Аутор Тема: Чубрци из Крлигата  (Прочитано 6309 пута)

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Чубрци из Крлигата
« Одговор #20 послато: Фебруар 15, 2019, 10:37:06 пре подне »
Неко је у коментарима написао да су од морачких Радовића, али мојим истраживањем нијесам то нигдје нашао па ни у родословима а ни и у причама самих Радовића из Бара Радовића Морачких

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Чубрци из Крлигата
« Одговор #21 послато: Фебруар 15, 2019, 05:23:52 поподне »
Витомире послао сам вам поруку.

Што се тиче овог предања Чубрка да су пореклом Морачани то предање је највероватније настало због нашег кумства са Рашковићима (Рашковићи су Морачани) из села Дријен у Метохијском Подгору и због тога што је наш предак живео међу њима неко време, након чега је добио земљу у Крлигате у Дреницу.

Приметио сам да Урошевић пуно тога о Чубрцима у својој књизи није написао, ето није написао да имамо рођаке у Топлици, да смо пореклом од Дакића од Ругове, да имамо рођаке Пардусе у Весековцу и овај прилог о пореклу да су Чубрци пореклом Клименти је тек 25 година касније објавио. Е сад да ли информатор није хтео да му открива више о пореклу Чубрка или Урошевић због власти тако нешто није смео да објављује ја не знам. Не бих желео да коментаришемо јавно резултате мог рођака, али видим да сте члан друштва и имате приступ затвореном делу форума где можете да погледате резултате.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Чубрци из Крлигата
« Одговор #22 послато: Новембар 27, 2019, 02:30:54 поподне »
   Слатинац да ли   знате о Радовану Чубрку Величковићу и његовој жени Милици Величковић (рођеној Ђорђевић). Посебно ме занима година  рођења Милице. Наишао сам на податак да је рођена 1880 године?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Чубрци из Крлигата
« Одговор #23 послато: Септембар 11, 2022, 10:56:26 поподне »
Стицајем околности, овог лета сам имао прилику да се упознам са више фамилија из једне од колонија Крлигаћана у Топлици. До сада сам недвосмислено успео да идентификовујем три.

Најкомпактнија је у селу Заграђе код Куршумлије (Стојановићи, Радојковићи, Аврамовићи и Радуловићи), са огранцима у Иван Кули (Радоичићи и Јовановићи), Свињишту (Савовићи) и Ђакама (Максимовићи).
Друга је у Малој Плани код Прокупља (Антонијевићи и Стевановићи), и трећа је у Пепељевцу и Шатри, код Куршумлије (Јанићијевићи и Вучковићи).

По родбинским односима су међусобно најближи Крлигаћани у Заграђу (изузев Радуловића), Иван Кули и Свињишту.
Другу грану представљају Крлигаћани у Малој Плани, који су у Топлицу досељени из Ресника код Вучитрна 1879. године, а трећу грану представљају Крлигаћани из Пепељевца, Шатре и Ђака.

Посебну грану у односу на све представљају Радуловићи у Заграђу, који су за разлику од осталих Крлигаћана, једини потомци Мојсила Чубрка, кога је забележио прота Секула Добричанин, а чији надимак је Атанасије Урошевић (који је био протин савременик) генерализовао на остале Крлигаћане, који заправо нису у средству са Мојсиловим потомцима.

Данашњи потомци исељених Крлигаћана у Топлици не знају једни за друге, осим у случају Заграђана; Радоичића и Јовановића из Иван Куле, и Савовића из Свињишта, који носе родвски назив – Бечићи, и који припадају истој грани као и Крлигаћани који су средином 19. века исељени у Слатину (сви су потомци два брата – Радисава и Рада, синова Тодора). Ова група Крлигаћана не зна за своје огранке у Малој Плани, а Јанићијевићи из Пепељевца само знају да су своји са Максимовићима из Ђака.

Насупрот свима њима, имамо Радуловиће, који нису у сродству са било којом другом породицом Крлигаћана, што исељених у Топлицу, што расељених по другим крајевима. Шта више, Радуловићи имају предање да је Мојсило, отац Радула (рођен 1797), и деда Мојсила, који је са синовима досељен у Заграђе, имао надимак Чубрк, али не знају шта тај надимак значи. Такође, немају предање о даљем пореклу из Мораче, нити било ког другог краја.

У прилог томе да су у Крлигатама живела бар два генетски различита рода, од којих је био бројнији стаоседелачки род Крлигаћана који смо испрофилисали и коме припадају Јанићијевићи из Слатине (Вучитрн) и Аврамовићи из Заграђа код Куршумлије, и Чубрци – данашњи Радуловићи, говори чињеница да се Радуловићи не својатају ни са једним од претходно наведених, као и да се међусобно узимају (жене/венчају) са осталим Крлигаћанима.

Мислим да је у случају Крлигаћана неисправно тумачење забелешке С. Добричанина да је једна група Морачана живела у Крлигатама код Колашина митровачког. Ту се доселио као родоначелник Мојсило Чубрк унело заблуду и довело до генерализације назива Чубрци на све становнике Крлигата, односно да га је Атанасије Урошевић, због недостатка дирекног увида и не немерно, у незнању, пренео и на род/родове које је Мојсило, при досељењу у Крлигате, затекао средином 19 века. Додатну забуну је унела и чињеница да и Чубрци и род Крлигаћана, које је Мојсило затекао при досељењу, славе исту славу и преславу, са том разликом да Радуловићи и Рашковићи из Дријена (од којих је један огранак досељен у Топлицу крајем 19. века) нису кумови.

До сада само, чини ми се, добро испрофилисали род Крлигаћана (иако су оба тестирана заправо потомци једне куће), али не и Чубрке, који највроватније представљају једни другу, првима генетски несродну, родовску заједницу.
Надам се да ћемо у скоријој будућности имати узорак правих Чубрка за тестирање како бисмо могли да верификујемо њихову матицу, и потенцијално реконстуишемо структуру становника Крлигата у 18. и 19. веку.
 


Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Чубрци из Крлигата
« Одговор #24 послато: Септембар 19, 2022, 11:31:33 поподне »
Претпоставка коју сам претходно изнео, о неисправном тумачењу забелешке С. Добричанина од стране Атанасија Урошевића, се потврдила захваљујућу допуни коју ми је један пријатељ послао управо из монографије Секуле Добричанина, која је очигледно омашком превиђена од стране Урошевића, као при каснијем цитирању Добричанина у контексту Крлигаћана исељених у Слатину код Вучитрна.


По овом изводу из монографије Доња Морача Секуле Добричанина је више него очигледно да се родовски назив Чубрк и навод о пореклу из Доње Мораче односи искључиво на Радуловиће, који су из Крлигата исељени 1879. године у Заграђе код Куршумлије, а не и на остале породице из Крлигата, које према досадашњем тестирању припадају једном истом, највероватније староседелачком роду на самој граници Дренице и Ибарског Колашина.

Ово такође, потврђује чињеница да ни једна породица која припада роду исељених Крлигаћана нема у предању да су називани Чубрци, за разлику од Радуловића из Заграђа, који памте да су имали тај продични надимак, али не знају шта значи нити по коме га носе. Једино што знају је да су их као род тако називали у старом крају, односно у Крлигатама.

С обзиром да се овде дефинитно ради од два потпуно различита рода, сматрам да би било сврсисходно да се ова тема раздвоји на две, при чему би једна носила назив Чубрци из Крлигата и садржала информације које су везане за Радуловиће – Чубрке, потомке Радула, сина Мојсила Чубрка, који су исељени у Заграђе (Куршумлија) док би друга носила назив Крлигаћани - R1b-Z2103>BY611>Z2705>BY199059, и на којој би се разматрале све нове информације у вези са овим старим, разгранатим родом, чији припадници живе (или су живели) у Слатини (Вучитрн), Свињару (Митровица), Заграђу (Куршумлија), Ђаке (Куршумлија), Иван Кула (Куршумлија), Пепељевац (Куршумлија), Шатра (Куршумлија), Мала Плана (Прокупље), Гргуре (Блаце) и другим местима у која су се исељавали током 19. века.

Међу осталима, из рода Крлигаћана је у бици код Адровца током Првог српско-турског рата учествовао Гвозден – Гвоздо Радоичић, који је исељен у Иван Кулу (Куршумлија) и чији су потомци данашњи Радоичићи – Бечићи. Гвоздов син, Мина Радоичић био учесник Балканских ратова, командант болничке чете у Моравској дивизији и лични лекар Краља Петра I. Вишеструко је одликовани ратник и носилац медаље за војничке врлине, Споменице за рат 1912, Споменицом за рат 1913, Споменице за рат ослобођења и уједињења 1914-1914 и Албанске споменице.
« Последња измена: Септембар 19, 2022, 11:35:59 поподне Equinox »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Чубрци из Крлигата
« Одговор #25 послато: Септембар 20, 2022, 03:24:37 поподне »
Одлична анализа! Било би корисно да се тестира неко од Радуловића ради утврђивања хаплогрупе Чубрка.

С обзиром да се скоро све поруке на овој теми односе на Чубрке, а да је хаплогрупа осталих Крлигаћана тек узгред споменута, нема порука са којима бисмо отворили засебну тему о Крлигаћанима. Постојећа тема је преименована у "Чубрци из Крлигата", као што је предложено.