Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

На FTDNA (R1b пројекат) се налазе неки људи са ових простора, који нису у нашем днк пројекту. Можда Лепеничанин може да их пронађе, или можда већ зна о коме је реч.

Јосип Зрелец, Горски Котар (Хрватска), R-M269, Kit Number: 376214

Сопот, Србија, R-U106, Kit Number: 321686

[Вучина]

Захваљујући кориснику Ђорђо, тестиран је:

Костић - Смријечно, Пива, Св. Илија (по предању старинци, прије Бранила и Руђа) - I-P37

[Nebo]

Захваљујући кориснику Ђорђо, тестиран је:

Костић - Смријечно, Пива, Св. Илија (по предању старинци, прије Бранила и Руђа) - I-P37

Вучино, јел нема ништа прецизније?
Мислим, претпостављам да је динарик, ал' опет, не мора да значи.

[Clavdivs]

Колико видим близак му је Делић из Пиве.

[Вучина]

Не бих знао. Можда ово помогне.

[Đorđo]

Захваљујући кориснику Ђорђо, тестиран је:

Костић - Смријечно, Пива, Св. Илија (по предању старинци, прије Бранила и Руђа) - I-P37

Има поклапање 12/12 са Касумом из Далмације који је стављен у род са Делићем из Пиве (честитке Синиши) па су вероватно Делићи и Костићи од исте лозе, мада је 12 маркера мало и не постоји предање о томе а и славе им се разликују

[aleksandar I]

Нажалост, пошто није потврђена генетска веза Делића из Ужица и Делића и Костића из Пиве, вјероватно се неће радити проширење на 37 маркера или евентуално Z16983.
Лично за мене би ово било корисно јер се Костић се од мене разликује на једном брзомутирајућем маркеру (Костић DYS-439), а на DYS-391 имамо вриједност 10 (као и Делић из Пиве), што је мало рјеђе на овим прострима.
Напомена:ријеч је о роду Ђ, тачније Стефановић-Бијељина
До краја године ћу засигурно урадити и  Z16983.

[mladjo]

Граовац, Вребац, Лика - слава: Стевањдан, хаплогрупа I2a.

[Акса]

Граовац, Вребац, Лика - слава: Стевањдан, хаплогрупа I2a.

Има само 12 маркера?

[Небојша]

Граовци из Врепца не упадају у ову групу породица које су доселиле од Оточца и Бриња, већ се сматра да су дошли од Буковице и Книна, или са Грахова, од Дрвара и Унца.

У Далмацији је било пуно Граоваца. Ови из Бргуда (Буковица) славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан), а пореклом су из Граховског Поља.

Претпостављам да вребачки славе Св. Стевана (9. јануар)?

Далматинске Граовце (Св. Стефан Дечански) можемо повезати са групом крајишких родова који славе Мратиндан. Овде спадају Дракулићи, Шаше, Агбабе, Граховци, Калембери, Ковачевићи и Кобићи. Даљом старином су највероватније из Корјенића у Херцеговини.

Биће занимљиво видети које су им породице генетски блиске. Да ли ће то бити неки крајишки родови I2a DS (Шоботи, Јерковићи, итд), или можда неки родови из Пиве и Озринића, с обзиром да су ти крајеви близу Корјенића.

Овде свакако постоји могућност да је тестирани I2a DN и да је повезан са неким далматинским породицама, које такође славе Св. Стевана (Вујасиновић, Бербер). Граовци највероватније у Лику долазе из Далмације.

[Сол]

Приметио сам да доста тестираних R1a М458 (род А и В) имају условно речено пивско-бањанске славе Св. Јована и Св. Николу (најновији је Драшковић) интересовало би ме, дали Маричићи (род В, Св. Никола) од пивских Маричића потичу.

[mladjo]

Граовци из Врепца не упадају у ову групу породица које су доселиле од Оточца и Бриња, већ се сматра да су дошли од Буковице и Книна, или са Грахова, од Дрвара и Унца.

У Далмацији је било пуно Граоваца. Ови из Бргуда (Буковица) славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан), а пореклом су из Граховског Поља.

Претпостављам да вребачки славе Св. Стевана (9. јануар)?

Далматинске Граовце (Св. Стефан Дечански) можемо повезати са групом крајишких родова који славе Мратиндан. Овде спадају Дракулићи, Шаше, Агбабе, Граховци, Калембери, Ковачевићи и Кобићи. Даљом старином су највероватније из Корјенића у Херцеговини.

Биће занимљиво видети које су им породице генетски блиске. Да ли ће то бити неки крајишки родови I2a DS (Шоботи, Јерковићи, итд), или можда неки родови из Пиве и Озринића, с обзиром да су ти крајеви близу Корјенића.

Овде свакако постоји могућност да је тестирани I2a DN и да је повезан са неким далматинским породицама, које такође славе Св. Стевана (Вујасиновић, Бербер). Граовци највероватније у Лику долазе из Далмације.

Има их у Лици, у Павловцу, Завођу и Врепцу. У Далмацији су у Кашићу и Бргуду.

У Лици славе Светог Стевана (9. јануар)

[vojinenad]

Граовци из Врепца не упадају у ову групу породица које су доселиле од Оточца и Бриња, већ се сматра да су дошли од Буковице и Книна, или са Грахова, од Дрвара и Унца.

У Далмацији је било пуно Граоваца. Ови из Бргуда (Буковица) славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан), а пореклом су из Граховског Поља.

Претпостављам да вребачки славе Св. Стевана (9. јануар)?

Далматинске Граовце (Св. Стефан Дечански) можемо повезати са групом крајишких родова који славе Мратиндан. Овде спадају Дракулићи, Шаше, Агбабе, Граховци, Калембери, Ковачевићи и Кобићи. Даљом старином су највероватније из Корјенића у Херцеговини.

Биће занимљиво видети које су им породице генетски блиске. Да ли ће то бити неки крајишки родови I2a DS (Шоботи, Јерковићи, итд), или можда неки родови из Пиве и Озринића, с обзиром да су ти крајеви близу Корјенића.

Овде свакако постоји могућност да је тестирани I2a DN и да је повезан са неким далматинским породицама, које такође славе Св. Стевана (Вујасиновић, Бербер). Граовци највероватније у Лику долазе из Далмације.

Било би интересантно када би неко од Калембера урадио тест зато што сам једном приликом на неком форуму прочитао да су они албанског порекла и да њихово презиме на шиптарском значи нешто као ''срећан пут'' или тако нешто слично томе. Није искључено да је у питању коментар неког од њихових острашћених форумаша али би било интересантно то проверити.

[Акса]

Приметио сам да доста тестираних R1a М458 (род А и В) имају условно речено пивско-бањанске славе Св. Јована и Св. Николу (најновији је Драшковић) интересовало би ме, дали Маричићи (род В, Св. Никола) од пивских Маричића потичу.

Драшковићи су од старине од Хума. Изгледа им је презиме јако старо и има континуитета из средњовековног периода. Драшковићи се помињу у Дубровачком архиву, као и у Дечанској хрисовуљи и за препоставити је да се ради баш о данашњим Драшковићима. Драшковићи су забележени у литературама да су дошли из Сјерача са Дрине у село Сливља код Гацка, врло је вероватно да се ипак ради о повратној миграцији. Има их још у друга села у Херцеговини под истим презименом и вероватно имају и огранке и носе друга презимена.

Тешко да има икакве везе тестирани Маричић са Маричићима из Пиве. Крсна слава Свети Никола је најчешћа код Срба, друго већина Срба нема контиунитет презимена из средњовековног периода и ништа не значи ако се неко исто презива и има исту славу и нема исто порекло. Презиме Маричић није често али га има свугде по српско-хрватском говорном подручју. 

[Небојша]

У Пиви Маричића нема више од 350 година.

"На Пишчу, поврх греда, налазе се неке зидине, махом на Ћелици. Народ их зове Куће Маричића. Данас у Пиви нема никога да се презива Маричић и не памти се да се ико у Пиви презивао тим именом с ову страну 300 година. Додају да је по предању од ових Маричића Вид Маричић, који се често спомиње у народним песмама."

(Светозар Томић, "Пива и Пивљани")


Лички Маричићи на брињско подручје долазе средином 17. века.

Св. Никола и Св. Јован спадају међ најчешће славе у Срба. Као што рече Акса, не верујем да постоји веза, мада све је могуће.

[Сол]

У Пиви Маричића нема више од 350 година.

"На Пишчу, поврх греда, налазе се неке зидине, махом на Ћелици. Народ их зове Куће Маричића. Данас у Пиви нема никога да се презива Маричић и не памти се да се ико у Пиви презивао тим именом с ову страну 300 година. Додају да је по предању од ових Маричића Вид Маричић, који се често спомиње у народним песмама."

(Светозар Томић, "Пива и Пивљани")


Лички Маричићи на брињско подручје долазе средином 17. века.

Св. Никола и Св. Јован спадају међ најчешће славе у Срба. Као што рече Акса, не верујем да постоји веза, мада све је могуће.

Небојша, баш сам на то и мислио (пошто се поклапају године одсељења и слични хаплотип R1a М458), да евентуално брињски Маричићи имају везе са гатачким Драшковићима и другим породицама из табеле. Некако претпостављам да би још нека пивска братсва могла бити R1a М458. Не тако давно сам чуо интерасантан податак да су Јововићи род са Драшковићима.

Драшковићи су од старине од Хума. Изгледа им је презиме јако старо и има континуитета из средњовековног периода. Драшковићи се помињу у Дубровачком архиву, као и у Дечанској хрисовуљи и за препоставити је да се ради баш о данашњим Драшковићима. Драшковићи су забележени у литературама да су дошли из Сјерача са Дрине у село Сливља код Гацка, врло је вероватно да се ипак ради о повратној миграцији. Има их још у друга села у Херцеговини под истим презименом и вероватно имају и огранке и носе друга презимена.
 

Аксо слажем се са тобом да су гатачки Драшковићи стари род у тим пределима. Познато је да су били дародавци Пивском манастиру у XVII веку, као нпр. Војвода Павле Драшковић 1626 г. (С.Новаковић, Старе српске повеље и писма)

[Тимар]

 

Аксо слажем се са тобом да су гатачки Драшковићи стари род у тим пределима. Познато је да су били дародавци Пивском манастиру у XVII веку, као нпр. Војвода Павле Драшковић 1626 г. (С.Новаковић, Старе српске повеље и писма)

Презиме Драшковић спомиње се у писаним изворима1320 године. Потичу из Хумске земље гдје се помиње Прибца Драшковић из Попова. Уписани су и у Дечанске хрисовуље 1335-1345. У селу Љуболићи уписан је Драгослав Драшковић, а у селу Грмочел Новак Драшковић. Из овога би се могао извести закључак, као уосталом и за већину старохерцеговачких породица, да су Драшковићи најраније боравили у Травунији и у Хумској земљи, а затим у "новим земљама". Извори помињу Драшковиће на Бивољем Брду 1411. године.
У Фојничком грбовнику (XIV-XVI в.)су и грбови феудални породица из српских земаља непосредно иза дубровачког залеђа, међу којима је и грб породице Драшковић.
(Проф.Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000; стр 251 и 509)

[Nebo]

За ове сливљанске Драшковиће Дедијер и Милићевић констатују да су у Херцеговину дошли "из Сијерчња у Дрини" у 18. веку. Покушао сам да убицирам тај топоним, али нигде ништа слично нисам нашао.
Иначе, име Драшко и патронимик Драшковић су доста чести у средњем веку.

[rajo]

Драшковићи се помињу у Девичком катастигу у 18. веку као род у селу Рајетиће на Рогозни између Рашке и Ибра. Девички катастиг је нажалост по свој прилици изгубљен, али га је користио Глиша Елезовић при писању речника Косовско-метохијског говора.

[Сол]

За ове сливљанске Драшковиће Дедијер и Милићевић констатују да су у Херцеговину дошли "из Сијерчња у Дрини" у 18. веку. Покушао сам да убицирам тај топоним, али нигде ништа слично нисам нашао.
Иначе, име Драшко и патронимик Драшковић су доста чести у средњем веку.

Биће да је то ипак повратна миграција "из Сијерчња у Дрини" у 18. веку”. И сам Милићевић наводи да се део Драшковића "истурчи", а други ”самру од куге”. Иначе познато је, да је последња куга у гатачком-пивском крају је била крајем 17. века, када су многа пивско-гатачка братства била десеткована или скоро потпуно поморена. Многи преживели су бежали привремено у здравија подручја и после извесног времена се враћали.