Аутор Тема: Ковачани  (Прочитано 33885 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ковачани
« Одговор #40 послато: Септембар 11, 2017, 02:35:54 поподне »
Ја сам мало скептичан по питању Домановића јер је запис о њиховом пореклу проистекао из разговора са теренских испитовања Радослава Павловића а не постоји ни један документовани доказ који би га поткрепио. Ја ћу покушати мало више да дознам о њима у наредном периоду а мислим да Крива Река спада у области које су ослобођене после Првог српског устанка тако да би морали и а де појаве у пописима који су Архиву Србије.
Оно што би било интересантно видети је да ли се предања „Домановића“ са Копаника поклапају са предањем Домановића у Шумадији и Западној Србији. Лука, да ли имаш неких информација о њима?

Мислим да сам у једном од порука од пре неколико месеци поменуо како је код старинаца дошло до „ корупције“ народног сећања и где су се направиле такве конструкције, на основу доступности информација које одударају од реалног стања ствари.
По том принципу, су Кадићи у Лешку, на основи врло малог броја паралела упркос велико броју разлика, успоставили били предање да потичу од Кадића из Бјелопавлића. Сада дефинитивно знамо да не само да нису од Кадића из Бјелопвалића већ и да су као дефинисац род постојали и обитавали у Трепчи бар 200 година пре претпостављеног времена рођења „Кадије“, родоначелника Кадића.
Поред тога, Дедијер је забележио само један православни род у Домановићима, чини ми се Зелениковиће, који славе једну другу крсну славу. Поред тога, има доста потомака „Ковачана“ и „Маринчана“ који су населили Криву Реку и Грабовницу тако да би их ја и даље држао у игри.
U neobjavljenom rukopisu Poreklo i rodoslov familije Domanović iz Gornje Jarušice, Milinka Domanovića, Radojevog unuka, koji obuhvata vreme "od prvog doseljenika na ove prostore 1787—2007. godine" čitamo činjenice:
Domanovićevi preci su "iz sela Domanovića iz Hercegovine na sedmom kilometru od Čapljine prema Mostaru". Po popisu iz 1991. godine, ovo selo imalo je 1268 stanovnika.

Od četiri brata Timotijevića, jedan se naselio u Adranima kod Kraljeva, drugi u Studenici kod Čačka, treći u Bošnjanu kod Rače Kragujevačke a četvrti, Vučić Timotijević (1765—1830), u Gornjim Jarušicama. Novo prezime uzeli su po selu porekla i slave Svete Vrače.

Jelic

  • Гост
Одг: Ковачани
« Одговор #41 послато: Септембар 11, 2017, 02:38:05 поподне »
Оно што би било интересантно видети је да ли се предања „Домановића“ са Копаника поклапају са предањем Домановића у Шумадији и Западној Србији. Лука, да ли имаш неких информација о њима?

Има их у више места по Чачку и Лучанима, углавном кажу да су се ту доселили "од Сјенице". Међутим, појам "од Сјенице" често може значити и из крајева попут Прибоја, Нове Вароши, тако да би се то сасвим лепо уклопило у успутну станицу из Херцеговине.

Што се тиче родова из Криве Реке на пројекту има један тестирани из тог места са славом Свети Врачи, припада хаплогрупи I2-PH908.

Дакле, било би занимљиво видети да ли су Домановићи из Чачка и Лучана, родови из Криве Реке и родови по Херцеговини који славе Врачеве међусобно сви повезани по мушкој линији.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #42 послато: Септембар 11, 2017, 02:45:17 поподне »
Еквиноксе, да ли има вести о исходу СНП панела Стевановића?

На жалост, још нема, Живота. Мислим да крајњи рок који су дали за слање резултата истиче до краја недеље тако да се надам да ће и та енигма "Точанаца" бити решена! :)

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #43 послато: Септембар 11, 2017, 02:51:51 поподне »
Има их у више места по Чачку и Лучанима, углавном кажу да су се ту доселили "од Сјенице". Међутим, појам "од Сјенице" често може значити и из крајева попут Прибоја, Нове Вароши, тако да би се то сасвим лепо уклопило у успутну станицу из Херцеговине.

Што се тиче родова из Криве Реке на пројекту има један тестирани из тог места са славом Свети Врачи, припада хаплогрупи I2-PH908.

Дакле, било би занимљиво видети да ли су Домановићи из Чачка и Лучана, родови из Криве Реке и родови по Херцеговини који славе Врачеве међусобно сви повезани по мушкој линији.

Према мојим испитивањима, Св. Врачи су врло ретка слава у Херцеговини, бар у последњих 150 година и углавном је локализована на Драпиће, Пожарно и Кијев До, дакле јужну Херцеговину. Наишао сам и на један или два рода у околини Чапљине са овом славом, који воде порекло из околине Стоца,  што би могло да индикује да је крај око Стоца у неком ранијем периоду био насељен родовима који су славили ову славу а који су давно исељени да није остао било какав траг о њиховом постојању.

Колико је тај I2-PH908 из Криве Реке близак са било којим до сада тестираним родом, како у Херцеговини тако и шире?

Jelic

  • Гост
Одг: Ковачани
« Одговор #44 послато: Септембар 11, 2017, 02:56:39 поподне »
Према мојим испитивањима, Св. Врачи су врло ретка слава у Херцеговини, бар у последњих 150 година и углавном је локализована на Драпиће, Пожарно и Кијев До, дакле јужну Херцеговину. Наишао сам и на један или два рода у околини Чапљине са овом славом, који воде порекло из околине Стоца,  што би могло да индикује да је крај око Стоца у неком ранијем периоду био насељен родовима који су славили ову славу а који су давно исељени да није остао било какав траг о њиховом постојању.

Колико је тај I2-PH908 из Криве Реке близак са било којим до сада тестираним родом, како у Херцеговини тако и шире?

Има хаплотип близак модалу па је тешко рећи ко му је близак, међутим нетипична за динарик комбинација 11-11 на маркерима 549/533 можда може указивати на везу са једном необјављеном породицом из источне Херцеговине која додуше не слави Свете Враче.

Углавном, у источној Херцеговини нема тестираних родова који славе Свете Враче, а нема ни Домановића из западне Србије тестираних, па њихова веза са родовима из Криве Реке за сада остаје упитна.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ковачани
« Одговор #45 послато: Септембар 11, 2017, 11:19:58 поподне »
Постоји још један кластер, из ове перспективе гледано, чији би постанак и природа асоцијације могли да се протумаче на готово идентичан начин као и код Ковачана. Радослав Павловић је поред необјављеног записа о Ковачанима, који се чува у Етнографској збирци САНУ, оставио сличан текст о "Маринчанима", које је покушао да доведе у везу са Ковачанима због крсне славе.
Село Маринци(е) је на још већој надморској висини од Ковачице и гравитирало је Беласици тако да врло лако може да се деси да су Маринчани, који су се након 1690. а затим и 1878. године исељавали по копаонику до Жупе и по Топлици, махом по копаоничком селима Куршумлије и Блаца, били скуп разнородних родова који су се од куге повукли (не нужно из реона Беласице, у којој су рударске активности, према до сада објављеним изворима, замрле) на то, рекло би се привремено станиште. Могуће је да се и тамо повукло становништво Трепче, као из долине Лаба.

Још једна занимљивост, Павловић је у свом спису о Ковачанима, нејасно, на крају, без повезивања првих са другима, "прескочио" на "Властеличиће". Веза ми није била јасна када сам тај спис читао пре више година али би заиста могла постојати нека веза уколико су Ковачани односно, део њих, били припадници средњевековне ситне властеле која је у 16. и 17.  веку била сконцентрисана у Трепчи.

Инaчe Пaвлoвић у дeлу кaдa гoвopи o Jeлaкцу cпoмињe Kнeжeвићe Kуpлиje-Шpeљe. Oн иx дoвoди у вeзу ca Kучимa, a  зaтим иx пoвeзуje ca Кoвaчaнимa, Mapинчaнимa и Влacтeљицaмa.

Зa caдa имaмo дoбpo oдpaђeнe Koвaчaнe. Tpeбaлo би oдpaдити Mapинчaнe. Њиx имa у Блaжeву, Нeшкoвићи, oдaклe cу ce paceљaвaли. Зaтим и oви Kнeжeвићи из Jeлaкцa. Бopчaнци, тaчниje Вpaчeвци из Бpзaнцa. И Вpaчeвци пopeклoм из Влaxињe- пoтoмци Maкcимa, Paдojeвићи и Paкoвићи у Житкoвцу и Paкићи, Mилeнтиjeвићи, Нeдeљкoвићи у Гpaбoвцу нa Ибpу.

Ocим Вpaчeвaцa, кao cтapoceдeoцe мoжeмo пpeпoзнaти и Бушeтe, пopeклoм из Бeлacицe. Oд њиx имaмo тecтиpaнoг Ђopoвићa(Cв.Toмa). Вaљaлo би нaћи joш нeкoг oд њиx, jep cу мoгућe иcтoг xeтepoгeнoг cacтaвa кao и Кoвaчaни.

Mapинцe и Бeлacицa cу дeo тзв. Вpxoвинe. Tу cпaдa и ceлo Житињa, из кoгa cу пopeклoм и Paдeнкoвићи и њимa cpoднe пopoдицe из Cpбoвцa (Бугapићa) нa Ибpу. Paдeнкoвић (Ђуpђиц) je иcпao E-V13 и пo xaплoтипу, нaши cтpучњaци cу пpoцeнили дa je у питaњу S3003, зa caдa нeпocтojeћи нa oвим пpocтopимa. Oни би мoгли бити у вeзи ca poдoвимa нa Koпaoнику, кojи cлaвe Ђуpђиц/Ђуpђeвдaн, a кojи пoкaзуjу кapaктepиcтикe cтapиникa. Билo би дoбpo и oд њиx нeкoгa тecтиpaти.

И нa кpajу биx пoмeнуo Кpивopeчaнe и ocтaлe кojи cлaвe Mpaтиндaн. Пpe cвиx Maкcићe.

Дaклe мoj пpeдлoг зa тecтиpaњe у нeкoм пepиoду биo би:

Вpaчeвци- Бopчaнe
Вpaчeвци- Гpaбoвaц
Вpaчeвци-Житкoвaц
Mapинчaни- Блaжeвo
Кнeжeвићи Шљepи- Jeлaкцe
Бушeтe- Jeлaкцe
Нeкo oд poдa кojи cлaвe Ђуpђиц/Ђуpђeвдaн
Maкcићи- Kpивa Peкa



Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ковачани
« Одговор #46 послато: Септембар 12, 2017, 06:06:59 пре подне »
Хвала пуно, Voljen od Boga, на исцрпном и јако информативном тексту. Интересантно је не само са аспекта упознавања околности у којима су се развијали већ и некако даје слику мотива због којих су се асимиловали у домаће становништво. Мислим да рударске и трговачке жупе и области нису ни приближно истражене у мери у којој заслужују и да би нам подробније информације заправо дале много бољу слику колико је становништво које је обитавало у тим центрима били прогресивно у друштвено економском погледу, па и културном.

Equinox, видим да Вас локације на које налазите Ковачане у хисторијским документима и данашње вријеме доводе у дилему о нјиховом поријеклу. У сличној дилеми сам био проучавајући своје претке, нашао сам их у дефтерима у Крушеву поред Гусинја, затим у Панталешу поред Подгорице, оставили су за собом топоним поред Никшића а у Конавоским Родовима, Капетанић-Векарић, нашао сам их прво у Дуби Конавоској а затим у Вишнјићима поред Конавала. Један човјек ће бити одведен у Билећу и тамо ће оставити потомство. Ове "миграције" су настале, како сам раније рекао, због нјиховог начина привређиванја, дакле, у исто вријеме су живјели на више локација и међусобно били повезани у једну родовско-привредну заједницу. У вријеме док су Котор и Дубровник били актуелни "миграције" су ишле ка југу па и у Херцеговину. Надам се да знате да у том дијелу и католици имају крсне славе. Касније су трговачке руте ишле ка истоку па сам своје претке нашао на релацији Крушево и Конјухе-Мурино-Полица-Паље-Рашковиће, дакле, Нови Пазар је био актуелан када се дешавала ова "миграција". Велика је вјероватноћа да је крајем 17. вијека дошло до великог разређивања становништва због сеоба и погибија. Рођака мојих предака који је живио у Рашковићима су убили османлије и он није оставио потомство. Дакле, могуће је да су Ковачани живјели на тим локацијама и прије а није исклјучено да су им се придружили и рођаци из урбанијих средина како би се спасили. Наишао сам на један текст, на талијанском језику, у коме су концизно побројана мјеста гдје су живјели "саси" на територији данашње Србије па би Вам то можда могло помоћи. https://it.wikipedia.org/wiki/Sasi
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Ковачани
« Одговор #47 послато: Септембар 12, 2017, 08:07:15 поподне »
Поздрав,пратим дешавања на овој теми и веома ми је интересантна,јер бака са мајчине стране је од Кереља,односно од Керељаца,из села Перуника,Куршумлија. Слава им је Св.Врачи и данас се презивају Милутиновић. Такође,део родбине ми је из села Игриште. Презивају се Владисављевић,кажу да су раније били Вулићи и знају да су из Маринаца. И они славе Св. Враче и занимљиво је да им  се говор веома разликује од говора становника осталих села овог дела Топлице махом насељених из Рашке,Црне горе и Херцеговине. Тако нпр. уместо кашика кажу жлица. Уколико је неком потребно,могао бих да обезбедим тестирање неког од мушких чланова ових породица.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #48 послато: Септембар 12, 2017, 09:25:10 поподне »
Поздрав,пратим дешавања на овој теми и веома ми је интересантна,јер бака са мајчине стране је од Кереља,односно од Керељаца,из села Перуника,Куршумлија. Слава им је Св.Врачи и данас се презивају Милутиновић. Такође,део родбине ми је из села Игриште. Презивају се Владисављевић,кажу да су раније били Вулићи и знају да су из Маринаца. И они славе Св. Враче и занимљиво је да им  се говор веома разликује од говора становника осталих села овог дела Топлице махом насељених из Рашке,Црне горе и Херцеговине. Тако нпр. уместо кашика кажу жлица. Уколико је неком потребно,могао бих да обезбедим тестирање неког од мушких чланова ових породица.

Поздрав Гашо, драги земљаче! И добродошао  у дискусију!

Наравно да нас интересује све што можеш да нам кажеш о Курељима, односно Маринчанима и њиховом предању и етно лингвистичким специфичностима.

За разлику од Ковачана, чини се, бар по оном што је Павловић забележио, да је дистрибуција Маринчана локализована на источног страни Копаоника, са већом учесталошћу од Беле Стене па до отприлике Гргура и Трбуња у Топлици, са нешто мањом учесталошћу од Грабовнице до Криве Реке. Чини ми се да их има нешто и око Лепенца и Блажеву.
Но, као што сам поменуо у једној од претходних порука, имам утисак да се ради о сличном кластеру који је сачињен од хетерогених родова који су се окупили умједном месту услед друштвено-историјских околности и колективно попримили неке културолошке карактеристике по којима мало симулирају јединствене родове, када неко чита записе о њима, из ове временске перспективе.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #49 послато: Септембар 12, 2017, 09:29:45 поподне »
Поздрав Гашо, драги земљаче! И добродошао  у дискусију!

Наравно да нас интересује све што можеш да нам кажеш о Курељима, односно Маринчанима и њиховом предању и етно лингвистичким специфичностима.

За разлику од Ковачана, чини се, бар по оном што је Павловић забележио, да је дистрибуција Маринчана локализована на источног страни Копаоника, са већом учесталошћу од Беле Стене па до отприлике Гргура и Трбуња у Топлици, са нешто мањом учесталошћу од Грабовнице до Криве Реке. Чини ми се да их има нешто и око Лепенца и Блажеву.
Но, као што сам поменуо у једној од претходних порука, имам утисак да се ради о сличном кластеру који је сачињен од хетерогених родова који су се окупили умједном месту услед друштвено-историјских околности и колективно попримили неке културолошке карактеристике по којима мало симулирају јединствене родове, када неко чита записе о њима, из ове временске перспективе.

Пардон, Керељима. У записима Павловића се наводе као Курељи. Нисам сигуран да ли је дошло до грешке у записивању или је корупција назива заправо резултат његовог настојања да их повеже са једним топонимом у Црној Гори (планински врх Курељ). Да ли знаш нешто о пореклу и значењу овог надимка?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #50 послато: Септембар 12, 2017, 09:35:01 поподне »
Equinox, видим да Вас локације на које налазите Ковачане у хисторијским документима и данашње вријеме доводе у дилему о нјиховом поријеклу. У сличној дилеми сам био проучавајући своје претке, нашао сам их у дефтерима у Крушеву поред Гусинја, затим у Панталешу поред Подгорице, оставили су за собом топоним поред Никшића а у Конавоским Родовима, Капетанић-Векарић, нашао сам их прво у Дуби Конавоској а затим у Вишнјићима поред Конавала. Један човјек ће бити одведен у Билећу и тамо ће оставити потомство. Ове "миграције" су настале, како сам раније рекао, због нјиховог начина привређиванја, дакле, у исто вријеме су живјели на више локација и међусобно били повезани у једну родовско-привредну заједницу. У вријеме док су Котор и Дубровник били актуелни "миграције" су ишле ка југу па и у Херцеговину. Надам се да знате да у том дијелу и католици имају крсне славе. Касније су трговачке руте ишле ка истоку па сам своје претке нашао на релацији Крушево и Конјухе-Мурино-Полица-Паље-Рашковиће, дакле, Нови Пазар је био актуелан када се дешавала ова "миграција". Велика је вјероватноћа да је крајем 17. вијека дошло до великог разређивања становништва због сеоба и погибија. Рођака мојих предака који је живио у Рашковићима су убили османлије и он није оставио потомство. Дакле, могуће је да су Ковачани живјели на тим локацијама и прије а није исклјучено да су им се придружили и рођаци из урбанијих средина како би се спасили. Наишао сам на један текст, на талијанском језику, у коме су концизно побројана мјеста гдје су живјели "саси" на територији данашње Србије па би Вам то можда могло помоћи. https://it.wikipedia.org/wiki/Sasi

Драги Voljen od Boga, јуче сам започео једну тему у делу форума који се односи на народне обичаје где сам описао један специфичан образац "кумства" који је био доминантан у мојој фамилији до пре неколико деценија а који је такође чест у Горњем Ибру, једном од рударских области у Србији. Назвао сам тему "ендогено кумство" јер верује да тај специфични обичај који се одржао кроз векове може потенцијално да укаже на даљу прошлост и порекло неких родова у копаоничкој рударској области.

Ван мреже Eror

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Ковачани
« Одговор #51 послато: Септембар 15, 2017, 07:27:00 поподне »
Занимљива тема, бар мени пошто Ерори славе исто Св. Враче. Пошто смо ми пореклом из оних западних "комунистичких" крајева :) до пре пар година нисам знао да летњи и зимски Свети Врачи истих имена Козма и Дамјан уствари нису исти свеци, већ је реч о два пара браће истих имена. Летње наша црква слави 14. јула, а зимске 14. новембра, а што је још већи куриозитет, постоји и трећи пар браће Светих Врача Козме и Дамјана, које СПЦ светкује 30. октобра. Сви датуми су наведени по новом календару, да не буде и ту забуне. Мене занима да ли Ковачани славе зимске или летње Враче? Ерори славе зимске и колико ми је познато, остале крајишке породице које славе Враче, славе зимске Враче (Тинтори, Квочке...). Мој отац је пре 5-6 година радио на цигланама у Призрену и Ђаковици, па га Шиптари водали где хоће, па и у манастир Зочиште који је посвећен Светим Врачима. Причао ја то једном нашем Призренцу с којим сам био на планинарењу, а он ми рече да је манастир посвећен летњим Врачима који нису уопште исти свеци које ја славим. Верујем да ни данас многи Ерори и друге породице које славе Враче, не знају да летњи Врачи нису исто што и зимски.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ковачани
« Одговор #52 послато: Септембар 19, 2017, 12:01:17 пре подне »
Драги Voljen od Boga, јуче сам започео једну тему у делу форума који се односи на народне обичаје где сам описао један специфичан образац "кумства" који је био доминантан у мојој фамилији до пре неколико деценија а који је такође чест у Горњем Ибру, једном од рударских области у Србији. Назвао сам тему "ендогено кумство" јер верује да тај специфични обичај који се одржао кроз векове може потенцијално да укаже на даљу прошлост и порекло неких родова у копаоничкој рударској области.

Нећете ваљда стати са овом темом а на добром сте путу.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #53 послато: Септембар 19, 2017, 11:35:36 пре подне »
Нећете ваљда стати са овом темом а на добром сте путу.

Наравно да не. Сад иде онај тежи део претраге расположиве објављене и налажења необјављене грађе како би се утврдио идентитет, профил и порекло становника Трепче и околине из 15. и 16. века, који су се повукли у Ковачицу како би избегли епидемију куге.

Накнадно кретање и расељавање из Ковачице се лако може реконструисати по попису исељених „ Ковачана“ који су наведени на почетку ове теме. Захваљујући тестирању, односно резултатима до сада тестираних родова који су у нашој литератури квалификовани као „Ковачани“ је допринело делимичној класификацији наведених породица у конкртене родове.

Тако имамо Ћамиловиће и Јаргиће, као један род, који је у непотврђеној вези са Суботићима (Дучићима) из околине Гацка, који су залежени у Дечанској хрисовуљи; Точанце (Стевановиће, Филиповиће, Анђелковиће и Тодоровиће) који су евидентно један род и на основу чијих резултата може комотно да се претпостави да истом роду припадају и сви остали Точанци – Ковачани, Кадиће, који су један род, вероватно потомака Саса, са дугим временским континуитетом на подручју Трепче и Горњег Ибра (од 16. века и вероватно раније) и Филимоновиће, који се за сада у литератури први пут јављају као Ковачани исељени у Лешак и који до сада имају највеће поклапање на маркерима са појединим Крајишницима који славе Марковдан (превасходно Товјанином) и Тенжером из околине Сиња (3/25).

За почетак, поред утврђивања снп-а за Крајишнике који  славе Марковдан и Тенжере, у наредном периоду је потребно тестирати Бановиће, како би се утврдило да ли су исти род са Кадићима или Филимоновићима, с обзиром да су Кадићи и Филимоновићи у литератури наведени као један род.

Иначе, Б. Храбак је писао о епидемијама куге и нопвопазарском санџаку од средине 15. до краја 18. века, што је охрабрујуће јер је наша историографија ипак забележила ове смртоносне епидемије, али чини ми се да није у довољној мери посвећена пажња њиховим ефектима по локално становништво.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #54 послато: Децембар 08, 2017, 11:31:19 поподне »
Додатним тестирањем припадника родова који су у изворима означенини као Ковачани у претходних неколико месеци је проширен узорак Ковачана и то за следеће родове -  Ћамиловиће из Вучитрна, Ниниће из Горњег Јариња, Ђорђевиће из Горњег Јариња, Бановиће из Џепа и Јелениће из Лешка. Поред тога, додатно снп тестирање Стевановића је допринело ближем одређивању гране I2-CTS10228 којој припадају Ковачани – Точанци.

На основу додатних тестирања је у групу Ковачана укључен нови кластер у који је уврштен претходно тестирани Проловићи из Горње Бреснице (Прокупље). Проловић у претходном периоду није уврштен у групу Ковачана због недостатка чињеница и доказа који би указали на везу са осталим пописаним Ковачаним, међутим поклапање Проловићевог резултата са резултатом тестираног Бановића из Џепа је недвосмислено указало да су Проловићи и Бановићи један исти генетски род.

Поред тога, резултати скорашњих тестирања су допринела даљој демистификацији неких породичних предања која су забележена у литературу и указали су на генетске везе новотестираних са претходно идентификованим родовима, о којима не постоје сачувани писани и усмени трагови. 

Према тренутним резултатима тестирања Ковачана се јасно издваја пет различитих кластера или генетских родова и то:

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)


I2a Dinaric - 9 (60%)
DS - 2 (13%)
DN - 7 (47%)

I2a-M223 - 4 (27%)

R1a  -  2 (13%)

Укупно: 15 (100%)


Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ковачани
« Одговор #55 послато: Децембар 09, 2017, 12:35:03 поподне »

Према тренутним резултатима тестирања Ковачана се јасно издваја пет различитих кластера или генетских родова и то:

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)


I2a Dinaric - 9 (60%)
DS - 2 (13%)
DN - 7 (47%)

I2a-M223 - 4 (27%)

R1a  -  2 (13%)

Укупно: 15 (100%)

Драго ми је да сте истрајни у овом истраживању, постаје све занимљивије. Занимљиво би било пронаћи блиске родове Ковачанима на Бошњачком ДНК пројекту (http://bosnjackidnk.com/baza-sa-markerima/), ако их има.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #56 послато: Децембар 26, 2017, 11:15:59 поподне »
Закључно са тестирањем Ђорђевића из Куршумлије,није идентификован нови кластер тако да остаје истих пет, до сада утврђених различитих кластера или генетских родова, али је кластер (5) Ковачани R1a>YP617 увећан за још једну фамилију:

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a>Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 9 (56%)
DS - 2 (12%)
DN - 7 (44%)

I2a-M223 - 4 (25%)

R1a  -  3 (19%)

Укупно: 16 (100%)
[/quote]

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ковачани
« Одговор #57 послато: Јануар 06, 2018, 08:35:03 поподне »
Упознао сам Кадић М. из Сарајева, поријеклом из Ракитнице са Бјелашнице. Тврди да су његови преци дошли из Колашина. Заинтересован је и за тестирање.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Ковачани
« Одговор #58 послато: Јануар 07, 2018, 12:18:50 пре подне »
Упознао сам Кадић М. из Сарајева, поријеклом из Ракитнице са Бјелашнице. Тврди да су његови преци дошли из Колашина. Заинтересован је и за тестирање.
Према презимену има велике шансе да је пореклом од Љешњана из Мораче.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #59 послато: Јануар 20, 2018, 01:39:12 пре подне »
(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a>Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a>Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 10 (48%)
DS - 2 (10%)
DN - 8 (38%)

I2a-M223 - 6 (28%)

R1a  -  5 (24%)

Укупно: 21 (100%)


На крају наводим и тестиране „Маринчане“, који су према Радослав Љ. Павловић, „исти род са Ковачанима“ иако према досадашњим резултатима ДНК тестирања ово није потврђено.

(1) Маринчани R1a>L1029
Владисављевић, Св. Врачи, Игриште, Куршумлија (R1a>M458>L1029)

(2) Маринчани R1a>YP4278
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија (R1a-Z280>YP4278)

(3) Маринчани E-V13>Z5018
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић (E-V13>Z5018)

R1a  -  2 (67%)

E-V13 - 1 (33%)

Укупно: 3 (100%)
« Последња измена: Јануар 20, 2018, 01:46:45 пре подне Equinox »