У рассматрању прапостојбине Словена необходно је узимати у обзир називље река у предложеним областима и истражити их лингвистичски.
Данас је Аустрија германска земља, но постројена на плашту словенских насеља и градова.
Ова места и њихови немачски називи имају словенску основу и то указује на раније пребивање Словена на том поднебљу:
http://wwwg.uni-klu.ac.at/spw/oenf/name1.htmАко се предпостави да су Словени у непосреднијем сродству с Илирима, Трачанима, Дачанима, Венетима и др.
ово би оставило трага у називљу река и места.
Једино Струма и Струмица имају словенски призвук, но у бити је Струма словенизован облик грчскога Струмон.
Прут јест забележен у гр. као
Pyretus али није немогуће да је и тада када су Грци чули то име, оно гласило по слов.
Пруд.
Пруд на слов. значи место где вода мирује или базен.
Ово би указивало на древно присутство Словена источно од Карпата. К тому иде у прилог и сам назив Карпата. Сада додуше говоримо по грчскому узору "Карпати", но како Лајпциг и Дрезден
постали од Липска и Дрежња, тако и
Карпати од
Хрбти. Хрбат је на слов. горски ланац. Старосрбска реч за кичму је хртењача (<хрбтењача).
Ту су и реке
Бистрица,
Јаломица, места
Буковина, Добруджа ( слов.
Добрич). Али источно од Карпата су несловенски топоними.
Лингвистичске чињенице о позајмицама у прасловенском доносе потврде о том да је
прасловенски језик био изложен утицајима романскога
језика у пољу технологије, грнчарства, ткатељства. Ово потврђава и археологија. Овај утицај не тиче се само јужних Словена, него
свих Словена и
пре
њихова рассељења западно од Висле. Наиме сав римски утицај видан је и у Пражској арх.култури, који су Пражани понесли са собом из прапостојбине.
Из тога ја закључавам, да су се Словени кретали прво према југу западним ободима Карпата, те на Дунаву размењавали добра с Римљанима и учили од њих
технологије, које су проширили и до својих северних граница, те је тек потом уследило пометање ка западу.
Је ли се у то време десило словенско усиновљење хг И2а на простору Карпата и постепено рассејавање исте на север?
Сумњам. Разлози за сумњу су, да су Словени необично "чисти" од хг Г2а и И2а је морала бити усиновљена на неком простору на којем је цело време обстала
без примеса Г2а. То је евентуално простор Балтика и Полесја.
Ancient DNA analyses show that – unlike elsewhere in Europe – farmers from the Near East did not overtake hunter-gatherer populations in the Balticthe new study, published today in the journal Current Biology, shows that the Levantine farmers did not contribute to hunter-gatherers in the Baltic as
they did in Central and Western Europe... The Baltic hunter-gatherer genome remains remarkably untouched until the great migrations of the Bronze Age sweep in
from the East.“
That we see no farmer-related genetic input, yet we do find this Steppe-related component, suggests that at least the Balto-Slavic branch of the Indo-European language family originated in the Steppe grasslands of the East, which would bring later migrations of Bronze Age horse riders.”
http://www.cam.ac.uk/research/news/baltic-hunter-gatherers-adopted-farming-without-influence-of-mass-migration-ancient-dna-suggestsДанас је случај такав да је северни Балтик релативно чисто од И2а, но с великим присутством финоугарске хг Н. Ово даје индикације на то да су балтски земљеделци били усвојени само Словенима, а данањи Балти пришли тамо накнадно и после повлачења Словена и с њима усвојених И2а потомака. Релативно мал удео хг Н међу Словенима, те висок међу Балтима може указивати на то, да су
предци данашњих Балта били штит међу Словенима и Финцима.
Исто је тако познато, да преци Словена нису из степске Јамне арх. култ. у којој су преобладавале хг Р1б и Г2а.
Реке Јамне културе предлажу иранско порекло. На сарматском или аланском иранском вода се назива дон,
а од тога су реке
дон,
днепр,
днестр, дунав (
дануб). Грци су записали да се Днепр називао Boristhenes,
но нема разлике рекао нека дон бур (днепр) или бур дон (bor
is then
es)
дон http://ironau.ru/vortaro.php?q=%E4%EE%EDбур http://ironau.ru/vortaro.php?q=%E1%F3%F0При том треба имати у виду да су Словени севера извор те реке и њен северни ток називали
Славутич, а Днепрем се називао ток од Кијева до мора.
Тако да је северни Днепр, то јест Славутич словенско називље. Место где ваља искати прапостојбину или део прапостојбине Словена су реке Славутич, Десна и Припет и мањих Движ, Случ, Березина...