"Најстарији познати Милавић из писаних извора је Тадија Милавић из Подграђа (Пољичка Република), поменут 1689. године. Презиме које су имали пре презимена Милавић је Тићиновић, а пре тога Вучићевић. Могуће је даље порекло из Црне Горе."
Занимљиво је можда поменути да у
Илирском грбовнику имамо
грб Тихчиновића.
Грб Тихчиновића из Моденског грбовника, почетак 17. векаСрђан Рудић у својој студији
Властела Илирског грбовника (Београд, 2006) каже да су Тихчиновићи били
усорска властеоска породица коју можемо да пратимо у изворима од
двадесетих године XIV века па све до пред пропаст средњовековне босанске државе. Први познати чланови породице били су браћа Витан и Дивош Тихорадић. Витан је уписан као сведок на три повеље бана Стефана II издате у периоду 1326/29-1333. године. Витанов једини познати син је
Тихчин који се помиње као сведок у повељама бана Стефана из 1345. године и бана Твртка из 1367. године. Његов син је био
жупан Јурај Тихчиновић који је уписан међу сведоцима на повељи краља Дабише из 1392. године. На две повеље које је 1461. године издао краљ Стефан Томашевић међу сведоцима се налази и војвода Вукић Тихчиновић, чији се степен сродства са Тихчином не може реконструисати.
Треба поменути и да се једна породица из Пољица слично презивала. У
списку пољичког племства из
1778. године помињу се и кнезови
Tiginovichi, који су припадали Тишимирима и боравили у селу Костање.
Тихчиновићи се помињу и у списковима средњовековне властеле, али без територијалног одређења, сем код Чеваповића који пише да су били
са подручја Бањe Луке.
Ко зна, можда су у Илирском грбовнику истакнути управо ови
пољички Тићиновићи?