Науке и научне дисциплине > Језикословље

Како су се разашли србски и бугарски

(1/10) > >>

сɣнце:
За сеобе словјенских плема на Балкан сва бесјеђаху сасвим једним језиком - прасловјенским; устрој језика и облик ријечи бијаше свуда један те исти, а различаху се само у одразима појединих ријечи (него / неже, чим / ком, чь / что / кај ) које се образоваху временом и добри су укази старине племенске заједнице. Нпр. када једни Срби кажу чим, а други ком (како се вели понегдје у Црној Гори) то је указ на племенску посебност још с времена прије сеоба на Балкан.

У 6. в. Словјени и на истоку Балкана и на његову западу говораху "гардъ, галва", а још неких 6-8 покољења одкако почеху сједити на својим новим мјестима вијека бијаху тако нераздјељими да скупа извршеше гласовни обрат у "градъ, глава". ( и не само од Црнога мора до Алпа, но и до Карпата и Пољске, док су племена изза Карпата почели ове ријечи изговарати као гарадъ, галава).

Првих 6 кољена од Алпа до Старе Планине сви су говорили светја и медја, шћит и дворишће, а боравивиши на једном мјесту већ дуго покољења почеху стапати тј и дј у ћ и ђ, тако да говораху и предци Бугара и Штокаваца свећа, међа док је у чакаваца и кајкаваца, но исто тако у предака Македонаца и даље било светја, медја и по том мјерилу десило се је прво дијалектно раздјељење на Балкану.

Још у оно вријеме постојала је склоност разних племена изговарати ч мекко, тако да се оно не разликује од ћ. Ту особину имали су како источни Словјени, тако и Бугарски, тако и кајкацви, који су вјеројатно и сами пришли из источне зоне.

Док су Срби остали на свећа, међа и до данас, Бугари су то измјенили на свешћа, межђа;
Македонци, Кајкавци и Чакавци светја, медја, те су касније Македонци преиначили на свекја, мегја, Кајкавци на свеча, меја, а Чакавци на светја, меја. Дакле већ у 8. в. имамо обособљење 5 говорних скупина од Алпа до Црнога Мора.

Касније ће Срби, Бугари и Македонци заједно проћи кроз једну гласовну промјену, а то је да шћ и жђ постају шт и жд; стога ће умјесто шћит и дворишће у источној Херцеговини почети говорити штит и двориште, но будући да су Бугари прије тога измијенили свећа и међа у свешћа и межђа тај гласовни обрт примјенио се је и ту, те заговориху свешта и межда, како је остало до данас и како ће бити и у језику црквенословенских књига, које су се почеле писати у Бугарском Царству.
Водећи се овим, изгледа да су се македонски и бугарски раздвојили раније него источноштокавски и бугарски.
Ова задња промјена, која је наступила крајем 8. вијека је битна и за саме Штокавце, јер се у то исто вријеме и унутар њих дешава расцепљење. Западни штокавци, који граниче с Кајкавцима и Чакавцима, у суштини Бошњани, задржаће старији облик шћ и жђ, те ће наставити говорити шчит и дворишче, можђани, док ће источни и јужнији приморски заговорити штит, двориште, мождани.

Тек касније током 10. в. доћи ће до пресложавања пети већ образованих јужнословјенских говора на основу политичких сбивања.
Настаје граница између кајкаваца и чакаваца.
Настаје граница између Штокаваца и Бугара.
Бугари и Македонци развијају низ заједничких новина у односу на развој назала и приближавају се језичкому склопу влашкога језика.
Штокавци и Чакавци се сближавају и развијају низ заједничких особина у односу на развој назала, слоготворнога л, те се почиње говорити видим, умјесто виђу.
Унутар чакавско-штокавскога континуа долази до поларитета развоја Ѣ. На западу тежи к развоју у i, а на истоку к е, док по средини настаје смјешани ie. Од 12.-13. вијека југоисточни штокавски проживљава низ промјена у склонби именица: зетски и рашки дио губи локатив (умјесто "ја сам у школи" каже "ја сам у школу"), херцеговачки изједначава инструментал и локатив мн. те овај наставак на крају шири и на датив мн. док чакавски задржава стари облик склонбе, около Сплита се врши колебање, па се у 16. в. тамо налазе и облици датива "учеником" и "ученицима" и "ученицим".

Словјени Балкана прво су разбити на ситне говоре, а онда се неки од њих преудруживали и срастали. Углавном постоје мјеста високе концентрације дијалектне разбитости и то су мјеста најстаријих племенских матица. Таква мјеста су Словенија, сјевозападна Хрватска, источна Србија, јужна Македонија и Родопи. Простор штокаваца је био подложан многим скоријим унутарњим сеобама: источни херцеговци су распространили свој говор на запад, сјевер и исток продирући у матице других говора., док се је босански расширио сеобом Шокаца и Буњеваца преко Саве, а скупа су продрли у простор сјеверне Далмације.

dko:
odlicno, proucicu. ali, da te prvo pohvalim sto si usvojio onu moju kritiku onomad, pa si svoj turboslovenski sveo na razumljivu meru treniranja ucesnika foruma proto-srpskobugarskim

Лаф:

--- Цитат: сɣнце  Јануар 08, 2021, 04:06:55 поподне ---
Водећи се овим, изгледа да су се македонски и бугарски раздвојили раније него источноштокавски и бугарски.
...

Бугари и Македонци развијају низ заједничких новина у односу на развој назала и приближавају се језичкому склопу влашкога језика.

--- Крај цитата ---
Можете ли да појасните ову везу са влашким? Такође, када и услед чега  бугарски и македонски говори губе падеже, с обзиром да их има у "говору македонских Словена из околине Солуна" који су св. браћа узела за основ ст.сл.? Грчки утицај или нешто друго? Призренско-тимочки је, колико сам из досадашњих расправа схватио, тек једна накнадна мешавина, а не прелазни облик између источно-штокавских и бугарско-македонских дијалеката?

Exiled:

--- Цитат: Лаф  Јануар 08, 2021, 06:41:12 поподне ---Можете ли да појасните ову везу са влашким? Такође, када и услед чега  бугарски и македонски говори губе падеже, с обзиром да их има у "говору македонских Словена из околине Солуна" који су св. браћа узела за основ ст.сл.? Грчки утицај или нешто друго? Призренско-тимочки је, колико сам из досадашњих расправа схватио, тек једна накнадна мешавина, а не прелазни облик између источно-штокавских и бугарско-македонских дијалеката?

--- Крај цитата ---
Лаф дође, баци коску и нестане...Лафе ѕеди мало с људима, неће ти живот побјећи.Дај нам тај примјер говора македонских Словена или ме упути мало да видим како су ми ђедови чаврљали...

Лаф:

--- Цитат: Bojan  Јануар 08, 2021, 06:49:32 поподне ---.Дај нам тај примјер говора македонских Словена или ме упути мало да видим како су ми ђедови чаврљали...

--- Крај цитата ---

Тај део и ставих под наводнике, као класичну поштапалицу из старијех уџбеника и приручника, да бих видео хоће ли се Сунце и на њу осврнути у одговору.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна