Треба погледати у студији објашњење Гордане Томовић везано за те Кричане у околини Солуна. Колико ме сјећање служи и један од тестираних Бугара М205 је имао предање да су му преци са сјевера Грчке.
У другој студији о Кричима, оној од Пејатовића, наводи се и објашњење да би име Крича могло бити повезано са називом Грци. Ово наводим само као примјер, не као нешто са чиме се слажем.
Како год, чисто географски, без улажења у етничку припадност крича, треба простудирати и ову источну групацију М205 кричког хаплотипа.
Не постоји конкретно објашњење, већ је веза изведена на основу топонима:
"Кричан из лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Катуни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак, док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смепгга Кричан.
Оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. Поред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и других делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана. У околини Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце, чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцарских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој? Сточарска скупина Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сињајевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солуна. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потарју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св. Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог црквеног поседа у данашњем пределу Крича."
Имао сам прилике да видим та презимена из источне Србије. Чини ми се да су сва на ић и углавном су карактеститична за те крајеве (типа Стојковићи, итд.), па се не може закључити нешто више о даљем пореклу. Ту би морало бити доста шопске струје, па су самим тим занимљиви.
Иначе, не чуди велика расејаност Крича по Балкану. Узмимо у обзир да се они вероватно од досељавања Словена, а касније и Новљана, расељавају на све стране. Вероватно је то разлог зашто их данас има од Црног Мора до Истре.
Иначе, не треба занемарити ни Италијане који поседују крички хаплотип (Торино, Равена x2, Истра). То такође вуче читаву причу на запад. Да не помињем да је ова хаплогрупа чак и код Хрвата, на сваком истраживању, бар дупло јача него на истраживањима за Македонију/Грчку, па и Бугарску. Све то некако баца сумњу на исток.
