Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Синиша Јерковић]

Груписање у родове на Пројекту немојте схватати као неку коначну ствар. Како се буду допуњавали маркери, нормално је да се родови мјењају. Сем тога, неко веће сређивање по родовима десиће се кад се буду уносили подаци из истраживања САНУ. Ово је процес долажења до чињеница, а не моје доказивање било чега.

[Акса]

Алекнез,

Хаплотипови Арнаута и ови из рода А нису блиски. Јер ваши хаплотипови имају доста другачије вредности што вас одваја од блискости са овима из рода А. Кад се каже блискост мисли се на заједничког претка који је живео негде у периоду од 300 до највише 1000 година.

[Алекнез]

Хвала Аксо на издвојеном времену за анализе хаплотипова Арнаута. Много су ми јасније ствари. Чињеница је да смо ми Арнаути из Косора блиски. Да ли бисте могли да ми изанализирате ових 4 резултата Арнаута и да можда кажете своје неко мишљење о блискости? Јер, овај под редним бројем 138 баш одудара, има 5-6 различитих маркера од осталих? Хвала!

[vojinenad]

Претпостављам да је од ових Арнаута познати сликар и један од легенди Херцег Новог Анђелко Арнаутовић. Колико знам његов отац је био свештеник на Цетињу, где је Анђелко и рођен,али је родом био из околине Книна.  Ко познаје Херцег Нови и људе у њему онда је сигурно чуо барем за неку од многих легендарних прича везаних за Анђелка и његове догодовштине. Сматран је за највећег ''факина'' у Херцег Новом.

[Алекнез]

Јесте, Анђелко је од Арнаута из Косора. Он је из породице за коју још нисмо урадили Y-DNK тестирање, само нам још они фале. Његов отац Петар се одселио у Црну Гору и тамо променио презиме у "Арнаутовић".

[вујас]

Права блискост и разлика би се реално видјела тек на тестираних 67 маркера код свих хаплотипа. Свакако да сте ви Арнаути који сте сви једно презиме из једног мјеста, генетски ближи него свако од вас понаособ у односу на Кликовца из Црне Горе.

Друга је ствар да ли бих могао да вас све групишем заједно са Кликовцем и осталима из рода А М458? Суштински бих могао, али мислим да као род Арнаута требате остати одвојени.

Такође интересантна ми је ваша генетска блискост са Кликовцем који је поријеклом из Куча, на самој граници са албанским етничким елементом и вашег презимена Арнаут. Интересантна је и генетска повезаност са католичком породицом Олић из Ражанаца код Задра, али због географске блискости.

Вероватно су из Косора у Кучима.

[Алекнез]

Интересантна је и генетска повезаност са католичком породицом Олић из Ражанаца код Задра, али због географске блискости.

Синиша, заборавих да питам.. Шта сте хтели да кажете? Какве везе има поменута породица Олић са Арнаутима из Косора?

[Акса]

Хвала Аксо на издвојеном времену за анализе хаплотипова Арнаута. Много су ми јасније ствари. Чињеница је да смо ми Арнаути из Косора блиски. Да ли бисте могли да ми изанализирате ових 4 резултата Арнаута и да можда кажете своје неко мишљење о блискости? Јер, овај под редним бројем 138 баш одудара, има 5-6 различитих маркера од осталих? Хвала!

Тестирани Арнаути су истог порекла и изгледа да сте међусобом прилично удаљени, код појединаца се јављају и неке чудне мутације. Само један од четворице има 37 маркера остала тројица имају само 17 и 23 маркера што је недовољно за неку анализу. За неку озбиљнији анализу потребно је више маркера.

Хаплотипови Арнаута су доста другачији од хаплотипова из рода А. Они вама нису блиски како то Јерковић представља.
 

[Синиша Јерковић]

Хаплотипови Арнаута су доста другачији од хаплотипова из рода А. Они вама нису блиски како то Јерковић представља.

У роду А има хаплотипова који су тестирали само 12 или 17 маркера. Не зна се да ли ће ти хаплотипи остати у роду А ако се тестирају додатни маркери и да ли ће можда бити ближи Арнаутима. Род А није нека група одређена СНП-ом.

У сваком случају су од свих тестираних они засад најближи Арнаутима.

[vojinenad]

Вероватно су из Косора у Кучима.

To je i meni palo na pamet. Mislim da nije slučajno baš taj naziv sela obzirom da znaju za svoje korene da su iz Crne Gore.

[Небојша]

Војчић, Србија, R1b

12 25 14 10 11-14 11 12 12 13 13 30

Нема блиских хаплотипова у Српском днк пројекту. На YHRD има 3 поклапања (Пољска, Румунија и Аустрија). Вероватно припада грани L23.

[Đorđo]

Бјелаковић (св. Јован) - Унач, Пива

14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   30

Н1а

по Светозару Томићу: "Бјелаковићи (4 к., св. Јован), старином су из Гацка од Слијепчевића; пре једно сто и неколико година доселио се под Ерцегову Страну Бјелак и од њега су ови Бјелаковићи."

а по Обрену Благојевићу: "Раније их је било неколико кућа на Унчу (Ерцегова Страна), а сад је само једна кућа. Славили су Јовањдан. По предању, они су грана Слијепчевића, односно Филиповића (Баланџића). Родоначелник им Бјелак одлазио је у Босну, па се око 1810. године опет вратио на Ерцегову Страну. Бјелак је имао синове Марка и Вука, па од Марка није остао нико, а од Вука 6 синова. Са Баланџићима се нијесу међусобно узимали"

[vojinenad]

Војчић, Србија, R1b

12 25 14 10 11-14 11 12 12 13 13 30

Нема блиских хаплотипова у Српском днк пројекту. На YHRD има 3 поклапања (Пољска, Румунија и Аустрија). Вероватно припада грани L23.

Нема података из ког места у Србији су Војчићи и коју славу славе?

[Небојша]

Нема података из ког места у Србији су Војчићи и коју славу славе?

Нажалост нема. Видех да је Војчића било у ист. Херцеговини.

[Небојша]

Бјелаковић (св. Јован) - Унач, Пива

14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   30

Н1а

по Светозару Томићу: "Бјелаковићи (4 к., св. Јован), старином су из Гацка од Слијепчевића; пре једно сто и неколико година доселио се под Ерцегову Страну Бјелак и од њега су ови Бјелаковићи."

а по Обрену Благојевићу: "Раније их је било неколико кућа на Унчу (Ерцегова Страна), а сад је само једна кућа. Славили су Јовањдан. По предању, они су грана Слијепчевића, односно Филиповића (Баланџића). Родоначелник им Бјелак одлазио је у Босну, па се око 1810. године опет вратио на Ерцегову Страну. Бјелак је имао синове Марка и Вука, па од Марка није остао нико, а од Вука 6 синова. Са Баланџићима се нијесу међусобно узимали"

Ово је сада веома занимљиво, с обзиром да су гатачки Слијепчевићи даљом старином Дробњаци (Косовчићи).

Веровао сам да је хаплогрупа Слијепчевића I2a DS због банијских Слијепчевића и личких Дукића (оба презимена постоје у Самобору).

[Синиша Јерковић]

Ово је сада веома занимљиво, с обзиром да су гатачки Слијепчевићи даљом старином Дробњаци (Косовчићи).

Веровао сам да је хаплогрупа Слијепчевића I2a DS због банијских Слијепчевића и личких Дукића (оба презимена постоје у Самобору).

Хтио сам и ја то да прокоментаришем, али прије ће бити ово што је Ђорђо написао да су Бјелаковићи повезани са Баланџићима, који су пивски старинци и у вези са Тадићима.

Можда је веза са Слијепчевићима и преко неке друге, женске линије.

[Небојша]

Хтио сам и ја то да прокоментаришем, али прије ће бити ово што је Ђорђо написао да су Бјелаковићи повезани са Баланџићима, који су пивски старинци и у вези са Тадићима.

Можда је веза са Слијепчевићима и преко неке друге, женске линије.

Врло вероватно. Слава Св. Јован такође иде у прилог томе. Огранци Слијепчевића славе углавном Св. Саву и понекад Ђурђевдан.

[Небојша]

Батоћанин, Батоте (Србија), хаплогрупа J2b M205

12 23 15 10 15-20 11 15 12 12 12 28

Тестирани има 37 маркера, накнадно ћу уписати остале

Неко од чланова ове породице је направио и сајт са породичним стаблом

"Презиме Батоћанин, као и сва друга презимена која се завршавају на "-нин" или "-ац" презиме је географског порекла. Али, да одмах рашчистимо, наше презиме нема никакве везе са местом Баточином. Презиме смо добили по месту одакле смо дошли, по селу Батоте које се налази на обронцима Копаоника у шумама Пожар планине, недалеко од Манастира Стрмац. Аналогно имену места по коме смо добили презиме, и наше презиме се изговара са акцентом на први самогласник "а", мада веома често чујемо погрешно наглашавање на средњи самогласник "о"..."

http://www.batocanin.com/index.php

Батоте (Брус)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5

Према подацима са овог сајта, најстарије презиме ове породице је Кошутинац (око 1690., Батоте). Било их је и у Лопашу (Трстеник).

На сајту Порекло.рс помињу се Батоћани из Лопаша, али је питање колико су подаци веродостојни с обзиром да се године не поклапају.

Маринковићи – Расјанима у Црној Гори неки Турчин обесчасти сестру, па они убише њега и све чланове његове породице. Из страха од освете из села Батота у Црној Гори побегоше у Србију. Расјани се помиљу у селу Батоту код Бруса у коме 1857. године живео Младен Расјанин. У Ратају се помиње Расјанин Петровић Миливоје, који је имао сина Петра рођеног 1853. године. У Тоболцу, Милетићи носе презиме по претку Милети за кога верују да је пао на Чегру са Стеваном Синђелићем и да му је глава узидана у Ћеле кулу у Нишу. Као родоначелник Милетића у Тоболцу се помиње Стеван Расјанин 1849. године. Од једног Стевановог брата су Батоћани у Лопашу, а од другог брата су Алексићи у Црнишави. Поред Стевана у Тоболцу се помињу Расјанин Пантелија 1851. године и Расјанин Михајло 1866. године. Потомци Расјана касније мењају презимена, па се презивају различито, зависно од имена од кога потичу.

http://www.poreklo.rs/2013/01/01/poreklo-prezimena-selo-rataje-aleksandrovac/

Више података о овој породици постоји вероватно у књизи "Копаоник: антропогеографска испитивања / Радослав Љ. Павловић". (једна од ретких овог типа, која не постоји у дигиталној библиотеци Порекла)

[Kor]

ако могу да питам, зашто двојица нисилаца хаплогрупе C3 из Тодоровићевог истраживања нису нашли место у табели Српског ДНК пројекта?

[Јовица Кртинић]

ако могу да питам, зашто двојица нисилаца хаплогрупе C3 из Тодоровићевог истраживања нису нашли место у табели Српског ДНК пројекта?

Резултати из Пријепоља, објављени у књизи "Етнологија и генетика", још нису унети у табелу Српског ДНК пројекта. Разлог: књига је објављена у јуну ове године, а Друштво српских родословаца "Порекло" као један од суиздавача још није вратило ни основне трошкове штампе.  Куповином књиге може се убрзати процес уношења поменутих података у табелу. У току је октобарска акција и књига може да се купи за свега 500 динара: http://www.poreklo.rs/2015/10/04/oktobarska-rasprodaja-knjige-u-izdanju-porekla-za-svega-500-dinara/