Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 934040 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3300 послато: Март 12, 2023, 09:55:35 поподне »
Kryq (Крућ) је крст, а црвен је Kuq (Кућ). Па тако имаш Црвени крст- Kryqi i kuq :)

Тачно, заборавих шта је било. Окрени обрни, дођосмо на крст, на оно Ломино мишљење да су Кричи заправо скраћено од Крстјани, тј. Хришћани. ;)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3301 послато: Март 12, 2023, 10:10:07 поподне »
Тачно, заборавих шта је било. Окрени обрни, дођосмо на крст, на оно Ломино мишљење да су Кричи заправо скраћено од Крстјани, тј. Хришћани. ;)

Иначе ово "Y" се изговара између "и" и "у". Заправо се поставе уста за "и", а изговори се "у".

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7269
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3302 послато: Март 12, 2023, 10:46:07 поподне »
Све делује логично што се тиче појма Kryq , него мене буни зашто би себи неко давао, или му можда други давао, име које се односи на вероисповест и то у периоду када је то била једина вероисповест тада на Балкану (ако узмемо у обзир да су Кричи на Дурмитору вероватно пар векова пре доласка Турака на Балкан
« Последња измена: Март 12, 2023, 10:48:56 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3303 послато: Март 12, 2023, 10:53:47 поподне »
Све делује логично што се тиче појма Kryq , него мене буни зашто би себи неко давао, или му можда други давао, име које се односи на вероисповест и то у периоду када је то била једина вероисповест тада на Балкану (ако узмемо у обзир да су Кричи на Дурмитору вероватно пар векова пре доласка Турака на Балкан

Једино има смисла ако су им Словени наденули то име по првом сусрету (доласку на Балкан), док су још били пагани. У супротном, нема теорија преивше смисла, слажем се. И остале теорије о настанку имена нису превише логичне (по глаголу кричати и сл).

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7269
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3304 послато: Март 12, 2023, 10:55:03 поподне »
Једино има смисла ако су им Словени наденули то име по првом сусрету (доласку на Балкан), док су још били пагани. У супротном, нема теорија преивше смисла, слажем се. И остале теорије о настанку имена нису превише логичне (по глаголу кричати и сл).
Онда отпада и та опција, јер им предхришћански Словени не би дали албанизован појам за Хришћанина. Једино ако је постојао неки вакуум у периоду христијанизације Албанаца, па да су предхришћански Албанци наденули име Кричима, које су сами потом донели на Дурмитор
« Последња измена: Март 12, 2023, 11:01:38 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3305 послато: Март 12, 2023, 11:01:44 поподне »
Једино има смисла ако су им Словени наденули то име по првом сусрету (доласку на Балкан), док су још били пагани. У супротном, нема теорија преивше смисла, слажем се. И остале теорије о настанку имена нису превише логичне (по глаголу кричати и сл).

Управо о томе је Лома писао. Он је име Крича изводио из латинског crux - крст и управо је помињао опозицију хришћани - пагани.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3306 послато: Март 12, 2023, 11:19:53 поподне »
Углавном се као могуће провлаче четири теорије о настанку имена:

глагол кричати
илирско-албанско значење етнонима Кричи - црни, црномањасти
Грк, Грчак > Крчак, Кричак
Кристиани > Кричани

Ломи се једино последње тумачење чини језички одрживим. Треба нагласити да се, према најстаријим записима, данашња област Кричак (нешто јужније) звала Кричан. Још једна ствар која, према Ломи, подржава ову теорију Кристиани - Пагани, је то што се село Пошћење у Дробњаку некада звало "Погана".

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 711
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3307 послато: Март 13, 2023, 09:53:59 пре подне »
Углавном се као могуће провлаче четири теорије о настанку имена:

глагол кричати
илирско-албанско значење етнонима Кричи - црни, црномањасти
Грк, Грчак > Крчак, Кричак
Кристиани > Кричани

Ломи се једино последње тумачење чини језички одрживим. Треба нагласити да се, према најстаријим записима, данашња област Кричак (нешто јужније) звала Кричан. Још једна ствар која, према Ломи, подржава ову теорију Кристиани - Пагани, је то што се село Пошћење у Дробњаку некада звало "Погана".
Није згорег проучити и грчку етимологиу села Критсани у Егејској Македонији из Душанове повеље (ко се разуме) уколико има било какве везе с Кричима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3308 послато: Март 13, 2023, 11:00:55 пре подне »
Није згорег проучити и грчку етимологиу села Критсани у Егејској Македонији из Душанове повеље (ко се разуме) уколико има било какве везе с Кричима.

Кроз историјске изворе, то име Кричан се процентуално више среће на истоку, него на западу. На простор Славоније, Далмације и Босанске Крајине долази тек касније, са Србима.

У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов, а једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови Кричановска Козница. У оба случаја у основи може бити етничко одређење појединца, или групе. У Бугарској мислим и данас постоји село Кричан. Случајно, или не, у тим областима и данас има прилично J2b-M205. Али као што рекосмо, увек је незахвално повезивати ствари само на основу топонима.

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 113
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3309 послато: Март 13, 2023, 12:44:21 поподне »
Управо о томе је Лома писао. Он је име Крича изводио из латинског crux - крст и управо је помињао опозицију хришћани - пагани.


Углавном се као могуће провлаче четири теорије о настанку имена:

глагол кричати
илирско-албанско значење етнонима Кричи - црни, црномањасти
Грк, Грчак > Крчак, Кричак
Кристиани > Кричани

Ломи се једино последње тумачење чини језички одрживим. Треба нагласити да се, према најстаријим записима, данашња област Кричак (нешто јужније) звала Кричан. Још једна ствар која, према Ломи, подржава ову теорију Кристиани - Пагани, је то што се село Пошћење у Дробњаку некада звало "Погана".

Мени ово више личи на албански облик имена Христ - Krisht:

Латински Christus -> Alb. Krist -> (око 1000. г  промена s->sh) -> Krisht

Ово /sh/ када удара у плозив ([p, t, k, b, d, ɡ]) у неким албанским дијалектима почиње да звучи као африката /č/: Krisht -> Крич. Иначе се појава африката у албанском датира на период од 11. до 14. в., дакле у зениту словенско-албанских контаката. Зато се и сматра да су ови контакти један од узрока њихове појаве у албанском. Пре 10., 11. в. све словенске позајмице које су имале /č/, у албаснком су давале /s/, али након овог периода почињу да се јављају африкате као што је /č/.

Оно што је најинтересантније, ова појава да /sh/ испред плозива у албанском почиње да звучи као /č/, настаје под утицајем словенских дијалеката:

алб.: shkrij -> čkrij, shpejt -> čpejt
слов. : чкиљи, чкрипају, чкарт, чпијун, џбун

Ови облици би требало да буду присутни и на истоку Црне Горе, што би уједно била и једна од могућих зона где је настала ова иновација у албанском.

Окрени, обрни, облик Крич је вероватно настао под дејством словенског/српског језика на албанску реч Krisht , оно што није сигурно, да ли кроз албански или српско-словенски изговор.

Референца: "Slavic–Albanian Language Contact", Matthew Cowan Curtis
« Последња измена: Март 13, 2023, 12:47:52 поподне Lajbnic »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3310 послато: Март 13, 2023, 01:28:01 поподне »
Ово ће можда бити и најлуђи предлог али у скандинавско германским језицима Krieg,са свим варијацима,значи рат. Ови моји Фарани изговарају ту ријеч као Крућ. А Кричи су се крвили са "скандинавцима" за територију. Ништа само мало да закувам😊

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3311 послато: Март 13, 2023, 02:19:58 поподне »
Није згорег проучити и грчку етимологиу села Критсани у Егејској Македонији из Душанове повеље (ко се разуме) уколико има било какве везе с Кричима.

На неким руским страницама са лошим аутоматским преводом могу се пронаћи текстови о обради метала у прошлости и ту се спомиње реч "крица" и/или "критса".  У неким случајевима ова реч у тексту долази и са преводом "вриштање" . На жалост не знам како се тачно на руском пише и не могу да пронађем ове текстове на руском.

Пример превода:

 " Археолози на насељима и данас налазе трагове локалне производње метала - отпад из процеса производње сира у облику шљаке. На крају „кувања“ гвожђа, домница је разбијена, уклоњене стране нечистоће, а крица је извађена из пећи пајсером. Врући крик ухватила је клијешта и пажљиво искована. Ковањем су уклоњене честице троске са површине круне и елиминисана порозност метала. Након ковања, крица је поново загрејана и поново стављена под чекић. "

или

"Процес вриштања. Бит bloomery методе прераде сировог жељеза је да се сирово жељезо топи и мијеша у пећи са троском богатом жељезним оксидима; под утјецајем кисика из троске и експлозије изгарају угљик, силициј и манган.
Због смањења нечистоћа долази до пораста талишта металне масе и она се згушњава. Метална маса која се наталожила на огњишту испада и подвргава се секундарном топљењу. Као резултат тога, на дну пећи добива се груда синтерираних жељезних зрнаца, названа критса. Крица се скида с огњишта и кује како би добила тражени облик и истиснула текућу жељезну троску заглављену у порама."



Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 711
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3312 послато: Март 13, 2023, 03:27:33 поподне »
На неким руским страницама са лошим аутоматским преводом могу се пронаћи текстови о обради метала у прошлости и ту се спомиње реч "крица" и/или "критса".  У неким случајевима ова реч у тексту долази и са преводом "вриштање" . На жалост не знам како се тачно на руском пише и не могу да пронађем ове текстове на руском.

Пример превода:

 " Археолози на насељима и данас налазе трагове локалне производње метала - отпад из процеса производње сира у облику шљаке. На крају „кувања“ гвожђа, домница је разбијена, уклоњене стране нечистоће, а крица је извађена из пећи пајсером. Врући крик ухватила је клијешта и пажљиво искована. Ковањем су уклоњене честице троске са површине круне и елиминисана порозност метала. Након ковања, крица је поново загрејана и поново стављена под чекић. "

или

"Процес вриштања. Бит bloomery методе прераде сировог жељеза је да се сирово жељезо топи и мијеша у пећи са троском богатом жељезним оксидима; под утјецајем кисика из троске и експлозије изгарају угљик, силициј и манган.
Због смањења нечистоћа долази до пораста талишта металне масе и она се згушњава. Метална маса која се наталожила на огњишту испада и подвргава се секундарном топљењу. Као резултат тога, на дну пећи добива се груда синтерираних жељезних зрнаца, названа критса. Крица се скида с огњишта и кује како би добила тражени облик и истиснула текућу жељезну троску заглављену у порама."
Мени је занимљив наставак - ани од Критсани. Звучи ми словенски, односно као грчки превод са словенског. Што се тиче генетике Егејске Македоније она је толико испремештана, нарочито од 1918-1923-е тако да не знам.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 711
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3313 послато: Март 13, 2023, 03:37:33 поподне »
Кроз историјске изворе, то име Кричан се процентуално више среће на истоку, него на западу. На простор Славоније, Далмације и Босанске Крајине долази тек касније, са Србима.

У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов, а једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови Кричановска Козница. У оба случаја у основи може бити етничко одређење појединца, или групе. У Бугарској мислим и данас постоји село Кричан. Случајно, или не, у тим областима и данас има прилично J2b-M205. Али као што рекосмо, увек је незахвално повезивати ствари само на основу топонима.
Оно што мене одушевљава код Крича су предања о њима. Типа живели су од Мојковца до Фоче, код Фоче су се прегруписали за битку са Новљанима (који ми иначе нису јасни), једва су побеђени од Дробњака у савезу са другим племенима итд. Нема класичног предања ,типа Немањићи, ово, оно... Још могући помен у 13-ом веку на Језерима, па Угреновићи ...Онда јужна Србија, Македонија... Баш вредно за истражити.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1603
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3314 послато: Март 13, 2023, 03:44:51 поподне »
На неким руским страницама са лошим аутоматским преводом могу се пронаћи текстови о обради метала у прошлости и ту се спомиње реч "крица" и/или "критса".  У неким случајевима ова реч у тексту долази и са преводом "вриштање" . На жалост не знам како се тачно на руском пише и не могу да пронађем ове текстове на руском.

Пример превода:

 " Археолози на насељима и данас налазе трагове локалне производње метала - отпад из процеса производње сира у облику шљаке. На крају „кувања“ гвожђа, домница је разбијена, уклоњене стране нечистоће, а крица је извађена из пећи пајсером. Врући крик ухватила је клијешта и пажљиво искована. Ковањем су уклоњене честице троске са површине круне и елиминисана порозност метала. Након ковања, крица је поново загрејана и поново стављена под чекић. "

или

"Процес вриштања. Бит bloomery методе прераде сировог жељеза је да се сирово жељезо топи и мијеша у пећи са троском богатом жељезним оксидима; под утјецајем кисика из троске и експлозије изгарају угљик, силициј и манган.
Због смањења нечистоћа долази до пораста талишта металне масе и она се згушњава. Метална маса која се наталожила на огњишту испада и подвргава се секундарном топљењу. Као резултат тога, на дну пећи добива се груда синтерираних жељезних зрнаца, названа критса. Крица се скида с огњишта и кује како би добила тражени облик и истиснула текућу жељезну троску заглављену у порама."

У речима ис- крица (ватре) и ис - крич- авост - наилазимо и у српском језику на корен који наликује имену племена Кричи.

Али - нешто не верујем да је од тога дошло.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3315 послато: Март 13, 2023, 03:57:04 поподне »
Оно што мене одушевљава код Крича су предања о њима. Типа живели су од Мојковца до Фоче, код Фоче су се прегруписали за битку са Новљанима (који ми иначе нису јасни), једва су побеђени од Дробњака у савезу са другим племенима итд. Нема класичног предања ,типа Немањићи, ово, оно... Још могући помен у 13-ом веку на Језерима, па Угреновићи ...Онда јужна Србија, Македонија... Баш вредно за истражити.

Доста се ту своди на предања. Мени је интересантнији временски оквир, када се све то дешава. Знамо да је први помен територије Кричак/Кричан 1260. године. Знамо из извора да Кричи током 13. и 14. века уско "сарађују" са околним влашким скупинама попут Бањана и Дробњака. Учествују у превозу робе, пљчакама дубровачких каравана и сл. Током 14. и 15. века већ су Кричи присутни на простору Западне Србије, пошто се, колико се сећам, помињу на оним пописима презимена Кричковић и Кричкић. Касније ће се Кричи још масовније населити на ове просторе у сеобама од краја 17. века.

Дакле према једном предању, борбе између Срба и Крича сежу у неко време досељавања Словена, док са друге стране, неки аутори сукобе са Дробњацима протежу до у 17. век.
« Последња измена: Март 13, 2023, 04:01:10 поподне Небојша »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1603
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3316 послато: Март 13, 2023, 04:20:06 поподне »
Ово ће можда бити и најлуђи предлог али у скандинавско германским језицима Krieg,са свим варијацима,значи рат. Ови моји Фарани изговарају ту ријеч као Крућ. А Кричи су се крвили са "скандинавцима" за територију. Ништа само мало да закувам😊

Топоним Крич постоји у Енглеској. Примера ради. Писало се о томе на теми 2016-2017.

Идеја да се назив племена тражи у језику тзв. Нормана  (са којима су Кричи дошли у крвав сукоб  у једном тренутку)  није без основа

Али, ипак,  не знам колико јој овде има места.

Мислим да је име Кричан и Кричка старији од њиховог сукоба који се, ако ме сећање добро служи,  негде датује на 16 век.

Осим тога, у време њиховог сукоба велико је питање колико је ко од потоње названих Дробњака знао и реч норманског.




« Последња измена: Март 13, 2023, 04:21:52 поподне нцп »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1603
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3317 послато: Март 13, 2023, 04:23:10 поподне »
Доста се ту своди на предања. Мени је интересантнији временски оквир, када се све то дешава. Знамо да је први помен територије Кричак/Кричан 1260. године. Знамо из извора да Кричи током 13. и 14. века уско "сарађују" са околним влашким скупинама попут Бањана и Дробњака. Учествују у превозу робе, пљчакама дубровачких каравана и сл. Током 14. и 15. века већ су Кричи присутни на простору Западне Србије, пошто се, колико се сећам, помињу на оним пописима презимена Кричковић и Кричкић. Касније ће се Кричи још масовније населити на ове просторе у сеобама од краја 17. века.

Дакле према једном предању, борбе између Срба и Крича сежу у неко време досељавања Словена, док са друге стране, неки аутори сукобе са Дробњацима протежу до у 17. век.

Баш тако.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3318 послато: Март 13, 2023, 04:34:14 поподне »
Нисам до сада читао рад Петка Ђ. Бошковића, "Вранешка долина и њен антрополошки значај". Морам рећи да се аутор трудио да задржи рационалност и не подлегне превише предањима, а опет све то некако заједно са изворима споји у једну целину.

За неко прво разграничење са Дробњацима, и Бошковић узима као највероватнији почетак 13. века, када се Кричи већ помињу као засебна целина десно од Таре (не кажем да није било и каснијих сукоба).

Даље, сматра да су су те прве борбе биле најжешће пре него што су Словени примили хришћанство, дакле пре 10. века. После тога је и процес асимилације Крича вероватно ишао лакше.

Морам да се осрвнем и на опис Крича који је дат у тој књизи, а који се темељи углавном на предањима (неко би рекао подругљивим) околних племена. Мени се чини да ту има и доста истине, али треба наћи неку средину. Иначе нисам знао да су Кричи користили паролу из "Мућки" много пре Дел Боја, "ко не рискира, тај не профитира".   8)

"Особине Крича: Стари Кричи посједовали су и неке њима специфичне психофизичке особине. O тим њиховим особинама не зна се много, само онолико колико се садржи у легендама, на које се, у овом случају, не бисмо смјели много ослањати. Ево зашто: у предањима сусједних српских племена са којима су Кричи водили дуготрајне борбе око пашњака и плијена њихове стоке, нарочито племена Дробњака, о припадницима ових старосједјелачких племена има доста потцјењивачких и подругљивих оцјена и карикирања. Предања кажу да су се Кричи по физичком изгледу и по карактеру много разликовали од својих сусједних српских племена. Били су ниског, омаленог раста, здепастог трупа, кратког и дебелог врата, снажних и краћих ногу, округле главе и лица, испупчених јагодица, кратких и снажних прсти на рукама, црне тршаве косе и зелених очију. Имали су и неке, њима специфичне карактерне црте: били су превртљиве нарави, лукави и бескрупулозни. Сличне особине налазимо и у литератури, јер су их истраживачи и научници преузимали, углавном, из бројних предања.

Упоређујући ове собине старих Крича са изгледом и особинама неких данашњих становника Вранешке долине и околине, могу се уочити велике сличности. За неке данашње становнике из села Вашкова, Крупица, Премћана, понеко као у шали каже: „Пусти их, то су све прави Кричкови". Објективно говорећи о средњовјековним Кричима који су живјели на подручју Вранешке долине, на основу свих сазнања о њима, могло би се закључити да су они били окретни, жилави и способни људи. Познати су као врсни сточари, а њихове жене као велики мајстори за прављење квалитетног кајмака, сира и других сточарских производа. Били су велики рескирџије. Упуштали су се и у ризик трговином са приморским градовима. Били су познати и као поносници дубровачке робе. У вези са ризиком у трговини, често су употребљавали једну њихову изреку: „Рискир – провитир". Лако су се одлучивали за пљачку каравана. Зато нијесу презали ни од честих бусија и засједа ради отимачине и пљачке. To je за њих, у оно вријеме, било сасвим нормално. Рано су словенизирани, прије него су и населили ове дјелове Вранешке долине.

У антрополошком погледу Кричи ни тада нијесу могли бити другачији од осталог становништва западних крајева Балканског полуострва. Припадали су оном типу који се формира спајањем и мијешањем предсловенског и словенског етногенетског елемента и формирао се познати динарски тип човјека са свим физичким и психичким особинама које га одликују."
« Последња измена: Март 13, 2023, 05:18:02 поподне Небојша »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #3319 послато: Март 13, 2023, 04:42:48 поподне »
Нисам до сада читао рад Петка Ђ. Бошковића, "Вранешка долина и њен антрополошки значај". Морам рећи да се аутор трудио да задржи рационалност и не подлегне превише предањима, а опет све то некако заједно са изворима споји у једну целину.

За неко прво разграничење са Дробњацима, и Бошковић узима као највероватнији почетак 13. века, када се Кричи већ помињу као засебна целина десно од Таре (не кажем да није било и каснијих сукоба).

Даље, сматра да су су те прве борбе биле најжешће пре него што су Словени примили хришћанство, дакле пре 10. века. После тога је и процес асимилације Крича вероватно ишао лакше.

Морам да се осрвнем и на опис Крича који је дат у тој књизи, а који се темељи углавном на предањима (неко би рекао подругљивим) околних племена. Мени се чини да ту има и доста истине, али треба наћи неку средину. Иначе нисам знао да су Кричи користили паролу из "Мућки" много пре Дел Боја, "ко не рискира, тај не профитира".   8)

"Особине Крича: Стари Кричи посједовали су и неке њима специфичне психофизичке особине. O тим њиховим особинама не зна се много, само онолико колико се садржи у легендама, на које се, у овом случају, не бисмо смјели много ослањати. Ево зашто: у предањима сусједних српских племена са којима су Кричи водили дуготрајне борбе око пашњака и плијена њихове стоке, нарочито племена Дробњака, о припадницима ових старосједјелачких племена има доста потцјењивачких и подругљивих оцјена и карикирања. Предања кажу да су се Кричи по физичком изгледу и по карактеру много разликовали од својих сусједних српских племена. Били су ниског, омаленог раста, здепастог трупа, кратког и дебелог врата, снажних и краћих ногу, округле главе и лица, испупчених јагодица, кратких и снажних прсти на рукама, црне тршаве косе и зелених очију. Имали су и неке, њима специфичне карактерне црте: били су превртљиве нарави, лукави и бескрупулозни. Сличне особине налазимо и у литератури, јер су их истраживачи и научници преузимали, углав ном, из бројних предања.

Упоређујући овособине старих Крича са изгледом и особинама неких данашњих становника Вранешке долине и околине, могу се уочити велике сличности. За неке данашње становнике из села Вашкова, Крупица, Премћана, понеко као у шали каже: „Пусти их, то су све прави Кричкови". Објективно говорећи о средњовјековним Кричима који су живјели на подручју Вранешке долине, на основу свих сазнања о њима, могло би се закључити да су они били окретни, жилави и способни људи. Познати су као врсни сточари, а њихове жене као велики мајстори за прављење квалитетног кајмака, сира и других сточарских производа. Били су велики рескирџије. Упуштали су се и у ризик трговином са приморским градовима. Били су познати и као поносници дубровачке робе. У вези са ризиком у трговини, често су употребљавали једну њихову изреку: „Рискир – провитир". Лако су се одлучивали за пљачку каравана. Зато нијесу презали ни од честих бусија и засједа ради отимачине и пљачке. To je за њих, у оно вријеме, било сасвим нормално. Рано су словенизирани, прије него су и населили ове дјелове Вранешке долине.

У антрополошком погледу Кричи ни тада нијесу могли бити другачији од осталог становништва западних крајева Балканског полуострва. Припадали су оном типу који се формира спајањем и мијешањем предсловенског и словенског етногенетског елемента и формирао се познати динарски тип човјека са свим физичким и психичким особинама које га одликују."
Из ког језика вуку корен речи ризик и профит?