Праштало, Никољдан, Грдановци, Сански Мост
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Праштало је још један тестирани са вредношћу DYS19 = 15, а поседује и ретке вредности DYS576 = 20 и DYS458 = 16.
Рекло би се да је извесно повезан са једном породицом из околине Требиња. Ова породица такође слави Никољдан, а тестирана је у оквиру истраживања Херцеговине, па резултат још увек није јаван.
Такође, није искључена нека веза са I-Y3120* родом из Далмације (породице Гагић, Вучковић, Јаснић, Гњидић...), али ова веза, уколико постоји, није скорашња.
Презиме Праштало је веома ретко и јавља се практично само на простору Босанске Крајине, тачније у Подгрмечју и Поуњу. Праштали из тог краја славе искључиво Никољдан.
Карановић их је сврстао у исту групу са Новаковићима из Поуња. Новаковићи испадоше J2b-M205, док су Праштали I2-Y3120. Мада би требало тестирати још којег Новаковића и Праштала (Никољдан). Иначе је Карановић често груписао у једно неке родове само на основу славе, сличног миграционог пута, итд. Како год, неспорно је да Новаковића има у свим оним селима око Санског Моста, где има и Праштала, а и у предању ових других помиње се презиме Новаковић.
Овај резултат ипак даје нешто другачију слику и, с обзиром на поклапање у Херцеговини, даје на важности том предању о пореклу Праштала. Наиме, они су, према предању, директно из Херцеговине дошли у околину Санског Моста, одакле је један огранак прешао у Петровачко поље и од њих су наводно тамошњи Новаковићи. Та прича је у старту деловала натегнуто, зато што су петровачки Новаковићи сви пореклом из Лике и/или Северне Далмације.
Кнез Дакеља Праштало је иначе 1835. године имао 100 година, што ће рећи да су они можда нешто старија породица у том крају око Санског Моста (били су и кнезови). Томе у прилог иде и чињеница да презиме Праштало не постоји у другим деловима Крајине.
Легенда о презимену "Праштало"
Праштали су се некада звали Новаковићи. Предак им је био Старина Новак, који је имао два сина. Један, коме се не зна име, оде у Приморје, а други - Грујо, кад је гору оставио, насели се у Дољане у Херцеговини. Потомци му се назваше Новаковићима.
Једном од Новаковића, потомку Грује Новака, у Дољанима трипут су се хиљадиле овце. Још док је био чобан, хтједоше му Турци да закољу овна Вилаша, звонара пред хиљаду оваца. Чобан је бранио Вилаша и нудио Турцима 7 јаловица уместо њега. Како му је том згодом прскало из уста, један од Турака му рече : " Што си се ти праштало тако запраштио?". Због тога чобани прозваше тог Новаковића Праштало. Праштало је био толико богат да је од аге купио читлук ( врста феудалног поседа ). Син агин, кад му је отац умро, хтједе да га укмети. Жена младога аге украде тапије ( исправе о власничком имању ) из сандука жене Прашталове, кад јој је она показивала рухо. Како после није могао да докаже тапије, морао је да се сели.
Био је већ стар и слеп. Крене са 60 чељади и 1000 оваца из Дољана у Босну. Где су год падали на конак, слепи старешина је захтевао да му ископају мало земље и донесу траве. Земљу је жвакао, а траву трао длановима и мирисао. Тада би говорио : " Хајдемо , децо , сутра даље!".
Када су после шест недеља хода са овцама пали на један брежуљак више Лужачког поља, па му донели земље и траве, рекао је : " Ова трава, дјецо, мамуза. Овде ћемо остати!" Брежуљак се од тада зове Мамузовац, а село се ,према досељеницима прозва Праштали. У селу су затекли старинце Милиновиће.
Праштали су у Бјелајском Пољу, преко Грмеч планине, имали стан са благом. Један од Праштала се са својом породицом одијелио. Након тога они преселише преко планине, ту стану - те их назваше Станаревић. Један огранак Станаревића поново узме старо презиме Новаковићи и насели се у Петровачком Пољу. Одатле су се Новаковићи расељавали по Крајини, па и у Поуње, где их је било 45 кућа у 13 насеља.
Прашталов син је био кнез Дакеља, "рогати кнез ", прозван тако што је био строг и наопак. Уважавао га је паша бихаћки и кнезовао је на 17 кнежија од Дабра до Мајкић Јапре. Носио је зелену доламу и чанту ( кожну торбу ) са дивитом ( перница са мастионицом ) и папиром.
Дакеља је имао синове Јакова и Косту. Костини се потомци прозову Костићи. Од њега је Исаија Костић, игуман манастира Гомионице. Јаков је имао три сина који се преселе на Липник. Јован, син Јаковљев, био је кнез, врло речит и уважен у нахији старомајданској.
Извор :
Поуње у Босанској Крајини , Милан Карановић, 1925 год.Према предању, о којем пише Милан Карановић, један од најпознатијих кнезова за турске владавине био је кнез Дакеља Праштало, који је управљао са 17 кнежија од Дабра до Мајкић Јапре. Живио је дуго, 1835. године имао је 100 година, и кнезовао је већ у другој половини 18. вијека. Носио је зелену доламу и чанту (кожну торбу) са дивитом и папиром. Већ сама чињеница да је био кнез у 17 кнежија (једна кнежија је могла имати и више села), гдје је требало да буде 17 кнезова, говори о њсеговом угледу и власти коју је имао, али и подршци коју је добијао од представника турске власти.
И један од унука кнеза Дакеље Праштала, Јован Праштало, чији се отац, а Дакељин син, преселио у Липник, био је кнез доста дуго, све до 1876. године и бјекства у Грмеч, гдје се укључио у борбу устаника и гдје је погинуо 16. маја 1876. године у Мајкић Збјегу. Према предању и сјећању старијих људи и Јован Сакраџија из Липника је био кнез пуних 37 година, и то негдје од још од 1903. године до 1941. године. Дмитар Вергић је био кнез преко 20 година у Трамошњи, за аустроугарске владавине и за вријеме Крањевине југославије, све до смрти 1935. године.
http://selodabar.com/index.php/s-ns-i-r-u-r-lj-vini-ug-sl-vi-i