Црна Гора је пала 1496, а прикључена је Скадарском санџаку (формално) 1499.
Период 1496-1502. био је период рата и безвлашћа, па сам зато навео последњу годину као релевантну за успостављање турске власти у Старој ЦГ.
Има још карата из каснијих периода 16. и 17. вијека које показују исто.
Па, пошто сам кажеш да је ЦГ пала под турску власт 1496, а мапа из 1500-те приказује ЦГ као независну државу, онда би требало и из твоје перспективе да се доведе у питање релевантност таквих мапа.
Кроз цио 16. и већи дио 17. вијека Црна Гора је била много независнија него за вријеме Петровића, управо из разлога које си сам навео. Употријеби логику.
Ако употребим такву логику, онда се овакав закључак може извести за било коју област на Балкану у то време, а поглавито за црногорско-брдске и херцеговачке области.
Значи за тебе је постојање муслиманских братстава у старој ЦГ непобитни доказ турске власти?
Апсолутно јесте.
Имаш ли какав други одговор зашто су иначе прешли на ислам? Онако, читали Куран у доколици, па им дошло, схватили неке истине?
Истраге потурица/протјеривања муслимана није ни било. Војвода Симо Баћовић је у својим "Мемоарима" записао да је није ни било, тј. да нико од Црногораца није знао за тобожњу "истрагу" прије Његоша. Популаризацији те непостојеће истраге је додатно допринио и сам књаз Никола.
Истраге потурица у облику и обиму који је Његош опевао у "Горском вијенцу" свакако није било, то и ја заступам већ деценијама. Али, да је обрачуна у Ћеклићима између тамошњих муслимана и десетине (или, прецизније, осморице) владичиних људи било, за то постоји запис самог владике Данила. Тешко је одредити тачну годину, али, ради се о почетку 18. века. У сукобу је запаљена џамија, а неколико кућа ћеклићких муслимана је колико сјутра побегло за Никшић, док се преосталих неколико иселило у наредном периоду, а неки су решили да остану и врате се у православну веру. Отуд она презимена која је помињао Видоје.
Нипошто се не може рећи да је стара ЦГ била "саставни дио Османског царства". Како може бити саставни дио Османског царства ако су Турци свако мало током та два вијека слали војску да примора Црногорце на покорност, и ако су били поражени у више од половине случаја?
Ако тако гледаш, онда ни многи други крајеви са данашњег подручја ЦГ нису били саставни део Османског царства, а и неки крајеви ван овог подручја.
Већина тих "великих" победа Црногораца су без икакве документоване потврде, или су преувеличане, а радило се о локалним обрачунима малих размера, које ни Турци ни Млечани нису ни једном речју забиљежили, свакако због незнатно значаја. Као што је и Истрага потурица преувеличана до догађаја епохалног значаја, а ради се о прилично безначајном догађају, који је остао записан само код у Никшић исељених потурица.
Лако се може видјети да је Црна Гора током убједљиво највећег дијела 16. и 17. вијека била непокорена.
Ма јесте, ето сад је најбоље казати да је ЦГ била два вијека под Турцима да би сви били задовољни.
Шкрњо, да се не бавим даље свим појединим догађајима које си навео, управо ова твоја последња реченица је израз оног цетињског комплекса више вредности који је изродио познате особине "нарцисоидности, самољубивости и гордости, које се
потпуно безразложно гаје у Катунској нахији", како је то сликовито описао пок. Данило Лазовић у једном интервјуу 2004. године.
Јер, ако је доказ слободе Старе Црне Горе то што су Црногорци одбијали да признају турску власт, бунили се и повремено бивали похарани, и учествовали у војним операцијама других држава током неких ратова, онда, користећи исту логику, могу (а верујем да ће и Видоје доћи до истог закључка) "поносно" рећи да ни мој Шекулар никада није био под турском влашћу, јер:
- дажбине Турцима смо плаћали само кад су нас на то приморали (или у најгорем случају, добровољно, јер нам се могло - имало се, Шекулар је богат крај, па да се не бакћемо с њима),
- представници турске власти у Шекулар никада нису долазили,
- турска војска је у Шекулар ушла укупно четири пута за 4 века њихове превласти у Полимљу, и то током ратних дешавања, кад су упали, попалили села, побили кога су затекли и отишли даље,
- радо смо учествовали у свим ратним операцијама околних држава (Венеције, Аустрије, Србије) против Турака,
- имали смо представнике црногорске војне и цивилне власти и док смо формално били у оквиру територије турске државе.
У ствари, ми смо отишли и корак даље, јер у самом Шекулару никад није било ни једног потурчењака, нити је у Шекулару икад постојала џамија, ма ни дрвена!
Дакле, прикључујемо се ми Шекуларци слободарској Старој Црној Гори, као једна од области која никад није била под турском влашћу. Очекујемо сличне реакције Никшића, Ровчана, Морачана, Дробњака, Пивљана, Бјелопавлића...