Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Аутосомална ДНК / Одг: Autosomal k13 Vlasi istocne Srbije
« Последња порука Владимир Бојановић послато данас у 10:00:54 пре подне »
Искрено, не разумем зашто се било чија одлука, па тако и моја, за необновљено чланство коментарише у негативном контексту, када је бар у мом случају такав статус само привременог карактера (неколико твојих колега је обавештено о томе).

Не видим где сам то посебно истакао било коју I2 подграну, чије источнобалканско или централнобалканско порекло њених припадника сте негирали у књизи о Херцеговини? У првом делу мог поста сам се само надовезао на Ивичин коментар о словенским R1a међу Власима, наводећи поједине и I2 хаплогрупе, док је други други део био задужен за недостајање храбријег и одговорнијег приступа Пореклаша да се такво старије порекло припише за бројне словенске гране, на основу источне разноврсности, а које од средњег века егзистирају на херцеговачком простору. Конкретно сам између осталих мислио на следеће параграфе:

"Сеобе према Херцеговини из других крајева биле су далеко ређе. Можемо претпоставити да их је било током средњег века, али о томе има веома мало сачуваних података. Генетичке везе појединих херцеговачких родова са централно-балканским простором постоје, али на овом нивоу сазнања не може се посве сигурно објаснити карактер тих веза. Оне су делом могле потицати још из времена миграције Словена у раном средњем веку, из периода ране Србије Властимировића и Војисављевића, а могуће је и да су биле последица кретања становништва у немањићкој Србији. То кретање становништва могло је бити двосмерно, са истока према Херцеговини, али и обрнуто, из Херцеговине ка истоку и југу. Душанова освајања у Македонији, Тесалији и Епиру свакако је пратило српско племство пореклом из матичних српских области на западу. Истовремено, за време турског надирања, исто то становништво се могло повлачити назад у виду својеврсних повратних сеоба.

"За неке од херцеговачких влашких катуна предања заиста наводе порекло из источнијих српских крајева. Родови који потичу од средњовековних влаха Мириловића помињу Македонију као старије место порекла. У овакво предање се уклапа и припадност Мириловића хаплогрупи I2-Z17855, која већу разноврсност има на централнобалканском него на западнобалканском подручју. Бањани имају предања о пореклу из Бањске на Косову, а неки родови помињу Метохију, Вучитрн, као место порекла. Дробњаци, који своје порекло изводе од племена Новљана које је дошло из Босне, показују одређене генетичке везе са становништвом западне Македоније. Сличне генетичке везе на подручју централног Балкана имају и фамилије које своје порекло изводе од средњовековних влаха Никшића, Кресојевића и Влаховића. Ипак, нема јасних историјских потврда о досељавању већих влашких групација са истока, па можемо претпоставити да је становништво Херцеговине у влашком статусу потицало добрим делом од стариначких херцеговачких српских родова, који су прелазили у влашки статус."

И заиста нема потребе да толико будеш нежан и осетљив према нечијем критичком размишљању, и још мање да умишљаш увредљиве илу полуувредљиве прозивке са било чије адресе. Са друге стране, не коментаришеш рецимо када твој колега за Генетичко стабло Y250780 напише у једној реченици "свака част" а затим да се ради о "историјском фалсификату". Иако је добио одговор какав је заслужио, ти си имао обавезу да га замолиш, ако ништа друго бар на уздржаност и пристојно понашање. Игнорисање дубинских резултата Никшића и циљано понижавање нашег вишегодишњег истраживања, труда и рада, неће на тај начин отпетљати никог из Врзиног кола у које је упао пре скоро једну деценију.

Без обзира што је прави историјски фалсификат о Тарским Никшићима и Никшићима уопште, "процурео" у вашој књизи о Херцеговини, један од наших успеха је свакако тај што смо благовремено спречили даље промовисање истог, а наставићемо и даље деловање у том смеру, са или без мог присуства на овом форуму. Драго ми је да сам добио наследника који ће се супротставити провокацијама са било чије стране на достојанствено миран и сталожен али одлучан начин, аргументовано бранећи наше ставове и хипотезе, или неко трећи из наше екипе, јер консензус је на максималном нивоу, посебно након добијене пуне профилизације Ровчана. Можда су неке моје реакције биле бурне, можда схваћене на погрешан начин, можда је наш успех за некога једноставно неопростив, можда некоме због тога ради сујета а можда извесна доза љубоморе, можда осећај немоћи да се одбране застареле хипотезе о Никшићима, али испоставило се да је "грађење куле" чија су основа "коцкице" са кратким хаплотиповима лучинштака била апсолутно погрешна методологија и унапред осуђена на пропаст.

Ваистину Васкрсе!
2
Књиге / Одг: Моја колекција
« Последња порука Deligrad послато данас у 04:12:29 пре подне »
Небојша Ђокић, Цркве на Косову и Метохији саграђене између два светска рата, Каленић 2/2024, Крагујевац 2024, 33 - 39; Церкви в Косово и Метохии, построенные между двумя мировыми войнами; Churches in Kosovo and Metohija built between the two world wars

https://www.academia.edu/118529029/Небојша_Ђокић_Цркве_на_Косову_и_Метохији_саграђене_између_два_светска_рата_Каленић_2_2024_Крагујевац_2024_33_39_Церкви_в_Косово_и_Метохии_построенные_между_двумя_мировыми_войнами_Churches_in_Kosovo_and_Metohija_built_between_the_two_world_wars

Небојша Ђокић, Цркве на Косову и Метохији саграђене између два светска рата, Каленић 2/2024, Крагујевац 2024, 33 - 39; Церкви в Косово и Метохии, построенные между двумя мировыми войнами; Churches in Kosovo and Metohija built between the two world wars

https://www.researchgate.net/publication/380345240_Nebojsa_Dokic_Crkve_na_Kosovu_i_Metohiji_sagradene_izmedu_dva_svetska_rata_Kalenic_22024_Kragujevac_2024_33_-_39_Cerkvi_v_Kosovo_i_Metohii_postroennye_mezdu_dvuma_mirovymi_vojnami_Churches_in_Kosovo_a?_tp=eyJjb250ZXh0Ijp7ImZpcnN0UGFnZSI6InB1YmxpY2F0aW9uIiwicGFnZSI6InByb2ZpbGUiLCJwcmV2aW91c1BhZ2UiOiJob21lIiwicG9zaXRpb24iOiJwYWdlQ29udGVudCJ9fQ
3
Верски обичаји / Одг: Христос васкрсе!
« Последња порука сɣнце послато Мај 05, 2024, 11:01:39 поподне »

Мало слово о звуку и смислу ријечи

Христос или Христ?

Када Грком би освијешћаван разум о вјери Израиља, ријеч [машиах], би преведена дословно, а не по смислу: грчки христос, а словенски помазанац. Али ни Грку христос ни Словенину помазанац не значаше оно што значаше Јеврејину. Помазање маслиновим уљем бијаше дио обреда у Јевреја и народа Близкога Истока при узведењу наслиједника на пријестол. С тога, када Јеврејин рече машиах у глави има лик владара и вође. Нпр. машиах су звали владара Персије Куруша Великога. По старословенски владар се зове владика, а господар господ. Зато се машиах или христ треба нашим језиком разумјети као Господ или Владика или Вођа. То је прва важна ствар, преводити смисао, лик у глави, а не слово за слово.

У вријеме пређе Исуса Јевреји уповаху на рођење свога машиаха или вође који ће их спасти од страдања и повести у свијетлу будућност, те у тој вези машиах је спаситељ, вођа спаситељ.
Вјерник не треба напразно изустивати грчку ријеч христ, но ако ђу је до спасења себе, боље је за њега, да с вјером у оно што изриче изусти на свом језику Господару, Владару или по старијему Господе, Владико, Спасу, Спаситељу. Ако знате, шта је христ, онда знате и шта је христјанин, наиме вјерник, да је Исус заиста господ и вођа и спаситељ.


Ускрс или Васкрс?

Јур у 12. вијеку у србском племену почетно [в]+cons. презвучило је се у [у]+cons. и то без изетка у свакој ријечи која садржи тај почетак. Тим су и [в]нук и [в]дова и [в]кус постали [у]нук, [у]дова и [у]кус, те такође приједлози в- и вз- постали у- и уз-, па се каже “у кући” те “уз кућу” а не “в кући” и “ваз кућу”. Тако је и [вз]крсати постало [уз]крсати. Ова мијена се није збила у чакавском нарјечју, зашто они јоште кажу “ва кућу, ваз кућу, вавик”. Стога је, ако слиједимо разуму, штокавски ускрс, ускрсе, а чакавски васкрс, васкрсе.


Које је име Господње ?

Господа нашега за свога живота на земљи познаници звали су именом Јешу, а источним нарјечјем Јишо, што би у пријеводу било Спаситељ или Спас или Спасоја, јер је речено Марији вјестником Божијим, да је воља Божија (с разлогом), да се чедо тако назове. (Лука 1:28-1:33).
Грци и Латини су то име, Јешу, записали како су умјели, Јесу, јере не умијаху казати “ш”, као и до дана данашњега; и јоште додаше свој граматички приставак -с, те тако поста Јесус. Током времена грчки изговор се измијени, тако да “е” заговорише као “и”, те Јесус поста Јисус. Словијени услишаху од њих и тако записаху Иисус, а сада се по разним народом говори како је тко кривио Исус, Джизес, Джезу, Жезу, Хесус, Иса. Ви сада знате, да је његово земаљско име гласило Јешу. Бог је хтио да га његово племе зна по имену које они разумију као Спаситељ и да га по том имену знају и о своје Спасење везују.

Закључење

Стога, ми који смо вјерници одиста, (а који нијесте, нећете ни хајати за овим) немојмо да се поздрав “христос васкрсе” и одаздрав “ваистину васкрсе” претвара у њека гатала и напразно изговорање ријечи, него да главно буде пренести дубоко увјерење у вијест, да је Господ наш ускрснуо из мртвих, показујући нам жив примјер усрснућа, које проповиједаху он и пророци пређе њега, и да није пуста ријеч него жива истина његово учење о суду живим и мртвим, када ће достојни царства Божија ускрснути и пребивати у вјечности у царству Божију које је овдје на земљи у унутар нас.

Знајте сада да је Спас Господ знан народу Грка именом Исус Христос а народу Јевреја именом Јешу Машиха. Није важно који звук издају уста колико је важно колико ум вјерује у сав смисао и сву истинитост тога у срдцу свом.


Господ ускрсе и уистину ускрсе!



4
Верски обичаји / Одг: Христос васкрсе!
« Последња порука Јовица Кртинић послато Мај 05, 2024, 10:24:45 поподне »
Ваистину васкрсе!

Радост Христовог васкрсења јутрос поделих с Херцеговцима у препуном храму манастира Дужи (смештеног на средокраћи између Требиња и Дубровника). Колико је народа било у храму, толико га би и пред храмом. А после службе, која је почела у 6, а свршила се нешто пре 8.00, у манастирској порти, зачула се и херцеговачка ганга. Овде у Херцеговини заиста се може осетити како народ дише са црквом. И то углавном млади људи, који су јутрос на службу дошли са својим најмлађима. Има наде за нас Србље.

Срећан Васкрс свима!
5
Верски обичаји / Одг: Христос васкрсе!
« Последња порука Nebo послато Мај 05, 2024, 09:56:24 поподне »
Ваистину Васкрсе!
Свако добро свима.
6
Верски обичаји / Одг: Христос васкрсе!
« Последња порука Христифор послато Мај 05, 2024, 07:41:30 поподне »
Ваистину Христос васкрсе! Све најбоље читатељству и уредништву, у миру и срећи увек прослављали.
7
Морачанин, Стевањдан, I1-Y51867

Место порекла је измењено из "Мојковац" у "Прошћење/Мојковац" на основу података које ми је доставио тестирани.
У Прошћењу је према попису из 1913. године било 3 куће Морачана.
8
Верски обичаји / Одг: Христос васкрсе!
« Последња порука Ojler послато Мај 05, 2024, 11:24:30 пре подне »
Ваистину Васкрсе! Срећан Васкрс свим посетиоцима форума и њиховим породицама!
9
Аутосомална ДНК / Одг: Autosomal k13 Vlasi istocne Srbije
« Последња порука Ojler послато Мај 05, 2024, 11:23:37 пре подне »
Добар коментар. Само бих се надовезао да су овакве дистрибутивне законитости за R1a утврђене и у огромном броју случајева и код I2-Y3120 словенских грана (посебно у Z17855 и PH908 гранама), као и међу бројним пословењеним дачко-трачким гранама Е-V13 и тд. Генетичке повезнице између Срба, Бугара (тачније Бугарословена), Влаха, Мађара, Грка и осталих народа на истоку, непостојеће су из периода Немањићке Србије, па је хипотеза о ширењу ових грана са оним кратким ширењем српске државе на исток потпуно неутемељена. Заправо смо већина нас потомци бројних словенских племена и родова, који су најпре у првим таласима населили шире географске и историјске просторе источне и јужне Паноније, Доњег Дунава (Доње и Горње Мезије), затим Тракије, Македоније, данашње централне Србије и осталих провинција Византијског царства продирући све до крајњег југа Балкана.

Пореклаши јесу писали о томе али због "оптерећености" са Порфирогенитом и теоријом о западном пореклу Срба изостала је слободно могу рећи храброст и одговорност да се о овим раносредњовековним словенским миграцијама пише на отворенији начин, што је приметно и у књизи о Херцеговини у којој се негирају миграције са источног и централног Балкана на западни Балкан одн. динарске просторе (и поред бројних генетичких повезница Срба и Бугарословена у првом реду, које у огромном броју тестираних датирају управо из овог периода). Несумњиво се даља порекла бројних данашњих Срба, Бугара, Влаха па и данашњих Хрвата и осталих могу довести у директну везу са поменутим миграцијама и са оним племенима које налазимо у историјским изворима, интересантни могу бити помени Седам словенских племена у садашњој Бугарској, племена смештена у Шоплуку и Македонији, а посебно она у сливовима река Мораве и Тимока (Морављани, Тимочани, Гудушчани, Браничевци и тд.), која су се опирала процесима бугаризације. Будућа (дубинска) тестирања Влаха и Румуна са обе стране Дунава али и Срба и Бугара са ширег подручја Шоплука, итекако ће бити од великог значаја ка још бољем разумевању ових миграторних процеса и етногенеза балканских народа.

Ако се може говорити о некој "оптерећености" онда је то једино твоја "оптерећеност" Пореклом и "Пореклашима", како не пропушташ да снисходљиво називаш чланове Друштва Порекло којима си до јуче и сам припадао. Не може проћи ни један твој коментар без прозивки и увредљивих или полуувредљивих примедби које очито пажљиво и са намером састављаш. Камо среће си се потрудио да будеш конструктивнији уместо што толико времена проводиш у труду да омаловажиш рад Порекла.

Васкрс је и нећу ти даље одговарати. Свако ће на крају добити своју плату према заслузи, па све што радиш, себи радиш. Али да не мисле посетиоци форума да је то што пишеш истина, цитираћу део из књиге о Херцеговцима где Синиша Јерковић пише о пореклу хаплогрупе I2-Z17855, коју си посебно истакао као ону за коју аутори књиге негирају могуће порекло са источног и централног Балкана, па нека читаоци сами просуде шта је био став аутора:
Цитат
Иако није најзаступљенија, грана I2-Z17855 је прилично разноврсна међу Србима, што говори да је популација која ју је носила прилично рано ушла у процесе етногенезе српског народа. Повећано присуство ове хаплогрупе је у централним балканским подручјима, у Србији, Бугарској, Македонији,  али и у Албанији и Грчкој. Њено присуство у Украјини, источним Карпатима, источном и централном Балкану, а одсуство у западним словенским подручјима, говори у прилог тези да су је могли  донети Словени са Доњег Дунава, који су почетком 7. века н. е. продрли на Балкан и формирали  више својих самоуправних области ‒ склавинија.

Христос Воскресе!
10
Верски обичаји / Одг: Христос васкрсе!
« Последња порука Кековац послато Мај 05, 2024, 10:45:51 пре подне »
Ваистину Васкрсе!
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10