Аутор Тема: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана  (Прочитано 26462 пута)

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #21 послато: Март 19, 2018, 03:12:52 поподне »
Делијо, овде има о животу у Црепаји
  http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19380315|page:7|query:%D1%86%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B0
   

:D Ово је текст из 30-тих година прошлог века ако се не варам.За дивље бракове нисам знао,али што се туберкулозе популарно јектике тиче од тога се много умирало.То је важило за цео Срем и Банат.Зато када су дошли Далматинци и населили те мочварне крајеве звали су их "земља смрти".
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #22 послато: Март 23, 2018, 01:49:16 пре подне »
Legenda o Lalama

Posle pobede trupa Marije Terezije nad turcima, negde u Bačkoj upriličena je velika vojnička smotra. Postrojeni pred caricom stajali su prekaljeni borci-graničari iz Bačke i Srema. Dolazak Banaćana bio je nesiguran, jer nabujala Tisa nije dozvoljavala prelazak u Bačku. Primivši raport, Marija Trezija je obišla ešalon vojnika, pozdravljajući ih i deleći im odlikovanja. Dolazak Banaćana u tim trenucima iznenadio je visoke oficire i carske dostojanstvenike, jer odlikovanja za njih nisu bila pripremljena. Videvši da nema pripremljene gvozdene kolajne, carica se nije zbunila već je skinula svoj skupoceni , zlatni carski lanac na kome je u obliku priveska bila prekrasna lala (cvet koji je simbolizovao lepotu, harmoniju i bogatstvo). Sa zadovoljstvom je prišla banatskom oficiru i stavila mu ga oko vrata. Za vreme ručka, nakon smotre, ljubomorni vojnici i oficiri ismevali su banaćane oslovljavajući ih – Lalama. Od tada do danas Banaćani ostadoše Lale.

Интересантна прича о називу за Банаћане тј.његовом пореклу.Ипак чини ми се да термин лала више служи за средњи и северни Банат као и простор Бачке.То што у последње време и Банаћане са југа и Сремце стављају у овај кош је сулуда и толико бесмислена прича,отприлике као када Нада Мацура даје савете за понашање током великих врућина или нешто сл. :D Нажалост веома је заразно и практично је данас Лала синоним за Војвођанин.Због свега тога оба израза избегавам и у 95%случајева лично кажем да сам Србин из Баната,а и термин Пречанин ми је далеко симпатичнији од прва два аутономашка израза.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #23 послато: Март 23, 2018, 09:08:55 пре подне »
Legenda o Lalama

Posle pobede trupa Marije Terezije nad turcima, negde u Bačkoj upriličena je velika vojnička smotra. Postrojeni pred caricom stajali su prekaljeni borci-graničari iz Bačke i Srema. Dolazak Banaćana bio je nesiguran, jer nabujala Tisa nije dozvoljavala prelazak u Bačku. Primivši raport, Marija Trezija je obišla ešalon vojnika, pozdravljajući ih i deleći im odlikovanja. Dolazak Banaćana u tim trenucima iznenadio je visoke oficire i carske dostojanstvenike, jer odlikovanja za njih nisu bila pripremljena. Videvši da nema pripremljene gvozdene kolajne, carica se nije zbunila već je skinula svoj skupoceni , zlatni carski lanac na kome je u obliku priveska bila prekrasna lala (cvet koji je simbolizovao lepotu, harmoniju i bogatstvo). Sa zadovoljstvom je prišla banatskom oficiru i stavila mu ga oko vrata. Za vreme ručka, nakon smotre, ljubomorni vojnici i oficiri ismevali su banaćane oslovljavajući ih – Lalama. Od tada do danas Banaćani ostadoše Lale.

Интересантна прича о називу за Банаћане тј.његовом пореклу.Ипак чини ми се да термин лала више служи за средњи и северни Банат као и простор Бачке.То што у последње време и Банаћане са југа и Сремце стављају у овај кош је сулуда и толико бесмислена прича,отприлике као када Нада Мацура даје савете за понашање током великих врућина или нешто сл. :D Нажалост веома је заразно и практично је данас Лала синоним за Војвођанин.Због свега тога оба израза избегавам и у 95%случајева лично кажем да сам Србин из Баната,а и термин Пречанин ми је далеко симпатичнији од прва два аутономашка израза.

У праву си да су Лале северни и средњи Банаћани. Али Бачвани се никада нису називали Лалама, исто као ни Сремци.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #24 послато: Март 23, 2018, 06:06:03 поподне »
У праву си да су Лале северни и средњи Банаћани. Али Бачвани се никада нису називали Лалама, исто као ни Сремци.
Интересујући се за ову тему читао доста и текстова на неким местима видео да и они припадају тој групи,сад видим да се негде  каже да искључиво по менталитету и начину говора доста одговарају средње и северно-банатском простору али то није то.Негде кажу у шаљивом тону да нема Тисе и Бачвани би били лале  :D.Опет нисам сигуран ни сам шта је више истине и дал су лале и Бачвани и део Банаћана или се појам односи само север и средњи Банат.Само знам да је та тврдња за Срем и јужни Банат апсолутно неистина.Људи су овде динамични,изузетно темпераментни и срчани(не кажем да нема таквих у Бачкој и северном Банату нити тврдим да су то супериорне особине које нас издвајају од Бачвана и лала ал ето разлике су па их у том контексту наводим).
Ово је јако добар текст који говори о свему томе,и нажалост о томе да је центар аутономаштва долазио из Панчева(знамо да је и чанак рођен у Панчеву,иако је по коренима Личанин ).
Нажалост о нама постоје многе предрасуде,испадне да волимо само да једемо и пијемо ,доста сам се често и сам са тим предрасудама сусретао као да нама ни до чег другог није и да ништа друго не знамо да радимо.Исто као кад се за некога из Црне Горе каже да је лењ,за некога из Босне да је успореног размишљња тако да кажем итд..А то је највероватнје и због непознавања историје.Први велики устанак је управо кренуо одавде 1594.године а завршио се спаљивањем моштију Светог Саве и набијањем на колац једног од вође устанка Теодора Несторовића а Банаћани су осим што су ратовали током целог 18.века и одбранили Европу од Турака такође ратовали и са Мађарима 1848.године управо ради одбране српских националних интереса а након тога је настало Српско Војводство илити Српска Војводина.
https://www.vidovdan.org/tradicija/dusan-kovacev-ko-su-lale-a-ko-banacani/
« Последња измена: Март 23, 2018, 06:10:24 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #25 послато: Март 23, 2018, 09:23:20 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/q-v6JeePRik" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/q-v6JeePRik</a>

Eво приче о граници и животу у граници од Црепајца Мирослава Грубанова-Алибунарског.Првих 20 минута он говори о ношњи,животу граничара па и свом пореклу,углавном користећи податке из књиге од Душана Поповића Срби у Банату у 18.веку.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #26 послато: Март 24, 2018, 02:21:52 пре подне »
Оно што нисам знао ни сам а сазнао сам у овом казивању господина Грубанова је да је мати Јована Ердељановића била из куће Радованчев(Ђурђиц) из Црепаје,а даљом старином из Црне Горе(као још пар фамилија из Црепаје- Атанацков(ић),Коларски,Тарајић.Можда је то разлог његовог позамашног интересовања и бављења Црном Гором.Такође ми је интересантно било када сам у Матици Српској гледао његове белешке које су касније искоришћене за књигу Срби у Банату то да нису у потпуности пренели и објавили све што је записао,а има јако интересантних ствари.Највише је урадио за Панчево јер је преписао сва презимена и године из најстаријих матичних књига које се за Панчево могу наћи у архиву(од 1782.година ако се не варам па све до 1800.године),примера ради моја породица се уопште не наводи у објави Матице Српске а он их је у својим белешкама записао(за период после Великог Рата када  је наводио породице које у тадашње време живе у Панчеву,значи 1924.године).Записивао је и имена у неким тренуцима али и много занимљивих предања.Летос када сам био журио сам да све белешке прегледам па нисам сликао грађу за Црепају па и те преписе Домовних Протокола и Матица за Панчево али знам када сам бацио око да сам се баш одушевио,и иако нисам нашао то због чега сам кренуо нисам се ни секунд покајао што сам дошао.Сећам се и неких његових записа о веровању Црепајаца у вештице,вампире,вукодлаке ,као и неке обичаје.Знам да сам прочитао за неко место у северном Банату да је његово запажање било да је суботарство управо у тим крајевима попримило корене,не сећам се који је за то разлог навео.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #27 послато: Март 24, 2018, 07:35:22 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/q-v6JeePRik" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/q-v6JeePRik</a>

Eво приче о граници и животу у граници од Црепајца Мирослава Грубанова-Алибунарског.Првих 20 минута он говори о ношњи,животу граничара па и свом пореклу,углавном користећи податке из књиге од Душана Поповића Срби у Банату у 18.веку.

Сјајан прилог!

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #28 послато: Март 24, 2018, 09:48:01 пре подне »
Зна ли се одакле је претежно насељавано становништво Долова?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #29 послато: Март 24, 2018, 11:23:13 пре подне »
Зна ли се одакле је претежно насељавано становништво Долова?

 Kao srpsko naselje Dolovo se prvi put pominje u Pećkom Katastigu (spisak, popis, rukopisna knjiga kaludjera Pećke patrijaršije ) 1660. godine pod nazivom Dolovi, sto je verovatno vezano za izgled predela na kome je naselje lezalo. Srpski živalj koji se tu naselio je sa juga pod pritiskom turaka u XVII veku migrirao u Panonsku niziju.

Najmasovnija seoba je bila 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevicem , mada je takvih pomeranja bilo i ranije.

Sledeći put se Dolovo pominje posle 1725. godine, odnosno posle oslobodjenja Banata od Turaka pod komandom princa Eugena Savojskog. U tim pohodima su većina sela u Banatu  bila opljačkana i opustošena. Ta sudbina nije zaobišla ni ovo naselje.

Za vrema vladavine Marije Terezije Dolovo počinje ponovo da se naseljava i formira,  ali ne na starom mestu vec pomereno na granici atara Banatskog Novog Sela, gde se i danas nalazi. 

Dolovo je masovno naseljeno tek u periodu 1745-1750. godine i to delimično sa severa Banata, zatim sa juga migracijom Srba pod Arsenijem Jovanovicem i Rumunije iz Provincijale ( polovinom XVII veka ).

Кога вишe занима можe да прочита цeо чланак на: https://www.banaterra.eu/srpski/D/dolovo/index.htm

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #30 послато: Март 24, 2018, 11:34:01 пре подне »
http://www.eparhijabanatska.rs/parohije/pancevacko-namesnistvo/dolovo/

Данашња Мала или Горња црква - ХРАМ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА (22. мај)  сазидана је на темељима старе цркве блатаре коју су први насељеници Долова подигли у славу Божију и посветили преносу Мошти Светог Оца Николаја. Та црква блатара је била освећена 23. септембра 1765. од стране блаженопочившег епископа Викентија Јовановића.

Због њене дотрајалости епархијска управа је прогласила стару цркву блатару опасном за употребу и затворила је 23. фебруара 1877. године. У пролеће 1882. године расписан је конкурс за подизање нове, данашње, цркве на којем је победио и добио посао Франц Брандајз из Вршца. Зидање цркве је започето 9. маја 1886.
 
::)
Колико схватам ту прву цркву блатару је подигло становништво (освећена 23. септембра 1765.године)  из досељеничке струје 1745-1750. године за коју се наводи да је била делимично са севера Баната, а затим  са југа миграцијом Срба  под Арсенијем  Јовановићем, као и Румуније из Провинцијале (половином  XVII века).

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #31 послато: Март 24, 2018, 11:52:02 пре подне »
Kao srpsko naselje Dolovo se prvi put pominje u Pećkom Katastigu (spisak, popis, rukopisna knjiga kaludjera Pećke patrijaršije ) 1660. godine pod nazivom Dolovi, sto je verovatno vezano za izgled predela na kome je naselje lezalo. Srpski živalj koji se tu naselio je sa juga pod pritiskom turaka u XVII veku migrirao u Panonsku niziju.

Najmasovnija seoba je bila 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevicem , mada je takvih pomeranja bilo i ranije.

Sledeći put se Dolovo pominje posle 1725. godine, odnosno posle oslobodjenja Banata od Turaka pod komandom princa Eugena Savojskog. U tim pohodima su većina sela u Banatu  bila opljačkana i opustošena. Ta sudbina nije zaobišla ni ovo naselje.

Za vrema vladavine Marije Terezije Dolovo počinje ponovo da se naseljava i formira,  ali ne na starom mestu vec pomereno na granici atara Banatskog Novog Sela, gde se i danas nalazi. 

Dolovo je masovno naseljeno tek u periodu 1745-1750. godine i to delimično sa severa Banata, zatim sa juga migracijom Srba pod Arsenijem Jovanovicem i Rumunije iz Provincijale ( polovinom XVII veka ).

Кога вишe занима можe да прочита цeо чланак на: https://www.banaterra.eu/srpski/D/dolovo/index.htm
Иначе феномен на који до сада нисам наилазио нити сам чуо за њега-постоје 2 српске православне цркве и једна румунска.Ништа ту чудно не би било да се обе цркве не зову истим именом-Храм Светог Оца Николаја.Најсмешније од свега је то што данашњу Малу цркву називају Горњом или Млађом иако је подигнута на месту прве цркве у месту још 1765.године.
Каже се да је становништво пореклом из Старчева основало и населило се око Велике или Доње цркве ,док је становништво пореклом из (Х)Омољице населило и основало ту прву Малу или Горњу цркву.И ово је интересантно јер једна од породица у којој имам претке је породица Стојков-Ненадов за коју Ердељановић каже да је дошла из Старчева,међутим прва веза са перзименом и шпицнаметом је Ненад Стојковић пописан у списку цивила Омољице 1764.године.Обзиром на постојање презимена Стојков у Старчеву и у Омољици може бити да су сви једног порекла.Иначе за становништво Омољица се каже да су преласком Дунава основали насеље и дали му име Хомољица како би их подсећао на некадашњи завичај(Хомољске планине).Такође је један део становништва дошао из Плочице(породица Вукосављев-Милојков у Долову а предак им је готово сигурно био Милојко Вукосав забележен у попису војника Плочице 1764.године) ,Брестовца,Делиблата, Баваништа и мали део из суседног Мраморка.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #32 послато: Март 24, 2018, 11:54:05 пре подне »

Амикус јe ову тeму ограничио на Србe у Банату : од средњег века до данашњих дана.

То донекле ограничава прилоге.

Али с обзиром на то да су од 2013.године у току археолошки радови на локацији Долово код Панчева, где  су, између осталог, пронађени објекти и насеља, са врло богатим налазима (грнчарија и др.), и из раног (8-10. вeка) и зрелог средњег века (11-13. вeкa) није на одмет поменути на овој теми и овај чланак.

Ми не можемо засигурно приписати та налазишта Србима (с обзиром на тадашње историјске прилике), али их не можемо ни искључити.

DOLOVO: Arheološko nalazište „oteto" od ciglane
Pančevo, 09/09/2016

https://013info.rs/vesti/kultura/dolovo-arheolosko-nalaziste-oteto-od-ciglane

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #33 послато: Март 24, 2018, 11:55:58 пре подне »
Сјајан прилог!

И ја исто то мислим !Баш скоро сам наручио књиге из Матице Српске на тему како историјата медицине међу Пречанима тако и белешке живота граничара ,исхране на простору Срема и Баната па и писаније Симеона Пишчевића по којима је Црњански и добио инспирацију за Сеобе.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #34 послато: Март 26, 2018, 12:00:23 пре подне »

Занимљив картографски приказ померања Мађара ка југу Баната,поготово после рата 1848.године.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #35 послато: Март 26, 2018, 01:04:24 поподне »


Такође приказ дужине боравка одређених српских територија под Турцима.Преузето са фб странице Историја Срба.
Каже се за Банат да је од 1552-1718.године био турском управом.Знамо да је пописом Темишварског пашалука(имамо детаљан попис Чанадског санџака 1567/1579,за Темишварски пашалук не располажемо детаљним пописима) пописан велики део где се види да је српско присуство било у то време чак и у селима изнад Сегедина,и то у доминантном броју.

Пожаревачким миром 1718.године Аустрија је добила рат и за сва времена протерала Турце са простора Баната.У том рату највећи терет поднели су управо граничари Поморишко-Потиске границе чији ће се потомци касније спустити јужније и населити опустешана али некад жива места и градове али ће и основати многа насеља на месту некадашњих пустара и празних простора.

Негде сам видео да постоји територија између Цетиња и Никшића која дан није била под Турцима.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #36 послато: Март 26, 2018, 06:07:13 поподне »




Заставе Српске Војводине(Српско Војводство, Српска Војводовина или Војводовина Србија)..интересантна чињеница коју сам чуо везано за заставу је да је пронађена у торњу Преображенске цркве приликом реконструкције а данас се налази у музеју града Панчева.Да ли је у питању барјак који је такође био у употреби или наличје заставе ал све у свему на њој се налази лик Светог Георгија.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Њене границе до укидања 1849.године када је на месту ње основано Војводство Србије и Тамишки Банат које је укинуто 1860.године.
« Последња измена: Март 26, 2018, 06:15:31 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #37 послато: Март 26, 2018, 06:34:14 поподне »
https://www.czipm.org/vojvodina%20grb.html
Јако добар текст Протођакона Владислава Вуловића о хералдичким обележјима данашње Војводине.
Испада да је новопроглашена застава са све грбом најбоље тј. једино тачно решење.Ту примећујем као једно од традиционалних застава и  заставу насталу почетком борбе за стварање Српског Војводства коју сам поставио у горњем посту(која од српских елемената има само централни део фузионисан са аустријским орлом),затим српску тробојку са аустријским орлом који у центру садржи грб Кнежевине Србије(не знам у ком тренутку се користила и да ли је икада била у употреби) и на крају заставу какву данас имамо.

У револуцији 1848. године српски народ у Хабсбуршкој монархији користи слободу јавне употребе српских симбола, јер је сам Угарски сабор у чл. 21 Закона прописао да се "народне боје и земаљски грб повраћају у своје првобитно стање", чиме је коначно била поништена царска одлука из 1791. године по којој су се само царске боје и царски грб смели јавно истицати.

   Првих дана маја исте године, дошло је до Мајске скупштине у Сремским Карловцима, на којој је објављено Српско Војводство, проглашена аутономија и усвојени државни симболи Кнежевине Србије. У састав Војводства ушли су Банат, Бачка, Срем и Барања, као одређени делови Војне Крајине. Тим поводом је Српски народни сабор саставио "Устав за Војводину Српску" и у чл. 12. за службену заставу узео српску народну црвено-плаву-белу тробојку, а грб Кнежевине Србије за свој грб. Карловачки митрополит Јосиф Рајачић (1785-1861) изабран је за патријарха, а царски пуковник Стеван Шупљикац (1786-1848) за српског војводу.
Данашњи грб који се може видети на застави Војводине се може видети на печатима из тог времена на простору Српске Војводине.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #38 послато: Март 26, 2018, 06:56:07 поподне »
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/herladicka-sramota-istorijski-simboli-vojvodine.html?alphabet=l

Текст Душана Ковачева,коме не ваљају ни аутономашки чанкови(сматра да је идеја дошла из хрватске чак павелићевих сарадника) а не ваља ни ново решење јер се оно поклапа са заставом Кнежевине Србије 1839-1882.године.Једино што преостаје да по њему ваља је застава која се и данас налази у музеју града Панчева.
Занима ме баш какво је мишљење људи који се разумеју у хералдику на овом форуму.Има ли излазе из ове хаотичне ситуације и шта би у ствари било најправилније решење?Као Србину из Баната свакако ми је много боље Војводину(Српску Војводину) означити обележјима Кнежевине Србије него чанковим звездицама и осталим будалаштинама,да не кажем нешто друго. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #39 послато: Март 26, 2018, 07:01:49 поподне »
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/herladicka-sramota-istorijski-simboli-vojvodine.html?alphabet=l

Текст Душана Ковачева,коме не ваљају ни аутономашки чанкови(сматра да је идеја дошла из хрватске чак павелићевих сарадника) а не ваља ни ново решење јер се оно поклапа са заставом Кнежевине Србије 1839-1882.године.Једино што преостаје да по њему ваља је застава која се и данас налази у музеју града Панчева.
Занима ме баш какво је мишљење људи који се разумеју у хералдику на овом форуму.Има ли излазе из ове хаотичне ситуације и шта би у ствари било најправилније решење?Као Србину из Баната свакако ми је много боље Војводину(Српску Војводину) означити обележјима Кнежевине Србије него чанковим звездицама и осталим будалаштинама,да не кажем нешто друго. :)

Вексилологија и хералдика су различите дисциплине. Ја се у заставе не разумем, али можда Amicus може да помогне.
Kамене рабъ и госодинъ