Комплетирани су BIGY резултати Благојевића из Дренове, Прњавор, слава Стевањдан.
Благојевић припада хаплогрупи I2-PH908>DYS561=16>FT14506>DYS557=17>FT41224>BY191770>BY189804>BY189748>BY190900+4 SNP(BY190900, BY191297, FT124969, FT125191, FT125345)
Овој грани поред Благојевића припада и Иветић из Крајине, такође слави Стевањдан и један инострани тестирани по свему судећи српског етничког поријекла.Благојевићу остаје неких 5 новела које не дијели ни са Иветићем ни са иностраним тестираним, Иветићу три,а иностраном два новела. Маркерна разлика између Иветића и Благојевића је нешто већа, па би оквирна процјена заједничког претка кад се све узме у обзир била око 500-600 година. Заједничка слава и лоцираност додуше на два различита краја Крајине, генетички је потврдила постојање јединственог рода у Крајини. Становништво између Врбаса и Босне слабо је етнографски обрађено. На основу турских пописа може се претпоставити да је главнина тог становништва насељена у 16. вијеку из Херцеговине, али могуће и из Старог Влаха. Секундарне миграције су увијек текле од планинских области на југу (Влашић и Врховина) према сјеверу (Сава). Ту и тамо постоји понека породица досељена из западних крајишких крајева, али то је више изузетак него правило. Не знам дали Благојевић има неко предање тог типа, али није искључено да су Иветићи у Крајину доспјели усорским миграционим правцем, што би објаснило овакву генетичку везу. Сличних примјера има и у другим гранама PH908 (Мазалица и Вујмиловић).
Узводно на филогентском стаблу, овој тројици (Благојевић, Иветић, инострани) најближи су Белићи из околине Нове Вароши и Пријепоља, који су позитивни на СНП BY189748. Иако је ова веза још раносредњовјековна, ипак показује већ уочену везу Стари Влах/Полимље-Крајина.