Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 933902 пута)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1740 послато: Фебруар 28, 2017, 05:59:49 поподне »
Морам признати да је пјесма мелодична, предлажем је за химну Крича  :D

Имамо Боже правде.
У сваком случају хвала на идеји. Иако су ми кајкавци симпатични, весео народ, види се да се ниси намучили кроз историју, још ће стварно онда испасти да су Црну Гору стварали Црвени Хрвати све певајући  кричи, кричи тичек или птичек...тра ла ла... ла!!!
не дај Боже само да је учествовао и неки залутали Србин. Мени се ипак чини да су стари Новљани знали за бојни поклич! И да су били Срби.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1741 послато: Фебруар 28, 2017, 06:24:10 поподне »
У совјетском филму из 1938. Волга,Волга проблем Крича је подигнут на ниво хамлетовске дилеме: Бити или не бити, у овој верзији: Кричи не кричи.

<a href="https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo</a>

И то сам одслушао. Одлично знам и говорим руски. Пре но што сам се овде огласио. На свом матерњем језику. И били су ми симпатични.
А кад  већ "оживесте" или "васкрснусте" род Крича, нисам их ја вратио из мртвих, нисам ни знао то племе. После бескрајног испредања многих овде одакле је Лале Дрекалов или Дрекале Лалов дошао у Куче или где већ, јел ошо или је пошо, јел замако или је одмакао (извињавам се, нисам сигуран, нисмо сви дужни да знамо за ту личност, није се изучавало у школи), па који су старокучи а који су новокучи, итд. итд. онда кад нас већ "крстисте" на Криче што би рекли Срби по Шумадији али и у Банату дозволите да се и "ми" позабавимо"  јел су Кричи кричали или нису кричали или су ратовали и у том рату (борба за пашњаке) изгубили и то тако што изгинуше, па и како су добили име и зашто су га свукуда са собом носили и зашто има толико топонима са основом Крич (има такво место и у Белорусији и у Украјини).
Мени су у свему томе  најдостојанственији управо Дробњаци који су се "клали" са Кричима. Они су и писали о томе шта се догодило са овим родом.Нису то сакривали.
Моје поштовање.
 

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1742 послато: Фебруар 28, 2017, 06:36:55 поподне »
Доспеше Кричи и до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика. Врло покретљиво племе, ти Кричи, мора се признати.  ;D

https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg

Кричи можда нису стигли до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика,  ја чак мисли да нису сигурно, али ко ће га знати, али зато Келти јесу  чак до Јадранског мора .....
Кад су Келти стигли, Кричи су можда били ту, а можда и нису.   ;) Па ако су били тада ту, жао ми је што не могу да вам дам тачну информацију,  примера ради можда су они тада имали неко своје име, а можда и нису, па су их Келти назвали Кричи, а можда су тако названи од Црвених Хрвата, по могућству из Кумровца. Никада нисам чуо брата Србина који користи ту реч. 

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1743 послато: Фебруар 28, 2017, 07:06:23 поподне »
Кажу да јe Црно морe расадник народа. Нeшто слично као Хeрцeговина. Цeо свeт насeли, сeбe нe расeли. А близу јe и Украјина. Али и Јeрмeнија.Ту јe и планина Арарат. Након потопа одатлe свe потичe ...и мрав, и пчeла ,и птичeк - кричeк. И синови Нојини. Па и Срби браћо. Код нас вeрујућих јe тако. А ко мисли да јe човeк постао од мајмуна или птица, нe могу да му помогнeм.
Милош Стојковић са овог форума јe дeцeмбра 2016-јануара 2017 указао на Ктрич као мушко лично имe код Јeрмeна (ако сe нe варам). То ми јe био путоказ. Као и чињeница да код Јeрмeна имамо хаплогрупу Јб М205, додушe нe у нeком значајнијeм процeнту. Али јe има. Као и код Кипарских грка. Отом потом.
Па, као што можeмо прочитати крич на јeрмeнском значи оловка (писаљка). Даклe указујe на писмeност.
Зависно од врeмeна сусрeта Дробњака и Крича (уколико су оба рода у врeмe сусрeта примили хришћанство) будући црномањасти Кричи су лако могли бити сматрани и грцима, потово ако су били хришћани грчког обрeда, а још им и браћа на Кипру.

Управо сличност грич и крич у јeрмeнском подупирe ову моју тeзу.

http://www.pimsleurapproach.com/Course-Booklets/PDF/Booklets/Armenian%20-%20Bklt.pdf

The Armenian Language (continued)
Armenian consonants. This is not the case with Western Armenian, which combines certain pairs of consonants and pronounces them as if they were one.
The Armenian Language

Armenian
Grammatically, the two dialects differ in the
declension of nouns and the conjugation of verbs.
Using the noun grich / krich* (pen) and the verb
grel / krel (to write), the following examples

illustrate the differences:
Modern Eastern Armenian
Singular Plural
Nominative/Accusative grich grich-ner
Genitive/Dative grich-i grich-ner-i
Ablative grich-its grich-ner-its
Instrumental grich-ov grich-ner-ov
Locative grich-oom grich-ner-oom

Modern Western Armenian
Singular Plural
Nominative/Accusative krich krich-ner
Genitive/Dative krich-i krich-ner-oo
Ablative krich-ē krich-ner-ē
Instrumental krich-ov krich-ner-ov
Locative ———— ————

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8528
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1744 послато: Фебруар 28, 2017, 10:11:45 поподне »
P56, само ћу ово рећи - ви сте светски ултра-мега-гига цар, и Рамбо Амадеус би требао да вам препусти своју круну, дефинитивно.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1745 послато: Март 01, 2017, 10:00:40 пре подне »
P56, само ћу ово рећи - ви сте светски ултра-мега-гига цар, и Рамбо Амадеус би требао да вам препусти своју круну, дефинитивно.  :)

Благодарим дете.
Сви смо ми само раби Божији.

Па и тај Антоније Пушић, Которанин. Да је он од Крича (а ко ће га знати), он би сад спевао песму  о Кричима и Дробњацима под називом "'Ђе су овце, 'ђе је благо Кричко". О томе како су завршили на суду поводом пресудне битке коју су водили, где  Кричи у тужби признају да су "побијеђени" али траже некакав рачун после битке, и то фискални, а после сви заједно,  све са адвокатима,  завршили на јањетини у блату, и запијевао у свом стилу:

Овако отприлике

Кад закука Крички потомчић (закрича као птичек)
'Ђе су овце,
'Ђе је благо Кричко!? (то понови једно 100 пута):-[

Одговара њему Дробњачки потомчић (закликта кано соко сиви)
Одува их силан ветар на гори Буковичкој,
но се једва и ми јадни спасисмо!!!
Овце погубисмо и ваше и наше!!!!!
Наших било 'иљаду, ваших стотину! :-\

Ови Кричи јопет:'
'Ђе су овце, 'ђе је благо наше!!?
'Ђе рачун фискални!?
 

Али нисам Рамбо, шта ћу јадан не био! ;)

Као што видимо све на овоме свету може да се сведе на сарказам и шалу тј. сатиричну комедију.

Ал' има једна моја песма из моје књиге хаику поезије Тајна Времена, под мојим псеудонимом (ни тада, ни сада, нисам тражио славу па да не буде да се рекламирам, кога занима поезија нек ми се јави приватно), издате 2004, Издавачка радионица Свитак, Књижевно друштво Развигор, Пожега (ово само истине ради наводим).

Руку под руку

Ко ништа нема
тај - са Смрти ће својом
тих поћи - с осмехом.
2003.

Иначе  ја у мојим песмама користим речи крик и кликтај. Отуда, између осталог, и  моје интересовање за етимологију речи крич. Тада када сам их написао нисам ни знао за те Криче (ја сам у младости волео само девојке и Црвену звезду, нисам се занимао за поријекло, а ставрно нисам знао да у Хрватској има тих топонима). А сад видим да је све круг и да је код мене, "јадан не био", проговорило колективно несвесно кроз поезију.

Па у нареченој књизи Тајна Времена има и ових песама

Празнина

Крик /пољем
одјекује/
гаврана.
1995.

...што мојим мре сном

Значење /крика
птице што мојим мре сном/
сам одгонетам.
1985.

Крик птице

Међ' две обале
надвило се Ништа...Крик
птице ... нестанку хрли.
1987.

Кликтај

Кликтај тај
је туге знак.
Умире кос.
1996.

Иначе имамо још и ово да сe крик на норвeшком пишe Скрик.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Krik (то кажу наши "сусјeди").
Krik (norveški: Skrik) je najpoznatija  slika norveškog ekspresionista Edvarda Muncha koja prikazuje užasnutu, pomalo demonsku figuru kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. Slika bi trebala simbolizirati ljudsku vrstu nadjačanu osjećajem egzistencijalnog straha i tjeskobe.

Завршио бих са речима нашег Блаженопочившег Господина Патријарха Павла

"Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља".

Са овим бих сe посeбно захвалио Синиши Јeрковићу. Да нијe започeо ову тeму, Кричи би запали у дубоки заборав. А били су и они раби Божији.

Прeдраг :)



 






 


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1746 послато: Март 03, 2017, 10:26:28 поподне »
Ерих Кош, сrпски писац јеврејског порекла, у књизи "Зашто да не, чланци и памфлети" говори (или преноси нечије приче) о Кричима. Чини то на крајње чудан начин, као да је и сам део овог старог "народа". Посебно је чудно то што потенцира на кричком идентитету. Овим чином аутор можда жели да укаже на неке друге "проблеме" на овим просторима, а можда је и у питању само "песничка слобода".

Није доступан рад у целости, па се могу поставити само одломци са google books-а. Волео бих да прочитам тај рад, па би можда разумео шта је разлог за овај крички сепаратизам. ;)
























Ван мреже Љубомир

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 21
  • Ј2б1 М205 антички Србин
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1747 послато: Март 04, 2017, 01:36:23 поподне »
Роде, пронађох је. Надам се да ће бити доступна за пар дана.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1748 послато: Март 04, 2017, 05:49:10 поподне »
Зна ли неко може ли се негде наћи књига Божинe Ивановића, "Дурмиторци - антропо-еколошке особине, Подгорица, 1987."?

У једном национално обојеном чланку видех да антрополог Ивановић међу Дурмиторцима проналази један посебан медитерански тип.

"Durmitorci su, po istraživanjima dr Božine Ivanovića, osoben mediteranski etnički tip. Potomci Kriča ispod Durmitora tražili su da im se prizna status posebne etničke grupe."

Ово може бити занимљиво за Криче, с обзиром да је према антропо-истраживањима једног чешког антрополога тамо детектован један изразито висок, динарски подтип. Медитеранце тамо нико није помињао (до сада).

Можда се мисли на неке старе некрополе из бронзаног доба, то је нешто сасвим друго. Према антропо-налазима, многа илирска племена би могла припадати медитеранском расном типу (аутор наводи Пирусте, Доклеате и за Криче можда занимљиве Аутаријате).

Више о раду Б. Ивановића, из перспективе Петра Влаховића:
http://weblibrary.apeiron-uni.eu:8080/WebDokumenti/8216-apstrakt.pdf

Помиње се и тај динарско-кромањонски тип и то управо у студији "Дурмиторци".

Ивановић даје и опис Старих Словена, уз констатацију да се њихови антрополошки остаци лепо могу испратити тек након 8. века, када постепено напуштају спаљивање покојника и прелазе на њихово гробно сахрањивање.

Словени су, према Ивановићу, били долихокефални, средњег раста, са повећаном бизогоматичном ширином (ширина јагодица) уским лицем и великим истуреним носем. Ове осбине су се наравно мењале у зависности од средине.

Осврће се на аутор и на чињеницу да се савремено становништво Црне Горе умногоме разликује и од тог старог илирско-медитеранског типа, али и од овог словенског. Добро познате особине тог динарско-кромањонског типа су крупна грађа, велика глава, широко лице, риђкаста комплексија, итд.)

У сваком случају, занимљив рад.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1749 послато: Март 05, 2017, 04:30:13 поподне »
Према днк резултатима из Црне Горе, хаплогрупа J2b-M205 јавља се искључиво на северу земље. Иако је узорак још увек мали, то би изгледало овако

- Жабљак/Шавник (13)
- Пљевља (6)
- Бијело Поље (11)
- Мојковац (4)

Узорак укупно 34, број J2b-M205 - 7, 20.6%.

Ако би Годијеље (Пејановиће и Мијовиће) гледали као један род, онда је то 6 од 33, односно 17.6%.

С обзиром да је узорак мали, добије се веома висок проценат M205. Међутим, поставља се питање да ли би на већем узорку проценат ове хаплогрупе у појединим областима на северу Црне Горе могао ићи +10%?

Можда ћемо након неких 50-100 тестираних из тих крајева сазнати одговор на то питање.


Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1750 послато: Март 05, 2017, 04:42:20 поподне »
Према днк резултатима из Црне Горе, хаплогрупа J2b-M205 јавља се искључиво на северу земље. Иако је узорак још увек мали, то би изгледало овако

- Жабљак/Шавник (13)
- Пљевља (6)
- Бијело Поље (11)
- Мојковац (4)

Узорак укупно 34, број J2b-M205 - 7, 20.6%.

Ако би Годијеље (Пејановиће и Мијовиће) гледали као један род, онда је то 6 од 33, односно 17.6%.

С обзиром да је узорак мали, добије се веома висок проценат M205. Међутим, поставља се питање да ли би на већем узорку проценат ове хаплогрупе у појединим областима на северу Црне Горе могао ићи +10%?

Можда ћемо након неких 50-100 тестираних из тих крајева сазнати одговор на то питање.




Bez obzira, bitnije je da je uzorak bio nasumičan, tako može prikazati vjerodostojnije rezultate.  :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1751 послато: Март 05, 2017, 04:45:15 поподне »

Bez obzira, bitnije je da je uzorak bio nasumičan, tako može prikazati vjerodostojnije rezultate.  :)

Наравно, то би било најбоље. Мада, међу овима што су тестирани на северу ЦГ нема "плански" тестираних родова, већ су сви "насумични". Прооблем је што узорак није велики.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1752 послато: Март 07, 2017, 03:10:03 поподне »
У вeзи помињања на овом форуму да су стари Кричи, Мацурe и Матаругe могућe сродни ја вeћ нeко врeмe  мислим да они имају порeкло у мeдитeранском басeну (Фeникија и њeнe колонијe, Кипар, Картагина, Византија односно потоња Грчка и то они дeлови који су данас у Турској-Ликија, Лидија и итд.) и да јe њихово бивствовањe (са свe фамилијама) на просторима данашњe Црнe Горe и Србијe односно старe Рашкe и познатог краја као Тромeђа  у нeкаквој вeзи са чувањeм римских друмова. Уосталом у вeзи појмова Нeфeртара и Лeвeртара  наилазим само на то да су Нeфeри и Лeфeри били чувари римских друмова.Трговцe јe нeко трeбао да чува. Сточарство сe подразумeвало.
Уосталом, први јeврeји на овим просторима нису били ни Сeфарди, ни Ашкeнази, но Романиоти који су живeли у Визанитији, одаклe су сe разишли по многим зeмљама и  мeђу собом говорили грчки јeзик http://haver.rs/kratka-istorija-jevreja-na-prostoru-danasnje-srbije/ , са којима су могли доћи и прeци данашњих Крича. 

Нeбојша јe помињао нeки дан и Ериха Коша, сrпског писца јеврејског порекла, и њeгово писање о Кричима у књизи "Зашто да не, чланци и памфлети"). Ваистину, зачудно.

А када се помиње извeсни породица породица Ћировић (која сe вeзујe доцнијe за Котлајићe) као једна од најстаријих  из рода Крича (ако не грешим) и зидање манастира Морача из 1252.године као задужбине Стефана Немањића, унука Светога Симеона Немање, ево једног текста из црногорске Побједе од 19.02.2017.године Ананија Симоновића у којем се помињу у долини Горњe и Доњe Морачe у сeлу Осроцима, у горњeм дeлу сeла прeдeо који сe зовe Криочe који по прeдању потичe од назива народа Кричи, а да сe  у Прeкобрђу јeдно мeсто зовe Кричањe по истом основу.

http://www.pobjeda.net/protected/listalica/2017-02-19/files/assets/common/downloads/publication.pdf



Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1753 послато: Март 07, 2017, 03:24:19 поподне »
http://www.pobjeda.net/protected/listalica/2017-02-19/files/assets/common/downloads/publication.pdf

Pobjeda Nedjelja, 19. februar 2017. Feljton 19

NEPOZNATI NARODI NA NAŠIM PROSTORIMA I NJIHOV NAČIN ŽIVOTA
Piše: Ananije SIMONOVIĆ

Iznad katuna Doli, gore iznad sela Požaje, prema Kapi Moračkoj, postoji jedno mjesto
koje se zove Grčki katun i Grčko groblje. I sada postoje ostaci oko 20 koliba ili kuća, a na uglovima tih koliba oko 10 zemljanih tumula ili tumulusa, pokrivenih šljunkom,
iz kojih ne raste nikakva trava ili drugo rastinje. Niko nikada nije
pokušao da utvrdi iz kojeg vremena te kolibe i tumulusi potiču i šta se u njima nalazi

Na starom seoskom groblju u Prisoju ispod Visilaze sahrane su vršene do 1850. godine.
Na više mramora se i sada mogu pročitati imena sahranjenih.

Ima tragova groblja i na Premackom i Jeljenjem brdu, a jedna livada u u Ostružnju se zove Groblje, iako sada nema na njoj trgova grobova. Jedna lazina u Ostružnju se zove Crkvina. Po legendi, tu se nalazila crkva,a oko nje su otkriveni tragovi grobova, prilikom izgradnje puta prema Ljutoj. Ima tragova groblja i na brdu Jedina bukva, ali se ne zna iz kojeg vremena

Na koji su način veliki stećci stigli u Moraču?

O Crnoj Gori i njenim krajevima pisalo je više poznatih istoričara, putopisaca i hroničara
kao što su Jovan Cvijić, dr Jovan Erdeljanović, Andrija Jovićević, Vuk Stefanović-Karadžić, dr Branislav Đurđev, Sekule Dobričanin i drugi, ali niko od njih nije ni pokušao da utvrdi koji su sve narodi i kada živjeli u našim krajevima prije dolaska Slovena u VI I VII vijeku.

Međutim, zna se da su na ovim prostorima prije dolaska Slovena živjeli Kelti, Tračani, Iliri, Grci, Rimljani, Kriči, Macure, Mataruge i drugi. Samo su neki ostavili neke tragove i
spomenike kulture, dok su drugi tajanstveno nestajali kao
što su i dolazili. Rimljani suostavili Duklju, Iliri neke tvrđave, Macure svoja groblja, a neki svoje kamene stećke za koje još nije utvrđeno ni čiji su ni kako su nastali i locirani na mjesta gdje se i sada nalaze.

Morača
I u dolini Gornje i Donje Morače postoje neki od tih tragova. U selu Osrecima, u gornjem
dijelu sela, jedan predio se zove Krioče, što po predanju, potiče od naziva naroda koji se zvao Kriči. U Prekobrđu se jedno mjesto zove Kričanje, po istom osnovu. O tome Sekule Dobričanin je u knjizi “Donja Moirača”, zapisao: “Kao najstarije poznato stanovništvo
Morače trebalo bi smatrati Kriče i Macure. U Prekobrđu jedan zaseok se zove Kričanje, a to je ime ostalo vjerovatno po Kričima, koji su tu nekada živjeli.

Narodna predaja govori da su ondje živjeli i Macure i da su njihovi ostaci dugo trajali u Selima, Uljarima, Čepinom Stajištu, na jugu Prekobrđa. To je mali predio, te je i narod koji je tu živio, bio malobrojan. Bogić (Moračanin) je vodio borbe s Macurama i pogubio njihovog prvaka Štikoja. U narodu se još  priča o Macurama, a po njima i neka groblja u plemenu zovu macurska, a tako isto i neka bratstva moračka drže za ostatke Macura. Ko su bili Macure, ne zna se. Moguće da su poticali od romanizovanih Ilira, koje su Srbi zatekli u Morači” (str. 43). Međutim, Bogić Moračanin nije mogao imati dodira sa Macurama i Ilirima, jer je on doselio u Moraču-Prekobrđe tek prije oko 300 godina, odnosno, u prvoj polovini XVII vijeka (str. 50).

Macurska groblja у Osrecima, u podnožju Krioča, jedna istaknuta glavica
zove se Macurska, a na njoj postoji macursko groblje, sa nekoliko većih kamenih ploča. Već odavno je to groblje zaraslo u šiblje i šimu, tako da se sada jedva i primjećuje. U podnožju sela Vrujca se, takođe, nalazi Macursko groblje, sa nekoliko kamenih
grobova i stećaka. U Gornjoj Morači, na groblju u selu Bojići, postoji oko 50 kamenih ste-
ćaka raznih veličina i oblika, ali se ne zna ni od kada postoje ni ko ih je tu postavio. Začudo, nigdje u okolini nema kamenoloma sa takvim kamenom, niti je postojao neki put kojim su ti stećci tu prevezeni. Ne postoji tehnika iz tog doba, pomoću koje su ti stećci tu dovezeni i postavljeni.

Groblje
Sadašnje osredačko groblje nalazi se na brdu koje se nekada zvalo Umer Lekin, po Leki
Bojovu Bjeliću. U ovo groblje je prvi sahranjen Lakić Stankov
Stanković oko 1850. godine. Prije te godine, osredačko groblje se nalazilo na više mjesta. Kao najstarije se računa već pominjano Macurskogroblje. Kasnije je seosko
groblje bilo kod potoka Jelovca, na dnu livade koja sezove Zaugline, zatim u Prisoju
ispod Visilaze, đe su vršene sahrane do 1850. godine. Posljednji je na tom groblju sahranjen Spasoje Veljov Stevanović. Na više mramora se i sada mogu pročitati imena
sahranjenih. Ima tragova groblja i na Premackom i Jeljenjem brdu, a jedna livada u u
Ostružnju se zove Groblje, iako sada nema na njoj trgova
grobova. Jedna lazina u Ostružnju se zove Crkvina. Po legendi, tu se nalazila crkva, a
oko nje su otkriveni tragovi grobova, prilikom izgradnje
puta prema Ljutoj. Ima tragova groblja i na brdu Jedina bukva, ali se ne zna iz kojeg vremena.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1754 послато: Март 07, 2017, 03:58:20 поподне »
Morača
I u dolini Gornje i Donje Morače postoje neki od tih tragova. U selu Osrecima, u gornjem
dijelu sela, jedan predio se zove Krioče, što po predanju, potiče od naziva naroda koji se zvao Kriči. U Prekobrđu se jedno mjesto zove Kričanje, po istom osnovu. O tome Sekule Dobričanin je u knjizi “Donja Moirača”, zapisao: “Kao najstarije poznato stanovništvo
Morače trebalo bi smatrati Kriče i Macure. U Prekobrđu jedan zaseok se zove Kričanje, a to je ime ostalo vjerovatno po Kričima, koji su tu nekada živjeli.

Занимљив налаз. Кричање смо помињали раније, али за Криоче први пут чујем. Имамо једне Ћировиће из Мораче R1b, али су они Богићевци по свему судећи. Треба видети којој хаплогрупи припадају ти стари, морачки Ћировићи.

У вeзи помињања на овом форуму да су стари Кричи, Мацурe и Матаругe могућe сродни ја вeћ нeко врeмe  мислим да они имају порeкло у мeдитeранском басeну (Фeникија и њeнe колонијe, Кипар, Картагина, Византија односно потоња Грчка и то они дeлови који су данас у Турској-Ликија, Лидија и итд.) и да јe њихово бивствовањe (са свe фамилијама) на просторима данашњe Црнe Горe и Србијe односно старe Рашкe и познатог краја као Тромeђа  у нeкаквој вeзи са чувањeм римских друмова.

Можда се Кричи некако и могу довести у везу са поменутим крајевима, али нпр. генетика Мацура упућује на сасвим другу страну (I1-Z63), тако да се не може говорити о "заједничком пореклу", или истој сеоби.

Заједничко за ове "народе" је то што их предање сврстава у дословенско становништво Балкана.

Занимљиво ће бити када се открије група Старих Матаруге (под условом да не припадају словенској хаплогрупи). Они можда могу бити важни за Криче.
 

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1755 послато: Март 07, 2017, 08:13:17 поподне »
Занимљив налаз. Кричање смо помињали раније, али за Криоче први пут чујем. Имамо једне Ћировиће из Мораче R1b, али су они Богићевци по свему судећи. Треба видети којој хаплогрупи припадају ти стари, морачки Ћировићи.

Можда се Кричи некако и могу довести у везу са поменутим крајевима, али нпр. генетика Мацура упућује на сасвим другу страну (I1-Z63), тако да се не може говорити о "заједничком пореклу", или истој сеоби.

Заједничко за ове "народе" је то што их предање сврстава у дословенско становништво Балкана.

Занимљиво ће бити када се открије група Старих Матаруге (под условом да не припадају словенској хаплогрупи). Они можда могу бити важни за Криче.

Pa jesu li poznata prezimena koja nose Stare Mataruge? Jel se neko od njih skoro testirao?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1756 послато: Март 07, 2017, 08:19:52 поподне »
Pa jesu li poznata prezimena koja nose Stare Mataruge? Jel se neko od njih skoro testirao?

Знам да је једна од хипотеза преко тестираног исељеног Парежанина, који би опет могли бити Матаруге, да су Е1б.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1757 послато: Март 07, 2017, 09:04:33 поподне »
Занимљив налаз. Кричање смо помињали раније, али за Криоче први пут чујем. Имамо једне Ћировиће из Мораче R1b, али су они Богићевци по свему судећи. Треба видети којој хаплогрупи припадају ти стари, морачки Ћировићи.

Можда се Кричи некако и могу довести у везу са поменутим крајевима, али нпр. генетика Мацура упућује на сасвим другу страну (I1-Z63), тако да се не може говорити о "заједничком пореклу", или истој сеоби.

Заједничко за ове "народе" је то што их предање сврстава у дословенско становништво Балкана.

Занимљиво ће бити када се открије група Старих Матаруге (под условом да не припадају словенској хаплогрупи). Они можда могу бити важни за Криче.
То је заправо уочио и о томе писао Петар Демић
На овом форуму на теми Морачани Богићевци- R1b  о Ћировићу и манастиру Морачи
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=827.0

Као једно од старијих братстава у Доњој Морачи помињу се Ћировићи, који су наводно поријеклом од скадарске Враке и који су били у Морачи у вријеме изградње манастира (XIII вијек).
Имамо тестиране Котлајиће из Жупе (J2b1 M205), који су поријеклом од пљеваљских Голубовића, који опет изводе своје поријекло од Ћировића из Доње Мораче.

Осим њих имамо још два рода која припадају хаплогрупи J2b1 M205 и који своје поријекло везују за Морачу. Ријеч је о Каралићима и Карајовићима из Жупе.

Сва три рода (Котлајићи, Каралићи, Карајовићи) славе Аранђеловдан.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1758 послато: Март 07, 2017, 09:08:17 поподне »
А на тeми о Кричима Пeтар Дeмић јe и вишe писао  о томе
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=574.0

Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
Хаплотип Ђорђевића (Котлајића)
12 23 15 10 16 18 11 15 12 12 12 28

Демићи и Котлајићи имају потпуно исти хаплотип, додуше у питању је само 17 маркера.

Тестирани Ђорђевић (J2b1 M205) поријеклом је из Суботице (општина Александровац), а старо презиме његовог рода је Котлајић.


АЛЕКСАНДРОВАЧКА ЖУПА

У књизи "ЖУПА АЛЕКСАНДРОВАЧКА", аутора Милисава Лутовца, обрађено је село Суботица и у њему је било и Котлајића и Ђорђевића.

Котлајића је било 7 кућа, славили су Аранђеловдан. У Суботицу су са Златибора дошла три брата Котлајића: Аранђел, Раксан и Ђорђе. Њихово досељавање пада у вријеме око 1880. године. Одмах након њих Лутовац помиње и 3 куће Ђорђевића, и за њих каже да су и они Котлајићи. Претпостављам да Ђорђевићи носе презиме по трећем брату - Ђорђу Котлајићу.


УЖИЧКИ И ЗЛАТИБОРСКИ КРАЈ

Покушавао сам пронаћи Котлајиће у књизи "ЗЛАТИБОР", аутора Љубомира Мићића, али без успјеха.

Међутим, пронашао сам Котлајиће у књизи "УЖИЧКА ЦРНА ГОРА", аутора Љубомира Павловића. У Крчагову (данас дио Ужица) биле су 2 куће Котлајића, славили су Аранђеловдан и досељени су из Радоиње (општина Нова Варош). Према Љубомиру Павловићу, Крчагово је насељено у периоду 1865-1880. године, а Котлајићи су живјели у Штропцу, најмлађем дијелу Крчагова.

Интересантно је да сам успио доћи до податка да се Котлајићи сматрају за једну од најстаријих ужичких породица (у зиму 1829/1830. годину помиње се Јоша Котлаја), а у Ужицу постоји и Котлајића Поток.

На списку страних поданика досељених у ужички срез, у јуну 1836. године помињу се Коста и Михајло Котлаја из Косатице у Турској (данас је то село у општини Пријепоље).

Котлајића и данас има у ужичком крају.


ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ

На простору општине Пљевља постоји село Котлајићи, као и презиме Котлаја. У селу Велике Крће постоји топоним Демићи.

У књизи "ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ", аутора Милете Војиновића, помињу се двије верзије о поријеклу Котлаја.
- према првој верзији, Котлаје су поријеклом из Котлајића, одакле су се око 1800. године преселили у Рађевиће.
- према другој верзији, Котлаје су поријеклом из Љутића, одакле су преселили у Рађевиће.

Према причи самих пљеваљских Котлаја, њихово старије презиме је Голубовић, а презиме Котлаја су добили по селу Котлајићи, из кога се дио Голубовића одвојио. Старији људи су се потписивали као Котлаја - Голубовић. Још старије презиме им је Ћировић, а поријеклом су Морачани. Славе Аранђеловдан (исту славу као александровачки и ужички Котлајићи).

- ово њихово казивање потврђује податак из Војиновићеве књиге, гдје се говори о братству Ћировића из Љутића и о Голубовићима из Котлајића.
- Ћировићи су поријеклом Морачани. Били су уз Даниловиће присутни на простору Мораче још за вријеме изградње манастира (1252. године).
1. око 1650. године, један Ћировић прелази са два сина из Доње Мораче у Горњу Морачу. Једног сина му убијају Ровчани, а други је био дијете. Од убијеног сина остао му је унук. Са преживјелим сином и унуком прелази у Вашково (општина Пљевља). Ту се од Ћировића одвајају Голубовићи и Пејовићи (посље се од Пејовића одвајају Ђаковићи).
2. око 1720. године Ћировићи са Голубовићима и Пејовићима прелазе у Крупице.
3. Ћировићи се насељавају у Гаришту, Голубовићи у Котлајићима, а Пејовићи код Рељиног камена.
3. око 1770. године Ћировићи се селе у Братосавину.
4. око 1780. године Ћировићи приликом неке свађе убијају једног Раповића, а другог рањавају, па морају бјежати од крви.
5. траже заштиту од Селмановића и они их насељавају као чифчије у Љутићима.
- дакле, помињу се Ћировићи у Љутићима, а Голубовићи у Котлајићима (мјеста за која Војиновић везује поријекло Котлаја).

Петар Мркоњић у књизи "СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ" каже да је крсна слава Ћировића, Голубовића и Котлаја Аранђеловдан. Према њему, Котлаје су на Ковач и у Рађевиће прешли из Љутића.


МОРАЧА

У књизи "ДОЊА МОРАЧА", аутор Секула Добричанин за Ћировиће каже да су у Морачу досељени прије подизања манастира Мораче. Прије тога живјели су у селу Врака код Скадра. Прво су се називали Врачанима (по мјесту из кога су дошли), а прозвали су се Ћировићи по попу Ћири, који је према њиховом предању служио прву литургију у манастиру Морачи. Већи дио братства исељен је у село Штрпце код Вишеграда, а у Морачи је остала само једна кућа.

У књизи "МОРАЧА, РОВЦА, КОЛАШИН", аутор Рајко Раосављевић нам преноси предање о поријеклу Ћировића из Доње Мораче.
Према народном предању, братство Ћировића је једно од најстаријих на простору Мораче. Доселили су из околине Скадра, из села Раке (Враке?), још у вријеме Немањића. Најстарији предак за кога знају је поп Ћиро, по коме су добили презиме. Крсна слава морачких Ћировића је Аранђеловдан.


На основу ових информација можемо закључити сљедеће:
- Котлајићи су у Суботицу дошли из ужичког краја, гдје се помињу још 1829. године, под презименом Котлаја.
- у ужички крај дошли су са подручја Старог Влаха (Нова Варош - Пријепоље).
- прије Старог Влаха, боравили су у пљеваљском крају.
- у пљеваљски крај (село Вашково) долазе након сукоба са Ровчанима, са простора Горње Мораче, под презименом Ћировић. Ту настају огранци Ћировића - Голубовићи (од којих настају Котлаје) и Пејовићи (од којих настају Ђаковићи).
- у Горњу Морачу долазе око 1650. године, са простора Доње Мораче, под презименом Ћировић.
- Ћировићи су једно од најстаријих братстава у Морачи. Према предању само су Даниловићи и они боравили у Морачи за вријеме изградње манастира (1252. године). Презиме су добили по попу Ћири, најстаријем претку кога памте, који је служио прву литургију у манстиру Морачи.
- памте да су се по доласку у Морачу називали Врачанима.
- поријеклом су из околине Скадра, из села Враке, одакле су дошли још за вријеме Немањића.




Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1759 послато: Март 07, 2017, 10:21:39 поподне »
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2014/06/matarugejanjisevic-mijo.pdf

Мијо Јањушeвић Матаругe

Postoje razne teorije o porijeklu Mataruga, kao i njihovom nazivu.
Ima mišljenja da im je ime izvedeno od kratkog keltskog koplja matare, kojim su bili naoružani. Navodno su Mataruge, po dolasku Rimljana na ove prostore, stupale u njihovu službu i obezbjeđivale rimske puteve i postaje, koristeći pri tome kratko keltsko koplje kojim su se vješto služile.

Naime, mnogobrojni su toponimi koji još od poluostrva Pelješac, pa dalje kroz Bosnu, Banjane, Sinjajevinu, pljevaljske i prijepoljske Mataruge i Matarušku Banju kod Kraljeva, slijede ovaj putni pravac i navode na zaključak o prisustvu i boravku starinaca, pod nazivom Mataruge, na ovim prostorima. U stvari, ti toponimi prate određene putne pravce koji  idu od Jadranskog mora ka unutrašnjosti. No, bilo kako bilo, Mataruge su preživjele rimsku upravu i dočekale najezdu Slovena, odnosno Srba, na ove prostore u 5. i 6. vijeku.

Andrija Luburić za njih kaže:
 ...Kričima se naziva onaj dio Mataruga, koji se poslije prvog srpskog nadiranja u Donju Hercegovinu i pogibije mataruškog kralja Sumora povukao u krajeve oko Tare (Drobnjaci-pleme u Hercegovini, Beograd 1930, str. 17,18, i 19).
 Dalje, Luburić navodi da su romanizovani Iliri i Kelti prije doseljavanja Srba u ove krajeve, oko 600 -te godine, imali svoju državu - Mataruge, a da joj je sjedište bilo u varoši koja se danas naziva Pljevlja.
Krička država je obuhvatala predjele današnjeg Sandžaka i velike površine s lijeve strane Tare. Prema Luburiću, na toj strani Tare, od Sutjeske i Foče do Kolašina, živjelo je pleme Kriči. Kriči su, prema Luburiću, dio naroda Mataruga. Oni su živjeli na prostoru Pive, Durmitora, Jezera, Sinjajevine, Šipova.
Drobnjaci su se sukobili s njima na Ivici, potukavši ih do nogu.
Kasnije su Kriči izumrli.
 No, teško je povjerovati, i pored progona i tamanjenja od strane nemilosrdnih Slovena, da su ovi starinci netragom nestali, kako stoji u dubrovačkim zapisima. Prije će biti da su se oni koji su pretekli i preživjeli polako stapali i miješali s ostalijem starincima, pa i sa Slovenima, odnosno Srbima.

 :P
Isto je tako teško zamisliti da je kakvom plećatom, bradatom i naočitom Slovenu široka slovenska duša mogla dopustiti da potegne mač na kakvu mladu i garavu Mataružanku u namjeri da je probode.
 ;)
Prije će biti da je zgrabio i uvukao pod čador, bacivši je na međeđe ili vučje kože koje su mu bile pri ruci. A može biti da se sve to moglo dogoditi i na nekoj travnatoj ledini, pod budnim okom izdajničke mjesečine. A u ljubavi i strasti i najjača neprijateljstva znaju da nestanu i sagore i u rumenu se zoru pretope. Moglo bi biti da je i tim surovim ratnicima tvrdo ratničko srce zaigralo pred očaravajućom mataruškom ljepotom. A ljubav je, biće, i
tada bila jača i moćnija od mržnje.

Taj proces, koji je sasvim logičan, današnje učene i mudre glave nazivaju
asimilacijom, odnosno slovenizacijom ondašnjih starinaca.  Da su Mataružani preživjeli slovensku najezdu potvrđuju i dubrovački zapisi. Još na početku 14. vijeka
u dubrovačkim zapisima pominju se mataruški katuni - de catuno Mataruge i njihovi rodonačelnici Junak i Vladoje Matarug, koje je dubrovački sud obavezao da namire neku štetu koju su njihovi katunari počinili Dubrovčanima. A iz 1368. g. postoji zapis da su se dubrovački trgovci pogodili s Gojšom i Bogavčetom Matarugom da im iz Dubrovnika do Prijepolja, kao ponosnici, prenose so: ... I Gojša Mataruga bijaše
prenio 21 salmu soli, a Bogavče 32.

Naravno, ovo ide u prilog teoriji o stapanju i miješanju starinaca i novodoseljenih. Zato se i danas može desiti da u liku i pojavi nekog ovovremenog Mataružanina prepoznate nekog starinca, ondašnjeg Mataružanina ili Kriča, po onom već poznatom opisu. Doduše, posmatranje, upoređivanje i donošenje zaključaka na osnovu toga jeste dio naučne metode istraživanja, ali je nedovoljan da bi bio čvrst dokaz o iznijetom.
 
::)Tačno je i da su neki današnji Mataružani skloni kričanju, naročito kad se do’vate politike, pa bi i to moglo ići u prilog iznijetoj tvrdnji o miješanju naroda.
 No, šalu na stranu, burna vremena i događaji kakvi su bili za toga vakta, očigledno su miješali stanovnike ovih prostora i zaplitali njihove sudbine u nerazmrsivi balkanski čvor s mnogo nepoznanica koje i danas zbunjuju ne samo obične, već i umne i učene glave.