Али зато Источна Србија, Поморавље и добар део Шумадије обилију обичајима који се, додуше, разликују од села до села. Код мене у селу је обичај да се износи храна и поставља на гробним хумкама, кади се, сече се посебан обредни колач у облику крста и обавезно се носи воће. Друга храна није обавезна али воће јесте јер симболизује Рај. Постоји и обичај дељења, који полако замире, тј. деле се "понуде" свима који су изашли на гробље. Најчешће су то чарапе, марамице, нека воћка или слаткиш и нешто од хране. Па тако људи размењују понуде једни са другима. Они богатији деле и богатије понуде, па се ту нађу постељине, пешкири, кошуље, сервиси за кафу и сл. Код Влаха се дешавало да људи распродају имовину да би поделили што више и што квалитетније ствари а све то "да се види на ономе свету". Познавао сам човека који је негде на задушницама, у неком влашком селу добио коња.