Изложба „Други светски рат у минијатури – 80 година од Априлског рата“ биће одржана у априлу месецу поводом 80 година од догађаја којим је у Србији започео Други светски рат.На изложби ће бити приказано више од 100 макета борбених средстава из овог периода – авиони, бродови, возила, диораме и вињете. Поред макета, биће изложени и панои на којима ће се налазити цртежи и фотографије, мапе борбених дејстава, исечци из штампе и текстови.Како су бурна историјска дешавања учинила да је број музејских експоната борбене технике из тог времена веома ограничен, макета је одабрана као погодан медиј да посетиоицма изложбе пружи тродимензионални приказ и увид у поменута техничка достигнућа.Изложба је намењена широкој публици, а један од њених циљева је и упознавање посетилаца са макетарством у Србији.
Циклус предавањаО МИТОЛОШКОЈ ПРОШЛОСТИ СРБА: ИСТИНА И ЗАБЛУДЕСЛОВЕНСКИ ПАНТЕОН: ФАКТА И НЕПОЗНАНИЦЕДописни члан САНУ Љубинко РаденковићЧетвртак, 16. септембар, 12 сатиСвечана сала САНУ*ЕТНИЧКА И КУЛТУРНА ПРОШЛОСТ СРБА У СВЕТЛУ ЈЕЗИКААкадемик Александар ЛомаЧетвртак, 30. септембар, 12 сатиСвечана сала САНУ
30. Међународни фестивал етнолошког филма ће се одржати од 4. до 8. октобра 2021. године у Етнографском музеју у Београду и Југословенској кинотеци. 30 филмова са разних страна света ће се такмичити за Гран при "Драгослав Антонијевић" и друге награде, шест студентских филмова за награду Најбољи студентски филм, а биће приказан још 21 филм у оквиру нетакмичарског и специјалних програма.Улаз на све пројекције је бесплатан.
Dobrodošli na otvaranje izložbe pod nazivom " Po propasti Carstva srpskog " autora Đorđa Aranđelovića u petak 24. septembra u 19 časova. Izložba traje do 3. oktobra.-----------------------------------------O izložbi: Niz ilustracija sa istorijskom tematikom prikazuju najznačajnije ličnosti srpskog srednjeg veka od uspostavljanja Srpskog carstva u XIV veku, sve do i nakon propasti elemenata srpske državnosti krajemXV i u prvoj polovini XVI veka. Svaka ilustracija prikazuje po jednu istorijsku ličnost i značajan događaj koji se vezuje za nju i njeno vreme, sa posebnim osvrtom na njihovu kulturnu, državničku i vojnudimenziju. Ideja vodilja u stvaralačkom procesu bila je da se, na osnovu materijalnih i pisanih istorijskih izvora, na faktografski utemeljen način prikažu ambijenti, arhitektura, događaji i ličnosti značajne za srpski pozni srednji vek, u cilju afirmisanja ovog perioda i njegovog oživljavanja kroz jedan savremeni vizuelni medij. Stvaralačkom procesu prethodila je temeljna analiza srednjovekovne sakralne i profane arhitekture, slikarstva (slikarstvo romejsko-pravoslavne i evropsko-katoličke provenijencije, fresko slikarstvo, minijatura), skulpture (spomenici i nadgrobne ploče) i materijalnih izvora u vidu sačuvanih odevnih predmeta, novca, oklopa i oružja, kako bi predmetne istorijske ličnosti, njihove vladarske insignije, odore i oprema, kao i izgled ostalih likova koji čine svaku kompoziciju, bili prikazani na adekvatan način. Izložbu čine ilustracije u tehnici digitalni print. Radovi su formata A2 (594h420cm), u kombinaciji monohromnog i crteža u boji. Nastali su tokom 2020. i 2021. godine. Kao prilog uz svaku ilustraciju pojavljuje se i tekstualno obrazloženjekoje služi da prikaže istorijski kontekst relevantan za konkretnu ličnost i događaj, kako bi se posmatranjem celokupnog niza ilustracija na adekvatan način sagledao ovaj period i bolje razumeo sled događaja.U okviru propratnog teksta navedeni su i najznačajniji izvori materijalnog i pisanog tipa, koji su poslužili za formiranje svake kompozicije.
Др Борис Милосављевић објавио je нову књигу под насловом Београдски родослови у издању Балканолошког института Српске академије наука и уметности. У књизи су приказани бројни значајни родослови који у појединим случајевима обухватају период од времена Бечког рата (1683 – 1699) до данашњих дана. Назив „београдски родослови“ одабран је због тога што је Београд био престоница српске државе од времена Карађорђеве Србије (једно време главни град био је и Крагујевац). Без обзира на то што су одређене породице, почевши од владарских, имале посебне везе са неким крајем Србије и Балкана или су из службених разлога боравиле у различитим местима током XIX века, елита тадашњег друштва се све више везивала за Београд, као престоницу и средиште државе. Монографија је плод вишедеценијског истраживачког рада и представља поуздан ослонац и допринос бољем разумевању друштвеног и политичког живота Кнежевине и Краљевине Србије, као и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Југославије. Др Борис Милосављевић је за књигу Београдски родослови добио Награду града БеоградаДеспот Стефан Лазаревић за друштвене и хуманистичке науке за 2020. годину.
CARIČIN GRAD - JUSTINIJANA PRIMA (30 km od Leskovca, 8 km od Lebana) - izložba o francusko-srpskoj saradnji na iskopavanju (23.9.-10.10.2021.)
U okviru francusko-srpske naučne saradnje u oblasti arheologije i u čast obeležavanja 70 godina Francuskog instituta u Srbiji, Institut za arheologiju u Beogradu, Univerzitet u Strazburu, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji, organizuju izložbu „Caričin grad: reprezentativni primer francusko-srpske naučne saradnje u oblasti arheologije“. Izložba je dvojezična (srpsko-francuska), a biće praćena i video sadržajima.Ovaj francusko-srpski istraživački projekat na lokalitetu Caričin grad počeo je 1978. godine i predstavlja najstariji međunarodni naučnoistraživački projekat u oblasti arheologije u Srbiji. Ta plodna saradnja doprinela je boljem poznavanju jednog od najvažnijih vizantijskih lokaliteta u regionu Centralnog Balkana, koji se danas sa velikom sigurnošću može identifikovati kao legendarni grad Justiniana Prima. Grad je podigao car Justinijan (527-565) sa željom da ovekoveči mesto svog rođenja i izgradnjom tog novog duhovnog i administrativnog centra ojača unutrašnjost balkanskih provincija. Nova metropola bila je namenjena sedištima arhiepiskopije i prefekture Ilirika…
Istorijski muzej Srbije (Trg Nikole Pašića 11)Do 7. oktobra 2021.• Izložba „Povratak generala – 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju“Autor: Aleksej TimofejevPočetak Srpsko-turskog rata, 1876. Skidanje turske zastave sa beogradske tvrđave i polazak srpskih trupa u rat. Crtež: A. Baldiner, gravura I. MatjušinaRadno vreme: utorak-nedelja, 12.00-20.00 (ulaz je besplatan).
Otvorena izložba "Povratak generala" u Istorijskom muzeju u Beogradu"Na ovoj ozložbi izloženi su brojni artefakti iz vremena kada je sa svojim dobrovoljcima general Černjajev došao u pomoć srpskom narodu. To je sve iz našeg glavnog istorijskog muzeja i cilj je predstavljanje izuzetnog značaja tih fondova", istakla je zamenica ministra kulture Rusije Olga Sergejevna Jarilova.
http://www.kolarac.rs/predavanja/razgovor-o-knjizi-borisa-milosavljevica-beogradski-rodoslovi-mala-sala-4-10-u-19-30/
Ево садржаја књиге.https://i.postimg.cc/fbtmTgYL/0001.jpghttps://i.postimg.cc/9XtTM9wG/0002.jpghttps://i.postimg.cc/zvjRcmYd/0003.jpghttps://i.postimg.cc/0jxwnkFM/0004.jpg
Хвала, Амикусе!
Многе занима да ли су Словени имали неку писменост и пре Ћирила и Методија. Осимзваничног, научно заснованог мишљења, о том питању постоје различите теорије. Једнаод њих, у знацима на неким предметима носилаца „винчанске културе“, види графеме.Постоје и присталице теорије да је „винчанска култура“ пра-српска, па ти знаципредстављају древно српско писмо. Проф др Вања Станишић, у свом предавањуВинчански знаци у типологији писма (14. октобар 2021), одговориће на многенеодомице везане за развој писма и у оквиру тога и место „винчанских знакова“ уњему
Питање загонетних знакова винчанске културе одавно је добило своје задовољавајуће тумачење у оквиру графизма неолитског раздобља. Постоји, међутим, спорна жеља неких аутора да се ти знаци прогласе за неолитску писменост на простору балканског Подунавља. По својој произвољности и некритичности то спада у псеудонауку па је неважно из којих средина, научних или псеудонаучних кругова, долазе таква схватања.Знаке на керамици неолитске винчанске културе њени први проучаваоци били су склони да сматрају неком врстом писма. Када је било утврђено да је реч о древној неолитској култури која се датира у период између 5300. и 4300. године пре н.е., а не о позној туђинској колонији, како се првобитно веровало, схватање да су винчански знаци могли имати функцију писма изгубило је научну основу. Зашто? Зато што се у основи свих до сада познатих аутохтоних писмености света налази цртеж (пиктографија), чега у винчанској култури нема. Винчански знаци се од самог почетка јављају у простим и апстрактним облицима који исувише личе на писмо линеарног типа да би у 6. миленијуму пре н.е. могли то да буду. Питање статуса и карактера тих знакова у тесној је вези с разумевањем карактера саме винчанске културе, коју поборници неолитске писмености називају цивилизацијом. Зато је у овом раду посебна пажња посвећена бољем разумевању карактера и функције апстрактних геометријских знакова у праисторији.
У славистици постоји широко прихваћена теорија о „карпатској“ пра-постојбиниСловена. Међутим, угледни слависти исказивали су и претпоставке да је она била наДунаву. Појединци иду и даље, па Словене, које поистовећују са Србима, виде и унеким народима на Балкану, које су Римљани покорили и асимиловали. Др ДраганаНиколић, у свом предавању Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума новеере (21. октобар 2021), показаће распоред старобалканских племена и шта се о њимазна у време ширења римске империје на Балкан.
У оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 21. октобра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, др Драгана Николић, виши научни сарадник на Балканолошком институту САНУ, одржаће предавање под називом „Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове ере”.Боље познавање античке прошлости Балкана и народа који су га насељавали на прагу првог миленијума нове ере на основу релевантних извора једини је начин да се потисну неосноване теорије о повезаности савремених балканских народа са племенима која су настањивала ове просторе у предримско доба, попут Трибала, Илира, Дарданаца, и других.У излагању ће бити речи о распореду и пореклу палеобалканских племена уочи римског освајања, о томе како је текла интеграција ових народа у правне и институционалне оквире Римског царства, као и о исходима процеса романизације. Све што знамо о овим народима потиче из грчких и римских извора, јер сами нису оставили речите трагове иза себе. Малобројни подаци античких писаца везани за предримско доба, углавном се тичу ратних догађаја — сукоба са грчким, македонским и римским светом, док су мирна времена, како каже Фанула Папазоглу, протицала “нечујно и безбојно”. Ретки пасуси, код свега неколико античких писаца, као што су Страбон, Велеј Патеркул, Плиније Старији, Птолемеј, Апијан, доносе нам драгоцене податке о племенима у времену римских освајања. Многе лакуне у нашем знању допуњују римски епиграфски споменици на грчком и (претежно) латинском језику. Управо ћемо се задржати на значајним подацима које нам пружа истраживање домородачке антропонимије, која је сачувана у римским натписима. Натписи потичу из времена када је процес романизације домородачког становништва одмакао, и представљају у исто време споменике и домородачког и римског идентитета.