Скорашње поруке21
Организоване акције тестирања / Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Последња порука Кековац послато Мај 19, 2024, 08:32:49 поподне »107. Јовановић, Ђурђевдан, Доња Трнова, Угљевик
Највероватније припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, али има неколико маркера који одступају од модала при чему је YGATAH4=9 посебно нетипична за ову хаплогрупу, јер већина има вредност 11, а срећу се и 10 и 12, али за сада нико у бази СДКП коме је предвиђена ова хаплогрупа нема овако снижену вредност. Од осталих немодалних вредности бих издвојио DYS389II=29 и DYS437=17, због којих нема за сада ни са ким из базе мање од 2 маркера разлике на 23 или више упоредивих маркера. Препоручио бих Јовановићу да уради WGS или BigY-700 тест уколико је у могућности или проверу СНП- а FGC22057, као много повољнију опцију, која би потврдила припадност хаплогрупи I1-P109>FGC22061.
Велибор Лазић за породицу тестираног има следеће информације:
Највероватније припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, али има неколико маркера који одступају од модала при чему је YGATAH4=9 посебно нетипична за ову хаплогрупу, јер већина има вредност 11, а срећу се и 10 и 12, али за сада нико у бази СДКП коме је предвиђена ова хаплогрупа нема овако снижену вредност. Од осталих немодалних вредности бих издвојио DYS389II=29 и DYS437=17, због којих нема за сада ни са ким из базе мање од 2 маркера разлике на 23 или више упоредивих маркера. Препоручио бих Јовановићу да уради WGS или BigY-700 тест уколико је у могућности или проверу СНП- а FGC22057, као много повољнију опцију, која би потврдила припадност хаплогрупи I1-P109>FGC22061.
Велибор Лазић за породицу тестираног има следеће информације:
Цитат
Једино мени познато дјело које се бави поријеклом становништва Доње Трнове је монографија "Доња Трнова", аутора Боре Ђурковића, Милана Стевановића и Боје Пантића. На жалост, како сам већ истицао, ово дјело, настало прије 40ак година, одише духом тог времена, па су неки подаци, који су за нас веома битни, занемарени. Најзначајнији податак који у потпуности недостаје јесте податак о крсним славама становника Доње Трнове. У овом дјелу аутори Јовановиће помињу у сљедећем контексту: "А у Буковцу родоначелници Милко, Брко, Јосио и други бијаху преци: Стевановића. Мићића, Симића, Марковића, Јевтића, Стевића, Милановића, Лазића, Тешића, Петровића, Јовановића и Благојевића." Даље наводи:"Остали родови (Митровићи, Видићи, Остојићи, Стевановићи, Секулићи, Живановићи, Марковићи и Јовановићи - у Ћетковићима; Ристићи, Глигоревићи, Симићи, Ђурђевићи, Јевтићи, Николићи, Михаиловићи, Илићи, Вујићи, Маринковићи, Лујановићи, Томићи, Перићи и Митровићи - у Добричићима; Ђурићи, Стевановићи, Тодоровићи, Пантићи, Јовановићи, Ђокићи, Маринковићи, Лукићи, Симићи, Николићи, Митровићи и Глигоревићи - у Милијашима), поријеклом су од других предака или су, пак, доселили у Трнову из сусједних мјеста као домазети и на други начин." Дакле, Јовановићи се јављају у три засеока, очигледно су међусобно несродни и немамо податак о слави. Тек напорима сарадника из Доње Трнове, Перице Николића, долазимо до разрјешења ове дилеме. По њему Јовановићима су најближи Марковићи, а та нам се комбинација јавља само у засеоку Ћетковићи. Томе треба додати и његов податак да Јовановићи из Милијаша славе Трифуњдан, што додатно потврђује ову претходну претпоставку. У истом се дјелу за Ћетковиће каже: "Ћетко у Ћетковићима роди три сина - Тому, Божу и Гају. А онда, појавише се и унуци. Тома је имао Јована, Мијајла, Стевана и Луку, Гајо Максима и Николу, а од четворице Божиних синова, у селу је остао само Васо, тројица су морала да пребјегну у Србију." Ипак, из самог контекста није могуће утврдити за сада да ли су Јовановићи од неког другог претка, или су накнадно досељени у Ћетковиће, или пак потичу од неког Ћетковог потомка.
