Аутор Тема: Српски ДНК месец 2022  (Прочитано 31064 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #20 послато: Октобар 05, 2022, 07:11:31 поподне »
7. Никшић (Ђурић), Ђурђевдан, Травник, J2b-M205>Y22059

По директној мушкој линији, презиме ове породице гласи Ђурић. Презиме Никшић је преузето од стране очеве мајке (пореклом са Кордуна). Према предању, Ђурићи су пореклом негде из околине Влашића. Хаплотип поседује неколико нетипичних мутација, па га је на прву тешко сврстати у неки ужи род. Ипак, наслућује се да због вредности 15-20 на 385, 19 на 576 и 18 на 570 може бити везе са J2b-Y155375 Ђурђевштацима из Крајине (Стојичић, Гушевац и Петровић). Њима је близак вероватно и Ћућуз (старије презиме Петровић) из околине Босанског Грахова (рез. са 23andMe).

За сада бих га оставио међу J2b-M205>Y22059, док се не појави нека конкретна веза.

До скоро су изостајали резултати Срба J2b-M205 са ширег простора Средње Босне (мада је и резултата одатле генерално мало), али сада се појавио резултат Ивице из Доњег Вакуфа (Јовањдан), који је у потенцијалној вези са крајишким Јовањштацима J2b-Y22063, као и овај резултат Ђурића из околине Травника, који указује на везу са крајишким Ђурђевштацима J2b-Y155375.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #21 послато: Октобар 06, 2022, 08:04:09 пре подне »
1. Симић (Ђурђиц), Бобова/Ваљево

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а има модалне вредност за најнизводнију грану BY200954, која је иначе специфична само за западне крајеве (извориште Бос. Крајина, тачније Унац/Гламоч) и сви редом славе Никољдан. Дакле, има потпуно поклапање на 23 маркера са више њих одатле, иако је територијално далеко и слави другу славу. Није искључено да је тестирани измутирао на два маркера и случајно се погодио са Крајишницима, а да можда припада роду који слави Ђурђиц, од којих се разликује на само два маркера (Обрадовић и још тројица  из Старог Влаха, Рашке и Косова). За њих се не зна којој би грани испод R1b-Z2705 припадали. Препоручио бих тестирање у Данте Лабс када буде попуст или барем проверу СНП маркера у Yseq.

Тестирани је навео досељавање из Никшћких Рудина у првој половини 18. века. Од њих је био и кнез Јован Симић Бобовац који је учествовао у Првом и Другом српском устанку и на википедији пише да потиче од досељеника из Никшићких Рудина. Међутим, хаплогрупа R1b-Z2705 уопште није нађена у широј околини Никшића иако их је много тестирано, па бих одбацио могућност да је тестирани пореклом одатле (можда изворни Симићи јесу). Према истраживању Павловића из 1907. године, не постоји никаква прича о Никшићу, него каже да су Симићи и Маџари (10 кућа и славе Ђурђиц) досељени почетком 18. века као рудари "однекуд" и насељени поред старих рудишта.

Све у свему, занимљива ситуација за истраживање порекла, а ово су линкови за тестираног што се тиче генетике:
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/







Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #22 послато: Октобар 06, 2022, 08:39:10 пре подне »
14. Грбић (Никољдан), Рутоши, Нова Варош

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, и највероватније низводној BY198296, у којој су Никољштаци, староседеоци у тој регији. Тестирани је код свог порекла такође навео да су староседеоци. Један маркер разлике (од 23) има са Петровићем из Белице/Јагодина (исто Никољдан). На маркеру DYS570 има ретку вредност 18 (уместо 17) која је карактеристична за Јанићијевића из Вучитрна и његове сроднике (Аранђеловдан), а они су неутврђена грана најближа BY198296. Ипак, не верујем да би испао њихова грана, већ BY198296. Било би пожељно да се Грбић тестира код  Данте Лабс кад буде попуст и да можда формира подграну са Дивцем или Петрашиновићем. Област Старох Влаха и Рашке би требала бити извориште BY198296 и почетак њеног гранања.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/?fbclid=IwAR376dbOxYy1L1jt5SUIYUKMF_LAul-38sTEXY2wM7QZZsU4OfZn2NhNh2Q
« Последња измена: Октобар 06, 2022, 08:48:11 пре подне Зрно »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #23 послато: Октобар 06, 2022, 12:18:43 поподне »
11. Шмања, Никољдан, Сарићи, Шипово, E-V13>Z5018>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Хапотип тестираног се од хаплотипа Берића (Јовањдан, Ђеврске/Кистање) разликује на једном од 25 маркера. Како је Берић потврђени припадник гране YP4806 (тестиран је преко FTDNA), исто се може са великом вероватноћом рећи и за Шмању.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Нисам успео да пронађем ништа о њима ни у етнографској литератури. Према попису становништва из 1991. године, Шмања је у сеоским насељима БиХ било једино у Сарићима код Шипова и Језеру код Јајца.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #24 послато: Октобар 06, 2022, 12:18:59 поподне »
8. Ждрало, Ђурђевдан, Малешићи, Илијаш

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује практично модални хаплотип, и самим тим на основу хаплотипа не може се процијенити која од тестираних дробњачких породица му је најближа. Немодалне вриједности су DYS570=22 и DYS635=21. нема ниједно потпуно поклапање, али има велики број пордица са само једним маркером разлике од 23.

Ждрале у сарајевској околини по предању су од Ждрала из билећких Баљака. Наводно су првобитно дошли на чифлук Црна Ријека под Јахорином половином 19. вијека одакле су се расељавали по сарајевској околини. Даљом старином билећке Ждрале су из Бањана и повезују се се са Мићовићима. Мићовићи су тестирани као N2, па уколико су предања тачна и сарајевске Ждрале би могле припадати овој хаплогрупи.

Тестиране Ждрале из Малешића по предању нису праве Ждрале, већ су Дивљановићи који су презиме Ждрале добили по очуху. Непознато је да ли су преузели и славу Ђурђевдан. У Малешиће и Горњу Биочу, ови Ждрале-Дивљановићи су се расељавали из Доње Биоче код Вогошће. Дивљановића са славом Јовањдан било је у околини Олова. Једни Дивљановићи (којих нема у Шематизму 1882) су били присутни и у Црној Ријеци гдје су забиљежене и Ждрале. Не знам шта су славили Дивљановићи из Црне Ријеке под Јахорином, али њихов огранак Гранићи славе Ђурђевдан. Ови Дивљановићи из Црне ријеке имали су интересантно предање да су поријеклом из дробњачке Петњице, од Јока Караџића. Са Караџићима који су I2-Z17855 генетичка веза не постоји, али би се поријекло из Дробњака могло повезати са генетичким резултатом тестираног Ждрале-Дивљановића. У списку црногорских презимена наводе се Дивљанини у Мокринама/Херцег Нови, који су наводно исто из Дробњака и повезани са Дивљановићима под Јахорином, али не знам колико је тај податак поуздан.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #25 послато: Октобар 06, 2022, 12:31:07 поподне »
8. Ждрало, Ђурђевдан, Малешићи, Илијаш

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује практично модални хаплотип, и самим тим на основу хаплотипа не може се процијенити која од тестираних дробњачких породица му је најближа. Немодалне вриједности су DYS570=22 и DYS635=21. нема ниједно потпуно поклапање, али има велики број пордица са само једним маркером разлике од 23.

Ждрале у сарајевској околини по предању су од Ждрала из билећких Баљака. Наводно су првобитно дошли на чифлук Црна Ријека под Јахорином половином 19. вијека одакле су се расељавали по сарајевској околини. Даљом старином билећке Ждрале су из Бањана и повезују се се са Мићовићима. Мићовићи су тестирани као N2, па уколико су предања тачна и сарајевске Ждрале би могле припадати овој хаплогрупи.

Имамо и резултат Ждралића из Домановића, који према предању потичу од Ждрала са Баљака, а припадају грани I2-PH908. Дакле, за братство са Баљака имамо чак три хаплогрупе у оптицају (N2, I2, I1), тако да би заиста било корисно да се неко од њих тестира.

Оно што је додатно занимљиво што се тиче овог резултата, јесте што Мићовићи према предању потичу од Јауковића из Дробњака, који су I1. Ако би се и за Ждрале из Баљака испоставило да су I1, тиме би било доведено у питање припадност Мићовића хаплогрупи N2, односно постојала би могућност да су Мићовићи разнородни.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #26 послато: Октобар 06, 2022, 12:46:29 поподне »
13. Николић, Михољдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује нешто специфичнији хаплотип са сљедећим карактеристичним вриједностима: DYS439=14, DYS456=16 и DYS643=9. По карактеристичним вриједности DYS456=16 и DYS643=9 и по укупној блискости хаплотипа, Николићу је најближа једна необјављена муслиманска породица из Живиница код Тузле. То је уједно и једина веза која се на основу хаплотипа може тврдити.

О Никилићима нисма успио ништа наћи у етнографској литератури. Нису поменути у монографији о Чечави, али ни у Шематизму из 1882. године. Једини Николичћи који славе Михољдан, поменути су на подручју парохије Порјечина на Озрену.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #27 послато: Октобар 06, 2022, 12:52:57 поподне »
Не знам шта су славили Дивљановићи из Црне Ријеке под Јахорином, али њихов огранак Гранићи славе Ђурђевдан. Ови Дивљановићи из Црне ријеке имали су интересантно предање да су поријеклом из дробњачке Петњице, од Јока Караџића. Са Караџићима који су I2-Z17855 генетичка веза не постоји, али би се поријекло из Дробњака могло повезати са генетичким резултатом тестираног Ждрале-Дивљановића. У списку црногорских презимена наводе се Дивљанини у Мокринама/Херцег Нови, који су наводно исто из Дробњака и повезани са Дивљановићима под Јахорином, али не знам колико је тај податак поуздан.

Дивљановићи из Црне Ријеке славе такође Ђурђевдан.



Имамо и резултат Ждралића из Домановића, који према предању потичу од Ждрала са Баљака, а припадају грани I2-PH908. Дакле, за братство са Баљака имамо чак три хаплогрупе у оптицају (N2, I2, I1), тако да би заиста било корисно да се неко од њих тестира.

Постоји на 23andMe резултат Ждраљевића (Ђурђевдан) из Рисна, хаплогрупа I2-S17250. Судећи по локацији, презимену и слави, вероватно је да су Ждрале/Ждралићи/Ждраљевићи изворно I2-PH908.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #28 послато: Октобар 06, 2022, 12:57:33 поподне »
Имамо и резултат Ждралића из Домановића, који према предању потичу од Ждрала са Баљака, а припадају грани I2-PH908. Дакле, за братство са Баљака имамо чак три хаплогрупе у оптицају (N2, I2, I1), тако да би заиста било корисно да се неко од њих тестира.

Оно што је додатно занимљиво што се тиче овог резултата, јесте што Мићовићи према предању потичу од Јауковића из Дробњака, који су I1. Ако би се и за Ждрале из Баљака испоставило да су I1, тиме би било доведено у питање припадност Мићовића хаплогрупи N2, односно постојала би могућност да су Мићовићи разнородни.
Није искључено да ако се тестирају Ждралићи из Баљака не припадну Мириловићима. Ја сам покушо доћи до овог из Домановића пошто ми се и хаплотипски и још по неким показатељима учинио близак али нисам успио. Не бих искључио ни њихову везу са онима из Бихаћа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #29 послато: Октобар 06, 2022, 01:07:37 поподне »
Тестирани је навео досељавање из Никшћких Рудина у првој половини 18. века. Од њих је био и кнез Јован Симић Бобовац који је учествовао у Првом и Другом српском устанку и на википедији пише да потиче од досељеника из Никшићких Рудина.

Јован Бобовац може бити и од Бобоваца (Св. Никола). Презиме Симић је патронимско и није ретко, али ако је веровати родославу из упитнику, онда можда и јесте од њих.

БОБОВЦИ – међу најстаријим досељеницима, који су у почетку 17. Столећа доселили се у неколико породица из села Бобове у Полимљу. Бобовци су први пут насељени на Комићу поред Ристивојевића, који су се одатле удаљили у крајеве села. Бобовци су данас најјача и најразгранатија породица у селу, има их много расељених по овој области и Тамнави. Из ове је породице кнез Јован Бобовац, знатна личност из прве половине прошлог столећа (умро 1837. год. и сахрањен код цркве каменичке).  Бобовци се сматрају: КОЈИЋИ, МАРКОВИЋИ, СПАСИЋИ, ДОБРИВОЈЕВИЋИ, НИНКОВИЋИ, ЛАЗАРЕВИЋИ, ОБРАДОВИЋИ, РАДОВАНОВИЋИ, МИТРОВИЋИ, ВАСИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ДАМЊАНОВИЋИ и ТОМИЋИ; њих има по целом слеу 31 кућа, славе Св. Николу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #30 послато: Октобар 06, 2022, 02:28:31 поподне »
3. Евстратиев, Аранђеловдан, Плоча, Босилеград

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико условно блиских хаплотипова: од Богдановића из Рогавчине код Александровца (Томиндан) разликује се на само 1 од 17 упоредивих маркера, од Живковића из Гара код Гаџиног Хана (Никољдан) и Благојевића из Маслошева код Крагујевца (Лазаревдан) на 2 од 23, а од Илића из Горње Трнаве код Тополе (Лазаревдан) на 3 од 23. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да му се деда презивао Трајков , па је могуће да припадају роду Здравкова, даљим пореклом из Гложја код Босилеграда.

https://www.poreklo.rs/2016/07/18/poreklo-prezimena-selo-ploca-bosilegrad/

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #31 послато: Октобар 06, 2022, 02:43:39 поподне »
2. Иконић, Мратиндан, Равње/Ваљево, I2-Y3120

Иконићима је матица у ваљевским селима Равње и Дупљај. У етнографској литератури се наводи да су се ту доселили у 18. веку као једна од ровачких породица које су у то време долазиле са простора Брда. У Равњу постоји предео који се раније звао Ровчани, наводно назван по првим насељеницима из Роваца још у почетку 18. века. Према предању, од два брата, Радоње и Радована, потичу Милићевићи, Јеринићи, Радоњићи и Иконићи. Занимљиво је да се у литератури наводи да ровачке породице у Равњу и Дупљају славе Јовањдан, док тестирани Иконић као своју славу наводи Мратиндан.

Резултати теста не указују на везу Иконића са неким од до сада препознатих ровачких генетичких родова. Утврђени хаплотип на 25 маркера поседује више ређих вредности. Од модалних вредности највише одступа DYS458=16, а затим DYS391=10, DYS385b=16, DYS635=24 и у мањој мери DYS576=17. Међу резултатима до сада тестираних који славе Мратиндан овај хаплотип нема ближих поклапања. Но занимљива је сличност са хаплотипом тестираног Кепчије (Јовањдан, Кепчије/Двор, Банија), посебно у светлу поменутих навода из литературе по којима ровачке породице у Равњу и Дупљају славе Јовањдан. Иако се разликују на четири маркера, хаплотипови Иконића и Кепчије имају подударање на свим поменутим ређим маркерима на којима су упоредиви (четири од пет). Хаплотип Кепчије и иначе мало више одудара од модалног типа рода у који је сврстан, а то је тзв. род Крајишких Јовањштака (у табели СДНКП род Е3, којег поред Кепчије чине Рајковић, Миљатовић и Костур), док управо на некима од вредности на којима се хаплотипови Иконића и Кепчије разликују, Иконић поседује вредности које су модалне за овај род. У контексту могуће припадности Иконића овом роду треба поменути и то да по предању поменути Миљатовићи воде порекло из околине Колашина, што је донекле иста етнографска регија из које по предању потичу и Иконићи.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #32 послато: Октобар 06, 2022, 05:16:11 поподне »
12. Поповић, Стевањдан, Липолист, Шабац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Тестирани поседује изразито специфичну 390=23. Заправо, једини је од преко 120 припадника ове хаплогрупе у табели пројекта са њом. Од осталих ретких вредности ту је још 481=22, коју има још само Ђурђевштак Лукић из околине Бајине Баште.

Иако је Поповић из Мачве у којој тренутно имамо тројицу извесних исељеника рода Стевањштака (Лојовића-Окиљевића) из гатачког краја који припадају истој хаплогрупи, без дубинских тестова Поповића и неког од припадника тог рода не бих могао да закључим да им је он сродан. Пре свега јер не поседује неке од вредности које су код њих више или мање учестале (393=14, 385b=15, и пре свега 392=12).

Поповић је у упитнику навео оно што је о његовом роду забележно и у литератури, а то је да су у Мачву досељени из Габеле код Метковића.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula, у идеалном случају упоредно са неким из рода херцеговачких Стевањштака.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 51
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #33 послато: Октобар 06, 2022, 08:06:26 поподне »
11. Шмања, Никољдан, Сарићи, Шипово, E-V13>Z5018>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Хапотип тестираног се од хаплотипа Берића (Јовањдан, Ђеврске/Кистање) разликује на једном од 25 маркера. Како је Берић потврђени припадник гране YP4806 (тестиран је преко FTDNA), исто се може са великом вероватноћом рећи и за Шмању.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Нисам успео да пронађем ништа о њима ни у етнографској литератури. Према попису становништва из 1991. године, Шмања је у сеоским насељима БиХ било једино у Сарићима код Шипова и Језеру код Јајца.
Smanja Civljane ,Vrlika pominju se do pred kraj 19 veka

Ван мреже Ваљевац

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 36
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #34 послато: Октобар 06, 2022, 08:12:56 поподне »
Јован Бобовац може бити и од Бобоваца (Св. Никола). Презиме Симић је патронимско и није ретко, али ако је веровати родославу из упитнику, онда можда и јесте од њих.

БОБОВЦИ – међу најстаријим досељеницима, који су у почетку 17. Столећа доселили се у неколико породица из села Бобове у Полимљу. Бобовци су први пут насељени на Комићу поред Ристивојевића, који су се одатле удаљили у крајеве села. Бобовци су данас најјача и најразгранатија породица у селу, има их много расељених по овој области и Тамнави. Из ове је породице кнез Јован Бобовац, знатна личност из прве половине прошлог столећа (умро 1837. год. и сахрањен код цркве каменичке).  Бобовци се сматрају: КОЈИЋИ, МАРКОВИЋИ, СПАСИЋИ, ДОБРИВОЈЕВИЋИ, НИНКОВИЋИ, ЛАЗАРЕВИЋИ, ОБРАДОВИЋИ, РАДОВАНОВИЋИ, МИТРОВИЋИ, ВАСИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ДАМЊАНОВИЋИ и ТОМИЋИ; њих има по целом слеу 31 кућа, славе Св. Николу.

На Дурмитору се налази село Бобово (Павловић је 1907. ту област називао Полимље, обзиром да је у том тренутку тек недавно постала део Црне Горе). Досељеници из Бобова су населили у 18.веку ново село, у ваљевској Подгорини, и назвали га Бобова.
Кнез Јован Бобовац је био Симић, бар у историјској грађи из тог времена. Он је наследио посеченог књаза Илију Бирчанина, из суседног села Суводање.

Теорију о Никшићким Рудинама је изнео Милисав Ристивојевић, у књизи из 1998 "Ваљевске Ставе", где је обрадио неке родослове из Подгорине, у којој наводи првог досељеника Стефанија Симића , из 1739. По породичном предању се помиње Полимље. 
« Последња измена: Октобар 06, 2022, 08:26:05 поподне Ваљевац »

Ван мреже Ваљевац

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 36
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #35 послато: Октобар 06, 2022, 08:14:02 поподне »
 Занимљивост, одмах поред Никшићких Рудина (само име каже рудник) налазио се рудник боксита. Такође, исти рудник (боксит) се налазио и у Бобови подгорској. Постоји ли могућност да се заправо ради о средњевековним Сасима? Која је њихова хаплогрупа.
« Последња измена: Октобар 06, 2022, 08:17:50 поподне Ваљевац »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #36 послато: Октобар 06, 2022, 08:30:21 поподне »
На Дурмитору се налази село Бобово (Павловић је 1907. ту област називао Полимље, обзиром да је у том тренутку тек недавно постала део Црне Горе). Досељеници из Бобова су населили у 18.веку ново село, у ваљевској Подгорини, и назвали га Бобова.


Цењени земљаче, иако су приче о досељеницима који су са собом донели и име села честе у литератури, и сами можемо претпоставити да ће оне најчешће бити плод накнадне контрукције.

У случају Бобове не морамо ни да сумњамо, имамо османски попис из 1530. године:



Поздрав од Подгорца!  :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #37 послато: Октобар 06, 2022, 09:13:50 поподне »
Занимљивост, одмах поред Никшићких Рудина (само име каже рудник) налазио се рудник боксита. Такође, исти рудник (боксит) се налазио и у Бобови подгорској. Постоји ли могућност да се заправо ради о средњевековним Сасима? Која је њихова хаплогрупа.

Хаплогрупа се не може никако повезати са Сасима, а Полимље у предању може и те како.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #38 послато: Октобар 07, 2022, 11:20:00 пре подне »
9. Малеш, Јовањдан, Брђани, Шипово 

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435, роду Малешевића.

За овај род карактеристичнa је комбинацијa повишених вредности маркера DYS385b=17 или 18 (модал 16), DYS449=31 (модал 30), DYS549=13 или 14 (модал 12).

О пореклу Малеша из Брђана код Шипова у литератури нисам нашао ништа. Тестирани је у упитнику навео да им је породични надимак Гајчиновићи.

Малеши и Малешевићи са славом Јовањдан су свакако најбројнији на подручју оближњег Гламоча, одакле је и раније N2 тестирани Малешевић (село Ваган). Из литературе се за село Ваган и Малеше/Малешевиће може сазнати ово:

Малеш - 47/14 и Малешевић - 160/48
Малеши и Малешевићи су исто тијесто и засигурно су једно од најстаријих гламочких братстава.
Малеша и Малешевића има, дакле, много и у доста их је насеља на Гламочу. Када бисмо сачинили карту насеља у којима смо их регистровали и одредили итинерар њиховог унутрашњег кретања, онда би Прибеља могла да се картира као њихово родовско насеље.
Наиме, Малеши и Малешевићи су раније имали своје кошаре, ливаде и шуме по Рајићкама, Млиништима, Матрацима и Хрбини.

(Гламоч, насеља и становништво - Душан Миланов Никић)

Према Боривоју Ж. Милојевићу (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) Малешевићи су у Ваган стигли из Прибеље, а у Прибељу дошли су из Бјелајског Поља.

Недалеко од Прибеље се налази и топоним Зубина Главица. Можда би се тај топоним могао везати за Зубиће из тих крајева, који су такође тестирани N2 и припадају роду Малешевића.

Ван мреже Фубуки

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #39 послато: Октобар 07, 2022, 06:28:37 поподне »
Малеш - 47/14 и Малешевић - 160/48
Малеши и Малешевићи су исто тијесто и засигурно су једно од најстаријих гламочких братстава.
Малеша и Малешевића има, дакле, много и у доста их је насеља на Гламочу. Када бисмо сачинили карту насеља у којима смо их регистровали и одредили итинерар њиховог унутрашњег кретања, онда би Прибеља могла да се картира као њихово родовско насеље.
Наиме, Малеши и Малешевићи су раније имали своје кошаре, ливаде и шуме по Рајићкама, Млиништима, Матрацима и Хрбини.

(Гламоч, насеља и становништво - Душан Миланов Никић)

Према Боривоју Ж. Милојевићу (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) Малешевићи су у Ваган стигли из Прибеље, а у Прибељу дошли су из Бјелајског Поља.

Што се Гламоча и порекла тиче, једино се могу користити Милојевић и Рађеновић (који је села Роре и Црни Врх обрадио у Унцу), јер су они верно записали предања, била она тачна или не. Никићу се не сме веровати јер је он за већину породица измаштао како су у Гламочу од 7. века, када се за већину њих засигурно зна да су се доселиле тек у 18. и 19. веку. Податке је примао и бирао оно што му се највише свиђа, спајао породице које су несродне, а некада, када порекло породице само препише од Милојевића, није то ни добро радио, па промени неки важан детаљ. Лепо је што је описао свако село и побројао које су породице у њима живеле, поготово Прибељу, Поповиће, Стекеровце и Хотковце које Милојевић на велику жалост није обрадио, али за порекло је непоуздан.
Е сад, ово за Малешевиће делује у реду, није изнео ништа несигурно или нетачно, али само упозоравам, како би људи били пажљиви кад консултују ову књигу. Негде стоје тачни подаци, а негде потпуне фантазмагорије, и све између.
« Последња измена: Октобар 07, 2022, 06:30:12 поподне Фубуки »