Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2466251 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4940 послато: Децембар 07, 2017, 03:32:45 поподне »
Ово јесте интересантно. Процентуално се ова подграна много чешће јавља на простору Крајине, него ли у Србији и Црној Гори. Мора да постоји неко логично објашњење. Судећи по тестираним породицама које припадају овој подграни, не треба искључити могућност да су староседеоци (Средња и Западна Босна/Змијање).

Према литератури, старинцима се сматрају и Грубори и Медићи и Мудринићи. Сви R1a-Z280>YP237.
Занимљив род свакако, некако ми се чини да би им средњевековна матица могла бити управо на подручју Змијања, тј засигурно (југо)западно од Врбаса, наравно уколико се испостави да су старинци у питању.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4941 послато: Децембар 07, 2017, 03:33:11 поподне »
Вјештица, Ђурђевдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, највећем роду А. Са Ђапом има потпуно поклапање на 17 маркера, а врло близак је и свим осталим припадницима овог рода: Новаковићу и Гашићу (2/23), Мудринићу и Грубору (3/23), Медићу и Петровићу (2/18), Влашковићу (4/23) и Демоњи (2/15). Вјештице су досељене 1864. из Зрмање Врела у Лици.

Опет YP237 у Крајини. :)

Њих је било у Прљеву у Лици. Правац исељавања им је углавном исти као и код Родића-Стојсављевића, чијих огранака има пуно у Хашанима код Крупе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4942 послато: Децембар 07, 2017, 03:33:47 поподне »
Занимљив род свакако, некако ми се чини да би им средњевековна матица могла бити управо на подручју Змијања, тј засигурно (југо)западно од Врбаса, наравно уколико се испостави да су старинци у питању.

Врло могуће. Тако нешто тврди и Карановић.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4943 послато: Децембар 07, 2017, 03:36:03 поподне »
Вјештица, Ђурђевдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, највећем роду А. Са Ђапом има потпуно поклапање на 17 маркера, а врло близак је и свим осталим припадницима овог рода: Новаковићу и Гашићу (2/23), Мудринићу и Грубору (3/23), Медићу и Петровићу (2/18), Влашковићу (4/23) и Демоњи (2/15). Вјештице су досељене 1864. из Зрмање Врела у Лици.

Неко ми рече да има записано да је старо презиме Вјештица Грубор.

Иначе, овај род заиста дјелује као стариначки на простору Крајине.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4944 послато: Децембар 07, 2017, 03:57:01 поподне »
Вукајловић, Томиндан, Бајинци, Србац

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г; са Вукајловићем из Криваје код Приједора (слава Стевањдан) има потпуно поклапање на 23 маркера, а прилично блиски су му још и Ристић из Књажевца (2/23) и Савић из Бруса (3/23). По предању су даљим пореклом из Гламоча, а још даљим из Невесиња.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4945 послато: Децембар 07, 2017, 03:57:38 поподне »
Стојановић, Јовањдан, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, а има нешто повишене две вредности, 19 на 576 и 20 на 570.

Тестирани је навео да је по предању могуће даљим пореклом из околине Имотског.

Зна ли се поближе одакле су ови Стојановићи? Најбројнији су били у Смољани одакле су се исељавали у околна места. Видим да је по мајчиној линији Мрђа. Мрђе су такође из Смољане.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4946 послато: Децембар 07, 2017, 03:59:05 поподне »
Зна ли се поближе одакле су ови Стојановићи? Најбројнији су били у Смољани одакле су се исељавали у околна места. Видим да је по мајчиној линији Мрђа. Мрђе су такође из Смољане.

Из Смољане је.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4947 послато: Децембар 07, 2017, 04:00:03 поподне »
Вукајловић, Томиндан, Бајинци, Србац

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г; са Вукајловићем из Криваје код Приједора (слава Стевањдан) има потпуно поклапање на 23 маркера, а прилично блиски су му још и Ристић из Књажевца (2/23) и Савић из Бруса (3/23). По предању су даљим пореклом из Гламоча, а још даљим из Невесиња.

Не баш чест случај у Крајини, иста презимена, различите славе, исте хаплогрупе. Обично је сутпротно, различита презимена, исте славе, исте хг. :) Добро је и оваквих примера имати, што само потврђује да је долазило до промене славе у Крајини (обично приликом миграција).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4948 послато: Децембар 07, 2017, 04:21:01 поподне »
Вјештица, Ђурђевдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, највећем роду А. Са Ђапом има потпуно поклапање на 17 маркера, а врло близак је и свим осталим припадницима овог рода: Новаковићу и Гашићу (2/23), Мудринићу и Грубору (3/23), Медићу и Петровићу (2/18), Влашковићу (4/23) и Демоњи (2/15). Вјештице су досељене 1864. из Зрмање Врела у Лици.

Видим да је 1925. у Хашанима, поред Вјештица, било и Мудринића и Медића са истом славом (Ђурђевдан).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4949 послато: Децембар 07, 2017, 04:29:52 поподне »
Још је занимљиво да готово сви припадници овог рода R1a YP237 у Крајини славе Ђурђевдан, чак и када нису сврстани у исти подрод. Има наравно изузетака. Нпр. ови што славе Алимпија. И Карановић је констатовао да старинци најчешће славе Ђурђевдан, Марковдан, Вартоломеја, Михољдан, итд.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4950 послато: Децембар 07, 2017, 04:57:08 поподне »
Неко ми рече да има записано да је старо презиме Вјештица Грубор.


То сам и ја чуо.
Иста им је и слава.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4951 послато: Децембар 07, 2017, 05:18:25 поподне »
Неко ми рече да има записано да је старо презиме Вјештица Грубор.

Иначе, овај род заиста дјелује као стариначки на простору Крајине.

Ја сам ти рекао у телефонском разговору негдје око 15:30 :-)

Наиме, у књизи Боривоја Ж. Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" за Вјештице из Гламоча стоји да је раније презиме "Грубер", те да су дошли из Зрмање ("на домак Книна"). Даље се наводи да је његовог претка "дигла Аустрија на војску", а "он био на међи, па побјегао". Такође каже да је прво дошао у Подић (Унац), затим у Брањешце, па овамо (у Гламоч) око 1860. године. Тестирани је такође навео поријекло из Зрмање, те нема сумње да је повезан са Вјештицама из Гламоча, као и са Грубором из Босанског Петровца, који је наводио поријекло, истина из Плавна "на домак Книна", али веза је очигледна.

Занимљиво је да ми је тестирани Вјештица прилично сигурно тврдио да су старосједиоци на подручју Крајине и Лике, и да нису поријеклом из Херцеговине и Црне Горе, мада смо недавно имали један резултат (необјавље - тестирање Херцеговаца) из Попова поља, који је R1a Z280 YP951, и упада у овај род.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4952 послато: Децембар 07, 2017, 05:22:26 поподне »
Мрша, Затон, Шибеник

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851. Хаплотип му је јако сличан "Бјеличком", међутим неке вредности одударају, пре свега DYS390=24, затим и нешто ређе вредности DYS439=12 и DYS635=24. Како имамо и СНП потврђеног Вујовића са DYS390=24 могуће је да је такав случај и са Мршом. Према предању су пред Турцима прешли у Далмацију из Ливна. И данас у Ливну има Мрша али су сви Бошњаци. Од половине 19. века су крштавани у католичкој цркви и не зна се шта су раније славили, па позивам упућеније у становништво овог подручја да се огласе ако имају више информација.


симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4953 послато: Децембар 07, 2017, 05:35:42 поподне »
Ја сам ти рекао у телефонском разговору негдје око 15:30 :-)

Знаш да ја штитим идентитет својих извора.  :)

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4954 послато: Децембар 07, 2017, 05:38:40 поподне »
Мрша, Затон, Шибеник

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851. Хаплотип му је јако сличан "Бјеличком", међутим неке вредности одударају, пре свега DYS390=24, затим и нешто ређе вредности DYS439=12 и DYS635=24. Како имамо и СНП потврђеног Вујовића са DYS390=24 могуће је да је такав случај и са Мршом. Према предању су пред Турцима прешли у Далмацију из Ливна. И данас у Ливну има Мрша али су сви Бошњаци. Од половине 19. века су крштавани у католичкој цркви и не зна се шта су раније славили, па позивам упућеније у становништво овог подручја да се огласе ако имају више информација.

Гледао сам данас овај хаплотип и заиста на 23 маркера се приближава бјеличком, мада нема карактеристичне бјеличке вриједности. Међутим не треба изгубити из вида два блиска католичка резулатата са ширег простора Крајине: Радиновића из Велике Краљеве и Брнада из Суње. Чини ми се да би са овом двојицом могао бити повезан.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4955 послато: Децембар 07, 2017, 05:51:41 поподне »
Мрша, Затон, Шибеник

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851. Хаплотип му је јако сличан "Бјеличком", међутим неке вредности одударају, пре свега DYS390=24, затим и нешто ређе вредности DYS439=12 и DYS635=24. Како имамо и СНП потврђеног Вујовића са DYS390=24 могуће је да је такав случај и са Мршом. Према предању су пред Турцима прешли у Далмацију из Ливна. И данас у Ливну има Мрша али су сви Бошњаци. Од половине 19. века су крштавани у католичкој цркви и не зна се шта су раније славили, па позивам упућеније у становништво овог подручја да се огласе ако имају више информација.

Занимљиво је да је у шематизму презимена и слава из 1882. године наведено презиме Мрша са славом Јовањдан, у парохији Љувша (села између Јајца, Шипова и Доњег Вакуфа). Да ли би могла постојати веза с бјеличким родовима који славе Јовањдан? Видим да нема DYS456=16.

Вујовићи славе Никољдан. Колико је њима близу? Презиме Мрша налазимо у Боки (капетан Мато Мрша), али и топоним (Мршића зграде) у Мартинићима, те мени веза с Бјелицама и/или Риђанским Кучима дјелује логично.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4956 послато: Децембар 07, 2017, 05:56:21 поподне »
Самарџић, Ђурђевдан, Крстаче, Билећа, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Самарџићи из овог краја би требали бити пореклом из Кривошија (друга половина 18. века). Ми имамо тестиране Самарџиће из Кривошија, али они су J2a-M92. Како је реч о веома раширеном роду у Херцеговини, може и међу њима бити више хаплогрупа.

Наводно су раније сви Самарџићи славили Јовањдан, али су неки прешли да славе Ђурђевдан.

По хаплотипу ово је релативно чест распоред маркера. Нешто специфичнија вредност 16 на 385a, мада се и она јавља код балканских M205. Усорци не стоје далеко, као ни остали са комбинацијом 385b=19, 458=16. Ако је стара слава била Јовањдан, то може бити евентуално занимљиво због Усораца. Такође и онај помен Усораца "Бањана", с обзиром да ово није далеко.

Ово је само једна од претпоставки, наравно.

Сад видим да сам ја раније писао да Самарџића има у околини Билеће, тачније у Лађевићима. Пореклом су из племена Дробњака, од братства Гредељевића са Дужи. Презиме су добили по претку који је правио самаре. Ових Самарџића има и у Невесињу и Дабру, и сви они славе Ђурђевдан.

Због хаплогрупе и славе и ово звучи интересантно, али морам да проверим који је извор.
« Последња измена: Децембар 07, 2017, 06:03:37 поподне Небојша »

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4957 послато: Децембар 07, 2017, 06:04:24 поподне »
Самарџић, Ђурђевдан, Крстаче, Билећа, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Самарџићи из овог краја би требали бити пореклом из Кривошија (друга половина 18. века). Ми имамо тестиране Самарџиће из Кривошија, али они су J2a-M92. Како је реч о веома раширеном роду у Херцеговини, може и међу њима бити више хаплогрупа.

Наводно су раније сви Самарџићи салвили Јовањдан, али су неки прешли да славе Ђурђевдан.

По хаплотипу ово је релативно чест распоред маркера. Нешто специфичнија вредност 16 на 385a, мада се и она јавља код балканских M205. Усорци не стоје далеко, као ни остали са комбинацијом 385b=19, 458=16. Ако је стара слава била Јовањдан, то може бити евентуално занимљиво због Усораца. Такође и онај помен Усораца "Бањана", с обзиром да ово није далеко.

Ово је само једна од претпоставки, наравно.

Сад видим да сам ја раније писао да Самарџића има у околини Билеће, тачније у Лађевићима. Пореклом су из племена Дробњака, од братства Гредељевића са Дужи. Презиме су добили по претку који је правио самаре. Ових Самарџића има и у Невесињу и Дабру, и сви они славе Ђурђевдан.

Због хаплогрупе и славе и ово звучи интересантно, али морам да проверим који је извор.

Везу Гредељевића и Самарџића помиње Лубурић:

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4958 послато: Децембар 07, 2017, 06:11:27 поподне »
Везу Гредељевића и Самарџића помиње Лубурић:


Браво, то је то. Матица у Лађевићима.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4959 послато: Децембар 07, 2017, 06:25:52 поподне »
Можда би овај детаљ могао бити интересантан за Криче, с обзиром на резултат Чирка и ове Гредељевиће. У записима протином руком од Симе Стојановића, која се налази код нас у библиотеци, описујући досељавање неких муслиманских породица у приједор, прота пише:

"Друге муслиманске породице досељене су у 19.
веку, и то из оближњих села. Такве су...Чиркићи и Гредељевићи, из Чејрека (код Приједора)"

Гредељевића је било међу Србима у Славонији.