Порекло становништва > Како истраживати породично порекло

Црквене матичне књиге

(1/53) > >>

Amicus:
Покрећем ову тему, јер смо више пута уочили потребу да се на једном месту сакупе искуства из генеалошких истраживања на терену, као и да упутимо у иста све који су почетници на пољу класичних генеалошких истраживања.

Дакле, у црквене матичне књиге спадају:

- књиге крштених (углавном подаци о датуму и месту рођења, имену и презимену крштеног, именима родитеља и девојачким презимену мајке)
- књиге веначних (углавном подаци о узрасту венчаних, месту порекла, именима и презименима њихових родитеља, именима кумова)
- књиге умрлих (углавном подаци о имену и презимену умрлог, времену и узроку смрти, те ономе ко је пријавио смрт)

Поред ових књига, у црквама се могу наћи још и домовни протоколи, који су заправо пописи парохијана из неког времена (у њима су пописи домаћинстава, са именима и презименима пописаних, те што је најзначајније, њиховим сродничким односима, а ту су још и подаци о адреси становања, те датумима рођења, венчања, смрти пописаних).

На српском етничком простору, црквене матице не датирају све из истог времена, па тако они крајеви који су били под влашћу Млетачке и Аустрије, црквене матице поседују још од краја XVI века, док се на већем простору та пракса установљује у Хабзбуршкој монархији од 1776/1777. године.

Дакле, то би требало да вреди за већину простора који данас углавном знамо као бившу Аустро-Угарску.

Крајеви, јужно од Саве и Дунава имали су другачију судбину, и православне црквене матице се на њима почињу водити неуједначено, али углавном је то 19. век.

Па иако ово није нарочито корисно за нека дубља генеалошка испитивања, бар за наше време гледано, ипак је и то боље од судбине оних парохија које су страдале у протеклим ратовима, а где је архивска грађа уништена или опљачкана.

Такође, треба имати на уму да су након Другог светског рата, нове власти ради израде државних матица, одузеле немали број црквених матица, које до данас у већини случајева на простору бивше Југославије нису враћене њеним парохијама, иако су Република Хрватска и Република Србија донеле законе о повратку архивске грађе матичним парохијама.

Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској и Републици Хрватској, док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).

Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.

У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.

Ранко Бубања:
Матичне књиге за село БУБАЊЕ

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFIxM01UMDVOOEk/view

Amicus:
Уколико се неко буде сусрео са домовником с краја 19. века, вероватно ће то изгледати овако:





А у преводу би требало бити овако:





Домовник који сам ја изучавао, штампан је највероватније 1893. године, а водио се и кроз целу прву и део друге деценије 20. века.

crni:

--- Цитат: Amicus  Мај 23, 2017, 06:02:37 поподне ---Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској и Републици Хрватској, док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).
Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.
У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.

--- Крај цитата ---

Обилато сам користио у свом истраживању поријекла своје породице овај извор (и још га нисам исцрпио  :) ) уназад неколико година, гдје сам имао прилику излистати шест матичних књига за Биочић и једну за Дрниш од којих сам "прерадио" тек три, и нашао поменутих преко 100 Црнчевића, мојих предака. Овдје ћу прибиљежити које су то матичне књиге са бројем листова датих у загради поред наслова.
-Births (Rođeni) 1826-1838 (48)
-Births (Rođeni) 1839-1844 Marriages (Vjenčani) 1838-1839, 1838-1845 Deaths (Umrli) 1817-1823, 1819-1844 (74)
-Births (Rođeni) 1843-1857 (103)
-Deaths (Umrli) 1826-1835 (29)
-Marriages (Vjenčani) 1826-1830, 1832-1834, 1838 (22)
-Marriages (Vjenčani) 1843-1858 (35)
-Deaths (Umrli) 1826-1849 Births (Rođeni) 1836-1849 (273)
Напомињем да је последња, овдје дата, матична књига дрнишке парохије, а види се колики је то обим истраживачког материјала када саберете укупан број овдје датих листова 584, односно 1168 страница података исписаних на два писма и "више језика". Овдје приказаним Матичним књигама је тако обухваћен период од 1817. до 1858. године, а индиректно и прве деценије 18. вијека тамо гдје је забиљежена старост покојних ђедова и баба. Прилажем овдје слику са најстаријим листом из 1817. године, али са старијим записом из 14. новембра 1815. гдје стоји :

"На 14 ноемра 1815 вјенчасе Јаков син п Мишка Чоловића Станом ћери п Николе Кашића свидјатеља (свједоци / кумови) Шпиро Ћирић Максим Ожеговић свешченик Јоан Чоловић"



На лијевој страни се може запазити печат цркве св. апла Петра и Павла у Биочићу (Кланцу, Тепљуху) која се помиње у литератури с краја 17. вијека (око 1680. године).

Amicus:
Браво Црнчевићу, а видим да си поставио и пример матичне књиге какав заборавих да поменем. То су оне настале у самосталној изради, и уколико рукопис није бајан... прилично је тешко тражити податаке у њима... и сам сам имао прилике да се сусретнем са истима, мада је то углавном било за неки кратки период, кад је по свему судећи стара књига била исписана, а нова није требована из епархије.

Наша држава и црква мислим да немају регистар сачуваних матичних књига Српске православне цркве, и то од њих и не можемо да очекујемо, али било би и те како пожљено да наше друштво формира одбор за та питања, и да се почне са пописивањем грађе и прављењем регистра. Формирањем регистра, почело би се и са прикупљањем до сада индексираног материјала, а и са радом на даљем са циљем потпуног индексирања ове врсте грађе. ;)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна