Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480308 пута)

Ван мреже dons

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 77
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8080 послато: Април 23, 2021, 09:48:34 пре подне »
Bubulj, Bihać (Račići)   pravoslavci sv.Jovan. Po predanju iz Bjelopavlica



best long poems for recitation in english

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8081 послато: Април 23, 2021, 10:12:52 пре подне »
Bubulj, Bihać (Račići)   pravoslavci sv.Jovan. Po predanju iz Bjelopavlica


best long poems for recitation in english

Бубуљи су у Рачић досељени почетком 19. века из Лике. У Лици их је 1915. било само у околини Лапца (Мелиновац, 3 куће).

Оваква крајишка предања, о пореклу од неких брдских племена, су у најмању руку неозбиљна. Тај народ је у Крајини готово 500 година. Има истина неких магловитих предања о пореклу од појединих старохерцеговачких племена (Бањани, Дробњаци), која су се показала тачним (генетичким путем). Али ни у литератури никада није забалежено да неко из Крајине води порекло из Бјелопавлића баш.

На крају и овај резултат демантује такво предање. Припадате подграни I2-PH908, а I2 администратори ће вероватно с лакоћом одредити које су Вам породице генетички најблискије. На простору Крајине, пре свега.


Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8082 послато: Април 23, 2021, 10:39:27 пре подне »
Бубуљ је вероватно повезан са још неким породицама из Крајине које славе Јовањдан, попут Грмуша и Крњаја. Занимљиво је да није повезан са претходно тестираним презимењаком из Мелиновца, који припада хаплогрупи R1a-M458>L1029.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8083 послато: Април 23, 2021, 12:20:48 поподне »
Бубуљ је вероватно повезан са још неким породицама из Крајине које славе Јовањдан, попут Грмуша и Крњаја. Занимљиво је да није повезан са претходно тестираним презимењаком из Мелиновца, који припада хаплогрупи R1a-M458>L1029.

Да, Грмуша му је најближи, географски, по слави, а и деле 19=17, 576=17 (имају 3 разлике на 23 маркера). Како је обојици генетички близак Ђорђевић из околине Алексинца, даљим пореклом из околине Гњилана, можда не би било лоше да покушају да тестирају Y140541, на који је Ђорђевић позитиван, иако су географски прилично удаљени.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8084 послато: Мај 05, 2021, 06:37:32 поподне »
Петровић, Петковдан, Рипањ, Вождовац, Београд, E-V12

На основу резултата на 37 маркера, највероватније припада грани E-V12. На нашем пројекту јој припада још једино један Горанац из истраживања које још увек није објављено, али није близак Петровићу по хаплотипу.

Једини Петровићи који се помињу у Рипњу у раду Ристе Николића славе Ђурђевдан:
–Петровићи су од Ивањице „где се прави катран“, били, веле, хајдуци, па их отуда протерали, Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2013/11/16/poreklo-prezimena-selo-ripanj-vozdovac-beograd/

Како тестирани није навео предање о старијем пореклу, као ни да су раније имали другу славу, вероватно се ради о неким другим Петровићима.

Ван мреже Strahinja55

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8085 послато: Мај 05, 2021, 09:18:54 поподне »
Петровић, Петковдан, Рипањ, Вождовац, Београд, E-V12

На основу резултата на 37 маркера, највероватније припада грани E-V12. На нашем пројекту јој припада још једино један Горанац из истраживања које још увек није објављено, али није близак Петровићу по хаплотипу.

Једини Петровићи који се помињу у Рипњу у раду Ристе Николића славе Ђурђевдан:
–Петровићи су од Ивањице „где се прави катран“, били, веле, хајдуци, па их отуда протерали, Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2013/11/16/poreklo-prezimena-selo-ripanj-vozdovac-beograd/

Како тестирани није навео предање о старијем пореклу, као ни да су раније имали другу славу, вероватно се ради о неким другим Петровићима.

Поздрав,

У истом тексту се наводи и:

У селу Рипњу има старих породица, за чије се порекло не зна. То су:
–Јоксимовићи***
–Станојловићи, Аранђеловдан.
–Цивићи***.
–Милићевићи ( у крају Муселимцима)***.
–Несторовићи, по старом презимену Стевановићи, а сада:
–Станичићи и Петровићи, Чардаклићи и још неке породице, гране поменутих породица.

Ван мреже Strahinja55

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8086 послато: Мај 05, 2021, 10:36:23 поподне »
Да додам

Из књиге 02 Насеља српских земаља, 1903:

Цитат
И у селу Рипњу има старих породица за чије се порекло не зна ...

Стевановићи по старом презимену, а сада Станичићи и Петровићи

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8087 послато: Мај 07, 2021, 07:32:33 поподне »
Милавић, католик, Подграђе, Омиш

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген највећу вероватноћу даје грани YP237>YP951, међутим Милавићева најближа поклапања на 23 маркера, Димитријевић из Шарбановца код Сокобање (2/23) и Илић из Горње Трнаве код Тополе (3/23) највероватније припадају грани Z92>YP270, па бих препоручио да се тестирањем панела или појединачног SNP-a код YSEQ-a разреши ова дилема. Тестирани је у упитнику оставио следеће податке о пореклу:

"Најстарији познати Милавић из писаних извора је Тадија Милавић из Подграђа (Пољичка Република), поменут 1689. године. Презиме које су имали пре презимена Милавић је Тићиновић, а пре тога Вучићевић. Могуће је даље порекло из Црне Горе."

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8088 послато: Мај 07, 2021, 08:15:17 поподне »
"Најстарији познати Милавић из писаних извора је Тадија Милавић из Подграђа (Пољичка Република), поменут 1689. године. Презиме које су имали пре презимена Милавић је Тићиновић, а пре тога Вучићевић. Могуће је даље порекло из Црне Горе."

Занимљиво је можда поменути да у Илирском грбовнику имамо грб Тихчиновића.


Грб Тихчиновића из Моденског грбовника, почетак 17. века

Срђан Рудић у својој студији Властела Илирског грбовника (Београд, 2006) каже да су Тихчиновићи били усорска властеоска породица коју можемо да пратимо у изворима од двадесетих године XIV века па све до пред пропаст средњовековне босанске државе. Први познати чланови породице били су браћа Витан и Дивош Тихорадић. Витан је уписан као сведок на три повеље бана Стефана II издате у периоду 1326/29-1333. године. Витанов једини познати син је Тихчин који се помиње као сведок у повељама бана Стефана из 1345. године и бана Твртка из 1367. године. Његов син је био жупан Јурај Тихчиновић који је уписан међу сведоцима на повељи краља Дабише из 1392. године. На две повеље које је 1461. године издао краљ Стефан Томашевић међу сведоцима се налази и војвода Вукић Тихчиновић, чији се степен сродства са Тихчином не може реконструисати.

Треба поменути и да се једна породица из Пољица слично презивала. У списку пољичког племства из 1778. године помињу се и кнезови Tiginovichi, који су припадали Тишимирима и боравили у селу Костање.

Тихчиновићи се помињу и у списковима средњовековне властеле, али без територијалног одређења, сем код Чеваповића који пише да су били са подручја Бањe Луке.

Ко зна, можда су у Илирском грбовнику истакнути управо ови пољички Тићиновићи?



Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 85
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8089 послато: Мај 13, 2021, 12:05:19 пре подне »
Бијелић, Лазаревдан, Баре, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду А7 у табели нашег пројекта. Несумњиво је повезан са осталим припадницима овог рода, мада ни са једним нема потпуно поклапање на упоредивим маркерима.

Ово је потврда једног ранијег резултата са 23andme:

Тестирани наводи да су по предању старином из Матаруга код Пљеваља. Ово предање је свакако ближе истини од предања о Колашину које бележи Андрија Лубурић, пре свега због резултата Гачевића из Ма
Дали су Гачевић и овај Бјелић од истог претка и кои је период од заједничког претка

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8090 послато: Мај 14, 2021, 07:49:31 поподне »
Прокопић, Ђурђевдан, Градина, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседује неколико ретких/специфичних вредности (DYS19=16, DYS391=10, DYS549=13), па нема ниједно ближе поклапање са мање од 3 разлике на 17, и са мање од 5 разлика на 23 маркера. Упркос овоме, припадност грани YP3987 не би се требала доводити у питање, због присуства карактеристичне вредности DYS448=21.

Цитат
Прокопић

Прокопићи, слављеници Ђурђевдана, стара су свештеничка породица из тимарске Криваје, који су се настанили у градинској Вароши, у близини старосједилачке породице Глигић. Одласком из Криваје средином 19. вијека, тамо се ова лоза гаси.

Родоначелник ове свештеничке породице Миле Прокопић из Градине рођен је 1820. године у селу Криваја. Миле је умро 13.1.1902. године и сахрањен у Градинском гробљу. Свештеник Стеван Прокопић, син Николе Прокопића и мајке Стоје, рођене Стевић, рођен је у Тимару 11. јула 1856. а умро као прота и конзисторијални савјетник у Богословији у Рељеву код Сарајева, 15. јануара 1891. године. Из ове породице је и свештеник Никола Прокопић, у чијој биографији за упис у први разред Богословије у Рељеву школску 1892/93, пише да је рођен у селу Градина 7. априла 1874. године. Прота Никола био је велики борац за свој народ и један од најближих сарадника Петра Кочића, док је његов син Бранко као омладинац при крају Другог рата постао активиста нове комунистичке власти, који гине 1945. године као члан Покрајинског комитета Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) БиХ. Од школске 1962/63 школа у Омарској носи назив ОШ “Бране Прокопић“, све до 1993. године.

Презиме Прокопић јавља се 1882. године у Шематизму Митрополије дабро-босанске у парохији Јелићи–Градина, Колунић код Петровца и Сарајево град, за које је зна да су из Маглаја, гдје су славили Ђурђице. Једну грану градинских Прокопића зову и Проле. У Епархији г/к 1883. године не спомиње се презиме Прокопић, док у Епархији пакрачкој 1898. јављају се презиме
Прокоп и Прокопић који славе Јовањдан, у парохији Ператовица Велика код Грубишног Поља и Каменска источно од Пакраца ка Папуку. Прокопића нема ни у Далмацији, тј. не спомиње их Александар Бачко, нити сам их пронашао у другим изворима. Такође, нема Прокопића у Херцеговини, нити у Црној Гори. Презиме Прокопић јавља се у селу Подволујак и Раван код Возуће подно Озрена, док се у Србији спомиње код Крупња и Лесковца. Презиме је настало од мушког имена Прокоп, Прокопије.

Милорад Богдановић, Тимар и тимарски родови

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8091 послато: Мај 14, 2021, 09:38:46 поподне »
Цитат
Прокопић, Ђурђевдан, Градина, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседује неколико ретких/специфичних вредности (DYS19=16, DYS391=10, DYS549=13), па нема ниједно ближе поклапање са мање од 3 разлике на 17, и са мање од 5 разлика на 23 маркера. Упркос овоме, припадност грани YP3987 не би се требала доводити у питање, због присуства карактеристичне вредности DYS448=21.
Честитам тимарским Прокопићима.  ;)
Вјероватно да су сродници са презименом Проле из Пљева код Шипова, али то треба додатним тестирањем провјерити.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8092 послато: Мај 14, 2021, 10:01:22 поподне »
Вјероватно да су сродници са презименом Проле из Пљева код Шипова, али то треба додатним тестирањем провјерити.
Јесу сродници, али из бронзаног доба. Разликују се на 9 од 23 упоредива маркера и припадају потпуно различитим подгранама R1a-Z280>CTS3402 хаплогрупе.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8093 послато: Мај 18, 2021, 01:28:46 поподне »
Јапунџић, Никољдан, Мокро Поље, Книн

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030, роду А у Табели нашег пројекта.
 
Јапунџићи су према предању „од Радаковића из Лике“, а најстарији познати предак био им је Јаков Јапунџић рођен око 1630, у околини Мазина.

Тестирани је близак свим припадницима рода А, а потпуно поклапање има са Гаћешом из Грачаца. У овом роду су још и Лабус, Пепић и Паројчић.

Хаплотип овог рода јако је близак хаплотипу Љешњана-Војинића из црногорских Брда. Очекују се ускоро резултати БигИпсилон теста Гаћеше, и тада ћемо моћи да проценимо када се „крајишки“ огранак одвојио од „брђанског“. 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8094 послато: Мај 18, 2021, 01:36:46 поподне »
Јапунџић, Никољдан, Мокро Поље, Книн

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030, роду А у Табели нашег пројекта.
 
Јапунџићи су према предању „од Радаковића из Лике“, а најстарији познати предак био им је Јаков Јапунџић рођен око 1630, у околини Мазина.

Тестирани је близак свим припадницима рода А, а потпуно поклапање има са Гаћешом из Грачаца. У овом роду су још и Лабус, Пепић и Паројчић.

Хаплотип овог рода јако је близак хаплотипу Љешњана-Војинића из црногорских Брда. Очекују се ускоро резултати БигИпсилон теста Гаћеше, и тада ћемо моћи да проценимо када се „крајишки“ огранак одвојио од „брђанског“.

С обзиром на поклапање, вероватно јесу из Лике пореклом. Међутим, упитно је да ли су и од Радаковића. Радаковићи (Никољдан) из околине Грачаца припадају J-Y22059, док су Радаковићи (Никољдан) из Удбине и Госпића хаплогрупа R1b-U152. Како су Радаковићи веома раширени на простору Крајине, није искључено да их је било и I2-Z17855.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8095 послато: Мај 18, 2021, 01:58:10 поподне »
С обзиром на поклапање, вероватно јесу из Лике пореклом. Међутим, упитно је да ли су и од Радаковића. Радаковићи (Никољдан) из околине Грачаца припадају J-Y22059, док су Радаковићи (Никољдан) из Удбине и Госпића хаплогрупа R1b-U152. Како су Радаковићи веома раширени на простору Крајине, није искључено да их је било и I2-Z17855.

Мада је овде и друга опција могућа. Мокро Поље је насељено махом у општем таласу из Бјелајског поља, крајем 17. века. Грачац је насељен из Северне Далмације (околине Книна) нешто касније. Могуће да су сви ови Никољштаци I2-Z17855 из Грачаца пореклом из Далмације. Мада је ту било толико повратних сеоба, да је тешко похватати.

Ван мреже Pikuc

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8096 послато: Мај 19, 2021, 09:48:09 пре подне »
U monografiji o Mokrom Polju Milivoja Sučevića stoji predanje da su Japundžići oko 1700. godine došli u Mokro Polje iz Like, u Liku oko 1550. godine  iz okoline današnjeg Bosanskog Petrovaca koga su naselili višegodišnjom seobom preko Višegrada, Priboj, Prijepolja, Sjenice, Mitrovice napustivši Metohiju, okolinu Dečana oko 1450 godine pod najezdom Turaka i da su svešteničkog roda koji je predvodio tu seobu.
Moj zaključak je da su Japundžići potomci starosedelačkog življa sa Metohije od koga potiču i mnogi rodovi Crne Gore.

Ван мреже Pikuc

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8097 послато: Мај 19, 2021, 12:50:25 поподне »
Da li može na osnovu ovih rezultata da se približno  odredi period u kome je živeo zajednički predak Japundžića i rodova koji se pominju?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8098 послато: Мај 19, 2021, 01:00:48 поподне »
Da li može na osnovu ovih rezultata da se približno  odredi period u kome je živeo zajednički predak Japundžića i rodova koji se pominju?

За квалитетну процену старости, нарочито код И2а-Динарика, потребно је да бар два из рода имају тестиран велики број маркера, нпр 111.

У вашој групацији сви имају доста блиске хаплотипове кад се посматрају 23 маркера, и ја верујем да је ваш заједнички предак живео у 15. или 16. веку, али то је само моја одокативна процена.
« Последња измена: Мај 19, 2021, 01:02:39 поподне Селаковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8099 послато: Мај 19, 2021, 02:38:18 поподне »
Српском пројекту на FTDNA је приступио:


Савић, Ђурђевдан, Козјак (заселак Савићи), Лозница, J2a-L26>Z6055>Y14439

Тестирани је навео предање о пореклу из Херцеговине. Исти подаци о пореклу Савића могу се пронаћи и у литератури

"1) У другој половини 18. века:

–Савићи су из Бруснице у Херцеговини. Од њих има одсељених у Прњавору (Ћирковићи), не каже се коју славу славе."
https://www.poreklo.rs/2014/07/04/poreklo-prezimena-selo-kozjak-loznica/

Савићи упадају у генетички род J-Y14439, који је присутан на простору Дробњака и Источне Херцеговине. Више на:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5971.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=472.1120

Генетички су Савићима блиски практично сви из тог рода. Иначе је код њих карактеристично да имају мала одступања у маркерима. На FTDNA постоји једно потпуно поклапање на 12 маркера са неким Козићима (вероватно Зворник) и Јокама (могуће Крајишници). Од странаца најближи је један Италијан из Напуља (2 разлике на 37 маркера).

« Последња измена: Мај 19, 2021, 02:42:42 поподне Небојша »