Аутор Тема: I2-PH908>FT14506>Y56203  (Прочитано 30629 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #240 послато: Јануар 25, 2019, 02:16:57 поподне »
Добро збориш, па да допуним шта хтедох рећи.
И ако нису били племићког порекла, могли су имати власт над неким становништвом, која им је била дата од владара или неког властелина.
Није толико ни важно јесу ли били племство или не, већ да су неки иноплеменици могли бити прозвани по њима, као некој надређеној групацији.

Могуће да је било неке врсте "позајмљивања" манастирских влаха, где један манастир уступи другом један број влаха, као нека врста испомоћи. Па је могуће да је тако и део потоњих Т. Никшића дошао на територију Никшића,  а затим након првог пада под османску власт и стварања двојне управе, се вратили на подручје Потарја, носећи са собом ново име и славу, које ће од 1455. постати назив целе области. То је могло да се деси у другој половини 14. века, где нису остали дуго, да би се територијализовали, пошто данас немамо генетску везу изван Потарја. Али и не толико кратко, јер су преузели и име и славу.

 Гледајући TMRCA Лучинштака и Аранђеловштака (иако пише 1000, реално је 800-850) и повезујући причу са тезом о доласку из Стона око 1250. у област Полимља, може се рећи да су сви Лучинштаци имали заједничког претка пре 600-650 година, па се може претпоставити да је у питању један човек, који је у област Никшића дошао око 1350., а чији су се синови или унуци вратили у Потарје, носећи име и славу Никшића.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #241 послато: Јануар 25, 2019, 05:51:18 поподне »
1. На основу чега мислите да су Никшићи племе, односно, једнородни?
2. Има ли Срба и Хрвата са презименом Никшић?
                                           Хвала!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #242 послато: Јануар 25, 2019, 05:57:34 поподне »
Оно што и даље оставља реалну могућност да су Никшићи ипак старином из Боке је топоним Никшина главица у селу Гошићи (Кртоле) на чијем врху се налази стара црква Св. Луке. По предању, то је било родно место бана Илијана, оца Никшиног (да би га разликовали од осталих, ово је најстарији Никша, тј. Никша I). Мало је вероватно да је неки војвода из 17. века могао да да "директиву" о преименовању тог топонима како би му чак и тај детаљ помогао у добијању племства.  :) Вероватније је да је топоним старији од овог војводе а црква Св. Луке само доприноси томе да предање о бокељском пореклу и даље остаје валидно.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #243 послато: Јануар 25, 2019, 06:42:45 поподне »
Оно што и даље оставља реалну могућност да су Никшићи ипак старином из Боке је топоним Никшина главица у селу Гошићи (Кртоле) на чијем врху се налази стара црква Св. Луке. По предању, то је било родно место бана Илијана, оца Никшиног (да би га разликовали од осталих, ово је најстарији Никша, тј. Никша I). Мало је вероватно да је неки војвода из 17. века могао да да "директиву" о преименовању тог топонима како би му чак и тај детаљ помогао у добијању племства.  :) Вероватније је да је топоним старији од овог војводе а црква Св. Луке само доприноси томе да предање о бокељском пореклу и даље остаје валидно.
Случајно сам сада на нету наишао на рад Стева Вучинића "Прилози о Летопису попа Дукљанина" (додуше са новим "црногорским" правописом, са оним "ш" :) ), где објашњава титулу Бана, Жупаније у Зети...
"Kao administrativna jedinica, župa je imala svoj župski grad (castellum), što je potvrđeno u svim zetskim županijama.
Pozivajući se na O. Mandića, F. Smiljanić tvrdi da bi upravna struktura dukljanskih županija ukazivala na određenu dvojnost u upravnoj organizaciji unu-tar županijskoga prostora, a koja se zasniva na odnosu ban − župan, odnosno kralj – župan − satnik, koja je na primjeru Kliske županije potvrđena.
Iz Ljetopisa se može razabrati da termin komes označava župana, a ban vojvodu...( паралела: Грбљански Бан Илијан и потоње Војводе)...
Toponimija i povjesni izvori, neporecivo śedoče da su županije bile premrežene župama. To je razvidno iz nekoliko primjera. U XXX glavi piše da je raški župan, bježeći ispred Bugarskoga mača, dobjegao kralju Predimiru u županiju Onogošt, a da je njegovoga sina Radigrada, Predimir postavio za župana u Onogo-štu. Pisac je jasno razlučio županiju Onogošt od Onogošta, dakle, grada u kome je postavio župana. U toj oblasti (Nikšićko polje s okolnim brdima), jedna manja pre-diona cjelina zove se Župa. Sličan primjer imamo i u Grblju (županija Gri-poli). Samo jedan dio Grblja, śeverozapadni, zove se župa. Na prostoru nekadašnje Podluške županije, prostor koji zahvataju sela Beri, Tološi, Momišići i Vranići, naziva se nahija Župa."
Итд. наводи примере топонима "Жупа" на територијама некадашњих Жупа у Зети...

Skica granica županija u Zeti i crnogorskom dijelu Podgorja
Županija Gripuli (Grbalj)
U Grblju postoji predanje o poglavaru s titulom bana, koje nesporno čuva śećanje na slovenske državne formacije i njihovu administraciju. Selo Gošić vezuje se za bana Tutormu. Južno, do takozvane gomile od Hrasne, su razvaline starih zgrada za koje narod drži da su bile stanovi bana Tutorme. Radić Tutormić spominje se u XV vijeku, u jednoj pergameni zetskog episkopa Jeimija, kao śedok.
 Etnička okosnica savremenoga Grblja je vlaška, doseljena u XII vijeku, možda i prije. Treba  je vezati za iseljenje bana Ilijana u župu Onogošt i nakon toga useljavanje sloveni-ziranih Vlaha s okolnih brdsko-planinskih krajeva u djelimično opušćeli Grbalj. Useljenici su došli uglavnom između 14. i 16. vijeka, a starośedioci su vjerovatno slovensko ili slovenizirano stanovništvo koje se početkom 13. vijeka, dijelom iselilo u Moraču, a kasnije preselilo u okolinu Onogošta. Činjenica, da Kotorani Grbljane nazivaju Slovenima, iako su većinom vlaškoga porijekla, mogla bi se tumačiti kao potvrda nekadašnjega, dominantno slovenskoga karaktera ove županije."

http://www.academia.edu/34290424/PRILOZI_LJETOPISU_POPA_DUKLJANINA_I_RANOSREDNJEVJEKOVNE_DUKLJE.pdf

.
« Последња измена: Јануар 25, 2019, 06:48:29 поподне ДушанВучко »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #244 послато: Јануар 25, 2019, 08:56:15 поподне »
Случајно сам сада на нету наишао на рад Стева Вучинића "Прилози о Летопису попа Дукљанина" (додуше са новим "црногорским" правописом, са оним "ш" :) ), где објашњава титулу Бана, Жупаније у Зети...

http://www.academia.edu/34290424/PRILOZI_LJETOPISU_POPA_DUKLJANINA_I_RANOSREDNJEVJEKOVNE_DUKLJE.pdf


Чим је издавач Факултет за црногорски језик и књижевност са Цетиња, унапријед је јасно да ће урадак обиловати фалсификатима и искривљеним тумачењима. За почетак, ова карта са распоредом жупа није тачна. Свако иоле историјски писмен зна да су жупе Подгорја: Guisemo (Вишева), Kom, Debreca смјештене једна за другом од изворишног дијела Неретве на запад до Коњица, гдје се настављају на Неретву и Раму, такође жупе Подгорја по Дукљанином наводу, који их и наводи тим редослиједом.

Међутим, то је очигледно рушило концепцију монтенегрина, да се и Подгорје и Зета мора угурати у границе данашње Црне Горе, па су жупу Guisemo прогласили Гусињем,а Debreca по ко зна којој логици ставили на подручје Колашина и Мојковца.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #245 послато: Јануар 26, 2019, 12:47:53 пре подне »
Ово сам случајно нашао, али сам тражио неке могуће паралеле са Грбљом, па сам видео да се ради о тумачењу "Летописа попа Дукљанина", и прелистао шта може да се види, макар и из "њихових" тумачења. Та паралела бан-војвода , само устројство тадашње Зете у Жупе и да је у њима било жупана и банова, називи делова територија тадашњих Жупа, који се и данас тако зову - "Жупа", а и помињање исељавања некадашњег становништва Грбља, преко Мораче у Оногошт, пре насељавања другог становништва у Грбаљ касније, као и помињање Бана Илијана и његов одлазак у Оногошт. Управо су извори јако оскудни из периода 12.,13. века, не знам да ли уопште и могу да се нађу имена жупана или банова из тог времена ( у смислу , да ако нема у савременим изворима помена Бана Илијана, не значи да није постојао...овај наводи име неког каснијег Бана и да се тек касније у 15. веку помиње његов потомак који носи презиме по њему)...у том периоду , сем владара, и већих обласних господара, вероватно нема помена већине банова у тадашњим Жупама...
« Последња измена: Јануар 26, 2019, 12:49:53 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #246 послато: Јануар 26, 2019, 06:50:38 пре подне »
Da li se neko ko se preziva Ninković može smatrati pripadnikom Nikšića ?

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #247 послато: Јануар 26, 2019, 06:55:48 пре подне »
Uglavnom se ,,uzimaju,, za Ugrenoviće....

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #248 послато: Јануар 26, 2019, 09:51:48 пре подне »
Da li se neko ko se preziva Ninković može smatrati pripadnikom Nikšića ?

Ни по хаплотипу, ни по слави, ни по предању.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #249 послато: Јануар 27, 2019, 01:59:52 пре подне »
1. На основу чега мислите да су Никшићи племе, односно, једнородни?
2. Има ли Срба и Хрвата са презименом Никшић?
                                           Хвала!
Jeднородни Никшићи су они који су генетски потврђени. Они који се тако презивају и данас, могу бити а и не морају (може бити да се презиме односи на крај одакле је неко пореклом). Код припадника племена Никшићи, што се тиче Срба, међу тестиранима, нема забележених са тим изворним презименом (у почетку су се тако презивали , а после су мењали презимена по братствима, по оцу...), али могуће је да тог презимена има и код Бошњака и Хрвата (на основу места порекла, а могуће и генетски)...Имамо познатог сарајевског уметника и активисту Дамира Никшића напр., али он може бити генетски Никшић, као и пореклом из Никшића, а да не буде тај род...Презиме не гарантује припадност роду, али може и да буде ако генетика то потврди...Имамо и презиме Малешевић, а да неко са тим презименом не припада роду Малешеваца
« Последња измена: Јануар 27, 2019, 02:05:33 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #250 послато: Јануар 27, 2019, 02:19:30 пре подне »
..Имамо и презиме Малешевић, а да неко са тим презименом не припада роду Малешеваца
Као и неко ко се презива Дробњак, а да не припада роду Дробњака-Новљана...Презиме може а и не мора да подразумева припадност роду који се тако зове, док генетика то не потврди...Као што ти ниси исти род са неким Словаком који се презива Кочан :) Али зато, више различитих презимена могу бити род...
« Последња измена: Јануар 27, 2019, 02:28:06 пре подне ДушанВучко »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #251 послато: Јануар 27, 2019, 11:21:22 пре подне »
Чим је издавач Факултет за црногорски језик и књижевност са Цетиња, унапријед је јасно да ће урадак обиловати фалсификатима и искривљеним тумачењима. За почетак, ова карта са распоредом жупа није тачна. Свако иоле историјски писмен зна да су жупе Подгорја: Guisemo (Вишева), Kom, Debreca смјештене једна за другом од изворишног дијела Неретве на запад до Коњица, гдје се настављају на Неретву и Раму, такође жупе Подгорја по Дукљанином наводу, који их и наводи тим редослиједом.

Међутим, то је очигледно рушило концепцију монтенегрина, да се и Подгорје и Зета мора угурати у границе данашње Црне Горе, па су жупу Guisemo прогласили Гусињем,а Debreca по ко зна којој логици ставили на подручје Колашина и Мојковца.

Шта је баби мило то јој се и снило. А таквих "баба" са разноразним звањима у нашим ex-Yu колонијама има подоста.

Најбоље су границе жупа Горска, Ком и Гусиње које, гле чуда, прате данашњу црногорско-албанску границу код Вермоше. Област Вермоше је продужетак данашње Плавско-Гусињске области, те је цело то подручје сигурно било у саставу исте жупе у средњем веку (ма како се та жупа звала). Али чак ни то нису били у стању да одраде како треба.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #252 послато: Јануар 27, 2019, 01:07:23 поподне »
Шта је баби мило то јој се и снило. А таквих "баба" са разноразним звањима у нашим ex-Yu колонијама има подоста.

Најбоље су границе жупа Горска, Ком и Гусиње које, гле чуда, прате данашњу црногорско-албанску границу код Вермоше. Област Вермоше је продужетак данашње Плавско-Гусињске области, те је цело то подручје сигурно било у саставу исте жупе у средњем веку (ма како се та жупа звала). Али чак ни то нису били у стању да одраде како треба.

Да, Врмоша је свакако једна цјелина са Плавом и Гусињем.

Што се тиче везивања Гусиња и Комова за Дукљанинове жупе, није то додуше оригинална идеја монтенгринског аутора, већ видим да је такве идеје имао и Јиречек, али прије 100 година. У међувремену је савремена историографија (Динић, Вего, Мишић) ове жупе правилно убицирала у горњи ток Неретве, гдје се оне помињу и у каснијим изворима.

жупа Вишева- подручје Улога
жупа Ком- подручје Главатичева источно од Коњица, гдје је и постојала тврђава Ком
жупа Дебрец- подручје Идбар (Дбар) западно од Коњица

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #253 послато: Јануар 27, 2019, 05:45:14 поподне »
Jeднородни Никшићи су они који су генетски потврђени. Они који се тако презивају и данас, могу бити а и не морају (може бити да се презиме односи на крај одакле је неко пореклом). Код припадника племена Никшићи, што се тиче Срба, међу тестиранима, нема забележених са тим изворним презименом (у почетку су се тако презивали , а после су мењали презимена по братствима, по оцу...), али могуће је да тог презимена има и код Бошњака и Хрвата (на основу места порекла, а могуће и генетски)...Имамо познатог сарајевског уметника и активисту Дамира Никшића напр., али он може бити генетски Никшић, као и пореклом из Никшића, а да не буде тај род...Презиме не гарантује припадност роду, али може и да буде ако генетика то потврди...Имамо и презиме Малешевић, а да неко са тим презименом не припада роду Малешеваца

     Душане, поставио сам ова питања јер се нисам усудио гласно размишљат :)
Слично размишљам као Небојша и Милош у теми I2-PH908 (Динарик Југ). Небојша: Дакле и код I2-PH908 се све чешће јавља ова веза између источно-јужнословенског и западно-јужнословенског простора.
Милош: Да, невероватно да је то случајност. Сувише Бугара има, да би било случајно. Ја и даље мислим да су Тимочани, а можда и остала суседна племена, одиграли значајну улогу у етногенези, како племена, тако и народа са "обе стране".

     Никшићка жупа и Оногошт, су очито имали бурну прошлост и чини ми се да се историја те долине не може свести на историју неког једнородног катуна. То најбоље потврђује изузетно велик број хаплогрупа у брдима изнад те жупе. Хаплогупе које се налазе код Бањана, Пивљана, Дробњака, Мацура, Братоножића ... не налазе се нигдје друго заједно на тако малом простору. Ово упућује да су носиоци тих хаплогрупа ту долазили у различитим временима и да их је, највероватније, привлачила плодна долина са изобиљем воде. Када је новопридошлим етносима опадала моћ и бивали нападнути, многи од њих су налазили спас у неприступачним брдима гдје су њихови гени преживјели до данас. Ми засада не можемо са сигурношћу повезати хаплогрупе са топонимима, нити можемо власима придружити Никшић (Оногошт) као њихово наслјеђе. Не можемо у тој мјери занеаривати Склавеније: Дукљу, Травунију, Хум, Захумље, Паганију, па ни Драгувите за које се са сигурноћу зна да су населили, прво Дукљу, а касније Србију и Босну и тако све до Француске и  Њемачке. Ако овако наставите ми више нећемо бити Јужни Славени :)
    Слажем се са Небојшом и Милошем да озбиљније треба размотрити међусобне миграције источне и западне компоненте Славена. 
« Последња измена: Јануар 27, 2019, 05:47:06 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #254 послато: Јануар 28, 2019, 06:29:20 поподне »
Било би корисно кад би се на досад познате SNP-ове  испод Y56203 тестирао Андреи из Румуније тестиран код ФТДНА. Он је 19=14, тестирао је 37 маркера и рекао бих да је несумњиви Y56203.

Као мјесто поријекла навео је мјесто Мали Гај или по румунски Gaiu Mic, које је све до краја 19. вијека био већински српско мјесто. Као и оближњи Велики Гај са српске стране границе припадао је српским племићима Маленицама од Стаморе, иначе темишварским грађанима који су купили посјед и добили (купили?) племство. То мјесто је било насељено Србима још од 16. вијека.

Велика је шанса да је Андреи српског поријекла. Не знам да ли је драстичан пад у броју српског становништва у Малом Гају у другој половини 19. вијека могла да проузрокује чињеница да је православна црквена општина у црквеној диоби између Срба и Румуна припала Румунима. Дакле, лако би Андреи могао бити Андрејевић. Андрејевића Срба је било у Темишвару нпр.

У сваком случају, можда не би било лоше кад би неко од припадника Y56203 рода контактирао Андреиа.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #255 послато: Јануар 28, 2019, 06:43:57 поподне »
Било би корисно кад би се на досад познате SNP-ове  испод Y56203 тестирао Андреи из Румуније тестиран код ФТДНА. Он је 19=14, тестирао је 37 маркера и рекао бих да је несумњиви Y56203.

Као мјесто поријекла навео је мјесто Мали Гај или по румунски Gaiu Mic, које је све до краја 19. вијека био већински српско мјесто. Као и оближњи Велики Гај са српске стране границе припадао је српским племићима Маленицама од Стаморе, иначе темишварским грађанима који су купили посјед и добили (купили?) племство. То мјесто је било насељено Србима још од 16. вијека.

Велика је шанса да је Андреи српског поријекла. Не знам да ли је драстичан пад у броју српског становништва у Малом Гају у другој половини 19. вијека могла да проузрокује чињеница да је православна црквена општина у црквеној диоби између Срба и Румуна припала Румунима. Дакле, лако би Андреи могао бити Андрејевић. Андрејевића Срба је било у Темишвару нпр.

У сваком случају, можда не би било лоше кад би неко од припадника Y56203 рода контактирао Андреиа.

Он, као и његов отац и деда су рођени у Малом Жаму код Вршца. Његов прадеда је из Малог Гаја и као 19-огодишњак је дошао у Мали Жам. Како му је географски најближи Полић, из честите хаплогрупе I2-Y56203, препустићу њему да га контактира.

Иначе и по маркерима је најближи Полићу, као и осталима из групе DYS439=14, а који славе Никољдан. У ту групу је и она хумска властела, па можда су и они имали какво племство, јер управо са њима дели DYS570=19, остали имају 18. Са Полићем, а и са властелом има једну разлику на 18 упоредивих маркера. Када би сазнали да су и Андрејевићи славили Никољдан, било би све јасно. Иначе прадеда му се звао Николае Андреј.
« Последња измена: Јануар 28, 2019, 10:02:00 поподне Милош »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #256 послато: Јануар 30, 2019, 05:50:41 поподне »
Послао сам маил Андреију, па ћемо видети да ли је расположен за сарадњу

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #257 послато: Март 11, 2019, 03:49:14 поподне »
Фетаховић на yfullу ипак Y56203*. Дакле трећа грана испод Y56203.

https://www.yfull.com/tree/I-Y56203/

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #258 послато: Март 12, 2019, 12:24:51 поподне »
Фетаховић на yfullу ипак Y56203*. Дакле трећа грана испод Y56203.

https://www.yfull.com/tree/I-Y56203/

Што се тиче Фетаховићевог резултата, он је знатно закомпликовао ситуацију. Али да је све једноставно, генетичка генеалогија не би била тако интересантна. Они су непознатог порекла. Зато тек када стигне резултат Полића, можемо нешто више рећи. Оно што могу да приметим на ових 23 маркера, је можда маркер 533, мада он није нешто много спор, а ни много брз. Вредност је 13, где има само једно одступање. Уколико дели неки СНП са Полићем, онда ће бити извесно да их овај маркер одређује. У супротном Фетаховић би можда могао бити близак тој источној струји, мада са Генковим из Јамбола не дели неки образац. Потребно је још неколико BigY или WGS. У сваком случају много сам опрезнији око неких закључака за Y56203, укључујући ту и Тарске Никшиће и њихову миграцију.
« Последња измена: Март 12, 2019, 01:32:09 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #259 послато: Март 12, 2019, 06:10:20 поподне »
Изгледа да је Фетаховић сасвим нова грана испод Y56203, трећа, након Тарских Никшића и Cisowskog.

Очекивао сам већи број новела испод Y56203, с обзиром на повећану покривеност BigY, међутим Фетаховић има свега 9 новела. С обзиром да софтвер у опцији Matches код FTDNA лоше ради, Фетаховића у својим поклапањима не виде ни Рабреновић ни Милетић. Његове новеле сам видио са налога тестираног који је 561=16, тако да сам могао извући само позиције, али не и промјене. Ово су позиције Фетаховићевих новела.

7822252
8553854
8664245
9557438
11985224
12094895
17311613
19960421
20860728

Можда анализа код YFulla успије да открије нешто више.

Као што симо рече, ово су позиције. Добио сам информацију и о променама, а и о СНП ознакама.

7822252   C   G   FT19361

8553854   C   T   FT19865

8664245   T   C   FT19941

9557438   C   A   FT20376

11985224   T   A   FT21059

12094895   C   T   FT21157

17311613   T   C   FT24971

19960421   T   A   FT25907

20860728   G   T   FT26330

И још два СНП која се могу наћи и у другим хаплогрупама:

20315074   A   C   BY19753

56827487   G   A   BY26733

Иначе Cisowsk-ом се јавља као поклапање. И није му очитан PH908.
« Последња измена: Март 22, 2019, 11:24:02 поподне Милош »