Док не разјасните одакле су Кричи дошли у Црну Гору, да ли из Грчке или неког другог краја, ја бих се мало позабавио њиховим сеобама на запад и стизање на подручје Крајине, гдје су сада најбројнији. Пишем већ годинама монографију села Кричке у Далмацији, која би требала да буде коначно готова до краја године, заједно са књигом о Унијатима и њиховим породицама у Далмацији...али то је већ друга прича. Наравно, будући да је село Кричке код Дрниша добило име прозимену Кричка, врло сам заинтересован за ову тему. Такође сам се тестирао недавно, али мислим да нећу бити Ј2б М205.
Да приложим неколико чињеница које могу бити нека смјерница у проучавању сеоба Кричака.
По мом мишљењу, Кричке су дошле у Петрово поље (Дрниш) након турског освајања 1522. године и то већ првих година. Тада су Хрвати-чакавци побјегли у приморје, а земља је остајала пуста, што Турцима никако није одговарало. Према раду Кристијана Јурана о досељавању Морлака у подручје између Шибеника и Дрниша, а и по другим, старијим радовима, види се да су у 16. в. то подручје масовно доселили Херцеговци, углавном од племена Мириловића, турских поданика. Исто тако, мада немам конкретне доказе, сматрам да су у том периоду десељење Кричке у Петрово поље. Знам да се појављују неке чињенице о Кричковићима у Далмацији и раније, крајем 15. в, али не бих то доводио у везу са Кричкама код Дрниша (можда и нисам у праву, али то је моје мишљење). У турским дефтерима или тефтерима из 16. в. нема помена Кричака, као ни Мирловић Поља и Баљака, а мислим да је то управо због тога што су се ови родови тек недавно доселили па није било довољно времена да су устали назив насеља.
Први документовани запис села Кричке је из 1596. године, када је у Шибенику због невраћања кредита утамничен поп Вујица Тудоров из Кричака. Сад се поставља питање како су га Млечани утамничили, ако је био турски држављанин, али експлодираће ми мозак од размишљања. Помиње се 1620. го Радивој Милошевић звани Кричковић. Па се 1648. помиње поп Вукадин Лукин из Кричака коме су Млечани дали плату, јер је прешао на њихову страну, против Турака у Кандијском рату. Ови попови су сигурно били презимена Кричка, иако се то не наводи. Још из турског пописа 1477. у нахији Кричка у Црној Гори се помиње и свештеник Борић, па је могуће да су они његови потомци. У Кричкама код Дрниша се неколико пута у првој половини 18. в помиње поп Димитрије Кричка, а онда долазимо до попа Петра Кричке који је покренуо унијаћење 1832. године. Његов рођени брат је остао православни свештештеник и од њега потиче тестирани Кричка. Мада су и потомци Петра унијата касније враћени на православље. Дакле, видимо стотинама година уназад православну свештеничку породицу Кричка, по којој је село очигледно добило име.
Постоје и два села Кричке у западној Славонији, код Новске и Пакраца, а оба су наравно српска. Нашао сам једном давно да је село Кричке у Славонији постојало 1590. године. У Кричкама у Славонији и Кричкама у Далмацији постоји презиме Вукшић..можда је и случајно, а можда и не. Такође, у Кљевцима код Санског Моста има од давнина презиме Кричка, а видим да је тестирани из тог села Крљић групе J2b M205 који могуће да је огранак Кричака. У Братишковцима у Далмацији постоји презиме Кричка, које такође слави Никољдан, као и ови у Кричкама. У Кричкама, само на другом крају села, постоји и презиме Кричкић, које је бројније. Они славе Ђурђевдан и могуће да је неки Кричка преузео женину славу када је одселио тамо, а 1756. се помиње на млетачком катастру имање Илије Кричке на мјесту заселка Кричкића. У сваком случају, презиме Кричкић је јединствено за село Кричке, тј тамо је настало.