уреду да неко разговара на другом језику у вашем друштву, а могао би на језику који разумете. Иначе у пролазу, превозу и слично не смета ми што ће причати својим језиком.
Када смо код српског, фасцинирају ме поједини амбасадори, нпр. Кине, и Словачке који говоре српски боље него неки битни људи који представљају Србију( нећу именовати који због правила)
« Последња измена: Јун 22, 2018, 12:09:39 пре подне Азот »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #22 послато: Јун 22, 2018, 12:49:24 пре подне »
Тачно да причају словачки, али за разлику од појединих Мађара одлично говоре српски. Јесте да нису туристи, али нису ни твоји преци били туристи у Аустроугарској па су очували свој српски језик. Надам се да разумеш шта желим да ти кажем, језик је врло битан за очување обичаја, националности и културе.
Зато се може у Војводини чути и румунски, чешки, бугарски, словачки, мађарски, различити дијалекти српског, македонског па чак понекад и немачки.
(не заборавимо кинески ;))
 Само није уреду да неко разговара на другом језику у вашем друштву, а могао би на језику који разумете. Иначе у пролазу, превозу и слично не смета ми што ће причати својим језиком.
Када смо код српског, фасцинирају ме поједини амбасадори, нпр. Кине, и Словачке који говоре српски боље него неки битни људи који представљају Србију( нећу именовати који због правила)
Слажем се скроз са горе написаним..понекад сам мало више пристрасан него објективан а то је и био случај кад  сам написао то за Словаке..први волим да чујем да су наши негде са стране сачували језик,обичаје тако да није реално на друге да се љутим,поготовоп на Словаке који су једни од најлојалнијих и Србима најприврженијих народа ,где се не сећам да је икада било трзавица међу нама.Има мало тога да ми смета што Не-Срби углавном теже остварењу неких права,иако имају сво право ко и ми и живе као и ми,а опет знамо како наши живе и како су третирани у околним земљама..због свег тога ми се дигне притисак и неки пут оплетем и узимам у обзир ствари које нису нису ни за какво замерање нити су страшне него сасвим у реду. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #23 послато: Јун 22, 2018, 01:51:09 пре подне »

 Само није уреду да неко разговара на другом језику у вашем друштву, а могао би на језику који разумете.
Наравно да није и то се подразумева. Треба причати на језику којим прича већина у друштву. На студијама у Словачкој, ако бисмо се мој кум из Новог Сада и ја , као једини Срби , нашли у друштву Словака и Чеха, где смо сви водили неку дискусију, један другом смо се обраћали на словачком (а да нисмо били ни свесни тога, иако смо Срби :) )...А ако група Словака у Србији прича на словачком, и то је нормално јер опет већина у тој групи прича словачки
« Последња измена: Јун 22, 2018, 01:58:39 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #24 послато: Јун 22, 2018, 01:22:22 поподне »
Судећи према подацима Републичког завода за статистику, међунационални бракови су прилично изражени у односу на бројност и величину наших мањина.

Од укупног броја припадница националних мањина које су се удале 2016. године, са Србима су склопиле брак: преко половина Румунки и Русинки, свака друга Хрватица, свака трећа Словакиња, свака четврта Мађарица...

 

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #25 послато: Јун 22, 2018, 10:32:21 поподне »
Врло интересантни подаци
У прошлости је било мање изражено сигурно.  А врло је честа појава да људи који имају мешовито порекло ступају у брак са још неким другим па долази до вишеструко мешовитих бракова
Слажем се скроз са горе написаним...
Драго ми је да смо се разумели :)
Стоји и то да се неки злоупотребљавају припадност неким етничким групама, одмах се хватају на угрожавање права и слично.
На студијама у Словачкој,
сада знам зашто толико знаш о Словацима :)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #26 послато: Јун 22, 2018, 10:45:57 поподне »
Врло интересантни подаци
У прошлости је било мање изражено сигурно.  А врло је честа појава да људи који имају мешовито порекло ступају у брак са још неким другим па долази до вишеструко мешовитих бракова Драго ми је да смо се разумели :)
Стоји и то да се неки злоупотребљавају припадност неким етничким групама, одмах се хватају на угрожавање права и слично.  сада знам зашто толико знаш о Словацима :)
Разумели смо се ,само нисам рекао да су моји за ту Аустрију и њено очување много жртаа положили,читав век су ратовали на страни Аустрије против Турака,кад год је било густо онда привилегије,кад прође опасност онда иду покушаји мађаризације ,тенденција ка унијаћењу и слично..тако је било од Далмације па до Влашке ,тако да ако је неко имао право да се понаша као туриста и да полаже право на нешто ,то су онда моји преци и преци осталих Срба са простора Војводине. :) Ово за Словаке сам погрешно и превише агресивно написао тако да де за то извињавам.
Немам проблем никакав ни са једном.мањином,многе знам и са њима сам у добрим односима ,једино имм проблем са лицемерјем.Такоме мислим и да ова земља нема проблем.са тим иако свако коме се ћефне истерује неку правду и галами,уз подршку са стране са све циљем стварања Београдског пашалука ,док треба видети како то наш народ живи и опстаје у околним државама.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Jug36

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
  • E1b-V22
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #27 послато: Септембар 30, 2018, 02:47:48 пре подне »
Добар пријатељ Словак из Селенче код Бача ми је причао да су пола села протестанти а пола католици и да се не узимају радо међу собом. А сви Словаци.

U Backom Petrovcu su svi evangelisti koliko znam. Mala opstina ali sa dominantnom Slovackom vecinom...Backi Petrovac, Kulpin i Glozan su sela sa slovackom vecinom...Maglic jedino sa srpskom i to su potomci kolonista posle drugog svetskog rata...Mislio sam da su oni centar Slovacke nacionalne manjine u Srbiji a ne Kovacica..

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #28 послато: Септембар 30, 2018, 03:24:46 пре подне »
U Backom Petrovcu su svi evangelisti koliko znam. Mala opstina ali sa dominantnom Slovackom vecinom...Backi Petrovac, Kulpin i Glozan su sela sa slovackom vecinom...Maglic jedino sa srpskom i to su potomci kolonista posle drugog svetskog rata...Mislio sam da su oni centar Slovacke nacionalne manjine u Srbiji a ne Kovacica..
Словаци су дошли у Бачки Петровац 57 година пре доласка Словака у Ковачицу, тако да је у Бачком Петровцу за толико дужи континуитет...
Prví Slováci prišli do Petrovca z Málinca v roku 1745 a priviedol ich Matej Čáni.
https://sk.wikipedia.org/wiki/Petrovec_(mesto)
Kovačica (srb. Ковачица) je mesto v Srbsku, v pokrajine Vojvodina, neďaleko sútoku riek Tisy a Dunaja. Novú osadu Kovačica založili v roku 1802 Slováci
https://sk.wikipedia.org/wiki/Kova%C4%8Dica_(mesto)
Тај "ривалитет" за "најсловачкије" место траје 200 година...

« Последња измена: Септембар 30, 2018, 03:26:52 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #29 послато: Септембар 30, 2018, 03:31:42 пре подне »
Бачки Петровац и јесте културни центар Словака у Србији, а не Ковачица. У Петровцу их има највише и тамо је Матица Словачка.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #30 послато: Септембар 30, 2018, 03:45:19 пре подне »
Бачки Петровац и јесте културни центар Словака у Србији, а не Ковачица. У Петровцу их има највише и тамо је Матица Словачка.
Да, али најсловачкија места процентуално су Падина (5575, 96,78%), Ковачица (5142,  82,15%)...и Бачки Петровац (5549, 82,48%)...
По томе је насловачкије место Падина са највећим бројем Словака и са највећим процентом, иако је у саставу општине Ковачица, где само место Ковачица има мање Словака него Падина, а и Падина испада да има више Словака него Бачки Петровац...
Бачки Петровац јесте седиште Словака у Војводини, али Падина може да се сматра најсловачкијим местом у Војводини (по броју становника и по проценту ,  96,78%)...ако не рачунамо Нови Сад где је око 6500 Словака (по броју становника)...
« Последња измена: Септембар 30, 2018, 03:53:27 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #31 послато: Септембар 30, 2018, 03:59:26 пре подне »
... али Падина може да се сматра најсловачкијим местом у Војводини (по броју становника и по проценту ,  96,78%)...
Када сам пре пар година разговарао са једним сликаром из Падине, рекао ми је да су у Падини сви Словаци осим неколико ромских породица
« Последња измена: Септембар 30, 2018, 04:03:38 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #32 послато: Октобар 05, 2018, 01:09:41 поподне »
Међу православним Србима некада је био обичај (до Другог Светског рата углавном) да се црквени обред венчавања обавља у православној цркви младином месту (село,град). Оно што ме занима а везано је за ову тему..где се најчешће обављало венчање између православног Србина и рецимо Мађарице, Немице или Словакиње ( што се дешавало али у већим размерама чини ми се тек од 20.века) које су припадале католичкој, реформаторској или евангелистичкој цркви? Да ли се одржавало правило да венчање буде у младином месту -самим тиме и не-православној цркви, или се обред вршио у православном храму у младожењином месту? 
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #33 послато: Децембар 21, 2018, 10:44:55 поподне »
У Српска православна Митрополија карловачка - по подацима од 1905. године доступној у дигиталној библиотеци Порекла се налазе подаци о практично свакој парохији која је припадала Карловачкој митрополији, па је самим тим могуће видети колико је по територијама које су покривале одређене парохије било мешовитих бракова.

Насумичним бирањем парохија стиче се утисак да су мешовити бракови били доста ретки, ређи и од ''дивљих'' (којим претпостављам означавају оне брачне парове који нису обавили ни грађанско ни црквено венчање).

Као примере сам узео она места без етничке већине и места где су Срби представљали релативну већину и мањину.

Станишић (Olszállás),

Преглед места:

Бројеви: Домова има 1177, од тих су српски 89, страни 1088.130, 1432.
Бракови: Бр. пари 1562, од тих су српски 130, страни 1432.
Душе: Душа има 6688: м. 3307, ж. 3381. Срба има 576, Немаца 4844, Мађара 1112, разних 56. Парохијско звање је основано 1774. године. Матице су заведене рођених и венчаних 1777. год. умрлих 1787. год. и воде се тачно. У 1905. години број рођених је 23, венчаних 3, умрлих 30. Срп. прав. домова има 89, бр. пари 130, душа има 576: м. 300, ж. 276. Мешовитих бракова има 3, дивљих 5.

Новиљ Сентиван (Sajkásszentiván),
Преглед места:
Бројеви: Домова има 558, од тих су српски 360, страни 198. Бракови: Бр. п. 659, од тих су српски 389, страни 270.
Душе: Душа има M. 1494, ж. 1493, свега 2987. Срба има 1689, Немаца 1183, Мађара 115.

Парохијско звање: Матице су заведене 1818. год., но године 1848. су изгореле, те су засноване 1849. год. Срп. прав. домова има 360, брачних 389, 835, ж. 854, свега 1689. Дивљих бракова има 8.

По свему судећи без мешовитих бракова.


Стари Сивац (Ćszivácz),
Преглед места:
Бројеви: Домова има 1385, од тих су српски 629, страни 765.
Бракови: Бр. п. 1669, од тих су српски 787, страни 882.
Душе: Душа има свега 7200: м. 3607, ж. 3593. Срба има 3775, Немаца 2675, Мађара 751. Парохијско звање: Матице су заведене 1744. год. и воде се тачно. Срп. прав. домова има 620, бр. п. 787, душа, м. 1972, ж. 1802, света 3774. Мешовитих бракова има 4, грађанских 3, дивљих 59. Прешао у православље 1 римокатолик, посрбио се 1 Немац.

Суботица (Szabadka),
Преглед места:
Бројеви: Домова има 12.503, од тих су српски 372, страни 12.131.
Бракови: бр. п. 16.503, од тих су српски 610, страни 15.893.
Душе: Душа има 82.122, од тих м. 40.868, ж. 41.254, Срба има 2732, Мађара 46050, Немаца 1822, Словака 166, Буњеваца 31352.
Парохијско звање: Матице су заведене 1744. год., и воде се тачно У 1905. години број рођених је 60, умрлих 82, венчаних 24. Срп. прав домова има 372, бр. п. 610, душа м. 1353, ж. 1379, свегх 2732 Мешовитих бракова има 32, грађански 1, дивљих 12.

Вуковар,
Преглед места:
Бројеви: Домова има 1837, од којих су 267 српски.
Бракови: Брачних пари има 2486, српских 260. Мешовитих бракова има 43, дивљих 11. '
Душе: Душа има 9719: м. 4669, ж. 5050. Од тих су Срби православне вере 1259,Хрвати римокат. 4016, Немци римокат. 3537, Мађари римокат.769, разних 138.

Панчево (Pancsova),

Преглед места:
Бројеви: Домова има 2752, од тих су 1360 српски.
Бракови: Брачних пари има 3683, српски су 1594.
Душе: Душа има 19044: м. 9454, ж. 9590. Срба православних има 7874, 2924 Мађара, 7434 Немца, 184 Словака, 382 Румуна, 138 Хрвата и 108 разних.

Парохијско звање: Основано је 1777. год. Матице су заведене ито: венчаних 18. јануара 1791., рођених 25. јуна 1782., умрлих 1. новембра 1782. године. Воде се тачно и по пропису. Последње године број рођених 241, умрлих 290, венчаних 63. Домова има срп. прав. 1360, брачних пари 1594, душа 7874, од тих су 3841 м. а 4033 ж. Мешовитих бракова има 25, грађанских 9, дивљих 64. У православље прешле 2 римокатоличкиње и 1 протестанткиња.

Алибунар (Alibunár)
Преглед места:
Бројеви: Домова има 931, од којих су 242 српски.
Бракови: Брачних пари има 1055, од тих су 292 српски, мешовитих бракова 8, грађанских 2, дивљих 36.
Душе: Душа има 4628, од тих су: м. 2264, ж. 2364. Срба има 1219, Румуна 2710, Мађара 189, Немаца 427, разних 83.

Загреб,
Бројеви: Домова има 3.410, од тих су 52 српски.
Душе: Има 61.002 душе, м. 30.976, ж. 30.026. Од тих су Срби православне вере по држ. статистици 2.693 (по исказу парохијског звања 1.410), а међу њима је било 275 војника, Хрвати 43.502, Немци 4250, Мађари 2.805, Словаци 87, Русини 16, Румуни 19, разни 7630 (6.027 Словенаца, 955 Чеха, 416 Талијана и 100 Пољака).
Бракови: Брачних пари има 9.500, од тих су 73 српски.

Парохијско звање: Основано 1786. г. Српских прав. домова има 52, брачних пари 73, душа 1410: M. 877, ж. 533. Прешло у православље 13 римокатолика а у римокатоличку веру 2 Србина.

У Загребу међу Србима званично није било мешовитих бракова, с' тим што верујем да су они римокатолици који су прешли у православље то учинили ради брака са особом српске националности, и обрнуто.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор