Кричи J2b-M205>Y22066

[Valachorum]

Поздрав учесницима форума, и хвала администраторима на одобрењу.
Радећи активно истраживање дубљег порекла своје фамилије која је Ј2б М205 пратим овај форум.
Наиме ја сам из рода Батоћана који су овде пар пута поменути али до сада нико није пружио неке податке о овој групи породица а и они који су поменути су нетачни или непотпуни и због тих недостатака инфор ова фамилија није посебно обрађивана.
Пружићу вам податке из којих ћете видети да у централној Србији, конкретно Трстеничком поморављу и Александровачкој жупи постоји велики број фамилија које носе Ј2б хаплотип и које су заједничког порекла. Најбројнија је фамилија Батоћанин која је разграната, позната и стара фамилија у неколико села трстеничке општине.
У овој групи фамилија има неколико презимена али их ја све називам 'Батоћанима" јер су сви досељени из Батота и сви славе св. Стевана архиђакона и потомци су једног истог рода:
Батоћанин, Оџаци, Трстеник
Батоћанин, Рибник, Трстеник
Батоћанин, Лопаш, Трстеник
Алексић, Доња Црнишава, Трстеник
Аћимовић, Почековина, Трстеник
Младеновић, Почековина, Трстеник
Раденковић, Почековина, Трстеник
Милетић, Тоболац, Трстеник
Маринковић, Ратаје, Александровац
Перјанчић, Доброљупци, Александровац
Ђорић, Доње Злегиње, Александровац

Поздрав, Никола.
Добро нам дошао!

Зна ли се нешто даље (даље од Батота) о старини овог рода?

[Небојша]

Поздрав учесницима форума, и хвала администраторима на одобрењу.
Радећи активно истраживање дубљег порекла своје фамилије која је Ј2б М205 пратим овај форум.
Наиме ја сам из рода Батоћана који су овде пар пута поменути али до сада нико није пружио неке податке о овој групи породица а и они који су поменути су нетачни или непотпуни и због тих недостатака инфор ова фамилија није посебно обрађивана.
Пружићу вам податке из којих ћете видети да у централној Србији, конкретно Трстеничком поморављу и Александровачкој жупи постоји велики број фамилија које носе Ј2б хаплотип и које су заједничког порекла. Најбројнија је фамилија Батоћанин која је разграната, позната и стара фамилија у неколико села трстеничке општине.
У овој групи фамилија има неколико презимена али их ја све називам 'Батоћанима" јер су сви досељени из Батота и сви славе св. Стевана архиђакона и потомци су једног истог рода:
Батоћанин, Оџаци, Трстеник
Батоћанин, Рибник, Трстеник
Батоћанин, Лопаш, Трстеник
Алексић, Доња Црнишава, Трстеник
Аћимовић, Почековина, Трстеник
Младеновић, Почековина, Трстеник
Раденковић, Почековина, Трстеник
Милетић, Тоболац, Трстеник
Маринковић, Ратаје, Александровац
Перјанчић, Доброљупци, Александровац
Ђорић, Доње Злегиње, Александровац

Поздрав Никола и хвала на овим вредним информацијама. Да ли је тестиран конкретно неко од Ваших?

У том крају по свему судећи постоји већа група родова која припада хаплогрупи Ј2б1. Од раније су у пројекту Карајовићи/Каралићи, такође из Злегиња, али и Ђорђевићи (старином Котлајићи) из Суботице крај Александровца.

Замолио бих администраторе да унесу славу Св. Стеван код породице Батоћанин M205.

[НИКОЛА82]

Пратећи форум видео сам да је тестиран један мој рођак Батоћанин пореклом из села Лопаш, и да су Милетићи утврђени као Ј2б.
Зато сам и зелео да изнесем да су они само део једне велике групе фамилија насељених у доста села поморавља и кад би се све то потврдило и направила мапа видели би да је ова хаплогрупа у Србији заступљенија него што смо мислили.
Поента приче је да уз тестираног Батоћанина и Милетиће иде цела ова група коју сам навео, а имам још податке за гомилу фамилија које славе исту славу и за које истражујем и могуће да су старином повезани са мојим родом.
Што се тиче дубљег порекла Батоћана тј. пре живљења у Батотама једини закључак који сам извео је да је наша старина на југу старе Србије, на релацији Македонија-Скадар-стара Црна Гора, али о томе ћу детаљно писати у наредним порукама.

[Небојша]

Пратећи форум видео сам да је тестиран један мој рођак Батоћанин пореклом из села Лопаш, и да су Милетићи утврђени као Ј2б.
Зато сам и зелео да изнесем да су они само део једне велике групе фамилија насељених у доста села поморавља и кад би се све то потврдило и направила мапа видели би да је ова хаплогрупа у Србији заступљенија него што смо мислили.
Поента приче је да уз тестираног Батоћанина и Милетиће иде цела ова група коју сам навео, а имам још податке за гомилу фамилија које славе исту славу и за које истражујем и могуће да су старином повезани са мојим родом.
Што се тиче дубљег порекла Батоћана тј. пре живљења у Батотама једини закључак који сам извео је да је наша старина на југу старе Србије, на релацији Македонија-Скадар-стара Црна Гора, али о томе ћу детаљно писати у наредним порукама.

Напоменуо бих само да немамо те Милетиће Ј2б, тј. нису још тестирани. Милетићи које смо помињали су они пореклом из Мораче, слава Аранђеловдан.

"Карајовићи (J2b M205), 40 кућа, предак Кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, такође пореклом из Мораче. Од Милете су Милетићи (12. к), а од Андрије Андрићи (2. к). Броје од досељења седам колена: Борислав (71 годину) - Милан - Лазар - Михаило - Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи "преко Мораве". Његову земљу је ага уступио Недељковићима за два ћупа меда. Кара-Јован се после извесног времена вратио и поделио земљу са Недељковићима."

[НИКОЛА82]

Батоте је једна велика целина, област на источним обронцима Копаоника, испод планине Пожар где се налази неколико мањих села тј. заселака. Данас су Батоте званично једно село уписано на мапи, налази се у општини Брус. Дакле насумични подаци које су неки износили да су Батоте у Црној Гори нису тачни. Ово место је иначе старо српско насеље још из доба Немањића, помиње се у турским дефтерима.
Два зесеока су битна за ову причу: Кошутица и Расје. У Кошутицама и Расју је до друге половине 18. века живео тада већ разгранат род који слави св. Стевана. У оба ова села удаљена десетак и више км живели је неколико браће са својим фамилијама.
Крајем 18. века са овог подручја креће пресељавање и ниже пределе жупе Мораве и жупе Александровачке на турску мукаду Оџаци. Из Кошутице се досељава неколико браће у Оџаке и Лопаш и они су на почетку уписивани и као Кошутинци, Кошутарци док нису сви добили презиме Батоћанин.
Из Расја се досељава такође неколико браће у Почековину, Црнишаву, Тоболац. Они су помињани као Расјани али касније нису узели презиме Батоћанин. Дакле Расјани је било њихово обележје да су из села Расја из Батота а не из Црне Горе. Од њих су овде помињани Милетићи.
Постоје индиције да је старије порекло нашег рода пре Батота са подручја Ибарског Колашина, Мораче али за сада немам добар аргумент који може попуни временску празнину и буде добра веза са Црном Гором као аргументован доказ.
Ослањајући се на славу св. Стевана нашао сам разгранате родове почев од Црне Горе преко Херцеговине, Лике до Хрватске чије се порекло везује за Скадар и Македонију. Верујем да је наш род један огранак тог старог рода које је пре Немањића живело на југу старе Србије а одвојило се ка централној Србији и трагам за конкретном везом.

[НИКОЛА82]

Бобане, Милисављевић за те Милетиће каже да су од неких Расјана(?) из Црне Горе. Нисам наилазио на слична презимена/топониме у Црној Гори. Ово Расјани подсећа на Рашани.

Село Батоте не постоји у Црној Гори, али постоји у околини Бруса.

Више података о пореклу породице Батоћанин веровано постоји у монографији о копаоничком крају:

https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/21884733_Kopaonik-naselja-i-poreklo-stanonistva


Иначе Бобане, ово су новости и за мене. Нисам знао да су Радовићи J2b M205 из Џурова. Дакле нема сумње да је у питању онај род са чијим сам члановима разговарао и који је веома разгранат у том крају.

Голубовићи које помињеш везују своје порекло за Ћировиће из Мораче. Ћировићи су иначе староседеоци у овом племену (постоји неко предање о пореклу из Враке?)

Заборавих да напоменем у претходној поруци, али и ови Ђурђевштаци из околине Пријепоља (матица Џурово) кажу да су пореклом из Мораче.

Ако умемо у обзир предање ових Радовића, затим њихову преславу (Аранђеловдан), као и Голубовиће, Карајовиће и Каралиће пореклом из Мораче, нема сумње да је добар део Годијеља пореклом из овог племена.

[vojinenad]

Постоје индиције да је старије порекло нашег рода пре Батота са подручја Ибарског Колашина, Мораче али за сада немам добар аргумент који може попуни временску празнину и буде добра веза са Црном Гором као аргументован доказ.

[vojinenad]

Добар број породица које су давно досељене у Ибарски Колашин своје даље порекло везују баш за Морачу, што није случајно јер Ибарски Колашин је добио назив управо по оном Колашину у чијој непосредној близини се налази област племена Морача.

[Небојша]

Никола, ово је заиста пуно занимљивих и важних информација за групу родова Ј2б из цент. Србије. Што се тиче тиче везе са остлаим "Стефањштацима", а посебно онима у Крјаини, не бих се превише уздао у то. То предање о пореклу из околине Скадра, које је иначе забележио М. Карановић, прилично је магловито, као уосталом и многа друга.

Такође, генетска веза ових породица свакако изостаје зато што они, готово сигурно, припадају хаплогрупи R1b.

Предања могу грубо да упућују на неки крај и зато их не треба занемарити потпуно, али за сада се треба држати ових доказа који се гомилају око Ј2б родова из околине Трстеника и Александровца, као и њиховог миграционог правца, који је по свему судећи: Морача - Копаоник - па даље у Србију
 

[vojinenad]

Никола, ово је заиста пуно занимљивих и важних информација за групу родова Ј2б из цент. Србије. Што се тиче тиче везе са остлаим "Стефањштацима", а посебно онима у Крјаини, не бих се превише уздао у то. То предање о пореклу из околине Скадра, које је иначе забележио М. Карановић, прилично је магловито, као уосталом и многа друга.

Такође, генетска веза ових породица свакако изостаје зато што они, готово сигурно, припадају хаплогрупи R1b.

Предања могу грубо да упућују на неки крај и зато их не треба занемарити потпуно, али за сада се треба држати ових доказа који се гомилају око Ј2б родова из околине Трстеника и Александровца, као и њиховог миграционог правца, који је по свему судећи: Морача - Копаоник - па даље у Србију
 

Ја бих само додао да је правац вероватно ишао Морача - Ибарски Колашин - Копаоник - па даље у Србију

[НИКОЛА82]

Наравно, познато је да су се из Мораче преко Ибарског Колашина досељавали на Копаоник па потом у поморавље. Али кад је у питању мој род не постоји ниједан аргумент и показатељ као доказ да су дошли из Мораче па зато не могу да тврдим тако нешто.
Постоји вероватноћа за ту претпоставку али мора се узети у обзир и вероватноћа да су јако дуго живели на простору Ибарског Колашина или Батота још у средњем веку. Разгранатост нашег рода у Батотама крајем 18. века говори у прилог томе да су ту живели у дугом временском периоду од ко зна колико колена и зато је тешко наћи везу са неким другим подручјем. Све остало би било чисто нагађање као што су већ неки радили.
Чињеница је да у Црној Гори постоји доста родова из групе Ј2б али сви они славе св. Архангела и Ђурђиц, док род Батоћана тестиран и сврстан у групу Ј2б слави св. Стевана и једино може да се повеже са оним родовима групе Ј2б из Лике, Херцеговине,Далмације који славе св. Стевана а који имају предање о пореклу од Скадра и Македоније.
Сви родови досељени од Мораче или Црне Горе уопште у централну Србију имају бар неке топониме или речи ијекавског карактера док су Батоћани изразито косовско-ресавског дијалекта са доста архаизама и речи које се чују у јужним говорима.

 

[Небојша]

Чињеница је да у Црној Гори постоји доста родова из групе Ј2б али сви они славе св. Архангела и Ђурђиц, док род Батоћана тестиран и сврстан у групу Ј2б слави св. Стевана и једино може да се повеже са оним родовима групе Ј2б из Лике, Херцеговине,Далмације који славе св. Стевана а који имају предање о пореклу од Скадра и Македоније.

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2bM205

Овде се налази табела са детаљним подацима о тестираним породицама Ј2б1. Саветујем да пажљиво погледате који су родови присутни у оквиру ове групе.

У Црној Гори има неколико М205, али не славе Ђурђиц. Не постоје породице из Лике и Крајине Ј2б, а да славе Св. Стевана. Тај род крајишких Стефањштака поседује другачију генетику (тј. није у роду са групом родова Ј2б1).

Наравно да постоји могућност да су Батоћани знатно дуже у тим крајевима (иако је то мало теже зато што су миграције живе на читавом том подручју вековима). Ипак, не треба занемарити чињеницу да се налазе веома близу родова који поседују исту хаплогрупу а имају јасно предање о пореклу из Мораче (и то не тако давно). Чак се и слава уклапа.

Ова група родова Ј2б1 је, према неким грубим прорачунима на основу Y-STR анализе, имала заједничког претка пре око 1200 год., тако да много оцпија/миграција долази у обзир.

[НИКОЛА82]

Морам додати још и ово, наиме ја сам се детаљније бавио родовима који славе св. Стевана почев од централне Србије до Црне Горе јер је немам податке ко има коју хаплогрупу. Али морам рећи да у централ Србији за све који славе ову славу се наводи да су староседеоци тј. јако рано досељени па им се не памти порекло. Мада сам успео начи податке за одређен број Стефањака који су досељени из старе Србије од Тетова а такође су из Батота пресељени у поморавље, но како се за њих не зна хаплогрупа нисам их помињао.
у Црној Гори велики број родова слави св. Стевана у жупи Грбаљ, а и њихово порекло се везује за досељење у 15.веку из старе Србије и Призрена док су неки из разореног Грипулија староседеоци.
Само хоћу рећи да док не нађем конкретну везу са Морачом не могу да тврдим за порекло јер подједнако толико има ствари које упућују и на друге крајеве.
Кад су у питању предања о досељењу црногорских Ј2б родова стефањака из старе Србије колико год то деловало непоуздано уочава се одређен образац и наговештај да су ти родови већ у средњем веку настањени у Морачи и старој Црној Гори али да оигинално вуку порекло од источних страна. Уосталом култ св. Стевана је био карактеристичан за преднемањички период управо на простору старе Србије а потом су и Немањићи овог свеца сматрали заштитником.
Надам се да ћу успети да мој род Ј2б Батоћани неким доказима повезати или са Морачом или са старом Србијом.

[vojinenad]

Сви родови досељени од Мораче или Црне Горе уопште у централну Србију имају бар неке топониме или речи ијекавског карактера док су Батоћани изразито косовско-ресавског дијалекта са доста архаизама и речи које се чују у јужним говорима.

Слажем се, код већине родова из Ибарског Колашина заиста постоји не само предање о томе да воде порекло из Мораче, Васојевића или неког другог брдског племена, већ се то очигледно може приметити и у њиховом дијалекту, песми, фолклору. У колико је код Батоћана примећује тај косовско-ресавски дијалект са доста архаизама и речи које се чују у јужним говорима, онда то сигурно није случајно и упућује на сасвим други правац кретања ових родова. Могуће да је њихов правац текао са југа, преко косовског поморавља, па у област у којој се и данас налазе, као што је уосталом и случај са многим другим родовима који су населили област Александровца, Крушевца, Трстеника. 

[vojinenad]

Морам додати још и ово, наиме ја сам се детаљније бавио родовима који славе св. Стевана почев од централне Србије до Црне Горе јер је немам податке ко има коју хаплогрупу. Али морам рећи да у централ Србији за све који славе ову славу се наводи да су староседеоци тј. јако рано досељени па им се не памти порекло. Мада сам успео начи податке за одређен број Стефањака који су досељени из старе Србије од Тетова а такође су из Батота пресељени у поморавље, но како се за њих не зна хаплогрупа нисам их помињао.
у Црној Гори велики број родова слави св. Стевана у жупи Грбаљ, а и њихово порекло се везује за досељење у 15.веку из старе Србије и Призрена док су неки из разореног Грипулија староседеоци.
Само хоћу рећи да док не нађем конкретну везу са Морачом не могу да тврдим за порекло јер подједнако толико има ствари које упућују и на друге крајеве.
Кад су у питању предања о досељењу црногорских Ј2б родова стефањака из старе Србије колико год то деловало непоуздано уочава се одређен образац и наговештај да су ти родови већ у средњем веку настањени у Морачи и старој Црној Гори али да оигинално вуку порекло од источних страна. Уосталом култ св. Стевана је био карактеристичан за преднемањички период управо на простору старе Србије а потом су и Немањићи овог свеца сматрали заштитником.
Надам се да ћу успети да мој род Ј2б Батоћани неким доказима повезати или са Морачом или са старом Србијом.

Од братстава за које знам да славе св. Стевана су Пековићи и Јекнићи, а мислим и Дуловићи, сви из Горње Мораче.

[Муњени Ћелић]

Један тестирани Дуловић је G2a и вероватно је пореклом Морачанин. То би значило да се они не могу доводити у везу са Годијељима, а и сами имају предање о херцеговачком пореклу. Боље је славе оставити по страни.

[Небојша]

Слажем се са Николом и Војином, само не бих "вукао" славу кроз све то. Познато је да се она мењала код Срба (приликом миграција, итд.). Такође, више је него очигледно да нису сви Срби који славе Св. Стевана род (то се уосталом може видети и у Српском днк пројекту), стога не треба трагати уско на основу славе.

Вратио бих се на ту "вардарску" струју Годијеља. Колико знам, Батоћани имају специфичну мутацију на маркеру 385аб, 15-20. Исту вредност поседује Стојковић из Новог Глога (који свакако није динарска струја), још један Бугарин, али излгеда и један Македонац (пронађен додуше преко YHRD, тако да нема маркера), што може да указује на једну јужну групу родова Ј2б1.

Проблем је што сличан хаплотип поседује и Мрђеновић са Баније, али и још неки Ј2б М205 из анонимних истраживања, тако да се опет враћамо на оно да маркер 385 код балканских Годијеља најчешће мутира, па је тешко на основу њега донети неке закључке.

[НИКОЛА82]

Направио сам велики превид кад сам поменуо стефањаке из крајине и хвала на скретању пажње по том питању. Мало сам био изашао из контекста јер сам правио паралеле са крсном славом и предањина о пореклу па сам пермутовао. Поента је да се овде држимо хаплогрупе.
Чињеница је да је у тестираним примерима има мало стефањака.
Ретко сам на форуму наилазио на помињање ових родова из горње Мораче мада сам приметио да их има. Не знам која су они хаплогрупа. Било би добро да успем да повежем родове горње Мораче стефањаке са Батоћанима.
Што се тиче говора и обичаја Батоћана потпуно припадају косовско-ресавском дијалекту и то трстеничком говору са великим бројем јужних архаизама и турцизама у свакодневном говору. Припадају слоју становништва које је вековима изразито пољопривредно оријентисано посебно виноградарству и воћарству,и због тпга су их Турци населили на своју мукаду. Негују јак култ крсне славе, умрлих предака и везаности за ритуале посвећене земљи и огњишту потпуно хтонског карактера.
За сада су следеће чињенице:
Батоћани су Ј2б
нема још директних веза са Морачом
славе св. Стевана што их разликује од већине родова Ј2б групе
доминантна миграциона струја трстеничког краја је топличка и косовска струја
постоји доста родова које славе св.Стевана са пореклом из старе Србије од Македоније до Скадра али им се не зна хаплогрупа
Батоћанима као исти род припадају поменуте фамилије Алексица, Милетића, Аћимовића, Перјанчића, Ђорића, Раденковића, Младеновића

[НИКОЛА82]

Специфична мутација код Батоћана је можда само мутација али с обзиром да се подудара са мутацијама на примерима из јужних крајева оставља одређен простор и вероватноћу да је у питању неки вардарски огранак ове групе. Као што сам већ поменуо постоје аргументи и за варијанту Мораче и за јужну варијанту. Било би лаше када би било још више тестираних примера за упоређивање.
Да ли та мутација код Батоћана њих ипак мало разликује тј одваја од морачана у неком ширем смислу?

[Небојша]

Само једна ствар. Ако се та миграција са простора ЦГ десила јако давно, нормално је да данашњи становници тог краја неће говорити ијекавицу, већ да ће бити потпуно утопљени у косовско-ресавски дијалект. Није то баш тако јак доказ.

Имамо много породица И2а Динарик Југ по свим крајевима Србије, а познато је да је њима матица углавном западно, ка Херцеговини. То наравно не значи да они данас у Шумадији и источној Србији говоре источно-херцеговачким дијалектом.

Такође, очигледно је да имамо више групица "Годијеља" (надам се Никола да си видео карту/мапу Годијеља на Балкану). Једни су на истоку, једни на западу, једни у централним крајевима Балкана. Сасвим је релано да је ту било више миграционих струја, тако су једни део динарске, други косовске, трећи вардарске, итд.