Светски ДНК месец 2021

[Radul]

163. Ђурић, Ђурђевдан, Врли Крај (заселак Горњи Залуковик), Власеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS549=14. Најближе поклапање има са Новаковићем из Драгојевца код Владимираца (Тривуњдан, род Ђурица), од кога се разликује на два маркера. Има већи број поклапања на 20 од 23 маркера, од којих се издваја поклапање са Вуковићем из Соколца код Бијелог Поља (Савиндан, род Вранешана), са којим дели вредност маркера DYS549=14. Међутим, Ђурић се не може сврстати ни у један од поменута два генетичка рода само на основу хаплотипа.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Имају предање о Херцеговини, а по некој причи (биће непоузданој) Цицмили.

[Црна Гуја]

116. Биџић, Св. Ђорђе посни/Алимпијевдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближе поклапање има са Стаменковићем из Тулова код Лесковца који такође слави Алимпијевдан, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Од још двојице тестираних из Јабланице и Мачве чији резултати нису још увек јавни разликује се на 1 од 17 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су по предању даљим пореклом из околине Призрена и/или околине Врања. У доступној литератури нисам успео пронаћи више података о овим Биџићима.

[Црна Гуја]

123. Марковић, Јовањдан, Совљак, Уб

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP5997, роду Ракић-Бојић. Једина вредност која одудара од модала је снижена DYS456=14, коју поседује једини међу тестиранима из овог рода. Од већине се разликује на 2-4 маркера, а најближи су му Јевтић и Лукић из Осечине, Тешић из Мионице, Радојичић из Савковића код Љубовије и Васић из Земуна. Сви наведени такође славе Јовањдан, и од свих се разликује на 2 од 23 маркера.

Протићи, Ђикићи* и Георгијевићи, стара породица, Јовањдан.

Протићи, раније Ђикићи, а преко Саве и Георгијевићи, су највећа совљачка породица, која се увек истицала и водила прву реч у околини. Из ове породице је прота Лазар Георгијевић у Ашањи, у Срему, учитељ Проте Матеје. Лазар се одселио из Совљака после 1789. године, а овде је био раније поп и виђена личност, почем га је руски цар Павле даривао панагијом и напрсним протојереским крстом. Њега је у Совљаку наследио проте Стефан Протић, којега и Јоаким Вујић налази 1827. године при ваљевској цркви. Прота Лазар је умро 31. децембра 1792. године а прота Стефан 27 априла 1853. године и оба су сахрањени код својих цркава. После проте Стефана била су још два свештеника, који су млади помрли, па их после није било (мисли се на свештенике из те породице). Протићи данас чине највећи део села и у селу се зову још и: Јанковићи, Марковићи, Јеремићи, Ђуричићи, Петровићи, Панићи, Ђурићи, Ранковићи, Драгосављевићи и Ашковићи.

https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-sovljak-ub/

[Селаковић]

115. Васић, Аранђеловдан, Горња Мравица, Прњавор

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Блиска су му сва три земљака и презимењака тестирана у оквиру овог ДНК месеца, а најближи (22/23) Васић из Доњих Бранежаца:

16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

84. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

[Селаковић]

148. Купрешанин, Никољдан, Рамљане, Книн

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, новооформљеном роду Б у Табели нашег пројекта.

Поред Купрешанина, у овом роду је и Радић са Купреса, који такође слави Никољдан, тако да је генетика "оправдала" презиме Купрешанин. Поклапају се на 22 од 23 упоредива маркера.

О припадности Z17855 закључио сам посредно, јер се пре пар година појавио један Купрешанин I2>Z17855 из околине Ловинца на 23andme. Свакако, СНП-тест није на одмет.

[Селаковић]

161. Васиљевић, Ђурђевдан, Правошево, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А у Табели нашег пројекта.

Очекиван резултат, с обзиром да је ово већ трећи тестирани Васиљевић из Правошева. Уз њих су у овом роду и Сретеновић из Трнаве код Чачка и Орестијевић из Косовице код Ивањице. Сви славе Ђурђевдан.

Припадници овог рода раније су у Табели били сврстани у род заједно са припадницима рода Д (Пилатовци), али с обзиром да постоји одређена географска дистанца, и конзистентна разлика на DYS533 (12 код рода А према 13 код рода Д), пре неког времена су раздвојени. И једни и други славе Ђурђевдан.

Верујем да је и даље веома вероватно да ће ова два рода на крају испасти идентични. За сада и једнима и другима недостаје СНП-профилисаност, па не можемо доносити закључке.

[Селаковић]

181. Величковић, Јовањдан, Пећ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855*, роду Шекулараца.

Слава Јовањдан, карактеристичан хаплотип, Пећ као једна од примарних дестинација приликом исељавања Шекулараца – све је ту, тако да је резултат био очекиван.

И сам тестирани у кратким цртама помиње упитно предање о пореклу од Рмуша из Шекулара. Са тестираним Јашовићем из овог рода има пуно поклапање на 23 маркера, док са Рмушем има пуно поклапање на 22 маркера (Рмушу или није могла бити очитана вредност на DYS437, или на том месту има делецију).

[Селаковић]

170. Ковачевић, Београд

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Ковачевића заиста је јединствен. Једини на целом пројекту има ниску вредност 7 на DYS643, а потом има и доста ретку вредност 11 на DYS439. Ни вредност 12 на DYS389 I није ништа уобичајенија.

Постоји један тестирани из необјављеног истраживања Херцеговине који је I2>Y3120 са ниском вредношћу DYS643 = 8, међутим остатак хаплотипова им се доста разликује.

Отац тестираног је усвојен, тако да не знамо ништа о ранијем пореклу. За сада Ковачевић нема никог блиског, али јединствен хаплотип чини да ћемо „рођака“ препознати истог момента кад се појави.

[Nebo]

Имају предање о Херцеговини, а по некој причи (биће непоузданој) Цицмили.

Нема шансе да су Цицмили, различита хаплогрупа.

[Radul]

Нема шансе да су Цицмили, различита хаплогрупа.

Слажем се, зато и написах по некој причи.

[Nebo]

161. Васиљевић, Ђурђевдан, Правошево, Пријепоље

Васиљевићи имају врло близак хаплотип шекуларским Ћетковићима. Иста је и слава. Иста прича о пореклу из Дробњака. Можда не треба искључити ни ту опцију.

[Селаковић]

Васиљевићи имају врло близак хаплотип шекуларским Ћетковићима. Иста је и слава. Иста прича о пореклу из Дробњака. Можда не треба искључити ни ту опцију.

Чини ми се да су им Пилатовци мало ближи, али свакако су и Ћетковићи у оптицају.

[Петар М. Демић]

14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.

Ромчевићи су потврђени на подручју Стипана током друге половине XVIII века. Осим у Стипану, у истом периоду потврђени су и у Перни, где такође прослављају Јовањдан. Нема сумње да ће Бањани и Пивљани бити прилично заступљени на Банији, пошто су већ сада потврђени кроз значајне родове попут Кличковића, Кукуља, Рокнића, Ромчевића и Чучковића. Судећи по крсној слави, могуће је да су Ромчевићи у ближој вези са Кукуљима из Блатуше (23andMe).

[Петар М. Демић]

86. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи). Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредношћу маркера DYS458=16.

Тестирани је навео да је старо презиме братства Боројевић.

Дрљача има у неколико села у Босанској Крајини и Банији. Од овог братства је познати певач Боро Дрљача, а о његовом пореклу имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Он је такође споменуо предање о пореклу од Боројевића:
Презиме Дрљача је из Лике. Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.

Дрљаче су потврђене на подручју Жировца током друге половине XVIII века. Осим у Жировцу, са истом крсном славом било их је и у оближњем Гвозданском, као и у Козаперовици код Глине. Нарочито је занимљиво село Дрљаче код Петриње, пошто је током XVIII века у њему постојао род Дрљача (више га нема, барем не под тим презименом), док још увек постоји неколико родова који прослављају Тривуњдан (Вукосављевићи, Крчмаревићи, Шапићи и други). По свему судећи, огранци Дрљача су временом преузели различита презимена, док се основно родовско име очувало само кроз име села.

[drajver]

Дрљаче су потврђене на подручју Жировца током друге половине XVIII века. Осим у Жировцу, са истом крсном славом било их је и у оближњем Гвозданском, као и у Козаперовици код Глине. Нарочито је занимљиво село Дрљаче код Петриње, пошто је током XVIII века у њему постојао род Дрљача (више га нема, барем не под тим презименом), док још увек постоји неколико родова који прослављају Тривуњдан (Вукосављевићи, Крчмаревићи, Шапићи и други). По свему судећи, огранци Дрљача су временом преузели различита презимена, док се основно родовско име очувало само кроз име села.

Је ли Гангула од ових?

[Небојша]

139. Кујунџић, Аранђеловдан, Превиш, Шавник, J2a-Z6055>Y14439

Кујунџићи су огранак дробњачких Лазаревића. Верује се да су Лазаревићи у Дробњак дошли у сеоби Новљана из Бањана и одмах се населили на Превишу. Исељеним огранцима Лазаревића сматрају се још Радовановићи, Гркојевићи и Кнежевићи. Лазаревићи су иначе били свештеничка породица, а осим Кујунџића, од њих воде порекло још Костићи, Ружићи и Шећеровићи. Кујунџићи су презиме добили по Гаши Кујунџији Лазаревићу (рођен око 1640). Слава Аранђеловдан, преслава Ђурђевдан.


141. Милашиновић, Аранђеловдан, Превиш, Шавник, J2a-Z6055>Y14439

Милашиновићи су се у Дробњак доселили из Бањана у време насељавања Дробњака. Сматрају се једном од најстаријих дробњачких породица, јер су c Вуковићима (у Добра Села), Милутиновићима, Џукићима и Ракетићима дошли једну зиму раније од осталих дробњачких породица, досељених из Бањана у време насељавања Дробњака. Милашиновићи такође преслављају Ђурђевдан.

"Прича се, да им је кад су Дробњаци од Крича отели Језера и поделили их по селила, остала неподељена Пољана под Дурмитором. Одлуче, да припадне ономе селу, чији становник идуће јутро први на њој осване и наложи ватру. Тада један Милашиновић први осване и наложи ватру. Тако Пољана припадне селу Превишу." (Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини)


Ова два резултата објављујем заједно, пошто је реч о истом генетичком роду. Веома значајни резултати, с обзиром да смо добили нову хаплогрупу међу Дробњацима - J2a-Z6055>Y14439. Припадника овог кластера J2a има понајвише у Западној Србији, Херцеговини и Крајини. Интересантно да је присутан и на југоистоку Србије (Власотинце), али и у Македонији (YHRD). Углавном, правци ширења за динарске области свакако иду из Дробњака, Херцеговине и рашке области.

Како је хаплогрупа присутна и код две породице из Источне Херцеговине, чија је матица највероватније у околини Билеће, намеће се питање да ли су то исељеници из Дробњака, или можда тај неки огранак из Бањана, старије матице Лазаревића и Милашиновића (Новљана).

Иначе, неколико тестираних припадника ове хаплогрупе из Западне Србије негује предање о пореклу из Дробњака. Са дозом резерве смо прихватили ова предања, будући да ти тестирани славе углавном Јовањдан, а ова хаплогрупа се није појављивала међу тестираним Дробњацима. Управо је у овоме лепота генетичке генеалогије. Потврда предања припадника неког генетичког рода, иако није пуно ствари упућивало на ту везу.

[Небојша]

Је ли Гангула од ових?

Изгледа да јесте. Шапић слави Св. Трифуна.

Александар Шапић из времена кад је био спортиста.


Иначе видим на 23andMe неке Шапиће са Баније, али су сакрили хаплогрупу. Ако је ипак једном открију, верујем да ћемо добити потврду овог резултата - E-V13.

[Петар М. Демић]

Је ли Гангула од ових?

Александар Шапић потиче из Блатуше или Маличке код Вргинмоста, а ти огранци Шапића такође прослављају Тривуњдан. Самим тим, требало би да је и он припадник рода Дрљача, тј. Ђурица.

[drajver]

Александар Шапић потиче из Блатуше или Маличке код Вргинмоста, а ти огранци Шапића такође прослављају Тривуњдан. Самим тим, требало би да је и он припадник рода Дрљача, тј. Ђурица.

Да, видио сам на интернету да Шапић заиста слави Тривуњдан.

Да ли су Дрљаче присутне на Банији и прије 1750. године? Имаш ли неких података о најранијем помену овог презимена на Банији, у смислу тачне године?

[Петар М. Демић]

Да, видио сам на интернету да Шапић заиста слави Тривуњдан.

Да ли су Дрљаче присутне на Банији и прије 1750. године? Имаш ли неких података о најранијем помену овог презимена на Банији, у смислу тачне године?

По свему судећи, Дрљаче су на Банију прешле крајем XVII или почетком XVIII века. Ако узмемо за пример жировачке Дрљаче, 1772. године пописана су тројица - Тодор Дрљача, Никола Дрљача и Деспот Дрљача, а најстарији од њих рођен је око 1727. године у Жировцу (Тодор Дрљача). Већ у то време, Дрљаче су у Жировцу имале најмање две породичне задруге. Са друге стране, село Дрљаче код Петриње имало је 1768. године 32 породичне задруге.