На карти коју је поставио НиколаВук Превалитана, која захвата добар део "Црвене Хрватске" и приближно одговара данашњој Црној Гори, припада источном царству. За време крсташких ратова превођени су на унију хришћани на Блиском Истоку, тако да је католичка црква још тада прешла "историјске" границе.
Све то око мењања граница није спорно. Ја сам имао у виду границе из 1054.
Инсистирање хрватских политичара да граница Хрватске треба да буде на Дрини довело је до свађа са Србима крајем XIX века, а спречавало је и постизање договора о уређењу Краљевине СХС. Чак су и границе Бановине Хрватске прихватили тек као привремене. Туђман је можда први хрватски политичар изабран на изборима који је одустао од Дрине. Мада је волео да је спомиње као границу између Запада и Бизанта. Данашњи хрватски историчари углавном критикују своје мегаломанске претходнике. Апетити су се смањили, па и историју треба томе прилагодити. Популарна култура је већ друга ствар.
Све су то последице манијакалности нечега што се назива хрватским историјским државним правом
Од прилике би било аналогно да Срби полажу право на све територије које је освојила царска Русија. А зашто? Ма ко те пита, граби.
Без сачуваних резултата пописа тешко је рећи да ли је било више православних или католика. Али већина српских територија налази се у XII веку у црквеном погледу под Дубровачком надбискупијом. Питање је колико је то католичанство било јако јер су га у XIII веку православље у Србији и патаренство у Босни лако потисли.
чињеница је да је српска крањевска круна добијена из Рима. А шта је било на терену у то време, то не знају ни сви свети. Срби су били склони паганству (добрим делом су и дан данас) па је за претпоставити да нова религија није била ухватила дубље корене.
Можда о утицајима најбоље сведочи писмо које је било у употреби: из Моравске и Паноније долази глагољица, из Бугарске ћирилица. У Србији и Босни је превладала ћирилица. У избору између конфесија, можда је одлучујући фактор била служба на словенском језику.
логично
Аустрија је била мајстор политике "завади, па завладај". Спорења између различитих народа ( Чеси - Немци, Пољаци - Русини, Италијани - Хрвати, Хрвати - Срби итд.) спречавала су их да се уједине против Беча. Некад би подржавали једне, некад друге, али ниједан спор нису решавали. Резултат су злочини и прогони у II светском рату на спорним територијама.
Нису никако могли бити већи мајстори од Енглеза
Шалу на страну, сви империјални центри у већем или мањем обиму гаје ту тактику. Говорили смо да је у 19. веку АУ доста често била на страни Срба јер им је то ишло у корист. Када није, радили су супротно. Са гледишта ове теме ће бити занимљиво анализирати однос АУ према Хрватима и хрватском национализму. У другој половини 19. века су на све начине сузбијали ширење Старчевићеве националне идеје међу јужнословенским католицима а онда у једном тренутку постају њени велики заговорници, па чак и предвдници (заједно са црквом).