Оно што је у Шапоњића неприлично (inadecvatis) је његов поступак рассуђења (methodus deductionis).
Поредак треба бити такав, да се једна хипотеза докаже или бар по логици свијетлога разума не противоријечи већма доказаному, да би се на основу ње смјело градити озбиљне теорије.
Ни све методичке грешке и умисли Госн. Шапоњића не би биле разлог за побуну извијестних сабесједника, да исти не почиње дрзњачити, када му сабесједник укаже на грешке у путу рассуђења, умјесто да провјери указано; А бивши опоменутим, не зна ни за извињење, ни за сауважење, но се начини каковим јагњетом пред олтаром. Такав образац понашања, што ће рећи шаблон (échantillon) јест необичајан / чудан / ван реда, штоно НиколаВук изражава по французскому bisarre, које ништо друго ни не значи. Нитко му није забранио, да пише и да се оглашава, но је замољен, да поштује ред овога бесједишта и сабесједнике, те да допринесе ваљаности писанога, а не само количини, а то што се он сам повлачи по његову је извољењу и да се не дрзне обтужавати бесједиште у којекаковој неправедности. На ово се не треба одговарати и даље затрпавати тему, но нека свак по својему извољењу допринесе к разрешењу задатка, а ктому нека се стара о ваљаности казанога.