Светски ДНК месец 2021

[Rigel]

135. Рудаковић, Св. Врачи, Сивчина, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А7, од већине припадника овог рода разликује се на само 1 или 2 маркера. Нажалост, од осморице припадника овог рода који је концентрисан претежно на подручју Старог Влаха, јаван је само резултат Јовановића из Кавадара код Рековца, и Рудаковић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера.

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-sivcina-ivanjica/

Ако тестирани Рудаковић прати форум, на теми о Шаренцима и хаплогрупи YP4278 сам додао још неке податке који могу бити интересантни уз овај резултат.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.msg158215#msg158215

Такође, радо бих помогао око даљег тестирања, ако је заинтересован за то.

[Војиновић Марко]

112. Војиновић, Аранђеловдан, Преконога, Сврљиг, J2b-M241>PH1602

Родовски надимак ове породице гласио је Џебанци. Ово је још један J-PH1602 с југа Србије. Генетички најближе делује управо једна породица из околине Сврљига (необјављено истраживање). Због појединих мутација, Војиновићу изгледају блиско још неке породице из Брда и околине Херцег Новог (Ожеговићи). Иначе овакав, или јако сличан хаплотип (разлика на 481) поседују тестирани појединци J-PH1602 из Крајине (слава Лучиндан). На овај начин је, могуће, решено питање њиховог даљег порекла. Миграциони пут кроз историју могао би изгледати овако: Југоисток данашње Србије - Црна Гора - Крајина.

Може ли неко кратко (или дуже) објашњење о томе како је ова хаплогрупа дошла на Балкан, те са којим популацијама/племенима Балкана може да се повеже? И да ли постоји разлог зашто се у Албанији Ј хаплогрупа среће толико често, и да ли је могуће да је моја (или наша, српска, с обзиром да сам видео још пар људи са њом) J-PH1602 у сродству са њиховом? Није ми најјасније њихово постојање генерално, да будем искрен.

[Мардарије Корнећанин]

129. Кубичек, Буковно, Млада Болеслава, Чешка Република

Припада хаплгрупи R1b>L51, највероватније грани U152.

Међу словенским народима, Чеси имају највећи удео те хаплогрупе, пре свега због постојања значајних келтских насеобина током бронзаног доба на тлу Чешке од којих је морао остати неки генетски траг, али и због вековног додира са Германима који такође носе знатан удео те хаплогрупе.

Хаплотип Кубичека одликује се изузетно ниским вредностима 14 на 458 и 14 на 456, и повишеном 15 на 385б.

Буковно, које се налази близу индустријског града Млада Болеслава, није познато по неком историјском догађају, а на интернету нису доступне ни матичне књиге католичке цркве, тако да не можемо са сигурношћу говорити о вези Буковњанских Кубичека са осталим носиоцима тог веома честог чешког презимена.

Препоручујем да господин Кубичек, уколико жели да утврди којој грани припада, најпре потврди да ли заиста припада грани U152

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=4871

Уколико исход буде позитиван, најбоља опција је панел за U152

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=38288

[Небојша]

Може ли неко кратко (или дуже) објашњење о томе како је ова хаплогрупа дошла на Балкан, те са којим популацијама/племенима Балкана може да се повеже?

Генерално се већина J подграна присутних код Срба може повезати са староседелачким становништвом Балкана (романизовани староседеоци). Мисли се се на становништво које је овде боравило још пре Словена, а долазило је у различитим периодима из различитих праваца. Почев од бронзаног доба до раног средњег века. Нека матица свих J2 јесте простор Источног Медитерана и Леванта. На питање која су то стара балканска племена могла међу собом имати ову хаплогрупу, најбољи одговор може дати археогенетика. Иако је мало таквих истраживања, на основу данашњег распореда хаплогрупа, али и неколико старих резултата, скоро са сигурношћу се може рећи да је била присутна код Грка, Илира, Трачана, итд.

Говоримо дакле о читавој J/J2, не о подграни PH1602, која вероватно дели сличну судбину. Ово не значи да део J2 коју данас срећемо код Срба није могла доћи неким другим правцима, са северозапада, североистока (Келти, Словени, итд.).

И да ли постоји разлог зашто се у Албанији Ј хаплогрупа среће толико често, и да ли је могуће да је моја (или наша, српска, с обзиром да сам видео још пар људи са њом) J-PH1602 у сродству са њиховом? Није ми најјасније њихово постојање генерално, да будем искрен.

Прво морамо нешто рашчистити. Није та J коју Албанци поседују у високом проценту иста са оном J коју срећемо код Срба. Срби нпр. поседују знатно већу разноврност J2 подграна (J2a посебно, али и J2b). Код Албанаца је заправо присутна доминантно само једна подграна J2, а то је J2b-M241, још прецизније J2b-M241>Z638. Разлог за овакву заступљеност (као уосталом E-V13 и R1b-Z2103), јесте свакако и демографски раст ове популације у последњих неколико стотина година, али то не умањује чињеницу да су ове хаплогрупе међу њима присутне дужи временски период.

Ваша J-PH1602 рекао бих нема везе са Албанцима, већ подсећа на неке друге подгране присутне код Срба. Раширена је на простору Источног Балкана и у динарским крајевима. Има је код Бугара, Срба и Хрвата у нешто већем проценту.

Yfull стабло
https://www.yfull.com/tree/J-PH1602/

Код нас су за сада присутне подгране J2b-M241>PH1602>Y40288 и J2b-M241>PH1602>Y86930*.

[Небојша]

151. Ћирић, Стевањдан, Горња Горевница, Чачак, J2b-M205>Y22059

Ћирић је навео да је најстарији познати предак, Ћиро Манојловић Морачанин, погинуо у бици на Љубићу. Овај надимак могуће открива и даље порекло породице. Генетички је Ћирићу најближа једна породица из околине Нове Вароши (слава такође Стевањдан), са којом има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 570=17 и 481=24. Оно што је за ову причу интересантно, генетички не стоје далеко ни две породице из околине Чачка, Бошковићи и Стевановићи, који такође славе Стевањдан и поседују исте вредности на 570 и 481. Проблем је што на основу оних "одређујућих" маркера, Ћирић упада у род А, док су Стевановић и Бошковић у роду Б (кричка подграна). Говорило смо већ о нестабилности појединих маркера код J-Y22059 (пре свега 385b и 458). С обзиром на досадашњу поделу, нека Ћирић остане у оквиру рода А, али су овакви резултати више него корисни за преиспитивање неких закључака на основу појединих маркера.

У Западној Србији и Шумадији, постоје одређена жаришта хаплогрупе J2b-Y22059. Ово је донекле и очекивано с обзиром на досељеничку струју из Старе Херцеговине. Углавном је реч о подграни из Затарја (J-Y155375), али је осетно заступљена и J-Y22063.

Конкретно из општине Чачак тестирано је 80 Срба од тога на хаплогрупу J2b-M205>Y22059 одлази чак 10%.

[Мардарије Корнећанин]

158. Еспи Алемањ, Аликанте, Шпанија

Припада хаплогрупи R1b>L51, највероватније грани U106.

Морам да нагласим да је, због малог броја маркера, ипак реч само о предвиђању, и да је потребно потврдити о којој се грани заиста ради. На Иберијском полуоству иначе преовлађује грана DF27.

Хаплотип Еспија одликује се вредношћу 20 на 448, 24 на 635, и нарочито високом вредношћу 26 на 390, уместо модалне вредности 24.

Препоручујем да се прво потврди да ли је реч о грани U106

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=101

па да се затим уради панел за грану U106

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=18643

Ако тестирани не жели да погађа грану своје хаплогрупе на овај начин, најбоље је да сачека божићни или неки други попуст и уради неки од детаљнијих тестова који пружају и додатне медицинске податке (WGS Dante или big Y)

https://www.dantelabs.com/whole-genome-sequencing-a-useful-tool-for-patients/?variant=31588228759618

https://learn.familytreedna.com/y-dna-testing/big-y/big-y/

Када је реч о пореклу Еспија, недостају нам подаци о селу њиховог порекла, упркос томе што је реч о покрајини Валенсија у којој је католичка црква водила ажурне матичне књиге. Током тзв грађанског рата у Шпанији Аликанте је био последње упориште комуниста, и јако сепаратистичко жариште, што донекле објашњава слабију везаност Валенсијанаца (по свему сродних Каталонцима) за цркву.

Аликанте као лучко место бележи демографски бум, а цела покрајина Валенсија спада у оне срећне регионе Европе које су мимоишли светски ратови па су доживеле демографски процват (покрајина је почетком века имала 1,5 милиона, док данас има преко 5 милиона становника). По томе, као и по територији и броју становника, Валенсија је веома слична Албанији.

[MiholjdanKG]

158. Еспи Алемањ, Аликанте, Шпанија

Припада хаплогрупи R1b>L51, највероватније грани U106.

Морам да нагласим да је, због малог броја маркера, ипак реч само о предвиђању, и да је потребно потврдити о којој се грани заиста ради. На Иберијском полуоству иначе преовлађује грана DF27.

Хаплотип Еспија одликује се вредношћу 20 на 448, 24 на 635, и нарочито високом вредношћу 26 на 390, уместо модалне вредности 24.

Препоручујем да се прво потврди да ли је реч о грани U106

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=101

па да се затим уради панел за грану U106

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=18643

Ако тестирани не жели да погађа грану своје хаплогрупе на овај начин, најбоље је да сачека божићни или неки други попуст и уради неки од детаљнијих тестова који пружају и додатне медицинске податке (WGS Dante или big Y)

https://www.dantelabs.com/whole-genome-sequencing-a-useful-tool-for-patients/?variant=31588228759618

https://learn.familytreedna.com/y-dna-testing/big-y/big-y/

Када је реч о пореклу Еспија, недостају нам подаци о селу њиховог порекла, упркос томе што је реч о покрајини Валенсија у којој је католичка црква водила ажурне матичне књиге. Током тзв грађанског рата у Шпанији Аликанте је био последње упориште комуниста, и јако сепаратистичко жариште, што донекле објашњава слабију везаност Валенсијанаца (по свему сродних Каталонцима) за цркву.

Аликанте као лучко место бележи демографски бум, а цела покрајина Валенсија спада у оне срећне регионе Европе које су мимоишли светски ратови па су доживеле демографски процват (покрајина је почетком века имала 1,5 милиона, док данас има преко 5 милиона становника). По томе, као и по територији и броју становника, Валенсија је веома слична Албанији.

Хвала пуно на овим информацијама и даљим корацима! На жалост не можемо наћи ни пуна презимена прабабе и прадеде па да потражимо у црквеним списима, мада они помињу да су пре пар генерација дошли из залеђа Аликантеа у град.

У сваком случају хвала пуно за све ове информације!

[Atlantische]

119. Бакић, Аранђеловдан, Љевоша, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду шекуларских Мезгаљана.

Од јавних резултата припадника овог рода, потпуно поклапање (17/17) има са Петровићем из Белог Поља код Пећи (Јовањдан), док се са Пејковићем из Петриље код Медвеђе разликује на 1 од 17 упоредивих маркера. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са тестираним из подухвата тестирања косметских родова из околине Гњилана. Овај тестирани такође слави Јовањдан и попут раније наведених потиче од досељеника из Шекулара. Бакић је једини припадник овог рода који слави Аранђеловдан.

Љевоша је село које се налази непосредно изнад манастира Пећка патријаршија. По предању које је навео тестирани, Бакићи су пореклом Васојевићи из Забрђа код Андријевице. Бакићи у Забрђу потичу од васојевских Мијомановића, стога извесно припадају хаплогрупи E-V13>Y126722. Другим речима, предање љевошких Бакића је по свему судећи нетачно, а пореклом заиста јесу недалеко одатле, али са друге стране Лима, из Мезгаља.

[AleksandarK]

82. Костић, Јовањдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Костићи живе у махали Млаџинци. Зачетник фамилије Коста имао је и браћу Тодора и Николу и усвојеног брата Филипа - од њих су данашњи Костићи, Тодоровићи и Николићи. Отац им се вероватно звао Младен.

Карактеристичну комбинацију вредности DYS390 = 25 и DYS391 = 25 дели са једним тестираним из области суседне Заплању – Лужнице – са САНУ истраживања. Иако славе различите славе (тестирани из околине Бабушнице слави Аранђеловдан), мислим да нема сумње да су повезани и хаплотипови им се поклапају на свих 17 упоредивих маркера.

Поштовани,

Поздрав ја сам тестирани Костић и како сам нов у овоме имао бих пар питања. Ишчитавам форум већ неко време (али стварно је преобимно) зато бих вас замолио за помоћ и даље усмеравање. Немојте замерити ако су питања лаичка..

1. Шта могу да представљају крактеристичне вредности за DSY390, DSY391, да ли могу да указују на неку подграну? Предпостављам да је грешка у куцању за DSY391 = 25 јер ми је вредност 10.

2. Да ли и када можемо очекивати објављивање резултата САНУ истраживања?

3. Да ли можете дати неку процену (предпоставку) којој подграни припадам? Да ли ме то што имам вредност DYS448 = 20 дефинитивно искључује из подгране PH908?

4. Уколико не припрадам грани PH908, да ли је вероватније да припрадам грани Z17855 или подграни S17250>Y4882 (А1328, А811) или можда некој трећој - који маркери могу бити типични за ове подгране?

5. За подгране испод Z17855> (A1221>A19454),PH3414,A16413 немам поклапања типичних маркера, негде сам прочитао да је подграна BY116090 - понишавско-запљањска - да ли постоји вероватноћа да припадам њој (не знам који су типични маркери за њу)..

Унапред хвала...

[Христифор]

Oчекивани резултати за нашег Шпанца и Чеха. Германски и келтски упливи код та два народа су одавно познати.

[filipi]

Поштовани,

Поздрав ја сам тестирани Костић и како сам нов у овоме имао бих пар питања. Ишчитавам форум већ неко време (али стварно је преобимно) зато бих вас замолио за помоћ и даље усмеравање. Немојте замерити ако су питања лаичка..

1. Шта могу да представљају крактеристичне вредности за DSY390, DSY391, да ли могу да указују на неку подграну? Предпостављам да је грешка у куцању за DSY391 = 25 јер ми је вредност 10.

2. Да ли и када можемо очекивати објављивање резултата САНУ истраживања?

3. Да ли можете дати неку процену (предпоставку) којој подграни припадам? Да ли ме то што имам вредност DYS448 = 20 дефинитивно искључује из подгране PH908?

4. Уколико не припрадам грани PH908, да ли је вероватније да припрадам грани Z17855 или подграни S17250>Y4882 (А1328, А811) или можда некој трећој - који маркери могу бити типични за ове подгране?

5. За подгране испод Z17855> (A1221>A19454),PH3414,A16413 немам поклапања типичних маркера, негде сам прочитао да је подграна BY116090 - понишавско-запљањска - да ли постоји вероватноћа да припадам њој (не знам који су типични маркери за њу)..

Унапред хвала...

Mislim da već imaju Kostici Jovandan iz Pive A1328. PH908 niste sigurno. Ako želite provjeriti A1328 naručite na YSEQ 18 $.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247

[Симеон Волос]

Да ли као у случају Сондермајера и за Кубичека и Алемања постоје поклапања у бази података неког од глобалног yDNK “сервиса”?

[suponik]

118. Ђуровић, Петковдан, Сретња, Даниловград, E-V13>Z5017>Z16988>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип који је близак модаллном халотипу овог рода.

Ђуровићи су доста бројно братство из Сретње у Бјелопавлићима, где их је у време Шобајићевих истраживања била 31 кућа. Грана су Матијашевића, који потичу од Николе Митровог, унука Бијелог Павла. Према предању је Бијели Павле живео баш у Сретњи, тако да Ђуровићи живе у матичном селу овог рода.

Ja sam ovaj Djurovic.
Moja porodica od 1894.god zivi u mjestu Begovine, Kosovi Lug, Danilovgrad. U Kosovom Lugu mojih rodjaka ima jos u mjestu Jastreb. U Sretnji je generalno danas veoma malo zivlja pa tako i Djurovica. Jos od davnih vremena Djurovici se sa Sretnje na teritoriji opstine Danilovgrad tj. Bjelopavlica preseljavaju u mjesta: Krivace, Poda, Vis, Grlic, Begovine i Jastreb.
U selu Vis ima i jedno bratstvo Vojvodica koji su mi rodjaci tj. "od istog smo".
U Bjelopavlicima ima jos nekolike porodice tj. bratstva Djurovica i Vojvodica ali mi nijesu rodjaci. Oni su u mjestima Veleta, Pozar, Slatina, Vis, Grlic, Curilac, Lazine, Tomasevici, Sladojevo Kopito, itd.
Da li u arhivama ima nekih poklapanja sa mojom genetikom, imam li kakvog rodjaka makar i najdaljeg ?

[Селаковић]

Поштовани,

Поздрав ја сам тестирани Костић и како сам нов у овоме имао бих пар питања. Ишчитавам форум већ неко време (али стварно је преобимно) зато бих вас замолио за помоћ и даље усмеравање. Немојте замерити ако су питања лаичка..

1. Шта могу да представљају крактеристичне вредности за DSY390, DSY391, да ли могу да указују на неку подграну? Предпостављам да је грешка у куцању за DSY391 = 25 јер ми је вредност 10.

2. Да ли и када можемо очекивати објављивање резултата САНУ истраживања?

3. Да ли можете дати неку процену (предпоставку) којој подграни припадам? Да ли ме то што имам вредност DYS448 = 20 дефинитивно искључује из подгране PH908?

4. Уколико не припрадам грани PH908, да ли је вероватније да припрадам грани Z17855 или подграни S17250>Y4882 (А1328, А811) или можда некој трећој - који маркери могу бити типични за ове подгране?

5. За подгране испод Z17855> (A1221>A19454),PH3414,A16413 немам поклапања типичних маркера, негде сам прочитао да је подграна BY116090 - понишавско-запљањска - да ли постоји вероватноћа да припадам њој (не знам који су типични маркери за њу)..

Унапред хвала...

Драги Александре,

1. Случајно је написано 25, треба 10, као што сте и рекли.

2. САНУ истраживање, како се тренутно чини, неће бити скоро објављено. Појединац с којим сте сродни, да прецизирам, је из села Стрелац код Бабушнице. Такође сам у једном старом упитнику у међувремену нашао напомене једног тестираног коме је ваш род ујчевина. По њему, Костин отац је дошао из Горњег Ораха власотиначког, тако да то додатно потцртава долазак са југа.

3. То што имате DYS448 = 20 не значи 100% да нисте PH908, али >99% нисте PH908.

4. и 5. Немате неких нарочито карактеристичних маркера да бих претпоставио која сте грана. Већина грана је у оптицају (нпр. врло врло вероватно нисте PH3414, али ништа се не може 100% одбацити). Само СНП-тестирањем бисте могли то разјаснити. Могли бисте да будете и BY116090, наравно.

[Небојша]

151. Ћирић, Стевањдан, Горња Горевница, Чачак, J2b-M205>Y22059

Ћирић је навео да је најстарији познати предак, Ћиро Манојловић Морачанин, погинуо у бици на Љубићу. Овај надимак могуће открива и даље порекло породице. Генетички је Ћирићу најближа једна породица из околине Нове Вароши (слава такође Стевањдан), са којом има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 570=17 и 481=24. Оно што је за ову причу интересантно, генетички не стоје далеко ни две породице из околине Чачка, Бошковићи и Стевановићи, који такође славе Стевањдан и поседују исте вредности на 570 и 481. Проблем је што на основу оних "одређујућих" маркера, Ћирић упада у род А, док су Стевановић и Бошковић у роду Б (кричка подграна). Говорило смо већ о нестабилности појединих маркера код J-Y22059 (пре свега 385b и 458). С обзиром на досадашњу поделу, нека Ћирић остане у оквиру рода А, али су овакви резултати више него корисни за преиспитивање неких закључака на основу појединих маркера.

У Западној Србији и Шумадији, постоје одређена жаришта хаплогрупе J2b-Y22059. Ово је донекле и очекивано с обзиром на досељеничку струју из Старе Херцеговине. Углавном је реч о подграни из Затарја (J-Y155375), али је осетно заступљена и J-Y22063.

Конкретно из општине Чачак тестирано је 80 Срба од тога на хаплогрупу J2b-M205>Y22059 одлази чак 10%.

Да нагласим да је овде могућа и обрнута ситуација, тј да су ови са славом Стевањдан позитивни на J-Y22063, пошто сличну комбинацију маркера поседују и Дедејићи (огранци), а они су потврђени као J-Y22063. Било би дакле драгоцено ако би неко из ове групе урадио тест на J-Y155375, или J-Y22063. То је уједно и неки савет за даље тестираном Ћирићу.

[Небојша]

147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

Заборавио сам једну важну ствар. Сви Срби који припадају овом генетичком роду славе Ђурђевдан.

Проверио сам сад најближа поклапања овог рода у анонимним базама, на већем броју маркера и са 635=24. Двојица Хрвата из Западне и Централне Хрватске, један Србин и један Албанац из Македоније. Како је у Македонији, али и деловима Албаније, Грчке, велика разноврсност J-Z631, могуће да је читава ова група даљим пореклом из тих крајева. Треба нагласити да се код Бижића јавља и мутација 392=12, због чега нема потпуних поклапања ни у анонимним базама.

[Милош]

120. Стаменковић, Аранђеловдан, Црнатово, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује низ карактеристичних вредности: 390=25, 19=15, 389=14/32, 456=16, 481=29. Поједине ове карактеристичне вредности дели са појединцима, од којих се могу издвојити појединци из косовског Поморавља и Врањске котлине, али је и сувише разлика на упоредивих 23 маркера са свима њима, да би за те везе рекао да су сигурне.

Стаменковић је навео да им је старије презиме било Костић, док у литератури се спомињу неколико пута Стаменковићи и Костићи, па не бих знао ком роду тачно припадају.

https://www.poreklo.rs/2012/12/09/poreklo-prezimena-selo-crnatovo-vlasotince/

[Небојша]

166. Ћирић, Мратиндан, Влакча, Крагујевац, J2a-L24>L70

Тестирани је у упитнику навео предање о пореклу "из Зете". У литератри се за Ћириће каже да су старином од Сјенице.

Ћирићи 2 к. Слава: св. Мрата. Пре Устанка досељени од Сјенице. Род са Матејићима у Јагњилу.
https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vlak%C4%8Da-stragari-kragujevac/

Матејићи (Матејићи 18, Радмиловићи 5, Лазићи 12). 35 к. Слава: св. Мрата. Пре Карађорђевог Устанка дошли Радмило и Лаза од Сјенице. У Влакчи су им род Ћирићи, који су тамо остали, а ови дошли овде.

Са Матејићима су род Кузмановићи 4 к, Дамњановићи 2 к., Петровићи 1 к. Александрићи (Мијаиловићи) 7 к. Слава: св. Стеван. Не знају одакле су се и када њихови стари населили. За време збега три брата оду у Рабровац где су им биле колибе и ту остану (Миловановићи, Пантићи).
https://www.poreklo.rs/2013/08/12/poreklo-prezimena-selo-jagnjilo-mladenovac/

Припадника ове подгране J2a код нас има највише на југу Србије (Понишавље, Косово, Македонија) и у Шумадији. С обзиром на овај резултат и сродне породице према литератури, изгледа да ће бити прилично раширена у неким деловима Шумадије. Иначе су Ћирићи сврстани у посебан род (род А) са Симовићима (слава Мратиндан), који су такође из околине Крагујевца (Трешњевак). Имају свега једну разлику на 23 маркера и славе исту славу.

За Симовиће се каже следеће:

Досељени у периоду од 1843. до 1903. године:
Симовићи (Симовићи, Теофиловићи и Милосављевићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-selo-tresnjevak-stanovo-kragujevac/



 

[Милош]

125. Крнетић, Томиндан, Бањани, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике чине 385=13-15 и ретка слава Томиндан. Очигледно да припада роду где су и појединци из Колубаре и Шумадије, као и из доњег Полимља, са којима дели ове главне две карактеристике. И једни и други имају предање о даљем пореклу из Дробњака или Херцеговине, а један чак носи и презиме Дробњак.

Како је овом роду близак род са славом Јовањдан који припадају грани FT25902 и имају предање о Дробњаку, где такође наилазимо на презиме Дробњак, могуће да и слављеници Томиндана, укључујући и Крнетића, такође припадају тој грани и да им је матица негде у Дробњаку, односно да потичу можда баш од Каљевића из Тепаца.

Тестирани је навео да су пореклом из Лике. И у литератури пише да су из Дубовика, а даљом старином из Лике

https://www.poreklo.rs/2013/03/01/poreklo-prezimena-selo-banjani-bosanska-krupa/

[Небојша]

125. Крнетић, Томиндан, Бањани, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике чине 385=13-15 и ретка слава Томиндан. Очигледно да припада роду где су и појединци из Колубаре и Шумадије, као и из доњег Полимља, са којима дели ове главне две карактеристике. И једни и други имају предање о даљем пореклу из Дробњака или Херцеговине, а један чак носи и презиме Дробњак.

Како је овом роду близак род са славом Јовањдан који припадају грани FT25902 и имају предање о Дробњаку, где такође наилазимо на презиме Дробњак, могуће да и слављеници Томиндана, укључујући и Крнетића, такође припадају тој грани и да им је матица негде у Дробњаку, односно да потичу можда баш од Каљевића из Тепаца.

Тестирани је навео да су пореклом из Лике. И у литератури пише да су из Дубовика, а даљом старином из Лике

https://www.poreklo.rs/2013/03/01/poreklo-prezimena-selo-banjani-bosanska-krupa/

Коначно се тестирано неко од рода крајишких Томинштака. Крнетићи у Поуње, према М. Карановићу, долазе доста рано, углавном из Далмације и Лике. Постоји нека прича да су се раније свали Гаћеше, или Цвјетковићи. У Лици је било Цвјетковића са овом славом.

О овој групи родова (Томиндан), Карановић каже следеће:

"Из северне Далмације и Лике су групе родова са врло ретком славом Св. Тома: Крнете 46 кућа у 11 насеља и од њих Милешевићи 12 к. у 2 н.; Љепоје 11 к. у З.; Шекеровићи 4 к,
у 2 и.; Вујасини 5 к. и Милинковићи 7 к. у 4 н. Из овог је рода протосинђел Тома Крнета (веле за њега да је био „пола владике“) који је био човек Књаза Михаила и зато су га Турци сургунисали у Малу Азију, где је и умро."

Просто је невероватно колико је у Крајини присутна та исељеничка струја из околине Дурмитора. Поред I1-P109, J2b-M205 и N2-P189.2 (Пива и Бањани су близу), присутна је и ова подграна Томинштака I2-FT25902, затим и J2a-Y14439, а вероватно и још неке подгране I2-Y3120, које је тешко без SNP-а одредити.