Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 933888 пута)

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1080 послато: Мај 31, 2016, 01:36:44 поподне »
Ne znam da li ovo može biti deo odgovora:

Цитат
2. Cvijič recalls that Serbs from Raška were settled around Skopje, Véroia, and probably other parts of Macedonia [4]. In fact, even Cantacuzenus records that "inVéroia there were a considerable number of Triballi settled there by the kral" [5]. But a few years later he marched on the city, "where there had gathered a good number of those who had been settled in the villages" [6], and taking possession of it, he sent back the Serbian soldiery he found there to their kral and to their native land [7]. Some of the peasants from the villages around no doubt returned to their homelands too. It is the same region where, according to Kameniates in the 10th century, there had already existed "ἀμϕίμεικτοί τινες κῶμαι", that is to say villages with a mixed population of Greeks and Slavs: the so-called Dragouvitai and Sagoudatai [8]. Consequently, on top of the older stratum of Slavs from the 10th century we have a fresh stratum of Serbs from the time of Dušan. But one cannot say if at that time (i.e. the 14th century) there were Greeks also living alongside Serbs; whether that handful of villages around Véroia continued to be 'ἀμϕίμεικτα' as Kameniates wrote; or whether the Slavs, speaking an easily assimilated idiom, had managed to absorb the Greeks. It is, moreover, possible that the Greeks, with their numerical superiority, absorbed the Slavs of those villages. An answer to this question may be discerned in what actually occurred at the end

Jedan deo njih je kasnije vraćen u Srbiju.
http://promacedonia.org/en/av/av_1_1.htm

Što se tiče Novakovićeve tvrdnje da se jedan deo Halkidikija nosi ime po kneginji Mari Lazarević moguće je da je u pravu, no ona je izgleda imala neke posede oko Nigrite kod Sera.

Цитат
After the final capture of Véroia (1448-1449) and Thasos (1459) there follows an obscure period in the history of Macedonia. Amid what scanty historical details survive, we find mention of the sojourn of the Serbian princess and step-mother of Mehmed II, Maro, at Éziova (Dáphni) near Nigríta, where she had been given some property (see fig. 37)
http://promacedonia.org/en/av/av_4_5.htm


Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1081 послато: Мај 31, 2016, 01:38:57 поподне »
Sad kad sam nakucao poruku taman mi je palo na pamet. Kriči mi zvuči kao Krećani. ;) Ima li vas na Kreti?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1082 послато: Мај 31, 2016, 01:46:44 поподне »
Sad kad sam nakucao poruku taman mi je palo na pamet. Kriči mi zvuči kao Krećani. ;) Ima li vas na Kreti?
Мени то звучи као да је повезано Крит-Крићани-Кричи. Можда само трипујем, а можда ту ипак нечег има?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1083 послато: Мај 31, 2016, 03:00:34 поподне »
Ne znam da li ovo može biti deo odgovora:

Jedan deo njih je kasnije vraćen u Srbiju.
http://promacedonia.org/en/av/av_1_1.htm

Ово је и мени пало на памет. Срби су се у 14. веку проширили далеко на југоисток. Колико се сећам, у Грчком днк пројекту, у околини Солуна, постоји пуно I2a Динарик Југ хаплотипова. Не знам да ли то може да указује на ове миграције.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1084 послато: Мај 31, 2016, 03:19:41 поподне »
Sad kad sam nakucao poruku taman mi je palo na pamet. Kriči mi zvuči kao Krećani. ;) Ima li vas na Kreti?

Мени то звучи као да је повезано Крит-Крићани-Кричи. Можда само трипујем, а можда ту ипак нечег има?

Неки аутори ово име генерално повезују са Грцима (грчки - крички). Пејановић и Лома не верују превише у ову констатацију.

Sometimes referred to as Kričkovi, Kričovi, Kričkovići or Kričani. Beside mentioned above, professor Momčilo Poleksić from Pljevlja, hailing from Drobnjak, said that the name may have been a transformation from grčki ("Greek") to krički. The locals of the Kričak region call the village of Kričak, Krčak, because it allegedly was the place of a "Greek warrior settlement". In Serbo-Croatian, kričiti and kriknuti means "shouting"; kričak means a "person who shouts.

Крићани би могли бити у вези са Кричаном из околине Солуна, а да ли све то има везе са Кричима из Дробњака и M205, тешко је сада рећи.

Што се генетике тиче, нема детаљнијих информација, али на Криту има неке J2b која није M241.



Мислим да је све то превише далеко (што генетски, што географски) од Крича из Потарја. Треба се можда више фокусирати на дурмиторски крај и порекло становништва пре Словена.

Било би занимљиво доћи до књиге "У тами благо: Легенде из наших крајева". Има говора и о борбама Крича и Дробњака (извор: Јанко Лопичић, директор музеја, пореклом са Цетиња).

Легенде знају бити и нетачне, али често могу и усмерити истраживача на праву страну.





Интересантно је то што се неки мотиви из ових сукоба могу препознати и у легендарним биткама попут Косовске.

Наиме, после једног пораза Дробњака, склопљен је савез између њих и Крича. Да би потврдили примирје, дробњачки војвода Лапац је морао дати ћерку за сина кричког војводе.

Касније је, према предању, војвода Лапац на превару распорио дроб кричком војводи Калоки, иако су се пре тога поздравили како то доликује "пријатељима".

Остали Кричи када то видеше, скочише и убише Лапца Косовчића.

Мора се признати да ово неодољиво подсећа на детаљ убиства турског султана Мурата од стране Милоша Обилића из народних песама. 


Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1085 послато: Мај 31, 2016, 04:25:27 поподне »
Ово је и мени пало на памет. Срби су се у 14. веку проширили далеко на југоисток. Колико се сећам, у Грчком днк пројекту, у околини Солуна, постоји пуно I2a Динарик Југ хаплотипова. Не знам да ли то може да указује на ове миграције.

Nemam pojma. Mada bih u neku ruku očekivao i neke druge rodove, npr I1 i N1a, uz Din-S. Ne znam koliko su ti Din-S bliski našim haplotipovima

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1086 послато: Мај 31, 2016, 04:36:39 поподне »
Nemam pojma. Mada bih u neku ruku očekivao i neke druge rodove, npr I1 i N1a, uz Din-S. Ne znam koliko su ti Din-S bliski našim haplotipovima

На I2a днк пројекту постоји одређена концентрација Јужних Динараца у том делу Македоније. Сад видим да их је админ сврстао у I2a DS иако су тестирани на свега 12 маркера.

У Грчком днк пројекту су све сами Северни Динарци.

Као што кажеш, било би више хаплогрупа које се срећу код Срба. Генерално је мало оних специфичних хаплогрупа које се срећу код нас. Како у Грчкој, тако и у БЈРМ, где их вероватно има нешто више.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1087 послато: Мај 31, 2016, 05:01:53 поподне »
Eh, ne treba biti tužan ;)

Dobra je stvar što makar postoje anonimna istraživanja pa imamo makar nekakve rezultate s kojima možemo raditi.

Što se tiče porekla imena Krič, meni zvuči i kao grčko i kao slavensko i kao keltsko (Crix- Spartacusov ortak) a Kaloka i kao bugarsko i slavensko i grčko ("calos" bi valjda značilo "lep" na grčkom- odatle kaladont-lepi zubi ::))

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1088 послато: Мај 31, 2016, 06:24:58 поподне »
Eh, ne treba biti tužan ;)

Dobra je stvar što makar postoje anonimna istraživanja pa imamo makar nekakve rezultate s kojima možemo raditi.

Što se tiče porekla imena Krič, meni zvuči i kao grčko i kao slavensko i kao keltsko (Crix- Spartacusov ortak) a Kaloka i kao bugarsko i slavensko i grčko ("calos" bi valjda značilo "lep" na grčkom- odatle kaladont-lepi zubi ::))

Чини ми се да све опције долазе у обзир. Генерално, за староседеоце у ЦГ постоји мишљење да су добрим делом романизовани Келти, или Илири. На другим местима се називају Грцима (староседеоци).

С обзиром да је у питању грана J2b која се протеже од Сирије до Енглеске, све је могуће. Надам се да ће BIGY анализа размрсити мало ову причу.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1089 послато: Мај 31, 2016, 10:55:11 поподне »
Има Кричка у западној Украјини

http://www.tageo.com/index-e-up-v-00-d-m1547549.htm

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1090 послато: Мај 31, 2016, 11:50:08 поподне »
Има и презиме Кричка у Словачкој. На сајту Familysearch кад укуцате презиме има гомила досељеника у САД из Словачке или Чешке. Само укуцајте на гуглу Krička Slovakia и изаћи ће доста особа.


Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1091 послато: Јун 01, 2016, 06:27:40 пре подне »
Осим Кричка постоје топоними Кричановка, Кричевићи, Кричилск, Кричуново

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1092 послато: Јун 01, 2016, 07:31:17 пре подне »
Има Кричка у западној Украјини

http://www.tageo.com/index-e-up-v-00-d-m1547549.htm

Има и презиме Кричка у Словачкој. На сајту Familysearch кад укуцате презиме има гомила досељеника у САД из Словачке или Чешке. Само укуцајте на гуглу Krička Slovakia и изаћи ће доста особа.

Осим Кричка постоје топоними Кричановка, Кричевићи, Кричилск, Кричуново

Оваква презимена која се завршавају на КА нису ретка у Чешкој, Словачкој, Пољској. Много је битније то што ове хаплогрупе нема у тим крајевима. Постоји додуше неколико удаљених хаплотипова, али тако је и у многим другим крајевима што се M205 тиче.

Само име можда и може бити словенско, али генетика и предања упућују на предсловенско становништво.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1093 послато: Јун 04, 2016, 10:33:44 пре подне »
Морам да се осврнем на онај рад што је Бане поставио. Поново су тестирани Грци и Бугари (узорак око 100 за обе популације) и поново нема J2b M205.

Не знам које је ово по реду истраживање за Грке без M205, али чини ми се да се ова "западнобалканска J2b1" све више "удаљава" од тих крајева.

Иако постоји шанса да се даље порекло веже за југ, или можда исток Балкана, за сада та веза изостаје и делује као да је ова грана M205 изолована на трако-илирском простору већ дуже време.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1094 послато: Јун 04, 2016, 08:52:35 поподне »
Иако су многа Y-STR истраживања у Грчкој разочаравајућа за припаднике J2b1, ипак не одустајемо од Грка. :)

Код Грка би, после Срба, могло бити највише M205 (ако изузмемо неке области на Блиском истоку). Наиме, ова хаплогрупа се јавља код Грка из свих крајева (континентална Грчка, Кипар, Анадолија, итд.).

Осим оног Грка из Анадолије, нека ближа веза не постоји. Кљосов је проценио старост грчке M205 на 3100 год. Удаљеност од српске гране M205 у просеку износи 2500-3000 год.



1. Грк из Македоније (анонимно истраживање)
12 24 15 10 16-17 ? ? 12 12 11 27

2.  Papas, Ravenia, Епир (FTDNA)
13 24 15 10 17-18 11 15 12 12 11 28

3. Грк из Тесалије, Сескло (анонимно истраживање)
12 24 15 10 ? ? ? 15 12 12 11 28

4. Грк из западне Анадолије, Фокеја (анонимно истраживање)
12 23 15 10 15-19 ? 15 12 12 12 28

5. Barbaresos, Nea Epidavros, Пелопонез (FTDNA)
12 24 15 10 18-18 11 15 14 12 12 29

6. Paravantes, Achladokambos, Пелопонез (FTDNA)
12 24 15 11 16-18 11 15 12 12 11 28

7. Korombokis (Corombos), Vamvakou, Лаконија, Пелопонез (FTDNA)
12 24 15 10 17-18 11 15 13 12 11 28

Админ Грчког днк пројекта је Коромбокиса погрешно убацио у Тесалију, па сам га и ја на мапама M205 ту постављао. Коромбокис је уствари пореклом са Пелопонеза.

Ioannes Korombokis (око 1848.), прађед тестираног Коромбокиса M205, са породицом:



8. Pazakis, Kos, Јужни Егеј (FTDNA)
12 24 15 10 17-18 11 15 13 12 11 28

O. Zazopoulos, Ordu, Понтски Грк (FTDNA)
12 23 15 10 17-17 11 15 12 12 11 27

G. Понтски Грк, Gumushane, Турска (FTDNA)
12 24 15 11 17-18 11 15 12 12 11 27

C. Кипарски Грци. Велики број разноврсних хаплотипова (анонимно истраживање)

На основу распореда M205 код Грка, рекло би се да ова хаплогрупа више гравитира ка истоку и југу. Постоје ту разне опције зато што сваки део Грчке има легенду о пореклу становништва. Тако су нпр. Јонци пореклом са Пелопонеза, а Понтски Грци из Милета (западна Анадолија).



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1095 послато: Јун 08, 2016, 03:51:55 поподне »
Било би занимљиво доћи до књиге "У тами благо: Легенде из наших крајева". Има говора и о борбама Крича и Дробњака (извор: Јанко Лопичић, директор музеја, пореклом са Цетиња).

Легенде знају бити и нетачне, али често могу и усмерити истраживача на праву страну.





Интересантно је то што се неки мотиви из ових сукоба могу препознати и у легендарним биткама попут Косовске.

Наиме, после једног пораза Дробњака, склопљен је савез између њих и Крича. Да би потврдили примирје, дробњачки војвода Лапац је морао дати ћерку за сина кричког војводе.

Касније је, према предању, војвода Лапац на превару распорио дроб кричком војводи Калоки, иако су се пре тога поздравили како то доликује "пријатељима".

Остали Кричи када то видеше, скочише и убише Лапца Косовчића.

Мора се признати да ово неодољиво подсећа на детаљ убиства турског султана Мурата од стране Милоша Обилића из народних песама.

Небојша, у књизи су две легенде о сукобима Дробњака и Крича, овај исечак је из друге, где се Кричи називају Грцима. Пошто је кратка, прекуцаћу. Дакле, приповедач говори:

Цитат
Кад завладаше Грци Дробњацима и Језерима, на њих се диже војвода Мирко Косорић, те их сузбије из ових крајева. Али војвода ослепе, па га наследи његов слабашни син. Он се не опираше Грцима, но се опријатељи ш њима: даде рођену сестру за грчког војводу Калочу.

Старом војводи то никако не беше право и не шћаше живет' без образа. Него упита сина кад ће чути глас свога зета да му стисне јуначку десницу. Син му одговори: на Ивици ће се искупити Грци и Дробњаци, и тамо ће чути свог зета Калочу.

У речени дан окупе се на Великој пољани, на Ивици, Грци и Дробњаци. А војвода Мирко рече сину:

"Немој сине, тако ти богг дао, да загрлим кога другог доли зета, да ми се, слепом, народ не насмеје. Већ кад ми војвода Калоча приђе, ти реци: Оче, ето ти зета".

Мало потом ево војводе Калоче. Он се упути правце војводи Косорићком. Тада син рече:

"Оче, ево зета, војводе Калоче, загрли га и пољуби, к'о што треба."

Мирко десном обгрли Калочу, а левом трже нож иза паса и зари му оштрицу у срце.

У тај час се поклаше Грци и Дробњаци. Насполедак, Дробњаци притисну Грке на пољани, и страшно исеку. Удари и киша; на ледини се завргне локва људске крви. Народ ову бару назва Крвава локва.

Мало даље из земље избије крвав поток. Људи поток крсте: Крвавац. Старци бране да се поје вода са овог врела; кажу:

"Немој пити ову воду, грех је, у тој има људске крви."

Тако Грци заувек одоше преко Таре. На Великој пољани стоји камени крст на гробу војводе Калоче.

А ево и текста друге легенде:

Цитат
У крајевима око Језера живљаше староседеоци Кричи, кад упадну неки дошљаци са својим војводом по имену Лапац. Међ' староседеоцима и дошљацима заметну се љути бојеви. Надмоћнији Кричи тукоше дошљаке. Да учини крај погобији, војвода Лапац понуди своју кћер, лепотицу, кричком кнезу за жену. Овај се одмах ожени њоме. Онда крички кнез стане позивати таста у госте, новјвода никако да оде; изговарао се: стар је, занемоћао.

Кнез, шта ће: него он пође, са женом и сином, тасту у походе, у његов дом у Косорићу. Војвода Лапац са рођацима крене зету сретање, па се састану на месту Првичне. Кнез шћаше да пољуби таста, али стари војвода измаче. Рече, не види добро, већ да му зет прижи десну руку. А кад прихвати његову десницу, другом руком трже јатаган и просу му дроб. Неко од Крича прискочи и убије војводину. Тад војводини рођаци побију људе кричког кнеза.

По томе се овај крај прозва: Дробњак, а дошљаци се назову: Дробњаци. Крвав поток од посечених Кричана доби име: Крвавац. Кричанима се потом семе затираше, а Дробњаци јачаше. Они на овом подигну мраморну плочи у у њу урежу мач с врхом окренутим земљи.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1096 послато: Јун 08, 2016, 06:21:36 поподне »
Небојша, у књизи су две легенде о сукобима Дробњака и Крича, овај исечак је из друге, где се Кричи називају Грцима. Пошто је кратка, прекуцаћу. Дакле, приповедач говори:

А ево и текста друге легенде:

Хвала, Амикус!

Ова предања су веома занимљива, штета што се не може одредити у које време се одиграва радња. Судећи по томе што се неки Дробњаци већ зову Косовчићима, то може бити доста касно.

Ипак, ако узмемо у обзир да Новљани на Балкан долазе у 11. веку, а да се Кричак у овим границама помиње још средином 13. века, све упућује да је до сукоба дошло негде у том периоду.

Поставља се и питање везе Кричана са истоком Балкана, где постоје блиски хаплотипови.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1097 послато: Јун 16, 2016, 12:24:06 поподне »
Док не разјасните одакле су Кричи дошли у Црну Гору, да ли из Грчке или неког другог краја, ја бих се мало позабавио њиховим сеобама на запад и стизање на подручје Крајине, гдје су сада најбројнији. Пишем већ годинама монографију села Кричке у Далмацији, која би требала да буде коначно готова до краја године, заједно са књигом о Унијатима и њиховим породицама у Далмацији...али то је већ друга прича. Наравно, будући да је село Кричке код Дрниша добило име прозимену Кричка, врло сам заинтересован за ову тему. Такође сам се тестирао недавно, али мислим да нећу бити Ј2б М205.

Да приложим неколико чињеница које могу бити нека смјерница у проучавању сеоба Кричака.

По мом мишљењу, Кричке су дошле у Петрово поље (Дрниш) након турског освајања 1522. године и то већ првих година. Тада су Хрвати-чакавци побјегли у приморје, а земља је остајала пуста, што Турцима никако није одговарало. Према раду Кристијана Јурана о досељавању Морлака у подручје између Шибеника и Дрниша, а и по другим, старијим радовима, види се да су у 16. в. то подручје масовно доселили Херцеговци, углавном од племена Мириловића, турских поданика. Исто тако, мада немам конкретне доказе, сматрам да су у том периоду десељење Кричке у Петрово поље. Знам да се појављују неке чињенице о Кричковићима у Далмацији и раније, крајем 15. в, али не бих то доводио у везу са Кричкама код Дрниша (можда и нисам у праву, али то је моје мишљење). У турским дефтерима или тефтерима из 16. в. нема помена Кричака, као ни Мирловић Поља и Баљака, а мислим да је то управо због тога што су се ови родови тек недавно доселили па није било довољно времена да су устали назив насеља.

Први документовани запис села Кричке је из 1596. године, када је у Шибенику због невраћања кредита утамничен поп Вујица Тудоров из Кричака. Сад се поставља питање како су га Млечани утамничили, ако је био турски држављанин, али експлодираће ми мозак од размишљања. Помиње се 1620. го Радивој Милошевић звани Кричковић. Па се 1648. помиње поп Вукадин Лукин из Кричака коме су Млечани дали плату, јер је прешао на њихову страну, против Турака у Кандијском рату. Ови попови су сигурно били презимена Кричка, иако се то не наводи. Још из турског пописа 1477. у нахији Кричка у Црној Гори се помиње и свештеник Борић, па је могуће да су они његови потомци. У Кричкама код Дрниша се неколико пута у првој половини 18. в помиње поп Димитрије Кричка, а онда долазимо до попа Петра Кричке који је покренуо унијаћење 1832. године. Његов рођени брат је остао православни свештештеник и од њега потиче тестирани Кричка. Мада су и потомци Петра унијата касније враћени на православље. Дакле, видимо стотинама година уназад православну свештеничку породицу Кричка, по којој је село очигледно добило име.

Постоје и два села Кричке у западној Славонији, код Новске и Пакраца, а оба су наравно српска. Нашао сам једном давно да је село Кричке у Славонији постојало 1590. године. У Кричкама у Славонији и Кричкама у Далмацији постоји презиме Вукшић..можда је и случајно, а можда и не. Такође, у Кљевцима код Санског Моста има од давнина презиме Кричка, а видим да је тестирани из тог села Крљић групе J2b M205 који могуће да је огранак Кричака. У Братишковцима у Далмацији постоји презиме Кричка, које такође слави Никољдан, као и ови у Кричкама. У Кричкама, само на другом крају села, постоји и презиме Кричкић, које је бројније. Они славе Ђурђевдан и могуће да је неки Кричка преузео женину славу када је одселио тамо, а 1756. се помиње на млетачком катастру имање Илије Кричке на мјесту заселка Кричкића. У сваком случају, презиме Кричкић је јединствено за село Кричке, тј тамо је настало.   

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1098 послато: Јун 16, 2016, 12:36:07 поподне »
Док не разјасните одакле су Кричи дошли у Црну Гору, да ли из Грчке или неког другог краја, ја бих се мало позабавио њиховим сеобама на запад и стизање на подручје Крајине, гдје су сада најбројнији. Пишем већ годинама монографију села Кричке у Далмацији, која би требала да буде коначно готова до краја године, заједно са књигом о Унијатима и њиховим породицама у Далмацији...али то је већ друга прича. Наравно, будући да је село Кричке код Дрниша добило име прозимену Кричка, врло сам заинтересован за ову тему. Такође сам се тестирао недавно, али мислим да нећу бити Ј2б М205.

Да приложим неколико чињеница које могу бити нека смјерница у проучавању сеоба Кричака.

По мом мишљењу, Кричке су дошле у Петрово поље (Дрниш) након турског освајања 1522. године и то већ првих година. Тада су Хрвати-чакавци побјегли у приморје, а земља је остајала пуста, што Турцима никако није одговарало. Према раду Кристијана Јурана о досељавању Морлака у подручје између Шибеника и Дрниша, а и по другим, старијим радовима, види се да су у 16. в. то подручје масовно доселили Херцеговци, углавном од племена Мириловића, турских поданика. Исто тако, мада немам конкретне доказе, сматрам да су у том периоду десељење Кричке у Петрово поље. Знам да се појављују неке чињенице о Кричковићима у Далмацији и раније, крајем 15. в, али не бих то доводио у везу са Кричкама код Дрниша (можда и нисам у праву, али то је моје мишљење). У турским дефтерима или тефтерима из 16. в. нема помена Кричака, као ни Мирловић Поља и Баљака, а мислим да је то управо због тога што су се ови родови тек недавно доселили па није било довољно времена да су устали назив насеља.

Први документовани запис села Кричке је из 1596. године, када је у Шибенику због невраћања кредита утамничен поп Вујица Тудоров из Кричака. Сад се поставља питање како су га Млечани утамничили, ако је био турски држављанин, али експлодираће ми мозак од размишљања. Помиње се 1620. го Радивој Милошевић звани Кричковић. Па се 1648. помиње поп Вукадин Лукин из Кричака коме су Млечани дали плату, јер је прешао на њихову страну, против Турака у Кандијском рату. Ови попови су сигурно били презимена Кричка, иако се то не наводи. Још из турског пописа 1477. у нахији Кричка у Црној Гори се помиње и свештеник Борић, па је могуће да су они његови потомци. У Кричкама код Дрниша се неколико пута у првој половини 18. в помиње поп Димитрије Кричка, а онда долазимо до попа Петра Кричке који је покренуо унијаћење 1832. године. Његов рођени брат је остао православни свештештеник и од њега потиче тестирани Кричка. Мада су и потомци Петра унијата касније враћени на православље. Дакле, видимо стотинама година уназад православну свештеничку породицу Кричка, по којој је село очигледно добило име.

Постоје и два села Кричке у западној Славонији, код Новске и Пакраца, а оба су наравно српска. Нашао сам једном давно да је село Кричке у Славонији постојало 1590. године. У Кричкама у Славонији и Кричкама у Далмацији постоји презиме Вукшић..можда је и случајно, а можда и не. Такође, у Кљевцима код Санског Моста има од давнина презиме Кричка, а видим да је тестирани из тог села Крљић групе J2b M205 који могуће да је огранак Кричака. У Братишковцима у Далмацији постоји презиме Кричка, које такође слави Никољдан, као и ови у Кричкама. У Кричкама, само на другом крају села, постоји и презиме Кричкић, које је бројније. Они славе Ђурђевдан и могуће да је неки Кричка преузео женину славу када је одселио тамо, а 1756. се помиње на млетачком катастру имање Илије Кричке на мјесту заселка Кричкића. У сваком случају, презиме Кричкић је јединствено за село Кричке, тј тамо је настало.

Занимљиво, Зрно. Пошто су набројани многи топоними у Крајини везани за Кричке, мислим да треба поменути и село Кришковци сјеверно од Бањалуке, на пола пута између Лакташа и Србца. Овај топоним би можда могао бити у вези са славонским Кричкама, који су одмах са друге стране Саве.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1099 послато: Јун 16, 2016, 12:52:50 поподне »
Још бих допунио везано за Кришковци. У попису Босанског пашалука из 1604. године подручје Кришковаца припадало је нахији Кобаш. Самог село под називом Кришковци у попису нема, што значи да је село добило име накнадно (могуће и по племенској групи Крича). Иначе, пописано је сусједно село Ножичко гдје се види да у Ножичком живе досељени православци (помиње се неколико попова, а доста становника има додатак пришлац, дошлац, имена су уобичајена српска).