Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 184553 пута)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #260 послато: Јун 30, 2016, 08:40:48 поподне »
A da li u vasoj knjizi ima podataka o familiji Sekularac iz Berana, koja je islamske vere, ciji je predak primio islam u Rugovu a potom presao u Berane.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #261 послато: Јун 30, 2016, 10:49:41 поподне »
Код презимена поријеклом из Шекулара наводим и припаднике  презимена  Шекуларац  који су исламске вјероисповијести. Ријеч је о  потомцима Радисава Дашића (који је прешао у ислам у Ругови).
 Голуб Бракочевић је  1971.године објавио књигу  "Шекулар и Шекуларци у новије доба - девет села међу девет брда" .  Голуб је о томе писао више. Потомци Радисава Дашића живе у Беранама, Пећи, Београду, Турској. Чланови те породице из Београда долазе на окупљања завичајног удружења "Шекулар" у Београду.   Да препричам шта  је   Г. Бракочевић написао. Радисав је примио ислам у Алагиној Ријеци. Био је у најму код Руговца Усенидбро. Ту се и оженио, потурчио и додијељена му је имовина. Био је наредник - сејмена (жандарма) у Пећи. Он је погубио одметника Јасу малог "Воген". Радисав се опјевава у пјесмама на албанском језику:"Што се тресе мост на пијесак, све од силе Уин низ Дашић".  Од Радисава била су три сина: Цуфо, Шабан  и Раман. Од Цуфа Мујо и Мехмед, од Шабана Реџо, Усеин, Вехбија, Осман и Алија, а од Рахмана:Алил и Узмир ( живе у Турској). Муарем је живио  У Беранама.  Подаци су закључно са 1971.г. Сви потомци Радисава Дашића и данас носе презиме Шекуларац.
 По казивању Реџа Шекуларца са Радисавом су били и  и један Рмуш и један Томовић. И Рмуш се потурчио и оженио у Ругови. О Вуку Томовићу постоје приче да је постао у турској војсци паша.
Руговац, занимљива би била и друга страна приче - из Ругове.   Код себе имам примјерак без исправки штампарских грешака ( можда има грешки   код имена из Ругове). Иначе  о томе сам и лично слушао од  аутора књиге Голуба Бракочевића.
 Да и ја питам, да ли се у Ругови помиње Прото Стефан Бракочевић, протојереј окружја пећког од 1850 до 1895.г.? Јавља се и под презименом Петровић. По њему се зове Протина мала у Пећи.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #262 послато: Јул 01, 2016, 12:30:24 пре подне »
Код презимена поријеклом из Шекулара наводим и припаднике  презимена  Шекуларац  који су исламске вјероисповијести. Ријеч је о  потомцима Радисава Дашића (који је прешао у ислам у Ругови).
 Голуб Бракочевић је  1971.године објавио књигу  "Шекулар и Шекуларци у новије доба - девет села међу девет брда" .  Голуб је о томе писао више. Потомци Радисава Дашића живе у Беранама, Пећи, Београду, Турској. Чланови те породице из Београда долазе на окупљања завичајног удружења "Шекулар" у Београду.   Да препричам шта  је   Г. Бракочевић написао. Радисав је примио ислам у Алагиној Ријеци. Био је у најму код Руговца Усенидбро. Ту се и оженио, потурчио и додијељена му је имовина. Био је наредник - сејмена (жандарма) у Пећи. Он је погубио одметника Јасу малог "Воген". Радисав се опјевава у пјесмама на албанском језику:"Што се тресе мост на пијесак, све од силе Уин низ Дашић".  Од Радисава била су три сина: Цуфо, Шабан  и Раман. Од Цуфа Мујо и Мехмед, од Шабана Реџо, Усеин, Вехбија, Осман и Алија, а од Рахмана:Алил и Узмир ( живе у Турској). Муарем је живио  У Беранама.  Подаци су закључно са 1971.г. Сви потомци Радисава Дашића и данас носе презиме Шекуларац.
 По казивању Реџа Шекуларца са Радисавом су били и  и један Рмуш и један Томовић. И Рмуш се потурчио и оженио у Ругови. О Вуку Томовићу постоје приче да је постао у турској војсци паша.
Руговац, занимљива би била и друга страна приче - из Ругове.   Код себе имам примјерак без исправки штампарских грешака ( можда има грешки   код имена из Ругове). Иначе  о томе сам и лично слушао од  аутора књиге Голуба Бракочевића.
 Да и ја питам, да ли се у Ругови помиње Прото Стефан Бракочевић, протојереј окружја пећког од 1850 до 1895.г.? Јавља се и под презименом Петровић. По њему се зове Протина мала у Пећи.

1. Ovo sto ste vi napisali sam ja isto pribelezio, jedino se kaze da su bila dva brata i da je jedan bio sejmen i posle presao u Berane, a da su od drugoga Dashaji u Rugovu.

2. Za toga protu nisam čuo.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Шекулар
« Одговор #263 послато: Јул 05, 2016, 12:28:33 пре подне »
Da li neko zna nesto o grani Babica iz Sekulara, koja je zavrsila u Kaludri?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #264 послато: Јул 05, 2016, 06:19:54 пре подне »
О Бабићима у Шекулару, Калудри, Метохији... и гдје их све има а поријеклом су из Шекулара прави и једини  саговорник је Небо.
Калудра је до разграничења са Турском послије Берлинског Конгреса остала у турској граници, а дотле је све вријеме била у саставу Шекулара.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #265 послато: Јул 05, 2016, 06:22:46 пре подне »
 Неспретно се изразих, јутро је. Калудрани су били до Берлинског Конгреса  у саставу  Шекуларског батаљона. И у добру и у злу су Калудрани и Шекуларци увијек били заједно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #266 послато: Јул 05, 2016, 08:41:11 пре подне »
Благодарим, Видоје  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #267 послато: Јул 05, 2016, 08:42:30 пре подне »
Ево, Оловни, овако:

Шекуларски Бабићи се гранају од синова Спасоја Вујичина Ћетковића (и "бабе") којих је било најмање тројица а вероватно и више, што је данас тешко поуздано утврдити. Зна се да је од три сина остало потомство у Шекулару и околини, а то су Млађен, Јоксим и Максим. 

Млађен Спасојев се почетком 19. века настанио преко планине, код раније досељених рођака у село Ровца. Он је родоначелник више огранака калудерских и ровачких Ћетковића. Имао је три сина: Марка, Акса и још једног коме нисам успео сазнати име. Марко се као млад иселио у Калудру и тако задржао очево презиме Бабић, а остала два његова брата су остали у Ровцима и тамо прозвани по оцу Млађеновићи.

Марко Млађенов је дошао у Калудру у најам код Ралевића, а онда је оженио њихову одиву и заувек ту остао. Калудерски Бабићи су велико и разгранато братство које је населило највише (и најближе Шекулару) делове села, који су по њима названи Бабића мâла. Марко је са одивом Ралевића имао доста ђеце, од тога четири сина – Спасоја, Радована, Милосава и Јоса. Спасоје је, даље, имао пет синова, Радован четворицу, Милосав тројицу, а Јосо двојицу. Отуд је братство калудерских Бабића бројно и разгранато.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #268 послато: Јул 05, 2016, 08:45:57 пре подне »
Осим њих, постоје још два огранка Бабића блиских овима у Калудри, један у Будимљи (где су се населили после 1912), где их данас живи неколико кућа (потомци Јеврема-Јевта Бабића), и други у Доњој Ржаници, али се ова кућа истражила (1966. када се упокојио последњи мушки изданак). Они су потомци најмлађег сина Млађена Спасојева – Јеврема, а најсроднији су ровачким Млађеновићима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #269 послато: Јул 05, 2016, 08:55:27 пре подне »
У Калудри је најбројнији огранак Бабића који су потомци Марка Млађенова Бабића. Али, постоје још две мање гране Бабића у Калудри, они су потомци двојице касније (у другој половини 19. века) досељених шекуларских Бабића.

Једне зову "Керизи" (занимљива је прича како су добили надимак) и потичу од Миљана Бабића из Шекулара.

Други се доселио из Шекулара (после Вељег рата), Вук (или Вуко) Бабић. Његов син Мартин (рођен око 1865) био је угледан домаћин, па су по њему потомци прозвани "Мартиновићи", а зову их још и "Вуковићи" (у Калудри живе потомци Мартинова три сина Љуба, Уроша и Живка). Љубомир - Љубо Мартинов упамћен је као најдуговјечнији од Бабића – живео је 105 година (1895-2000)!

Нисам успео утврдити од којег шекуларског огранка Бабића потичу "Керизи" и "Мартиновићи" (могуће од неког Јоксимовог брата који није упамћен).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #270 послато: Јул 05, 2016, 09:26:20 пре подне »
Калудерски Бабићи „Керизи“ су понели тај надимак овако: њихов предак Миљан Бабић из Шекулара је, због немаштине, отишао у најам код неког богатог Руговца, по имену (или надимку) Керо. Кад је зарадио нешто новца, није се враћао у Шекулар, знајући да неће бити добро примљен јер је био код Руговаца, већ се доселио у Калудру међу тамошње Бабиће. Међутим, и они су га омаловажавали као руговског најамника, па су га и прозвали "Керо", а његово потомство и данас вуче надимак "Керизи".

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #271 послато: Јул 05, 2016, 09:31:14 пре подне »
Податке о родослову калудерских Бабића саопштили су ми сами Калудрани, а понајвише старина Вуксан Секулев Бабић, који се упокојио пре неклико година.

Мала исправка, сад видим да сам укуцао погрешну цифру: лоза Бабића у Доњој Ржаници није се угасила 1966, већ 1996. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #272 послато: Јул 05, 2016, 12:02:00 поподне »
Калудерски Бабићи „Керизи“ су понели тај надимак овако: њихов предак Миљан Бабић из Шекулара је, због немаштине, отишао у најам код неког богатог Руговца, по имену (или надимку) Керо. Кад је зарадио нешто новца, није се враћао у Шекулар, знајући да неће бити добро примљен јер је био код Руговаца, већ се доселио у Калудру међу тамошње Бабиће. Међутим, и они су га омаловажавали као руговског најамника, па су га и прозвали "Керо", а његово потомство и данас вуче надимак "Керизи".

Izgleda da je sluzio kod moga pretka Kera Sadrije u Jošanici. Za to nisam znao.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #273 послато: Јул 05, 2016, 12:49:48 поподне »
Везано за Черине потомке из Велике, оно што је мени падало напамет јесте могућност да је то читаво предање о Черином поријеклу из Шаље измишљено. Судећи по генетичким резултатима, Черини потомци са својим I2a Динарик резултатом, уклапају се прилично у профил старих српских породица горњег Полимља, што православних, што муслиманских. Колико је могуће да су се из практичних разлога измишљале везе са малисорским и брдским племенима, јер је евентуално таква веза осигуравала не сувише бројне и слабо организоване српске породице?

Колико се сјећам помиње се веза по женској линији Чериних са Живаљевићима, за које опет читамо да се помињу још у повељама из средњег вијека. А и сами Живаљевићи причају о досељењу и везу са неким брдским племеном (не могу се тачно сјетити са којим).

Укратко мислим да је у том крају послије Велике Сеобе ситуација за преостало српско становништво била веома тешка, што је и натјерало један број да пређе у ислам, други дио да направи неки облик малих племена попут Шекулара, па у једну руку и Величана, а остали су могли да се колико толико "обезбједе" измишљеним причама о рођачким везама са великим племенима.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Шекулар
« Одговор #274 послато: Јул 05, 2016, 01:01:23 поподне »
Везано за Черине потомке из Велике, оно што је мени падало напамет јесте могућност да је то читаво предање о Черином поријеклу из Шаље измишљено. Судећи по генетичким резултатима, Черини потомци са својим I2a Динарик резултатом, уклапају се прилично у профил старих српских породица горњег Полимља, што православних, што муслиманских. Колико је могуће да су се из практичних разлога измишљале везе са малисорским и брдским племенима, јер је евентуално таква веза осигуравала не сувише бројне и слабо организоване српске породице?

Колико се сјећам помиње се веза по женској линији Чериних са Живаљевићима, за које опет читамо да се помињу још у повељама из средњег вијека. А и сами Живаљевићи причају о досељењу и везу са неким брдским племеном (не могу се тачно сјетити са којим).

Укратко мислим да је у том крају послије Велике Сеобе ситуација за преостало српско становништво била веома тешка, што је и натјерало један број да пређе у ислам, други дио да направи неки облик малих племена попут Шекулара, па у једну руку и Величана, а остали су могли да се колико толико "обезбједе" измишљеним причама о рођачким везама са великим племенима.

Ruku na srce, vecina porodicnih predanja su i nastala po ovom principu.

Ван мреже Чера

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • I2-PH908>FT276002
Одг: Шекулар
« Одговор #275 послато: Јул 05, 2016, 01:29:09 поподне »
Колико се сјећам помиње се веза по женској линији Чериних са Живаљевићима, за које опет читамо да се помињу још у повељама из средњег вијека. А и сами Живаљевићи причају о досељењу и везу са неким брдским племеном (не могу се тачно сјетити са којим).
Господине Синиша, Черина супруга је била од Живаљевића. По предању Живаљевићи су Черу примили у Велику, а и дали су му девојку из њиховог братства да се ожени њом. Да је он био неке друге вере како се наводи у неким  предањима вероватно му Живаљевићи, а и Величани не би дозволили да се ту дуже задржи а камоли настани.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #276 послато: Јул 05, 2016, 01:33:51 поподне »
Izgleda da je sluzio kod moga pretka Kera Sadrije u Jošanici. Za to nisam znao.

Ето, мали је свет.
Колико се сећам, у случају Миљана Бабића се управо Јошаница спомиње. Не знам колико је код вас често име Керо. Ако се још и временске одреднице поклопе, биће да је Миљан био у служби код твог претка.
Миљан је у Ругови био негде 1860-их, а најкасније до 1875. Кад је живео твој предак Керо Садрија?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #277 послато: Јул 05, 2016, 01:37:18 поподне »
Господине Синиша, Черина супруга је била од Живаљевића. По предању Живаљевићи су Черу примили у Велику, а и дали су му девојку из њиховог братства да се ожени њом. Да је он био неке друге вере како се наводи у неким  предањима вероватно му Живаљевићи, а и Величани не би дозволили да се ту дуже задржи а камоли настани.

Да им не би дали девојку због друге вере, то се слажем.
Али, у то време вероисповест (православна / католичка) није била нека пререка у суживоту на овим просторима.
Има и онај детаљ у предању да је Чера знао ковачки занат, те су га зато и примили да остане, да буде од користи Величанима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #278 послато: Јул 05, 2016, 01:41:14 поподне »
Има и онај детаљ у предању да је Чера знао ковачки занат, те су га зато и примили да остане, да буде од користи Величанима.

Заправо и овај детаљ о ковачком занату говори да Чера вјероватно није био из неког од малисорских племена јер је познато њихово презрење према ковачком занату.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #279 послато: Јул 05, 2016, 01:42:39 поподне »
Укратко мислим да је у том крају послије Велике Сеобе ситуација за преостало српско становништво била веома тешка, што је и натјерало један број да пређе у ислам, други дио да направи неки облик малих племена попут Шекулара, па у једну руку и Величана, а остали су могли да се колико толико "обезбједе" измишљеним причама о рођачким везама са великим племенима.

Оно што је занимљиво је да је, заправо, у Горњем Полимљу веома мали број словенског становништва прешао у ислам после 1690. У ислам су углавном прелазили одсељеници у крајеве где је била јача турска власт.

Јача исламизација се види у плавско-гусињској области (али и тамо су у ислам углавном прелазили дошљаци из Брда и Малесије, док је староседелачко становништво већином предигло на север у Великој сеоби) и средњем Полимљу - Бихор, Љубовиђа, Вранеш, Кричак, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"