Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Милићевић, Ђурђиц, Обреновац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Са неколико тестираних из околине Билеће који припадају генетичком роду Вујовића и Мркоњића има поклапање на 21 од 23 маркера. Међутим, како се од свих тестираних у оквиру тог рода разликује на маркерима DYS385b и DYS458, на којима хаплотип Милићевића има повишене вредности, не може се тврдити да и Милићевић припада истом генетичком роду.

Према предању које је навео тестирани, Милићевићи су пореклом из источне Босне или из околине Ужица.

[Иван Вукићевић]

Марјановић, Ђурђевдан, Љубач, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом Марјановића из Маглајана код Лакташа који такође слави Ђурђевдан. Двојица Марјановића деле за грану PH1173 повишену вредност маркера DYS635=22. Очигледно се ради о братствима истог порекла. Од Јелаче из Грачца са истом славом се разликује на 3 од 23 маркера.

[Небојша]

Марјановић, Ђурђевдан, Љубач, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом Марјановића из Маглајана код Лакташа који такође слави Ђурђевдан. Двојица Марјановића деле за грану PH1173 повишену вредност маркера DYS635=22. Очигледно се ради о братствима истог порекла. Од Јелаче из Грачца са истом славом се разликује на 3 од 23 маркера.

Код Срба из околине Книна, рачунам овде и тестиране из новоформиране општине Бискупија, хаплогрупа E-V13 износи 20.5% (n=44). Овде ће вероватно бити једно од највећих жаришта E-V13 у западним српским крајевима.

[Зрно]

Марјановић, Ђурђевдан, Љубач, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом Марјановића из Маглајана код Лакташа који такође слави Ђурђевдан. Двојица Марјановића деле за грану PH1173 повишену вредност маркера DYS635=22. Очигледно се ради о братствима истог порекла. Од Јелаче из Грачца са истом славом се разликује на 3 од 23 маркера.

Од ових је некадашњи премијер Србије - Мирко Марјановић.

[Лука]

Марјановић, Ђурђевдан, Љубач, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом Марјановића из Маглајана код Лакташа који такође слави Ђурђевдан. Двојица Марјановића деле за грану PH1173 повишену вредност маркера DYS635=22. Очигледно се ради о братствима истог порекла. Од Јелаче из Грачца са истом славом се разликује на 3 од 23 маркера.

Марјановићи из Маглајана и јесу у то место дошли из Далмације, вероватно након 1878. године.

[Црна Гуја]

Бранковић, Јовањдан, Жабари, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду "Бојић-Ракић". Поседује само једну вредност која одудара од модалне за овај род, и то је нешто нижа DYS391=10. Најближа поклапања у оквиру рода има са Драгојевићем из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићем из Криваје код Шапца, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Јевтића из Осечине и Тешића из Мионице, а на 3 од 23 од Бојића из Земуна, Радојичића из Савковића код Љубовије, Миловановића из Осечине и Јовичића из Миокуса код Шапца. Сви наведени такође славе Јовањдан.

Тестирани је у упитнику навео да су пре 1790. живели у Вардишту код Вишеграда, и да су се презивали Обрадовић.

[Лука]

Драгишић, Аранђеловдан, Петрово Село, Кладово

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199 односно роду Озринића. Ни једна вредност сем вредности 15 на 385а не одступа значајније од уобичајеног хаплотипа овог рода.

У литератури о пореклу Драгишића стоји:

-Бурићи (Драгишићи), Аранђеловдан, су досељени 1858. године из Заграде у Катунској Нахији.

https://www.poreklo.rs/2015/10/12/poreklo-prezimena-petrovo-selo-kladovo/

[Небојша]

Маслаћ, Јовањдан, Рошци, Чачак, J2a-M92>S8230

Рошци, Чачак
"Маслаћи су из Папратишта, има их 4 куће, славе св. Јована."

Папратиште, Пожега
"Познији досељеници су:
Маслаћи су дошли из Пиве уз неког калуђера, довели их Мајсторовићи уз једну удову; названи су због тога што су били умешни и окретни радници на дрводељству; има их данас 19 кућа, славе Јовањдан."

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-ro%C5%A1ci-%C4%8Da%C4%8Dak/
https://www.poreklo.rs/2014/01/22/poreklo-prezimena-selo-papratiste-pozega/

Маслаћ припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца, иако поседује неколико нетипичних мутација. Осим вредности 13-16 на маркеру 385ab, која се нешто ређе среће у оквиру ове подгране J2a код нас, ту су вредност 28 на 389II, као и вредност 12 на маркеру 392. Због мутације на маркеру 385, делује да је Маслаћу најближи Масловар (Св. Врачи) из околине Тивта. Остаје питање да ли је случајност што им је и корен презимена сличан (Масловар - Маслаћ).

[Селаковић]

Јелић, Ћириловдан, Коврен, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Очекиван резултат, на који је указивала и крсна слава и презиме. Новотестирани Јелић такође поседује делецију на DYS19, као Јелић из Глиснице и као Биочани, тако да би њихово гранање ишло отприлике овако:

[Дејан Маслаћ]

Маслаћ, Јовањдан, Рошци, Чачак, J2a-M92>S8230

Рошци, Чачак
"Маслаћи су из Папратишта, има их 4 куће, славе св. Јована."

Папратиште, Пожега
"Познији досељеници су:
Маслаћи су дошли из Пиве уз неког калуђера, довели их Мајсторовићи уз једну удову; названи су због тога што су били умешни и окретни радници на дрводељству; има их данас 19 кућа, славе Јовањдан."

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-ro%C5%A1ci-%C4%8Da%C4%8Dak/
https://www.poreklo.rs/2014/01/22/poreklo-prezimena-selo-papratiste-pozega/

Маслаћ припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца, иако поседује неколико нетипичних мутација. Осим вредности 13-16 на маркеру 385ab, која се нешто ређе среће у оквиру ове подгране J2a код нас, ту су вредност 28 на 389II, као и вредност 12 на маркеру 392. Због мутације на маркеру 385, делује да је Маслаћу најближи Масловар (Св. Врачи) из околине Тивта. Остаје питање да ли је случајност што им је и корен презимена сличан (Масловар - Маслаћ).

Хвала најлепше на коментару. За Маслаће из околине Пожеге ужичке и Чачка постоји предање да су дошли из Пиве. За Маслаће из Храсна код Дедијера (Херцеговина ) је записано да су старином из Риђана. Имате ли предлог за даље истраживање порекла Маслаћа, с обзиром да их мени доступна литература и предање не везује за Цуце?

[Небојша]

Хвала најлепше на коментару. За Маслаће из околине Пожеге ужичке и Чачка постоји предање да су дошли из Пиве. За Маслаће из Храсна код Дедијера (Херцеговина ) је записано да су старином из Риђана. Имате ли предлог за даље истраживање порекла Маслаћа, с обзиром да их мени доступна литература и предање не везује за Цуце?

Нема на чему. Недавно су баш откривене млађе подгране, којима припадају Цуце, односно Пјешивци. Након што буду у оптицају, можете пробати са тестирањем неког од та два SNP-a.

https://www.poreklo.rs/2021/03/02/otkrivene-genetski-profilisane-y-dnk-podgrane-pjesivaca-i-cuca-haplogrupa-j2a-m92/

Припадност овој подграни не мора нужно да значи да су Маслаћи конкретно пореклом из Цуца/Пјешиваца. Она је кроз историју вероватно била раширена и ван поменутих племена, најпре на простору Зете и Старе Херцеговине.

[Лука]

Хвала најлепше на коментару. За Маслаће из околине Пожеге ужичке и Чачка постоји предање да су дошли из Пиве. За Маслаће из Храсна код Дедијера (Херцеговина ) је записано да су старином из Риђана. Имате ли предлог за даље истраживање порекла Маслаћа, с обзиром да их мени доступна литература и предање не везује за Цуце?

Тестирани Маслаћи са подручја Херцеговине припадају највероватније хаплогрупи I2-Y3120>PH908, тако да са њима ваши Маслаћи нису повезани.

[jovisha]

Бранковић, Јовањдан, Жабари, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду "Бојић-Ракић". Поседује само једну вредност која одудара од модалне за овај род, и то је нешто нижа DYS391=10. Најближа поклапања у оквиру рода има са Драгојевићем из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићем из Криваје код Шапца, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Јевтића из Осечине и Тешића из Мионице, а на 3 од 23 од Бојића из Земуна, Радојичића из Савковића код Љубовије, Миловановића из Осечине и Јовичића из Миокуса код Шапца. Сви наведени такође славе Јовањдан.

Тестирани је у упитнику навео да су пре 1790. живели у Вардишту код Вишеграда, и да су се презивали Обрадовић.

    У Вардишту па све до Добруна(општина Вишеград) постоје и Јевтићи и Јовичићи и такође славе Јовањдан,један Јовичић(Вишеград)  уз своје породично стабло каже да су му се преци доселили око 1760. године из Пљеваља  у један засеок код Вардишта уз тадашње презиме Шимшић(чија је слава такође Јовањдан) за Шимшиће се пак у књизи вишеградски стари Влах каже да су род са поменутим Јевтићима(Станишевац,Добрун) који су тестирани и припадају И2 хаплогрупи.Дакле веза би требало да иде Јевтићи-Шимшићи-Јовичићи(сви из околних села у близини Добруна па до Вардишта) И2 хаплогрупа.Да резимирам.Занимљиво ми је помињање тестираног Бранковића у вези поријекла из Вардишта плус тестирани који имају са њим поклапање(Јевтић Осечина,Јовичић Шабац)а истих презимењака са истом славом има баш око Вардишта али су они И2.

[Дејан Маслаћ]

Нема на чему. Недавно су баш откривене млађе подгране, којима припадају Цуце, односно Пјешивци. Након што буду у оптицају, можете пробати са тестирањем неког од та два SNP-a.

https://www.poreklo.rs/2021/03/02/otkrivene-genetski-profilisane-y-dnk-podgrane-pjesivaca-i-cuca-haplogrupa-j2a-m92/

Припадност овој подграни не мора нужно да значи да су Маслаћи конкретно пореклом из Цуца/Пјешиваца. Она је кроз историју вероватно била раширена и ван поменутих племена, најпре на простору Зете и Старе Херцеговине.

Хвала. Јасно је да су Цуце/Пјешиваци кроз историју делили животни простор са Риђанима. Пива је северозападно од Риђана, а имајући у виду историјске околности, верујем да су се Маслаћи селили у оквиру територија наведених племена.
Проверио сам етимологију презимена Масловар, значи исто што и Маслаћ, реч је о старом занимању, произвођач масла (пречишћеног путера).

[Дејан Маслаћ]

Тестирани Маслаћи са подручја Херцеговине припадају највероватније хаплогрупи I2-Y3120>PH908, тако да са њима ваши Маслаћи нису повезани.

Хвала. Неки од њих иначе тврде да су пореклом од Новаковића из Зажабља (околина Храсна), јер имају претке са двојним презименом. Могуће је да је неко од Новаковића променио презиме у Маслаћ или добио ново презиме по занимању (производња масла). Било би интересантно тестирати Маслаће из Херцеговине који немају претка са двојним презименом Маслаћ-Новаковић.

[Небојша]

Тинтор, Св. Врачи, Радљевац, Книн, J2b-M205>Y22059

Тинтор има свега 12 маркера, али нема сумње да ће бити генетички близак претходно тестираном Тинтору из Смоковића. Тинтор из Смоковића има 111 маркера, па се на основу вредности 20 на DYS587 (20) може закључити да Тинтори припадају подграни J-Y22063. На 23andMe постоје и Тинтори из Грачаца, хаплогрупа такође J-M205.

Тинтори су били прилично бројни у Радљевцу. Сматра се да су део сеобе "из Босне", с краја 17. века. 

Од крајишких Тинтора воде порекло Почуче из Поуња и Галоње из Бјелајског поља.
https://www.poreklo.rs/2021/03/02/poreklo-nekih-krajiskih-porodica-koje-slave-svete-vrace-sveti-kozma-i-damjan/

[Небојша]

Тинтор, Св. Врачи, Радљевац, Книн, J2b-M205>Y22059

Тинтор има свега 12 маркера, али нема сумње да ће бити генетички близак претходно тестираном Тинтору из Смоковића. Тинтор из Смоковића има 111 маркера, па се на основу вредности 20 на DYS587 (20) може закључити да Тинтори припадају подграни J-Y22063. На 23andMe постоје и Тинтори из Грачаца, хаплогрупа такође J-M205.

Тинтори су били прилично бројни у Радљевцу. Сматра се да су део сеобе "из Босне", с краја 17. века. 

Од крајишких Тинтора воде порекло Почуче из Поуња и Галоње из Бјелајског поља.
https://www.poreklo.rs/2021/03/02/poreklo-nekih-krajiskih-porodica-koje-slave-svete-vrace-sveti-kozma-i-damjan/

Постоје индиције да су Тинтори на овом подручју били присутни још у 16. веку. Цитираћу овде Синишину поруку из фебруара 2017.

Као што је већ поменуто, у попису Клишког санџака из 1550. године на подручју нахија Попина и Зрмања, помиње се примићур Вукосав, син Радка Тинтора са џематом који је обухваћао села Радин Дол и Добриње (у којем је и сам становао), и пуста села Прибудић, Прљево и Рад.

Сва ова села и данас постоје једно до другог на потезу између Плавна и Зрмање. И бар до посљедњег рата Тинтори су живјели у Радљевцу. Ово је једна од не тако честих ситуација, да се континуитет једне породице у документованим историјским изворима може испратити од 1550. године до данас. Саво Накићеновић који је обрађивао то подручје, за неке од породица у книнској околини је навео да су ту досељени још у 16. вијеку. У том смислу је поменуо и Тинторе. Неки потоњи истраживачи (Бачко нпр.) били су скептични према овим Накићеновићевим тврдњама и тврдили су да се сво становништво книнске околине досељавалао тек након сеобе 1692. године из Босне. међутим, примјер Тинтора нам показује да је Накићеновић, бар у том случају, био у праву. У ратовима с краја 17. вијека книнско подручје није сасвим опустило. Неке старије  породице су остале на својим огњиштима. Тинтори су једна од таквих породица.

Сасвим је извјесно да село Радин Дол из пописа 1550. можемо идентификовати са данашњим Радљевцем. У попису се помиње и мезра Рад, такође у посједу Вукосава Тинтора. У непосредној близини данашњег Радљевца, али на већој надморској висини налази се село Радијевац. Очигледно се ради о истом селу које је било подијељено на виши и нижи дио (Рад и Радин дол). Занимљиво је да се село Радин Дол спомиње и као Добриње, и да је раније било у посједу Первана (муслиман?). Такође ово село није забиљежено у ранијем турском попису из 1530. године.

Моја претпоставка је да је и село Радин дол добило назив по Радку Тинтору, оцу Вукосавовом који се на то подручје морао доселити у периоду 1530-1550. године.

Иначе, џемат Вукосава Радковог Тинтора се налазио у оквиру џемата кнеза Вукосава Вукмановог Угарка, па је интересантан и тај однос са Угарцима, тј. да ли су Тинтори само придружени Угарцима или су њихов  дио. Иначе су Тинтори једини јасно издвојен џемат унутар џемата Вукосава Угарка.

За Угарке смо раније претпостављали везу са Синобадима, тј. J1 хаплогрупу. Радон је добро примјетио примјер Јањатовића у Лици који су мјешавина J2b M205 и Ј1. Да ли је могуће да су се негдје на подручје сјверне Далмације ова два рода помијешала?

[Лука]

Томашевић, Лучиндан, Волујац, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније њеној подграни Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Једина вредност која значајније одступа од модала рода Никшића на 23 маркера је вредност 22 на 390. Ову вредност у роду Никшића поред Томашевића поседује и један тестирани из необјављених истраживања, а пореклом из Бистрице код Нове Вароши.

Тестирани је навео да су у Волујац дошли "од Никшића", што је највероватније и потрђено овим резултатом.

[Лука]

Граховац, Тројчиндан, Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближе поклапање (потпуно на 23 маркера) има са једним тестираним из необјављених истраживања који је пореклом из околине Невесиња. Са њим дели вредности 15 на 19 и 16 на 458, тако да нема сумње да су ближе повезани односно да чине исти род.

Тестирани је навео да су даљим пореклом из Грахова код Никшића, чему иде у прилог и само презиме рода. Међутим, у том крају за сада нема сличних хаплотипова.

[Иван Вукићевић]

Настасић, Стевањдан, Свилош, Беочин, E-V13>Z5017>Z16988

Поседује веома повишене вредности маркера DYS389ii=33 и DYS635=24 услед чега нема ближих поклапања међу другим тестираним припадницима гране Z16988.

Према предању су у Сомбор дошли из села Настасићи на Косову приликом Прве сеобе Срба под Чарнојевићем. Један део се затим одселио у Свилош, а други у Црну Гору, где славе Ђурђиц. Међутим, није ми познато да у Црној Гори постоји неко братство са овим презименом.