Науке и научне дисциплине > Историја

Стара Србија-Срби и Албанци

(1/69) > >>

НиколаВук:

--- Цитат: Rugovac  Септембар 27, 2016, 01:42:16 поподне ---Села у Ругову била су катуни где су Клименти као сточари долазили преко лета па потом остали за стално. Значи била су ненасељена места, за Горње Ругово одакле потиче моја фамилија то могу са сигурношћу да тврдим. Наше досељене је било много пре 1690.

--- Крај цитата ---

Топонимија у Ругови је у огромном проценту словенског порекла (Барјактаровић у свом делу "Ругова" је набројао сва села и микротопониме у Ругови који су словенског (српског) порекла), као и у другим областима Старе Србије. То речито говори да су све те области у средњем веку биле настањене становништвом српског говорног језика. Не постоје никакви подаци који би потврдили да су у Ругови у неком значајном броју били присутни Албанци током средњег века (док нпр. такви подаци постоје за катун Шпинадију у околини Призрена). Путописци из 16. и 17. века су границу између Срба и Арбанаса у то време увек стављали на реку Дрим (тако један путописац јасно каже како је, прешавши Дрим из правца Арбаније, ушао у Србију), па је чак и касније злогласна Љума још у време Пиколоминијевог похода 1689. била већински српска православна. У 17. веку креће потискивање и исламизација словенског становништва са територије данашње Албаније (из долине Црног Дрима, долине Мати, Алтина, итд.), да би од краја 17. и у 18. веку се тај талас потпуно прелио на подручје Старе Србије, дошавши до половине 19. века све до области Масурице крај Сурдулице (најисточније место докле су допрли Арбанаси), Врања, Лесковца и Ниша (са јасним циљем отоманске Порте да допуштањем често насилног насељавања лојалног муслиманског арбанашког становништва науштрб српског православног које би у будућности могло да диже побуне, прекине контакт између северних и јужних српских крајева). Све је ово лепо објашњено у капиталном делу Димитрија Богдановића "Књига о Косову", и мислим да ту нема места неком историјском ревизионизму, коме су склони албански историчари.

rugovac:
Књига Бајрактревића је што се тиче топонима површна и малобројна. Он није тачно написао ни број махала (засеока) а камоли микротопонимију. Но да не губимо енегију око нечега што видимо различито.

НиколаВук:

--- Цитат: Rugovac  Септембар 27, 2016, 06:24:12 поподне ---Књига Бајрактревића је што се тиче топонима површна и малобројна. Он није тачно написао ни број махала (засеока) а камоли микротопонимију. Но да не губимо енегију око нечега што видимо различито.

--- Крај цитата ---

Наравно. We agree to disagree, што би рекли Амери.  ;)

rugovac:

--- Цитат: НиколаВук  Септембар 27, 2016, 02:25:24 поподне ---Топонимија у Ругови је у огромном проценту словенског порекла (Барјактаровић у свом делу "Ругова" је набројао сва села и микротопониме у Ругови који су словенског (српског) порекла), као и у другим областима Старе Србије. То речито говори да су све те области у средњем веку биле настањене становништвом српског говорног језика. Не постоје никакви подаци који би потврдили да су у Ругови у неком значајном броју били присутни Албанци током средњег века (док нпр. такви подаци постоје за катун Шпинадију у околини Призрена). Путописци из 16. и 17. века су границу између Срба и Арбанаса у то време увек стављали на реку Дрим (тако један путописац јасно каже како је, прешавши Дрим из правца Арбаније, ушао у Србију), па је чак и касније злогласна Љума још у време Пиколоминијевог похода 1689. била већински српска православна. У 17. веку креће потискивање и исламизација словенског становништва са територије данашње Албаније (из долине Црног Дрима, долине Мати, Алтина, итд.), да би од краја 17. и у 18. веку се тај талас потпуно прелио на подручје Старе Србије, дошавши до половине 19. века све до области Масурице крај Сурдулице (најисточније место докле су допрли Арбанаси), Врања, Лесковца и Ниша (са јасним циљем отоманске Порте да допуштањем често насилног насељавања лојалног муслиманског арбанашког становништва науштрб српског православног које би у будућности могло да диже побуне, прекине контакт између северних и јужних српских крајева). Све је ово лепо објашњено у капиталном делу Димитрија Богдановића "Књига о Косову", и мислим да ту нема места неком историјском ревизионизму, коме су склони албански историчари.

--- Крај цитата ---

Овде се потура теза да су Албанци досељени и насељавани од Турске као лојално муслиманско становништво. То није тачно. По 1690 и 1730 остало је пуно празних села у Косову и Рашкој и људи су се сами насељавали из Малесије и Брда. Сви су долазили као хришћсни и после  две три  су исламизовани.  Значи нетачно је да су некога потисли и нетачно је да су дошли као муслимани.

НиколаВук:

--- Цитат: Rugovac  Септембар 27, 2016, 06:49:19 поподне ---Овде се потура теза да су Албанци досељени и насељавани од Турске као лојално муслиманско становништво. То није тачно. По 1690 и 1730 остало је пуно празних села у Косову и Рашкој и људи су се сами насељавали из Малесије и Брда. Сви су долазили као хришћсни и после  две три  су исламизовани.  Значи нетачно је да су некога потисли и нетачно је да су дошли као муслимани.

--- Крај цитата ---

Свакако је Турској било пожељније да има лојално муслиманско становништво уместо побуњеничког православног, које је више пута у току 16. и 17. века на простору Старе Србије дизало устанке и прикључивало се аустријској војсци у оном несрећном Пиколоминијевом походу 1689. и касније 1739. Нетачна је теза да се простор Старе Србије етнички потпуно испразнио, јер су антропогеографи, проучавајући предања и арбанашких и српских родова, дошли до једногласног закључка да је колонизација Албанаца најчешће вршена насиљем, и то на овај начин - једна арбанашка породица се насели у одређеном већински српском селу, а потом позове своје братственичке породице из Малесије или из неке од етапних станица миграције (нпр. из околине Ђаковице), и потом константним терором, крађама, пљачкама, убиствима итд. застраши локално становништво и примора га на исељавање (или на исламизацију и накнадну албанизацију). Оваквих је примера, нажалост, било највише, и никаква улепшавања ту нису потребна. Такође, Арбанаси су исламизовани или у самој северној Албанији (што није било толико често), или у некој од етапних станица миграције, или на самом одредишту, а циљ је увек био јасан - добити привилегије које су муслимани имали у Отоманској Империји, да би онда без страха од одмазде могли да раде шта год желе, између осталог, и да плене и отимају туђу, староседелачку имовину. Био је ту још један фактор - ако би неко од Срба одлучио да узврати и убије насилника који покушава да га отера и отме му имање, онда би на себе навукао крвну освету целог његовог фиса, и могао је да очекује само смрт осим ако одмах не напусти своју дедовину и оде што даље где не могу да га пронађу. Цео тај modus operandi је сјајно описан у "Мемоарима Јанићија Поповића" нпр. или у спису "Плач Старе Србије", који описују догађаје из 19. века на простору Косова и Метохије. Не верујем да вам ово није познато. Управо због овог насиља, а посебно после доласка мухаџира огорчених на Србе и све српско, се десило да се за непуна два века етничка ситуација у Старој Србији драматично променила у корист муслиманских Арбанаса (који су били , а и сада су, огромна већина на простору Космета).

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна