Слажем се, али исто тако и лингвистика без помоћи других наука може бити такође тумарање по мраку. Поготово ако се одабере само једна хипотеза (у твом случају Шрамова) као аргументована и валидна. Шрамова хипотеза једноставно није доказива, може бити тачна, а и не мора. Не постоји ниједан историјски податак који повезује Бесе са Албанцима, не постоји ниједан археолошки податак који директно показује ту везу.
Колико је појам лингвистичких хипотеза растегљив, види се и из само неколико цитата америчког лингвисте Ерика Хемпа, који је такође уважен стручњак, који се интензивно бавио албанским језиком:
Hamp (1980) says that in Pre-Roman times palatalization of Indo-European labio-velars before front vowels occurred in Albanian but not in Thracian which proves Albanian could not have been Thracian.
Hamp (1984) It (Albanian) can be said to be related more closely to Baltic and Slavic than to anything else, and certainly not to be close to Thracian.
Hamp 1994, pp. 66–67 Albanian does share two features with Balto-Slavic languages: a lengthening of syllabic consonants before voiced obstruents and a distinct treatment of long syllables ending in a sonorant.
Хоћу само да покажем да се ставови Шрама и Хемпа дијаметрално разликују, а ради се о научницима који су добар дио свог живота посветили управо проучавању албанског језика. Иначе Хемп је и чалн Америчке академије наука и умјетности. Нисам успио да нађем његово комплето дјело, већ само ове изводе.
Познат ми је Хемпов рад одакле си извадио цитате, својевремено сам га читао. Ево линка за тај његов рад:
http://www.kroraina.com/balkan/ehamp.htmlДаћу своје мишљење о том раду. Хемп је свакако врсни лингвиста који је већи део своје каријере, између осталих тема, посветио и проучавању албанског језика. С тим у вези, много је већи ауторитет од нпр. Каплана Буровића који је своју теорију о пореклу Албанаца изнео и помало пристрасно, због нерешених личних размирица са својим сународницима (Буровић је наиме Албанац из Улциња, колико ме памћење служи, који се родио са другачијим презименом, Ресули, које је накнадно променио из неког разлога, мени непознатог, од када почиње са извесном дозом личног анимозитета да се бави питањем порекла албанског језика). Међутим, као што се можете уверити ако будете прочитали Хемпов рад, он је писан доста сувопарно и у неким тренуцима га је врло тешко испратити ако нисте врсни стручњак лингвистике, тј. није писан за ширу читалачку публику већ за колеге лингвистичаре. Да напоменем да он, за разлику од Ломе и Шрама који за своје лингвистичке тезе покушавају да пронађу, често врло успешно, паралеле у историјским документима или археологији, своје излагање везује само за лингвистичке аргументе, те због тога све то изгледа врло апстрактно. Он је у наведеном раду написао одређене разлоге зашто албански
не може да буде нешто (нпр. трачки), али је врло уздржан када треба да напише шта албански, по њему,
јесте. Тиме долазимо до апстрактних лингвистичких конструкција, које су управо последица онога о чему си причао Синиша, а то је коришћење
само једне науке како би се проникнуло у питање порекла, односно места постанка албанског језика. Хемп је типичан пример тога, мада за њега ипак важи оцена да је "умерени илириста" (тј. заговорник тезе да је албански потомак неког илирског идиома, али да поновим, за разлику од неких других, врло умерен).
Чак и да албански није потомак трачког идиома, нико од ових водећих лингвиста њему не спори његово старобалканско порекло, једино се расправљају око тога да ли би он био дакомизијски, трачки или илирски (или неки четврти, непознат историјским изворима). Још бих додао да заиста нема ниједног чврстог доказа који повезује Албанце и Бесе, историјског нити археолошког, али има
индиција. Ако локализујеш народ који у V веку нове ере још увек говори својим предачким језиком на Балкану (век пре почетка словенских упада на Балкан), да су и Свето писмо превели на тај језик како би их покрстили (чиме су вероватно још више учврстили могућност његовог опстанка), да сличан случај преживљавања неке друге старобалканске заједнице немаш на простору од Истре до Црног Мора, да поред историјских извора који говоре о томе нађеш и археолошке потврде постојања једне такве популације на историјски потврђеном простору, онда би сваком човеку неоптерећеном идеологијом, политиком или неким личним анимозитетима управо тај народ/племе био главни кандидат за Протоалбанце (да не говорим сада о лингвистичким индицијама које говоре у прилог томе да се Протоалбанци нису развили на простору данашње Албаније већ
североисточно од ње, о постојању несловенске "тампон-зоне" у данашњем Шоплуку која је у раном средњем веку раздвајала источнојужнословенске од западнојужнословенских говора, о чему је писао Павле Ивић, о предности словенских топонима или словенских изведеница романских топонима у односу на албанске у Албанији, о чему је писао Лома у чланку који сам послао, итд.). Знаћемо сигурно само ако се пронађе неки историјски документ (Библија преведена на бески језик би била одличан кандидат
) који би показао повезаност беског језика са модерним албанским.
