Мирослав Б Младеновић:- ДИЈАЛЕКТ југа Србије

[Мирослав Младеновић]

-наставак-
Л
„Лагал“- лагао, лаж,  не узвраћена љубав, удварање
лагарија-шаљивост, духовита „лаж“, лажов, превара
‘ладно – хладно
„лаје“ –  велика причалица, склоност оговарању
лањски – предходна година
‘леб- хлеб
‘лебац – хлеб
легало – кућа, штала. стаја, тор
лежарина- лежи се а ништа не ради, надница плаћена печалбару када је кишни дан
лелеје се – лелуја се, слабог здравља
лелејка-дечја  изаткана рукотворевина  од вуне на разбоју у којој се носи дете на леђима или љушка у љуљашку
„л’же“- „лаже“, не узвраћа љубав
„л’жу ае“-„лажу се“ (воле се)
лизгуз –реч пошалице када се неко искија
лија- лисица
липсал-липсао, угинуо
липши – умри
лисје-Лишће
л’ка – лака
л’ко – лако
лозје – лозје, виноград
локмаш – који граби туђе, похлепан човек
ломоти-непотребно говори, лупетње, свашта говори, стално нешто прича
л’цка –лацка, неко те спомиње
лочка-мала барица воде направљена стопалом говечета
 
Љ
„Љуто“- вредно, налати на посао, свађалица
љушка-Љуљашка
 
М
 Маћија-маћеха
 Мејана -механа, кафана, крчма
 Мучил-мучио
 Мотовилка-дрвена наптрава за мотање пређе за ткање на разбоју
Мислил-мислио
 Младунци-млади брачни пар
 Младенци-верски празник посвећен младом брачном пару  после направљене свадбе
Милцацајац-милиционер
 Метер-зидарски метар
 Молија-молиои
  Малко-мало
 Млого-много
 Мераклија- превелика љубав према нечему: женама, вину и ракији
 Мајете-луњање, скитња по село
 Мру-умиру
 Мерак-воља, нешто се превише воли
 Млоги-многи
 Мукачки-посмуклост
 Манџа-јело
Маузер- немача реч (пусшка „маузерка“)
  Мотка-тојага,  дрвени штап  за батине
Могаре-магаре
Малер – нека несрећа
Модар – плав
Млого – много
Му – узречица
Матер – мајка
Мукачки -подмуклост
Море – узречица
Мазница – дволична особа
Малкице – мало
Мазан – подмукла особа
Мандало – неважна особа
Млати – удара
Манџа- јело
Мојега – узречица мушкарца
Мазгов -нерадник
Маџар плот-  плот зидан каменом или прућем плетен
Масница – модрица од удара
Могарица- велики кашаљ
Муфљуз – лоша особа
Муда- мошнице
Мишоловка- справа за хватање мишева
Мрте- узречица
Мајал- скитао се
Мајачина – скитња
Магаре –домаћа животиња
Мајање- скитња
 
Н
 Немог’л-није могао
 Нарани-нахрани
 Недош’л-није доша, женска клетва
 Наз’д- назад
 Некакој-некако
 Неработи-неуради
 Непројдоше-непрођоше
 Нек’д-некад
 Непројдоше-непрођоше
 Навреви-наговори, наприча, исприча
 Никој-нико
  Неје-није
 Ножице.-овчарске маказе
 Ник’д-никад
 Најебаја-најебао, надрљао, неприлеке у животу,
 Нагазија-нагазио,
 Несам-нисам
 Најмалечко-најмање
 Наполиц-напола, половина дневнице или добити у обради земље
Наиде-наиђе
 Нес’м-нисам
 Н’ћ’с-ноћас
 Неналитај-незалитај се, нежури
 Неаје-нереагује, незаинетерсован (чује ал неаје), прави се глув
 Натрескал се-напио се, птерао у алкохолу, заљубио се
 Нашеја-нашао
Неје – није
Натрескал се- заљубио се
Напраје- направе
Нараним – нахраним
Наџгари- набоде
Наденем – ставим
Несвртала – није свраћала
Најголема – највећа
Најголем – највећи
Напија се – напио се
Најдем – нађем
Ницају – ничу
Најак – најачи
Немало –нема се
Најели – нахранили
Неимал- никада не имао
Неврнул се- не вратио се
Невидел – не видео
Неподигал се- не подигао се, постао  непокретан
Немка – занемео, губљење говора
Нагрнуја – нагрнуо( рад мотиком у окопавању кукуруза или кромпира у поље)
 
 
Њ
 Њојзин-њен
њокавица- нос
њума – њу, ње
              *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-
О
Обличишта- нечасне радње, срамотно, неморално  (подај му тој па му гле’ обличишта)  срамотно, неморално
Обешено (накачено) – стављено на клин зида, урађено (нема месено па обешено)
обукеја-обукао
овија-ови
овој – ово
оволки – оволики
овуј-ову, ово, показатељ узимања
ог’њ(огењ, огањ)-ватра
одила – ходала
одлати – скита се, вдалама
одвугла – влажна
одма’- одмах
од’мна-одавна, недавно
однел.-однео
оженил се -оженио се
озгор-одозго
ој- узречица
ооди- дођи, иди, путује
оодимо-путујемо, идемо
оојј- молим, одговор на одзив
опако- опасно, страшно
Оп’нци-опанци:свињски , правени од коже (шумадински), гумени  пиротски од гуме
опоује-певање молитве од свештеника, кадење уз молитву,
ората (оратешка)-разговор, говор
орати-говори
оратил-говорио
оратила – говорила
„Орашлике“-бонбоне направљене од ораха код  мајстора бонбонџије
орезил-усрао се, унередио се, прљав човек,
ор’л – птица грабљивица  орао
оро – народно коло
осиљке-бодљикаве иглице класја од жита,
остаја-остао
острило-оштрило, брус за оштрење коса
отидне-отишао
отидо-одлазим
отишеја-отишао
отиш’л-отишао
„откидао“-узимао
Отоше ( одоше)-  отидоше, отишли су
отпале – одпале
отуд – показно место кретања
отцекла – одсекла
оћала-хтела
оћаравел – оћоравео, остао без вида
‘оћу-хоћу
‘оче (‘оће)- хоће
очукал-очукао, ударио, поломио, штета,
оџак-димњак
 
 
 
П
Падал-падао
палаверка-жена која оговара, преноси вести
палитика- политика
панађур-вашар
пандиљ-део одеће, постиљак (пелена)
пандур-жандар,  полицајац, сеоски кмет, општински чиновник који наплаћује порез у село
 паприче – мала љута паприка
пара-новац, доходак, плата
параман-део одеће
парамање-одећа
пари- новац,
патка- мушки полни орган, перната птица, домаћа живина
пачвара- прљаава  крпа, прљав човек, човек с којим сви „бришу“патос
пекљавина – особа која се свуда меша
пенило- пена од сапуна
пепељив – пепељаст, мало луцкаст
петал-петао
пет’л – петао
печал (пекал)-туга, бол, зарада, материјална добит
печалба- надница, тежачење, аргатлук, работа
печаловник (печалбар)- човек који иде у печалбу, ради да би нешто зарадио, надничари, аргатин (зидар, циглар, пинтер..)
печаловина-зарада у печалбу
печено- готова ствар, свршено, дато
пијанка-весеље
пијавица- животињка која живи у воду
пилајка – младо пиле, лепа млада девојка
писувал-писао, пише оловком
питују-питају, распитују се, наводаџисање девојке
пладне-подне
побегал-побегао
повалене – похвалене
поврте се-снебива се, нешто тражи, окретање
поврта-приговара старијој особи
подаде-даје му, услуга подебел-дебљи
подвешка – канап женске плетене чарапе од вуне доколеница
подмуклица – прљава особа
подолеко- подалеко,  још даље, подаље
поганац – миш
поголема-повећа
погребоја – стално кашиком  гребе шерпе, збирање остатка,  задње рођено дете
поитај-пожури
појдомо-пођомо
полипсали – помрли, угинули
полипшу-угину
лол’чке-полако
полог-кокошје гнездо  на коме се сносе јаја
полочајке- плочајке, плочице од камена
пол’чке-полако
помор – смрт
понекоје-понеко
пооре- Иоре њива дрвеним ралом, плугом или тракторм
поп-свештеник
попадија – супруга (жена) свештеника (попа)
попадиче-попвова(свештеникова ћерка
пописували-пописали
попке-женски гумени опанци
попује – дели савете
пореџија-  оштински чиновник који наплаћује порез
потрепоја – стално трепће очима, човек са одређеном маном
попадиче-попвова(свештеникова ћерка
порекла – одустала од  „дате речи“ за удају
порева – повраћа
поприке-паприке
посналажљив-више сналажљив, довитљивост, сналажљивост
пострадосмо – нека невоља
потикала се – изгубила се, губљење орјентира живота
почука – потроши, поломи, изломи, што заради све потроши
пошал – пошао
предузимач (предузетник)-  приватни послодавац, груповођа
прозевушка-жена која се прозева од нерада, нерадник, лења жена
пројде-прође
праили-правили
прдне- испушта  гасове
привати-прихвати, „прими“ се посађено дрво
призетко – призећен, момак заснива породицу у  породици  девојке
пријавил-пријавио
прикане-пријатељу
„прича“-догађај, начињена штета на село
преапаја се  – ујео се
преврнула – окренула
прекарал-претерао
Прекара се-умре,  прошло време за парење животиња,  презрело воће
премена- девојачко рубље
премењује-пресвлачи
премла-велики страх од нечега
прегњеталце-стомак
препреза –  мења „страну“ у јарам при орању  плугом њиве  воловима
прооди-пролази
прорадују се –провеселе асе на неко весеље, радост у кући
претурила се- уплашила се
пупче-пупак детета, пупчана врпца
             *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

 -наставак-
 Р
Работа-посао, рад, зарада
р’жен- ражен хлеб
разбој- дрвена справа за ткање текстила
разболеја-разболео
разболел- разболео
разнел-разнео
радела-радила
ракија- алкохолно пиће
‘рана-храна
ранил-’ранио, хранио, рана од пушчаног метка
ранке – узречица у клетви („Ранке“-нека тешка болест)
распрштал- распрштао, разнео
раштркале се – разишле се на све стране
рек’л-рекао, казао
рекне- каже, казала
рекнуја-рекао, казао
рекнула-рекла
речеми  – каже ми, казао ми
р’ж- биљка  раж
рија- њушком свиња  њушка у ливаду
рипа – скаче
рипче –вагина код девојчице, умиљатост према женском детету
рис- дивља мачка
ровине-увала од рудокопа
роди- рађање, берићет у поље, невоља
родија се -родио се, откачио се неког бељаја, рађање
 
 С
Сабајле(собаље)-рану ујутру, пре изласка сунца
сабор(собор)-игранка, окупљање људи уз музику на верски празник
савељка-дрвена направа за разбој за ткање на село
саг-сад
сарани – сахрани, уништи
сас-са
свекрва – мајка  момка
свитке – свитац, „свитци“(мутно са „звездицама“  у очима од удараца)
св’ки-сваки
св’ку-сваку
сво-целокупно, све
сврака – птица
с’г-сад
седењкање-седењка, зимско ноћно  окупљање девојака и момака по кућама
сеиз-коњушар
сеир (Саир)-шега,шала., подсмех
секирација – брига, нервоза, напетост
селска-сеоска
синидар- сеница птица певачивца
синко-сине
Сиротиња – сиромаштво, сиромах
Синџир- гвоздени ланац којим се везује пас
сирење-сир
Сиротија – сиромашрно стање
„ситно“-мали број дана до одслужења војске
ситулација-ситуација
скомина – киселост
скршлила – сломила, поломила
скрше-сломе, поломе
славеј – славуј
слама –стабљике после вршидбе на гумну од ражи и овца и јечма
сл’зе-сузе
сливе-шљиве
сломил – сломио
слуговање-слуга, надничар код газде (сточар)
с’м-сам
смејурија-смех
сми – нешто лоше
смишљаја-смишљао
снајка-невеста, млада удата девојка
сњума- с њом
собује- изује
совељка – дрвена направа на којој се мота пређа са којом се ткаје на  дрвеном разбоју
сојка- птица певачица
сол-со
сокак-сеоски пут у насеље, тесна улица, крстопутина у село, место окупљања,
сомун- бели  хлеб
сотона – ђаво
софра-трпеза, дрвени мали  округло ниски сто
спијете-спавате
спи –спава, нерадник
спим-спавам
„срединка“-средњи део, унтрашњи део хлеба без корице
старејога-старијег
„старкан“-стари војник
старојко-стари сват (побратим)
старудије-старо, неупотребљиво
старчуга – старац, стара мушка особа
стегнул – стегнуо
стигнаја – стигао
Стока – домаћа животиња, лоша особа, поквареност
стра’-страх
стринка-стрина, жена стрица
стр’на-страна
суне се-окрене се
сурци –измет псета, прљаве особе
 
Т
Таг-тад
„тврд“ – тешка особа
„тврдица“- штедљива особа, саможивеник
такој – тако
тамњан – творевина од воска (меда пчеле)
танте – узречица
татабица- врста штетног инсекта, штетан човек
татко- отац
т’г-тад
т’д-тад
теј-  те (теј овце-те овце)
тепа – удара, батина
„тепање“-батине, туча, умиљатост према детету
„тепаш“-удараш, уљигивање, додворавање
терање-изоран плугом један део њиве на село, излазак стоке, приморавање
тија- тај,  они. такви
т’ј-тај
тканица-мушки изаткан појас од вуне
т’кој-тако
т’нко-танко
тој-то
тојага-дрвени штап овчара и говедара
тојаче-тојага, мали штап
тотије- то је
топка-букет љубичица
трабуња – много прича
транакоп- будак, мотика
„трећак“-  млади во од три године
трешти – много се чује, гласност
„трлица“- причалица, дрвена направа за грубо одвајање стабљике коноља  и влакана
тријанка- врста шљиве, шљива са три  стабла из једног корена ( три четалке- три крака; пошалица  за мушки полни орган са мошницама или  за женски )
троношка-мала столица са три ногара
тропа-гласно говори
трпен- трпљен, који ћути, издржљив
тртомуте-нешто неко мути, превртљивац
трупчики-мали трупци (обла дрва)
тугичке- узречица сажаљења
туј-ту
тулбен-бела марама
туњав- неокретљив
тура – ставља
турај-стављај
туп- не изоштрен, приглуп
тупан – бубањ, гоч, музички инструмент
 
  Ћ
Ће- узречица, потврдно (ће буде)
ћера-тера
ћеримиџија (ћиримиџија)-печалбар, надничар, аргатин
ђидија – јунак
ђугум-глинена посуда
ћорав – не види
ћотек- тепање, батина
ћорча – приглуп, не види
ћурка – приглупа женска особа
ћушне-гурне га
ћушнем-гурнем
              *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-
У
Убава-лепа
убави – лепи
убаво-лепо
убавило-лепота
убери се- узми се (узми се у памет)
убија-убијо, повредио се
увати се- ухвати се
увати га-ухвати га
уватио- ухватио
удал-удао ћерку
„ударен“- приглуп
ударил-ударио
удзрту-заглеђују
удри- удари, батина
узеја-узео
узрел-узрео, доба старости
ујани-ујахао
ујка- ујак
умочаја-умочао, умокрио се, упишао се
умочал-упишао се, умокрио се
умреја-умро
упецаја се- упецао се
уработи-уради
урекнула га- урочила га
утепаја-утепао, убио, батина
утепал-убио, батина, ударио, тукао,
утепала-ударила
учукан-приглуп, уштровен вепар, уштогољен (ован или во)
учкур- канап
уш’л-ушао
 
  Ф
фала- хвала
фали-хвали, недостаје нешто
„Фењер“- сточарска лампа на гас(петролеј) „фазан“, светиљка
 
Х
 Холштапер-безобразник, прљав човек
 
Ц
Царевица-кукуруз
ц’вти-цавти, цвета
цврсто-чврсто
цврцц (Милојка!)!-бити (као бити или као био Милојка!)
цел-цео
целивка-пољубац
целивување-љубљење
„цепи“- добро ради, секиром раздваја цепанице
цвили- плаче, јауче
црепуља-овална глинена посуда у којој се пече хлеб испод сача на огњишту
цркја-цркао, умро
цркни- умри
цркнул-цркао, умро
цуни-пољуби
 
 
Ч
Ча’-стриц
чакшире- панталоне
чамовина-даске дрвета од чама(бора)
чантра-чутура, торба
чебрњак-обло дрво на који се носио велики котао са водом са извора
‘чела-пчела
чемерика-врста отровне биљке
ченгела- кривудава кука  на којој се  стављају ставри ( Помагало од гвожђа у облику слова латинице  U  са кукама на крају )
черечи се-кривљење женских ногу, срам, стид
черге- покривка, ткани ћилим на разбоју
чешља- крађа, уређење косе чешљом
читал-читао
ч’к-чак
чкола-школа
ч’с-час
чување-добар однос према  ближњему
чума-куга
чумка-чума, куга
ч’чкољ- чачкољ,  дете   које се стално задиркује
 
 
Џ
Џабелеске-џабе, бесплатно, испод цене
џаболебоња- нерадник
џака-тражи
поџакала-оговарала, разговарала
џамбас-укротитењ дивљих коња
џивџану- врабац, умиљато тепање малом детету
џиброња- прљава особа, џибра(прљави остатак  после печења ракије на казану)
џинче-љуто паприче(паприка)
џигерица- део тела
џезвија- штета, одштета,
 
 
 
Ш
„шала“- кокетирање
шаљивџија-шерет, човек који воли шале
шарен:- који вара жену у браку
шарене- ћилим са шарама, неверне  жене
штала- стаја за  крупну стоку
шатровачки-говорни језик сточара и печалбара
шева- птица певачица, кривуда  лево  и десно
шиљ’к-шиљак
швалер-љубавник
шврљка-прељуба, лажов, неповерљива особа
шљива- воће
шљивар-воћњак
штала- стаја за  крупну стоку
шиша-узречица, скидање косе код берберина
шише-пљосато стаклена посуда за ракију
шпанцир-мајање, скитња
шондаш-завитлаваш
штрапка- стопа  животиње
штркљаш-када се неко осили, говече се „штркља“(када су  летње врућине  говече подигне реп када га уједе „зоља“  и  неком силом трчи  да  гази све пред собом: кукуруз, жито)
штровен-уштогољен, вађење тестиса код вепра
штудир-лутање, луњање, лутање без циља, скитња
штурка се- нешто тражи без циља
шубара- капа од штављене овчје коже
шунел- бежање
 
 
 ДЗ (Ѕ)
ДЗвер- звер, дивља животиња, лош човек
ДЗмни – чврст ход (кад се хода „земља да се тресе“), тресе се
ДЗвере се- чуде се, зачуђени
ДЗид-зид
ДЗидар-зидар
ДЗвиска-Двиска, млада овца која се није јагњила
ДЗомбав-Зомбав, лошег изгледа у лицу
 
 *
Из рукописа ПЕЧАЛНИК (Власотинце, 2012.г)-Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 28.јул 2013.г. Власотинце југ Србије
             *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-
* * *
 
 
 
 РЕЧНИК  АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА
 
 
 
A
 
Акне-натера, набије, утера
Апне-уједе
ајд’-хајде, чаком, одмах, отпоздрав,
алал-узречица похвале:алал вера
алатка- курац, пенис, мушки полни орган
аљавотина- преличотина, измотава се , прави се чакнут,
абре-узречица, знак чуђења
 
 
Б
 
блесав-неразуман човек
башта-отац
богче-Бога
баба-ташта
биров-сеоски кмет
бијен-тучен, претучен
бодцка-бодља од јежа
братац-пријатељ
брљча- шашав, будаласт,
брљива-будаласта
бађавџија-нерадбик
битанга-лош човек, безобразник,
банзов(бандзов)-неразуман човек, тупавко
бараба-лош човек
блаи-блеје
буљав-разокав, једноглед, велике очи
буљина-птица сова
буљи-негде гледа, скривен поглед
булка-разбулкано зрно кукуруза на ватри, цревени мак
 
 
В
 
видело-светлост
врни се-врати се
врљај-бацај
влачези-дрвена направа за сточну запрегу
вртам-враћам
викам-зовем
вашљиво-прљаво
вурда бабо- врста млечног производа, узречица
вицкаст-шаљив, који зна вицеве
вуна кићо-узречица у шали
ванџирала-побеснела, полудела, гневна
вуцибатина-покварен човек, прљав и зао човек, лажов
вутара-женска сукња од вуне овце
ваћање-хватање,   сексуално злостављање  жена
вр’-врх
 
 
Г
 
газдарица-домаћица куће
гузица-задњица
гу-је
ги-их
гњевница-дневница
гумен- савитљив као гума
грнци-посуђе од печене глине
гол’-го
голем-велики
глувча-глув, недочује,
гужњак-задњица
гле-гледај
гузан-крив, грешан
гузоња-син високог државника на функцији
гадан-опак, зао
говно-гомно, лош човек, измет
гомњар-прљав човек
гаде један-прљав човек, поквареност,
гњидо једна-поквареност, дволичност
гадурија-поквареност, прљавштина, покварен човек
градина-башта
гагрица-скрчав човек, саможивеник
глибава-трома
губав-неком прљавштином обележен, са крастама
глупча-будала
глупав-будаласт
глувара-који само луња, ноћна луталица, иде од куће до куће,
голоигра-  грбља,
 
 
Д
 
детенце-дете
детиња-дечја
домаћица-супруга, жена домаћина
дупенце-дечја засњица, дечје дупе
дупе-задњица
дојдо-дођох
дом-кућа
дадем-дајем
држ му-држи га
де-узречица у говору
докурчи-досади
детињо-дечје
докурчило-досадило
до мојега-узречица, до курца, љутња
дрви се-ерекција  пениса-мушког полног органа, прави се важан
дркаџија-орални сношај мушкарца, који га дрка, љутња,несналажљив  мушкарац,
дада-старија сестра , сека, дода
дрљав- ујутру неумивен, неуредан
дрмбољ- стари назив за неки музички инструмент
двиска(дзвиска)-млада овца која се није јагњила
дуни му-дувај  устима
дупеста-велика женска задњица, згодна жена
дигал(дигнул) се-дигао се, пенис(курац) у ерекцији
драгичка-порука, абер, исказ поруке
динарче-динар, новац
 
 
Ђ
 
ђока-курац, пенис, зајебанција, шала
ђура-узречица, „шије му га ђура“, исказ незадовољства,
ђубре непрегорело-прљава особа,  поквареност,
ђувечар-особа која воли јело ђувеч, мајстор грнчар који прави   глинену посуду ђувеч, нерадник
ђилкош-непочишан младић на село, обешењак,
              *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

 
-наставак-
 Е
 
еве-ево
еооо-погрдна мушка шала на село, зајебанција, узречица,
 
Ж,
женче-млада удата жена
живо-све што се креће
жвајзне-удари
жвизне-утера
женка-жута цвећка у градини, жуто цвеће,
женски петко-мушкарац који ради женске послове
женска-жена, женска особа, млада девојка
 
 
З
збиберим-начукам, набијем, утерам
збрзи-утера
звизне-удари
заработил-зарада
зајебанција-шала, пошалица, подскочица
зајебавај-шала, задиркује, пошалица
зајеби ме-остави ме на миру, не досађуј
зезам-терање шеге, пошалица да се скрати досада
збије-утера
загуљотина-џандрлјав човек, чудна особа, незгодан човек, лоше нарави
зајебант,-шалџија, особа која ствара смех у друштву
загуљен-незгодан, неприступачан
зажуљија-особа која слабо види, млакавост
зајеба се-узречица, учинио грешку
зевзак-нерадник, приглуп
згуза-отпозади
загорела( загорел)-јака сексуална жеља жене и мушкарца на село
 
 И
искочил-изашао
испилило-искубао, очерупао
 
Ј
Јебем-сексуални чин
јес’-јесте
јеби се-узречица у говору
јеби га-узречица у говору
ју-узречица уговору
јебал-јебао, сексуални чин
јебем ги-јебем их, пошалица
јебе ми се-узречица у говору
јебана-жена после сексуалног односа са мушкарцем, трома особа, губитник,
јеботе-узречица, знак чуђења,
јебачина-сексуалност
јебиветар-несигурна особа, особа без поверења, неспособност у раду,  јебан-губитник,
јебање-секс
јебаја (јебал)-јебао, сексуални чин,
јебурљива-жена која много воли да се јебе, сексуална жена,
јебу се-полни однос мушкарца и жене
 
 
К
 
Курвинска-прљава посла, нечиста, жена која стално мења мушкарце,
Куј-који
к’д-кад
кумица-жена (супруга) кума
крвч’к-крв
крс’-крст
курац-мушки полни орган
кво-шта
куга-болест
кур’ц-курац, пенис
крши-ломи
курчи се-прави се важан
курајбер-мангуп
качамак-српски специјалитет од пројног(жутог) и белог брашна  куде(киде)-где
кравај-мала погачица
калај-средство за калаисање бакарних посуда,
компир-кромпир
куре-мало дете, дечје паче
курата срећа-лоша срећа, незгода, губитник,
керуша-женка  ловачког пса
кретен-будала
кучка-женка пса, лоша жена
курвештија-лоша жена, прељуба жене
куроња-мали дечак,
 
 
 
 
Л
‘лебац-хлеб
‘лебарник-фуруна за печење хлеба,
лепче-хлеб
локмаџија-пијаница, алкохоличар, похлепна особа
лопужа-лопов
липсоња-неухрањена особа,  млитав,
луша-пичка, вагина, женски полни орган, узречица:“чукам си лушу“,
локатори-пијандуре, алкохоличари
лочу-пију
 
 Љ,
 љубеш(Горњи и доњи)-уста или полни орган
 
М
материна- мајкина
матер-мајка
мунем-стави га
море-изречица у говору
мојега-узречица мушкарца у послу, курац, мушки полни орган, пенис
муда-мошнице мушкарца, мушка јаја
модар-плав
мрсомудоња-који ствара проблеме, лоша особа,
мати-мајка
матовилка-дрвена направа за мотање пређе, курац, мушки полни орган
манџа-јело
мустаћи-бркови код мушкарца
моја ме-узречица жена у говору
малечко-мало, није велико
малко-сасвим мало
мајмуну један-љутња на другу осубу, мајмуне један, глупак,
менђушар-особа која носи менђуше на ушима, млитава особа,
муж-ожењен мушкарац
мудоња-млак, тром, нерадник
манда се-скита се
мандало-скитара, бетзвредна особа, дрвена направа с којом се затварала дрвена врата
млого-много
мазгов-нерадник, тупава особа, себичност,
масница-модрица од  батина  по телу
мућкарош-лоша особа, стално нешто мућка, нерадник
мрс-свињокољ у јесен, маст, полни однос
              *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-
 Н
натрескам-набијем,
нанче-мајку ти
накарам-набијем
невеста-млада удата жена
начукам-набијем
нагузим-сексуални чин
нес’м-нисам
неје-није
напрај-направи
напсува-напсовао
не пиздари-не галами,
набутам-нагурам
најебао је-надрљао је
напичњак-женска особа која се прави важна, млада жена
најеба га-велика мука, у невољи
ник’д-никад
нејебана-жена без секса, невољна жена,
најебал си-надрљао си, у проблемима,
накарал-утерао
напраил-направио
непосолен-неразуман човек
натрти се-нагузи се
начукал-начукао, сексуални чин мушкарца
нумеје-не уме, не зна
 
 
Њ
 њума-узречица жена, њој
 
 О
оплајвазим-мушка пошалица
овам-пвамо
овуј-ову
овој-ово
од’мна-одавна
опасена-поједена трава у ливади, чакнута
‘оћеш-хоћеш
‘опрем-мушка пошалица
одјеби-бежи од мене, љутња, склони се
‘остар-оштар
отишеја (отишаја)-отишао
опалим-спалим, сексуалност,
омакнем-набијен, сексуалност
обед-ручак
одма’-одмах
отресем-начука, одјебем, сексуалност
омрси се-нешто јебе, јебачина, секс,
обесил га-мушка пошалица за  импотенцију, старост
оној-онмо
објаши-ујахати
опанци-обућа
 
П
поган-прљав човек,
погана-прљава жена
повитак-пелене
прди-пушта гасове
по списку-псовка целе фамилије
прљица-уста
пизда- пичка,  прљава особа, кукавица човек, преварант
печалбар-радник у надници, мучен радник,најамни радник у туђину
предузимач-приватни послодавац
прејеба-превари
прејебал,-преварио
посерем-љутња, незадовољство, нужда, измет човека
прокурцал-све потрошио
попиздио-разљутио се
пицајзла-кукавица, преварант
пичколизац-дволичњак, улизица
пичкара се-псује мајку
прцало-јебурљив, незрела особа
патка-курац, пенис, мушки полни орган
поголема-већа
прњка- њушка, нос
порасаја,-порастао, израстао
плакне-стави га
прдало-задњица, испуштање гасова
паница-чинија, тањир од печене глине
пичкица-згодна девојка
пиче-младо девојче, женски полни орган, мала девојчица
почекотина-који стално чека,  смиреност, стрпљивост, узречица“стара почекотина“
појеба га-превари га
п’шкаш-пашлаш, пушта гасове
пијандура-алкохоличар
пицопевац-превртљив мушкарац,
перуника-биљка са плавим цветом,
проодио-проходао
почел-почео
поје-пева
 
Р
 рђа-лоша особа, поквареност
работа-рад
рабаџија-трговац са запрежном стоком
раскурцал-све растурио, све потрошио, упропастио цео иметак,
разјеботина-лошо урађен посао,
рокне-удари
рутаво-јако, веома снажно, чврсто
размркала се-овца тражи овна да се пари
разбукарила се-свинја тражи вепра да се пари
разбуцал се-разјебао се,  неконтролисано понашање
рогоња-будала, насамарен
риђосана-добра риба, згодна жена, боја женске косе
роспија-покварена жена,
рундов-пас
распикућа-растурач  куће
разбуцана-разјебана, неочешљана жена, сеуксална жеља
рачеврљан-разбијен део крушке, набијено, последица ударца  каменом у главу
рекнуја-рекао
 
 С
спалим- утерм, натерам, набијем
стерам-натерам, набијем
сиса-дојка жене
сорта-врста, фамилија
спрегнем-савије, натегне, набије, утера
смрдљива-прљава жена, поквареност
стринка-стрина
семка-семенка, клица
совра-софра, трпеза за ручавање
смрдљиво-прљаво
стуј-с том
с’м-сам
сас-са
снајка-млада невеста, снаха, снаја
совце-са овцама
с’г-сад
скурцао-потрошио
сирома’-сиромах
стојко-курац, мушки полни орган, пенис
стр’на-страна
скрчав-циција, лош човек, недаје ништа, тврдица
скокам-набијем, утерам
стерам-натерам, утерам
сојка-птица певачица
само баје- гласно исказивање незадовољства, стално нешто прича
сивоњо-незналицо
спрегни се-намести се
спичкал-потрошио
смрдља-прљава
сврши-оргазам
струготина-отпадак дрвета после стругања дрвета  на пилани(стругари)
срамотичина-безобразлук, недолично понашање
стоко-љутња, увреда
скапља-трома особа у послу
спрдачина-неозбиљност
сероња-неспособност
скецан-лошег физичког изгледа
суртук-будала
срдито дете-наљутено дете
селски-сеоски
свитке-светлост, бубаљке које светуцају ноћу
седнуја-сео
стра’-страх
              *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

-наставак-
Т
турим-ставим
тетка-сестра мајке
там-тамо
туп-незаоштрен, мушка пошалица
тија-тај
тврд-мушка пошалица
тупаџија-онај који  нешто „тупи“, увек нешто поквари, поквареност
троши-ломи
тој-то
татко-отац
тојага-дрвени овчарски штап
тараба-истесана даска до метар дужине са шиљком на врху
тртоња-онај који се „трти“, доказивање у послу, свуда се наплиће, тикван-глупан
транакоп(будак)-копач, шиљата мотика
туца се-јебе се, врши сексуални однос
тврдица-шкрт
 
Ћ
 ћорча-има слаб вид, неналажљив, погрдна изреака према оном ко слабо види
ћорави-не види добро
ћуране-погрдна увреда  према мушкарцу
ћурко-погрда увреда према жени
ћускија-глупак, гвоздена полуга
ћутук-глупак, крњуга, суб одсечак одсеченог стабла букве
ћулавка- обележен неком маном : „има ћулавку на главу“ , чуперак дечака на глави
ћопша-погрдна изрека за оног што храмље, има једну краћу ногу, тром,
 
 
У
узо-узео
укачи-попео се
упрчил-дигао га, усправио се,
укоравија-укоравио, учврстен,
уапеш-уједеш
ујани-ујаши
утепаја-утепао, убио, батине,
умреја-умро
усмрдеја-усмрдео
 
 
Ф
  Фамилија-ужа породица
фртаљ-четвртина
 
Х,
 
 Ц
Цуне-пољуби
Цревар-погрдан назив за лоше људе у Власотинцу, нерадник,
цвика-плаши се
циганштура-погрдан назив за  лоше цигане, погрдан назив за лопове и лажове
цимир-узречица: „цимир пичка“, плачљиво дете,
цмиздри-плачљивко, дете које плаче без разлога ,
цинкарош-дволичњак, преварант, потказивач
цепанка-незграпни мушкатац,   дужни метар расцепаног облог дрвета,
 
Ч
 човка-глава
чукам-јебем, набијем, мушка пошалица
чукало-мушки уд, особа која много прича
чешире(чакшире)-панталоне ручно скоројене од вуненог платна(клашње)
чивта се-рита се
 
 
Џ
џандрљало-покварен човек
џерима-проклетство несрећа
џеремољина-пичка, погрдна женска шала, „пуста џеремољина свашта рађа“, женски полни орган
џибра-прљави остатак коштица шљива после печења ракије на казану, прљава особа, поквареност, погрдна увреда
џукела-будала
џомбав-нераван
 
  Ш
Шашав-лудцакст
Шија-врат
ш’ш’књ си-откачен блесав
шибне-удари
шугаво-неухрањено, прљаво
шуга-кожна болест
шупељка-музички инструмент окарина направљен од глине, погрдна мушка шала
шоња-несналажљива особа, погрдна  шала, приглуп
шмокља-погрдна шала, несређеност,
шипарица-млада свиња која се први пут пари, млада девојка
шпиртосан-превише уморан, без снаге
шврља-прељуба, пише оловком
шиљокуран-незрела особа, пубертетлије,
шилибајзер-недорасла особа, преварант
шиљеже-младо јагње од овце
Ш.Л.Б-шашав, луд и брљив, мушка пошалица:“ти си Ш.Л.Б“
шинтер-пас
шише-флаша, стаклена боца
* * *
 
Из рукописа:- ПСОВКЕ И РУЖНЕ РЕЧИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ   КРАЈА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ- ПОВЛАСИЊЕ(2012.г.Власотинце)-Аутор:
Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 28.јул 2013.г. Власотинце југ Србије
              *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

* * *

  -наставак-             
 РЕЧНИК  АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА
 
 A
 Аран-добар.
Ајс’-хајде.
Ален-црвен конац.
‘Артија-хартија.
Астал-сто за ручавање.
Ајде-Хајде.
Авлија-двориште куће.
Амбар-дрвени сндук за смештај жита, дрвени силос.
Арно-добро.
Амрел-кишобран.
Ама-узречица, ће.
Абер-порука.
‘Ајте-хајдете.
 
Б
Бил-био.
Башта-отац.
Бучка-дрвена посуда за бућкање маслаца од  овчјег млека. Бучкање-бућкање,  радња добијања маслаца из овчјег млека из бучке бућкањем млека.
Босиљак-миришљава биљка.
Баница-пита гужвара.
Б’ш-баш.
Бејо-Бех, кад сам био.
Сабор(собор)- народно коло, игранка уз музику свирача.
Бата-старији брат сестре и брата.
Бачал’к-пртљаг.
Берићет-богатство.
Бaњал- купао се.
Беше-било је.
Братко-другар.
Бија-био.
Брука-прељуба, срам, стид, неморал.
Брљча-будала, није при здравој памети.
 
В
Врта-враћа.
Викне-зове.
Вуновлачара-машина за влачење вуне, ради на речицама. Вутарица-дечја  вунена сукњица од грубог сукна (клашње).
Врца-канап исплетен од вуне.
Ви-вас.
Вртање-повратак.
Височина-високо.
Водил-водио.
Вампир-дух.
Викав-називају, зову.
Вача-хвата.
Врцани-надимак по „врци“-канапа.
Вршњик-сач, поклопац црепуље печења хлеба крај огњишта. Вани се-ухвати се у коло.
Ванул-ухватио.
„Врља“-баца.
Вршља-прљавштина, прави штету, нечасност.
Врљак-брдовита  планинска  стрмина  где се  једино „врља“(баца) каменом.
Врљија-вљио, бацио.
Вамилија-фамилија.
 
Г
Гаће-панталоне.
Гомна-лајна, човеков измет.
Градина-бача.
Горштак-човек који живи у планини.
Голем-велики.
Гњездо-гнездо птица.
Грањка-грана дрвета.
Гасраче-лимено купаста светиљка на петролеј(гас).
Гуте-кромпир.
Главата-глава.
Големијат-већи, повећи, старији.
Гајдарџија-народни музичар који свира гајде.
Гадно-лоше.
Грбина-леђа.
Греови-грехови.
Грваљу се-грле се.
Гица-рита се, опира се, удара се, одбијање.
Главурина-глупак, будаласт, велика глава.
 
Д
Дојдооше-дошли(торлачко-шопски).
Дејани-мучи се.
Д’нске-данас.
Д’л-узречица:дал, јели.
Д’њу-дању.
Дооди-долази.
Другар-друг.
Д’днови-дани.
Дом-кућа, завичај.
Добивал-добијао.
Дика-радост.
Дупе-задњица, гузица.
Дубало-помоћна дрвена направа за мало дете да прохода.
Дојде-дође, стиже.
Далечина-даљина, туђина.
Дом-кућа.
Друм-калдрмисани пут.
Душмани-лоши људи, злочести.
Дрозгов-дрозг птица певачица.
Д’-да.
Д’н-дан.
Девојчетија-девојке.
Доодили-долазили.
Двор-двориште куће.
Дос’г-досада.
Девојће-девојке.
Детево-дете.
ДЗмија-змија.
Дробил-дробио, замрсио.
Доодил-долазио.
Друшке-другарице, вршњакиње.
Добричина-добар човек.
ДЗвери-лоши људи.
Догураја-догурао.
Дигнуја-дигнуо.
Дос’г-досада.
Дош’л-дошао.
 
Е
Еве-ево.
Ел’-узречица, или, ил’.
‘Емпут-једанпут.
Епа-узречица  у разговору
Ебемлига-узречица у разговору.
‘Едеш-једеш.
 
Ж
Жњем-жањем.
Жената-жена.
Женче-жена.
 
З
Зврцне-зазвони.
Збирам-сакупљам.
Зивне-зовне, позове.
Зављил-зављио, одбацио, оставио.
Забрајиш-заборавиш.
Здравје-здравље.
Забрај’-заборави.
Залчак-парче хлеба.
Зевња-земља.
Запел-запео.
Зинул-зинуо, отворио уста.
Збор-реч.
Збори-говори.
Зарадује-развесели, обрадује.
Збиротина-различито сакупљено воће, сакупљено грабуљом сено на ливаду, различита гомила.
Загори-појачана жеља за  сексом.
Збирштина-окупљање људи, гомила, сеоска крстопутина, сокак. Зашеја-зашао.
Зажмурија-зажмурио.
Засрал-покварио, упропастио.
Зашашавеја-зашашавио, шенуо, ван памети.
Заврљија-заврљио, одбацио, оставио.
Заљубија-заљубио.
Запуштија-запуштио.
              *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-
И
Истрови-изгуби.
Ич-уопште.
Иш’л-ишао.
Изедем-поједем, умиљата узречица мајке према детету, умиљатост преме деци.
Иска-тражи.
Идење-одлазак.
Ишал-ишао.
Изоратим-изговорим.
Истрови-изгуби.
Ич-уопште.
Иш’л-ишао.
Искривил-искривио.
Испрскаја-испрскао.
Изгубија-изгубио.
Ишеја-ишао, одлазио.
 
Ј
Једанпут-једном.
Јест’к-јастук.
Једнуш-једном.
Јебаја-узречица у разговору.
Јед’н-један.
Јабуће-јабуке.
Јасење-Дрво Јасен са лепим мирисом цвета.
Јеђ-једи.
 
К
К’о-као.
К’д-кад.
К’во-шта.
Казувал-казао, говорио.
Куј-који.
Какој-како.
Каракаца-умиљато тепање мачки.
Казуј-кажи.
Куде-где.
Коричка-кора хлеба.
Кожук-кожух, прави се од штављене коже оваца.
Компири-кромпири.
Косов-кос птица певачица.
Кравајче-мали хлебић печен у пепелу огњишта.
Кука-жеравица од гвожђа с којом се меша жар на огњиште. Кладенац-извор планинске воде саграђен са каменом.
Кикотало-смејало.
Клашње-изаткана и уваљена вунена тканина у ваљавицу од вуне овце.
Курјак-вук дивља животиња.
Караконџула-плашило.
Копнеје-вене, секира се, туга.
Кришка-задњица жене,  исечено парче хлеба.
Карале се-свађале се.
Кушља- брдски коњ.
Кучето-куче, пас.
Кој’-ко.
К’ко-како.
Крушковача-ракија од дивљих крушака.
Крушак-место од дивљих крушака.
Кротко-мирно, сталожено, тихо.
Куфер-дрвени кофер.
Каца-дрвена посуда у кој се сакупљају шљиве за печење ракије на казану.
Кудеља-преслица са којој се преде вуна на вретену.
Киде-где.
Л
Ласица-лицица.
Лапов-лопов.
Лабаво-попуштање.
Лега-лежи.
Ленствовање-нерад.
Л’ко-лако.
‘Ладно-хладно.
‘Лад-хлад.
Леле-узречица лелекања (исказ незадовољства).
Ложица-каишика, прибор за јело.
Л’же-лаже.
Л’жов-лажов.
Лоче-пије алкохол, лиже млеко.
‘Леб-хлеб.
Л’жу се-воле се.
Лагаја-лагао.
Лозје-виноград.
 
Љ
Љутеница-специјалитет јела од љутих сувих паприка.
Љубил-љубио.
 
М
Мори-узречива у говору.
Матер-мајка.
Малко-мало.
Мајачина-нерад, шенлучење, ленствовање, шетња, забава.
Млого-много.
Маје се-не ради, лењствовање, нерад.
Малтерка-зидарски алат.
Мистрија-зидарски алат.
Малечко-мало.
Мочка-мокраћа.
Мами-зове, повикује, позове.
Мосте’-мали мостић, брвно  на потоку.
Момчетија-момци.
Мојега-узречица у разговору.
Мог’л-могао.  Мачће-мачке.
Момчето-момак.
Мужата-муж, супруг.
Могаре-магаре.
Мос’-мост.
Мечката-мечка.
Мерак-воља.
Мираз-девојкин дар, дукати, имање, некретнине, при удаји носи у кућу момка.
Мрсил-мрсио.
Море-узречица у говору.
Муваја-мувао, штеточина, поквареност, лоша намера.
 
Н
„На коњче“-свадбени обичај са  малим дететом  и снајком.
Нек’д-некад.
Научил-научио.
Нег’-него.
Носил-носио.
Натам-на једну страну.
Навам-на другу страну.
Ник’д-никад.
Нашо-наше.
Напраји-направи.
Нес’м-нисам.
Нече-неће.
Нећи-неки.
Несу-нису.
Нође-ноге.
Надничар-сезонски радник у печалбу или пољу.
Надница-новчана или робна вредност рада  сезонског радника за један дан  рада.
Немож’-неможе.
Наводаџија-уговарач удадбе и женидбе у стара времена, „наводи“ удаје и женидбе у село.
Мислил-мислио.
Никој-нико.
Нашеја-нашао.
Неслан-неразуман.
Начукаја-начукао, пијаница, превише попио алкохол.
Неје-није.
Носија-носио.
               *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-
Њ
Њи-њима, Ово, Њим, с њим.
Њи-њима, Ово, Њим, с њим.
Њума-њој, њу, к њојзи, код ње.
 
О
Отидне-отиде.
Ов’м-овам.
Онуј-ону.
Обед-ручак.
Обртам-окрећем.
Од’нем-одморим.
Одма’-одмах.
Ошишал-ошишао.
Ошљаци-измет.
Оодило-проходало, ходало.
Очокљане-ожиљци на ногама деце.
Онеј- узречица , они, ови, оне.
Ошав-воће.
Од-из.
Ор’л-орао птица грабљивица.
Ов’с-овас житарица.
Омамил-омамио.
Оратило-разговарало.
Ората-разговор.
Онакој-узречица, онако.
Одовде-одавде, порекло.
Орати-говори.
Оодил-’одио, ходао, ишао.
Оче-’оће, хоће.
Окне-зовне,зове.
Опанцити-опанци.
Оп’нци-опанци.
Оро-народно коло.
‘Оће-хоће.
Оскудација-немаштина, сиромаштво, без новца, бедан живот. Оџак-димњак куће.
Ооди-хода.
Ол’кша-олакша.
О’ладим-охладим.
Од’нем-одморим.
Оод-ход.
Омађијало-мађијима нанете чини ( враџбине) да се не воле.
Опрај-оправи.
Обук’л-обукао.
Ока- мера за тежину.
Отоше-отидоше.
Одговараја-одговарао.
Отишеја-отишао.
Опаметује-опамети.
Остареја-остарио.
Обрукаја-обрукао.
 
 
 
П
Превара-прељуба.
Подвешка-канап на женској плетено вуненој чарапи.
Постал-постао.
Причал-причао.
Писал-писао.
Помињујем-помињем, штедим, замена за  нешто.
Прати-пошаљи,
Повалим-похвалим.
Пладне-подне.
Мине-прође.
Писуј-пиши.
Печлба-одлазак на сезонски рад.
Питујем-питам .
Послал-послао.
Паница-дрвена чинија, тањир од дрвета.
Прдне-испустање  непријатних гасова.
Пица-женски полни орган.
Прооди-прохода.
Појдо-пођох.
Плећка-најбољи део меса од плећа  свиње.
Проодише-прођоше.
Пилитија-птице.
Појало-певало.
Прегорел-прегорео.
Пањ- пресечени део обла дрва буковине са кореном.
Претура-премешта.
Путањка-козја стаза.
Преодили-пролазили.
Потражил-потражио.
Послушал-послушао.
Пазука-недра жене.
Посадил-посадио.
Писувал-писао.
Поблизу-ближе.
Пандиљ-облекло, стари капут.
Покровац-покривка од козине, конопља и вуне за  тегљећу стоку. Пројде-прође.
Пораснул-порастао.
Праимо-правимо, радимо, израђујемо.
Покршил-покршио, поломио, направио штету.
Повисоко-на висине.
Паднуја-пао са функције.
Поодоле-ниже, доле.
Поганац-миш.
Просил-просио.
Патија-патио.
Педесе’-педесет (50).
Пцето-псето, пас.
Прејел-прејео, превише узео хране.
Песнопојци-певачи песама.
Протедза-протеза се, истеже се.
Пуздер-лош, није добро.
Прејде-пређе.
Промрља-проговори.
Појде-пође.
Проодила-пролазила.
Питувале-питале.
Помагал-помагао.
Појдо-пођо, пођох,пошла сам.
Пекмез-посластица од шљива.
Поприка-паприка.
Прозбори-проговори.
Прајиш-правиш.
Пландовање- овце лети  у подне  се  од  црућине одмарају у хладу.  Побра-другар, јаран.
Печаловина-сезонска зарада у печалбу.
Пустелија-женски полни орган.
Покусал-покусао.
Прамање-облекло, одећа и обућа.
Поранија-поранио.
Пошашавеја-пошашавио, будаласт, шенуо.
Пропаја-пропао.
Побрљавеја-побрљавио, ван памети, будаласт, неразуман.
Пороодаја-продао.
Потикаја-потикао, загубио се, побудалио, будаласт.
              *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-
Р
Работи-ради.
Радовал-радовао се.
Рипа-скаче.
Р’ж-раж, житарица.
Ровина-увалина где је некада  са површине копана руда.
‘Ранили-хранили.
Разврже-развеже.
Рагожа-рогозина од сдламе ражене.
Работи-ради.
Радовал-радовао се.
Руб-кора хлеба.
Руће-руке.
Разбој-дрвена направа за ткање черги(ћилима) , платна од вуне и конопља.
Разбуцана- појачан сексуални хормон,  појачана сексуалност.  Распуштеница-разведена и слободна жена.
Работија-работио, радио.
 
 
 
 
С
 
Сњега-са њим.
Сл’нце-сунце.
Сас-са.
Свак’-свако.
Св’ки-сваки.
С’г-сад.
Спи-спава.
Скитња-лењствовање, беспосличар.
Сњег’-с њим.
С’м-сам.
Спијење-спавање.
Синко-сине.
Спрсти-прстима.
Сирење-сир (крављи, овчји).
Собајле-рано ујутро, док сунце није изгрејало, у зору.
С’њало-сањало.
Спало-спавало.
Стра’-страх.
Стареји-старији.
Сњега-са њим.
Сл’нце-сунце.
Свак’-свако.
Сетија-сетио се.
С’њује-С њом је.
Сенћа-сенка.
Сећира-секира.
Слуђа-слуга.
Стареј-старији.
Сцепани-поцепани.
Стигал-стигао.
Српемил-спремио.
Слива- воће шљива.
Селска-сеоска.
Саир-срамота, грех, љага.
Стракан-стари војник (стари борац).
„Ситно“-мали број осталих дана служења војске.
Сирома’-сиромах.
Спаја-спавао.
Совра- ниски округли сто за ручавање са троношкама столицама. Строши-сломи, поломи.
Сврнуја-свратио.
С’г’л’м- није читав, није нормалан, ван памети, будаласт.
Св’ко-свако.
Старчуга-старац.
Старос’-старост.
 
 
Т
Тој-то. Туј-ту.
Тија-те, ови.
Татко-отац.
Турал-стављао.
Тепа-туче, батина.
Тропа-гласно говори, велика бука.
Тркаљало-превртало.
Тркаља-преврта.
Тојага-дрвени штап.
Троношка-  мала столица са три ногара.
Тарабе-остругане даске за ограду двришта.
Т’г-тад.
Толко-толико.
Такој-тако.
Т’кав-такав.
Т’кво-такво.
Тека-тај.
Трупулајест-округао.
Таланта-галама, гужва, проблеми.
Т’нке-Танке.
Тропаја-тропа, гласно говори.
Тереја-терао.
Т’ју-туј, ту.
 
Ћ
Ћиримиџија-печалбар, најамни радник: циглар , црепар и ћеримиџија. Ћиримиџија-печалбар, најамни радник: циглар , црепар и ћеримиџија.
Ћорав-добро не види, слеп.
 
У
Устанује-устаје.
Убаве-лепе.
Уроци-силе злих демона.
Уватим-ухватим.
Уздисал-уздисао.
Уживанција-уживање, радосни и срећни тренутак.
Устанује-устаје.
Укачи-попне, стави.
Умејал-умео.
Удзр’л-угледао се, загледао се.
Умрл-умро, преминуо.
Умислела-умислила се.
Уванем-ухватим.
Уване-ухвати.
Умочала-одбацила у коло, непристајање хватња момка до девојке у коло.
Украја-украо.
Узмувал-узмувао,  кретање.
 
Ф
„Фазан“-млад војник.
 
               *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

 -наставак-
Ц
Црнчи-мучи се, превише ради.
Цел-цео.
Целивал-целивао, љубио.
„Цивилка“-служење војске ван касране  без војничих обавеза: у мабуланте, пошти.
Цунем-пољубим.
Царевица-кукуруз.
Цунем-пољубим.
Цавти-цвета.
Црнчи-мучи се, превише ради.
Цел-цео.
Целивал-целивао, љубио.
„Цивилка“-служење војске ван касране  без војничих обавеза: у мабуланте, пошти.
Цунем-пољубим.
Цвећка-цвет.
Цуре-девојке.
Целивување-љубљење.
 
Ч
Ч’с-час, тренутак.
Че-ће.
Чигра-веселост.
Чича-стриц.
Челенка-ожиљак на глави , белег од неког ударца детета  на чело главе.
Чкола-школа.
Чеврљуга-Шева птица певачица.
Ч’к-чак.
Чабрица-дрвена посуда у којој се музу овце.
Черга-ћилим изаткан од вине на разбоју са шарама.
Чес’-част.
 
 
Ш
Шушумига-превртљивац.
Шушеница-димљена сушена  вешалица меса.
Штрапћа-штрапка.
Шија-врат.
Шише-стаклена флаша за воду или ракију.
Шимшир-зеленика, зимзелено дрво.
Штета-превара, прељуба.
Шућка-луња, бесциљан човек, смуца.
Шоња-приглуп, несналажљив.
   Из објављене збирке песама на дијалекту::  АБЕР СА ПЛАНИНЕ (2011. Власотинце, “Млади Графичар”) , аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије, Власотинце  (страна 111)
Постављено: 28. јул 2013.г Власотинце, јужна Србија
Аутор: Мирослав   Б. Младеновић Мирац
Напомена: На крају збирке je  РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА
* * *
 
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
28.јул 2013.године Власотинце, југ Србије

                    * * *
•    Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
3. септембар 2012. at 14:37 • Одговор
НАПОМЕНА:
„Власотиначки речник
Портал Порекло преноси речник народног говора и речи из Власотиначког краја, Горњег Повласиња, које је прикупио локални етнолог Мирослав Младеновић
„-Прикупљање речи народног говора Горњег повласиња у власотиначком крају, наставља се све до овог септембра 2012.године радећи као наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава-Ломница. Нарочиту помоћ у сакупљању старих речи на дијалекту овога краја од 2007.године до 2012. године су ми пружали ученици ове осмогодишње школе, а лично стваралачко исказивање путем објављивања три збирке песама на дијалекту овога краја-нажалост о свом трошку:ПЛНИНСКА ОРАТА (2008.г.), ПЕЧАЛОВИНА (2011.г),АБЕР СА ПЛАНИНЕ (2011.г), а у рукопису су и ПЕЧАЛНИК (завичајне приче.легенде, предања, изреке,здравице,клетве..-са речником старих архаичним речима локализма), ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА, МОЈЕ ПРИЧЕ и још рукописа о сакупљеном народно културном благу свога народа из прошлости власотиначко црнотравско власинско лужничкога краја.
Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и локални писац прича и песама на дијалекту југа Србије, Власотинце, Република Србија
3.септембар 2012.године Власотинце, Србија
                     *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
 -наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

 -наставак-
  * * *

Власотиначки речник
Портал Порекло преноси речник народног говора и речи из Власотиначког краја, Горњег Повласиња, које је прикупио локални етнолог Мирослав Младеновић
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... б'з - зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју ...... на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке) ... упесмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац).
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/
                  *
Власотиначки речник › Порекло
www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/ - Кеширано
2 сеп 2012 ... РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА. A .... Власотинце- Аутор:Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац ...
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/

                           * * *
    Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... 20. март 2010. године Власотинце Мирослав Б. Младеновић Мирац Прилог: Postovani M. ...... РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА .
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html

                 * * *
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_5.html -Кеширано
20 мар 2010 ... РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА A 'ајд- хајде .... -наставак- 20. март 2010. године Власотинце Мирослав Б. Младеновић Мирац.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_5.html
                                       * * *


РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА-Vlasotince    Ned Jul 28, 2013 7:22 pm
   

________________________________________
 Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
http://danubius.bestoforum.net/t9249-105610451063105310481050-105110541050104010511048104710521040-1048-10401056106110401048104710521040-vlasotince

                         * * *



Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje ...
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1544.0 - Кеширано - www.vokabular.org/forum/index.php%3Ftopic%3D1544.0+znepoljska+oblast&tbo=1&sa=X&ei=l2MzUt-mLMbesgaZkYHwCA&ved=0CCYQHzAC" class="postlink" target="_blank" rel="nofollow">Слично
10 нов. 2007... Lužnice, Znepoljske oblasti(Bugarske-Trna i drugih gradova)-ostavilo dostatraga , kao i upotreba turcizma u govoru i staroslovenskih reči.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1544.0
Miroslav Mladenovic nasta
члан
   
  Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
« у: 19.36 ч. 10.11.2007. »   



________________________________________


NARODNI GOVOR I REČI IZ VLASOTINAČKOG KRAJA-GORNJE POVLASINJE
Negde sedamdesetih godina sam počeo da se bavim prikupljanjem reči iz naroda u Gornjem povlasinju.sa centrom sela Svođa, pa sve  u selima oko Vlasotinca, brdsko planinskog dela. Uočio sam da se ovde govori narodnim dijalektom, a da je književni jezik u upotrebi samo u školama, ali i oni koji su učili u školama tim jezikom se uopšte nisu služili u svojoj porodici i svome selu. tako je i danas skoro slično  na početku 21. veka-svi naseljenici iz toga kraja ja rubu grada vlasotinca, služe se mahom svojim narodnim jezikom, bez prihvatanja  govornog jezika   čistih vlasotinčana. naravno da je taj govor izgubio dosta upotrebnih reči iz prošlosti, pa sam svojim sakupljanjem rešio da ostavim trag tog govornog  jezika iz vremena 19 i 20 veka na području Gornjeg Povlasinja  u vlasotinačkom kraju. Primetno je da sam prilikom prikupljanja-a i kontakta i kao dete i kao učenik i prosvetni radnik-i sam rođen u ovom kraju, primetio da se naseljavanjem ovoga kraja sa svih strana:Kosdova, makedonije, Kopaonika, sa Vlasine, Crne Trave, Lužnice, Znepoljske oblasti(Bugarske-Trna  i drugih gradova)-ostavilo dosta traga , kao i  upotreba turcizma u govoru i staroslovenskih reči. Ovde ima i  bugarskog dijalekta- mupotrebu i njihovih reči, turskih reči, makedonskih reči, onda upotreba naglaska kosovskog dijalekta. Zanimljivo je da se u selima:Svođe, Gornji Orah(Lukačevo, Ćuove, Pržonje), Dobroviš-mogu ćuti reći iz lužnićko-bugarskog dijalekta poput: Oče(Oće), neče(neće), Oknu ga (viknu ga-zove ga), onda u selima :Gornji Dejan, Kruševica, Ravni Del, Crna Bara i još nekim –može čuti kod starijih ljude negde sedamdesetih godina reč KIDE(Gde) ili pak u selima: Ravna Gora, Lopušnja nile optrebne reči: Lasica(Lisica) i Lapov(Lopov). Primetno je da se u ovim seloima zadržao narodni govor onaj sličan iz crnotravskoga kraja-poput upotrebne reči:bil(bio), išal ili iš’l(išao)-dok se u samom gradu Vlasotincu i okolnim selima-prigradskog  dela-Boljara, Manastirišta, Šišave, dela Lomnice, Sredora, Skrapeza, Lipovice, Dadinca i još nekih okolnih sela- upotrerba reči: BIL je sa BIJA(bio) ili DOŠAL-DOŠEJA(došao). naravno da taj upotrebni narodni govor se zadržao u sličnom obliku i u selima i u gradu.naravno danas pod uticajem televizije se taj narodni jezik polako gubi, a u samom gradu tamo gde sus grupno doseljavali planinski gorštaci-polako postaje asimilacija gogvornog jezika u „prostu većinu“-bilo „seoskog“ ili „varoškog“ govornog područja.Negde do devedesetih godina 20. veka govor4ni jezik se koristio u pisanju pečalbarskih pisama-umesto književnog jezika, a danas se komunikacija vrši telefonom i više se nepišu pisma, pa se polako gubi izvorni narodni govor i jezik. Naravno da taj jezik je bez gramatike i paseža, pa se kaže često da  u ovom području ima samo jedan ili dva padeža. Evo primera:“kude si bil-bil sam u Vlasotince“-odokle ideš-idem iz  Vlasotince.“ Ostavio sam  traga i  o tim pečalbarskim pismima, koja sam objavljivao u  lokalnom listu „Vlasina“.Sve napisane reči su bile u upotrebi u mome detinjstvu u porodici i selu, a  srećivanje po abecedi mi je pomogao i članak NARODNE PESME I REČI IZ CRNE TRAVE U ZAPISIMA MIODRAGA POPOVIĆA-Staniša Vojinović. Vlasotinački zbornik boj 2, 2006.godine Vlasotince.
U nastavcima 'u napisati re;i po azbucnom redu. pozdrav Miroslav mladenovic  10.niv.2007.g Vlasotince

                       * * *
Planinska orata-zbirka pesama na dijalektu "južnjaka&qu - MyCity
www.mycity.rs/.../Planinska-orata-zbirka-pesama-na-dijalektu-juznjaka.html - Кеширано
20 мар 2010 ... Аутор :Мирослав Б. Младеновић Мирац Власотинце. 2008. ... ГодинеВласотинце Мирослав Младеновић наставник математике и . .... ПИСУВАЊЕ ПОВЛАСОТИНАЧКИ ..... Речник локализама и архаизама: стр.
http://www.mycity.rs/Poezija/Planinska-orata-zbirka-pesama-na-dijalektu-juznjaka.html

 Печалбарска писма из власотиначког краја › Порекло
www.poreklo.rs/2012/.../pečalbarska-pisma-iz-vlasotinačkog-kraja/ - Кеширано
17 сеп 2012 ... Печалбарска писма из власотиначког краја ... писац песама и прича надијалекту југа Србије Мирослав Б. Младеновић Мирац ... Преданча (Г.Дејан) општинаВласотинце… ...... РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА:.
 http://www.poreklo.rs/2012/09/17/pečalbarska-pisma-iz-vlasotinačkog-kraja/                 
                       * * *

Blic Online | Sutra se obeležava Dan maternjeg jezika | Komentari
www.blic.rs/Vesti/Drustvo/236688/Sutra-se...Dan.../komentari - Кеширано
20 феб 2011 ... 2007 Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja‎ - Постова: 2 - 11 нов. 2007 Више ... Власотинце Мирослав Б. Младеновић- Мирац локални етнолог ...Forum, Tema ... Речник локализама и архаизама: стр. 131-132.
  http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/236688/Sutra-se-obelezava-Dan-maternjeg-jezika/komentari
                           
          * * *
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено:  18.септембар 2013.године Власотинце република Србија

[Мирослав Младеновић]

МАЈКИН ПАКЕТ

К'д прв' пут појдо,
Да си се одвaјам,
Од најмилији у кућу,
Тој беше печалба.
Младом печаловнику,
У рану пролет,
К'д поче да поје,
Мило пиле чеврљуга,
Мајка пакет спрема.
У тај пакет се тура:
Сирење, баница,
Малко сол и јајца.
Преврзан са стране,
Сас врце од конопље,
Да има 'рана
Докле се сас воз
Стигне  у бели свет.
К'д се стигло за  у чколу,
Појдо поново  у далечину.
Опет мајка пакет спрема:
Т'г су беле и црне чарапе,
Исплетене од вуне,
Плетене рукавице са шалом,
Малко бели лук и ален конац,
Да ме од убаве девојке,
Мајка заштити од уроци.
Стиже женидба, деца..
Опет с'г стара мајка,
Своме сину пакет спрема.
То што матер у пакету спрема
Тој га у свету нигде нема.
На унуци тури шушенице,
За снајку омесену баницу,
А још коју плећку меса и  сланине,
Које кило лука и компира,
Млека, сирења и масла
Посиреног и избучканог
У дрвеној бучки,
А све то омота у 'артије
Онеј од џакови
Ил' од   прочитане новине
Које с'м доносил дома
Да си потпаљују шпорет,
Још и литру шљивовице.
Моја стара мајка,
Све то поспреми у пакету,
Преврже сас  црну врцу,
Из ћошку тојагу спреми,
Па отвори врата и лесу,
Да јој син  на тојагу
Сас пакет крене.
Увек стара мајка и  башта,
Искоче и испрате сина.
Татка цунем у руку,
А мајка ме исцелива ,
Па у сузама са пакетом,
Одем са тугом  да пешачим,
Више десетина километара,
По козјим стазама планине,
Све док не 'уватим друм.
Живот ме ударил болно!
Неидем ник'д  више у село,
Пешке из планине са пакетом,
Мучила се моја стара мајка
Да донесе сину,снајки и унуцима:
Баницу, сирење, ошав,
Осушене љуте паприке
Нанизане онако црвене
За љутеницу и чорбу,
Плетене беле чарапе,
И ален конац од уроци,
Сас босиљак омирисане.
Такој се отворе  врата
Навири остарела мајка
Нас сл'нце огреје.
Разврже се пакет на астал,
Па се подели кво коме
Донела  остарела мајка.
Често се на баницу
Од слова новина,
Прецртавала слова,
Па су само син и  унука
Јели сукану баницу ,
А остало унук и снајка.
То што у пакету
Матер моја спрема
Тој га нигде
У белом свету нема.
Године  некако проодише,
Некад моје село нестану,
Осташе само старци и огњишта,
Све ређе ми пакет од мајке стиже.
Остарела мајка и башта
Пакет ми прате по некога.
Ал напише  искривљеним словима
Остарел башта сас наочаре:
„Овој за мојега сина Миросова
За снајку, унука и унуку
Поздравља  ви млого ,
Ајде у здравје , сас поздрав
неј ви бог  сачува бог чува
од свакојака  зла и душмани
матер и башта од Преданчу“ .
Оста  само пусто село
Кућа зарасте у коров
Све некошено, њиве у корову
Ошав пропада и празне каце
Стари обор, племња и стаја
Кокошарник и свињац
А тужно горштаци ми рекоше
да се моја родна кућа
сама од себе  урушила.
У јесење дане мога дома
У  авлији и шљиварима
Још по која веверица
Тако сврне на ораси.
Мени је срце пукло,
Душа ми је празна.
Немам снаге да то гледам,
Па више не одлазим у село.
Само оста да у мени живе ,
Весела сећања  пунога  живота,
Остарела мајка, огњиште,
Пакети , идење и вртање.
Нема више мајке и татка,
Одоше са овога света,
Нема  живота у планиини.
Само  је тужно у пролет.
Тако још у планину поју,
Убаве песме пилитија:
чеврљуга, косов и дрозгов.
По који ор'л сас висине.
Погледа тужно моје село,
У коме се  нек'д   радовало,
Појало, жело, плело,
Ткало, везло, косило,
Седењковало, свадбовало,
Славило, играло,
Удавало и женило.
У печалбу туговало,
Ал увек  дома вртало,
Убаво и весело живело.
10 јул 2010. године Власотинце


Из објављене збирке песама на дијалекту југа Србије:-АБЕР СА ПЛАНИНЕ,2011.г. Власотинце, “Млади Графичар” (страна  23)
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце
Постављено: 18.септембар 2013.г. Власотинце, југ Србије

zapisi 23
bibliografije.nb.rs/bibliografija/cip/cip201112/zapisi23.html - Кеширано
CIP - 676. МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав, 1948- Абер са планине : песме / Мирослав Б. Младеновић Мирац ; [фотографије Мирослав Б. Младеновић Мирац].
   *

ЛИПА У ПЛАНИНИ

Нек'д још ко' дете,
Кд с'м иш'л у воденицу,
Мирисал с'м липу,
Која беше голема,
Покрај речицу Бистрицу,
Која се уливала у Власину.
Височина мени до небо,
Израсла б'ш на путањку,
Куде смо преко мосте',
Преоодили у воденицу.
Тај мирис ме т'г омамил,
Д' с'м од башту потражил,
Да си посадимо липу.
Татко ме т'г послушал,
Па отиде у место Лом,
Куде ги испод кућа,
Према нашо Бучје,
Има толко големе,
А и онеј малечке,
Д' си ги овчарице,
Цел д'н носиле у пазуке,
Да си ги миришу,
Д' тугу за момчетија,
Такој л'ко гу протерују.
Посадил гу татко сас песак,
У наш мил' двор куће.
Липа расла како и ми,
Па голема поче да цавти,
К'д порасосмо ко момчетија.
Туј с'м испод липу писувал,
Нек'д тужна љубавна писма,
Нек'д уздисал за девојчетија,
Што ги туј нема поблизу.
Такој к'д дојде седми јул,
Липа се расцавти млого,
Цел комшилук омами,
Па си собајле сви весели,
Онакој се л'ко ишло,
Да се работи у поље,
А на подне су доодили,
Да се одморе под липу.
Оратило се и кикотало,
А и спало под липу.
Само се на двор куће,
Испод туј липу тури,
Неки пандиљ па легне,
А турали смо покровац,
Нек'д татков клашњен капут,
А и онуј нову рагожу,
Онакој се л'ко успи.
С'њало се и убаво спало,
Па се л'ко у поље работило.
Липа у двор села у планини,
Мирис је ветром носила,
Такој долеко до друга села.
Увече и ноћу липа мирисала,
Па се такој сањарило,
Л'ко и слатко спало,
А често на месечину,
Испод липе и сањарило.
Оста мирис липе у планини,
Покрај моје урушене куће,
Корова у двору испод липе.
Па такој с'г к'д пројдем,
Улицом моје вароши ,
Покрај кућа дрвореда,
А и на прозор куће,
Негде далеко из шуме,
Осетим опојни мирис липе.
Мени такој арно на душу ,
Па се сетим липе у планини.

19. јул 210. године Власотинце

Из објављене збирке песама на дијалекту:- АБЕР СА ПЛАНИНЕ(2012.г.Власотинце, “Млади Графичар”), страна: 48
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 18. септембар 2013.г. Власотинце југ Србије
  *
БРАЦА ГОЦЕ

-Куде појде Брацо.
- Појдо киде твоји у Преданчу.
Еве смоје коњче сврну куде тебе у Крушевицу, па ћу да одим куде течу Благоју и тетка Мару и тетка Зорицу на славу.

Понесо ми малко балонче од наше вино, ел знам теча млого је мераклија за вино, а ћу си узнем мало онија ваши планински компири за печење у огњиште и релну шпорета, па сас сирење и вино на седењкање ће буде та боли работа.

Носим им мало и ошав, ел тетка Мара воли онеј наше дуње, мушмуле, крушке арнавутке.
Еве за децу донесо малко и на вас од грозје што га на низе чувамо у стару кућу, ал се већ прекарало, па нек деца малко си се почасте.
-Брацо еве да пробаш овуј крушевачку љуту ракију уз мезелак од кисел купус и поприке из кацу, па се усили и ујани коња па пут пред ноге за Преданчу куде моји на славу.

Е мој брацо и мен се иде ал знаш кава је ситулација да нам је забрањено да ми комунисти, а још и учитељи идемо по славе, ће ни искару и из партију и из школу.
Ајд иди у здравје и поздрави моји у село и твоји у Црну Бару.

Из рукописа ПЕЧАЛНИК (Власотинце, 2012.г)-Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац
Постављено: 18.септембар 2013.г. Власотинце југ Србије
 
 *

СЕЛО МОЈЕ У ПЛАНИНУ

Село моје с'г си само у планини,
Тамо ми оста срце и душа,
Да се маје по пусте ливаде,
Некошене цвету и прецвету увеле.
Зарасле у коров и трњаци.
Пусте њиве опустеле у коров,
Куде се нек'д сејало и жело,
На опустела гумна врло,
У амабре жито турало,
Ов'с, р'ж и жута царевица.
Куће под катанцима и корову,
Једна по једна у рушевини,
Дворишта урасла у шипражје,
Урасле путељке овчара и говедара,
Путеви до кућа и њива,
Подивљале крушке, шљиве и јабуке,
Још по који орах се виори,
Поред трошних оронулих кућа.
Урасли у траву и наши сокаци,
Куде смо се ко деца играли.
Још по који димњак се дими,
Неке старице погрбљене у црнини.
Ој ти планска реко моја Власинице,
Моји извори, и речицо Бистрице,
Д'л памтиш све што је било,
К'д су турци у ханови били,
Од Власотинца, Дејана, Свођа,
Ора, Тумбе до Црне Траве.
Где су млеле проју и р'ж воденице .
Поточаре и ваљавице добро памти,
Оне су ни 'леба и облекло давале,
Те нас у животу у тешка времена,
Наш род и пород вековима одржале.
У њима су хадуци зиме зимували,
У колибама овачара јатака јатаковали,
Ноћу у белим тоскама на чукама,
Уз зурле и гајде ноћима:
Певали и Хајдучко оро играли
Турске караване пресритали,
Са њима борбу за слободу водили,
Са младим овчарицама љубав водили,
На славама рујно вино пили,
Уз гусле јуначке песме певали ,
Често у борбама са турцима,
Своје главе и живот давали,
А у песмама по делу остали:
Ђура, Станко, Младен, Илија,
Белкић, Стреља, Петко, Неша, ..
Да памтиш све наше јунаке,
А и злодела турчина крвника,
Што нам у ропству зулум чинише,
Нашу мушку децу у јаничаре одводише,
Наше младе жене и девојке обљубише,
Па осташе многа места по хајдуцима,
И петовековнога турскогога ропства.
Да памтиш злодела крвника бугара,
Како су у два рата палили, клали,
Убијали и злодела велика чинили,
А на спомен плоча траг оставили.
Село моје с'г си само у планини ,
Д'л се сећаш игранке и седењке,
Вашара, слава, свадбе и Божића.
К'д су у пролет појале девојке,
У лето желе, сено збирале,
Туговале и песму појале,
Песмом печалбаре момчетија:
У планину сас овце дозивале.
Село моје с'г си само у планини,
Сећаш ли се к'д смо се радовали:
На прве бонбоне и грумен шићера,
На прве пиротске гумене опанаке,
На прву перлон кошуљу и сандале,
На први ожет клас жита,
На терања жита двоколицом у воденице,
На први печен р'жен 'леб у црепуљу,
На прву испијену чашу ракије,
На месечини испред задруге села,
На прво девојачко миловање,
На први одлазак у печалбу,
Првог растанка од сестра и браће,
Првог растанка од татака и мајке,
Одласка негде у даљине неповратка.
Село моје с'г си само у планини,
Да ли још рано зора свиће,
Кроз пропланке ливада и шума,
Да ли памте извори моји,
На којима сам 'ладну воду пио,
У тестију воду жетварима носио ,
Косачима хладио ракију на кладенац,
Зими кроз снегове на Свети Јован:
Китио га босиљком и жутим женкама.
Село моје увек ћу те у срцу носити,
Сећања на жуту проју и свињске опанке,
Црвене и лепе овчарице и жетварке,
Првих пољубаца младих девојака,
По вашарима од Власотинца, Свођа,
Преко Златићева, до Чобанца.
Село моје с'г си само оста у планину,
Ми те негде стално сањамо ,
Још нам оста слика твоја ,
Да са тобом у нашим мислима,
У тузи за твојим нестанком,
Проведемо у боли и патњи,
Овај наш тежак остатак живота.
17 јул 2010. године Власотинце

Из објављене збирке песама на дијалекту:- АБЕР СА ПЛАНИНЕ(2012.г.Власотинце, “Млади Графичар”), страна:42
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 18.септембар 2013.г. Власотинце југ Србије

  *

[Мирослав Младеновић]

ВРЦАНИ

К'д бех 63. године 20 века,
Печалбар циглар и црепар,
У Наталинцима крај Тополе,
А онда и каснијих година,
У Аранђеловцу, Великој Плани,
Паланке, Смедерева, Крагујевца.
Селима :Марковцу, Колару,
Клоки и другим селима,
Нас србијанаце са југа Србије,
Ето шумадинци и смедеревци,
Наденули нам надимак: „Врцани“.
Наравно надимак добисмо,
На нашу јужњачку реч „Врца“,
Која у тумачењу значи: Канап.
И данас се често чује:
„Вежи си врцу на панталоне.
Врцу си забраил да вржеш.
Подај ми врцу да вискам.
С врцу си отидо долеко.
Цигларски калуп,
Мистрију и малтерку,
Уврзал сам у врце,
Па све тој турил,
У печалбарску торбу.“
Често када се потражи,
Неко од земљака из краја,
Онда се од шумадинаца,
Овако чује и узречица:
“а онај врцан, знамо га“.
Тако ето свуда где смо,
Нас по јужњачком дијалекту:
Са Власине, Црне Траве;
Селима власотиначкога краја,
Препознају по речима.
Па и по врци-канапу.
Ми смо увек шаљивџије,
Често знамо да се нашалимо ,
И на свопствен рачун.
Никада се не љутимо,
Што нам ето шумадинци,
Наденули надимак:“Врцани“.
Ми се тиме поносимо,
А и никада се неодричемо,
Свога корена и завичаја .

20. јул 2010. године Власотинце

Из објављене збирке песама на дијалекту:: АБЕР СА ПЛАНИНЕ (2011. Власотинце, “Млади Графичар”) , аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије, Власотинце
Постављено: 18. септембар 2013.г Власотинце, јужна Србија
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац

*
Л'ЖУ СЕ

Л'жу се момчетија и девојчетија,
Онај Радивоје и Милица,
Св'ки д'н иду совце,
На исту стр'ну по падине,
Помешу ги на Ђорчев Рид,
Па ги пусте по утрине,
А они се по папрат у Полом,
Милују, грваљу и целивују,
Такој им овце дома
Слабо млеко доносе.
Па ги матере у село бруку,
Да ги раставе да се не л'жу,
Ел ем овце гладују
Ем Радивоје у печалбу не иде,
Ем Милица бега од жетву,
К'д овце могу да напасу,
Стареји по кућу
Бабе, деде и стринке.
Голема таланта наста по село,
Оће да ги растаје
Да се више не л'жу.
Отидоше им матере
Куде старејог Стојана Вершулу,
Да потраже помоћ од њега.
„Аман Чича Стојане помагај,
Овце ни гладују, имање пропада,
Нит оће у печалбу, нит у жетву,
Нешто ги омађијало,
Нерастављу се, кво ћемо“.
Стари мудри старац Стојан ,
Мало ућута, па прозбори:
„небојте се ће се убаво све реши,
С'м кротко и без викање,
Деца си се л''жу,
Тој си је такој однавек било,
Па и ми смо били млади,
Ће све решимо какој ваља,
Бог ће све да опрај“.
Повика Чича Стојан
Радивоју и Милицу
Да ги суочи сас лагање.
Мудри Чича Стојан ће:
„Децо моја ви се л'жете,
Ел тој озбиљно мислите!“
-У глас Радивоје ми Милица:
Онакој посрамљено
Савише своје главице,
Па одговрише тихо:
„Такој си је Чича Стојане“!
-На тој ће Чича Стојан:
„е па моја децо, с'г је решено,
Ти Радивоје у печалбу,
Паре да зарадиш за свадбу,
А ти Милице да жњеш,
Да има берићет за удадбу,
Дарови да спремаш.
Овце ће чуву деде, бабе
А вам децо моја благослов!
Да се ујесен провеселимо,
На свадбу и удадбу,
Да се опијемо сас ракију,
Пушке да пуцамо,
Јабуку да гађамо,
Даровима да ни дарујете
Ново гњездо да праите
Сас крила да високо летите,
Пород да имате млого.
Е с'г 'ајте у здравје децо моја.“
Такој све и беше селска мука
Сас Радивоју и Милицу.
Радивоја оде у печалбу,
Милица весело сас срп жела,
Убаве песме у жетву појала,
Совце плела, везла и појала,
Свог драгог из печалбу чекала,
Убаве дарове спремала.
Најесен се свадба напраила,
Уз весеље и трубачи
Пријатељи радост имали,
А другу годину и унучиће
У срећу и радост дочекали.
Овце и даље пасу по падине,
Радивоје и Милаца у даљине,
Ал у сваку пролет радосно,
Им се деца сас јагањци,
Игру по долине и гарине.
Ете к'д се двоје млади
На село к'д се двојица млади л'жу,
Тој нека је за село милина,
Такој су поручили Радивоје и Милица.

13 јул 2010. године Власотинце
Из објављене збирке песама на дијалекту:: АБЕР СА ПЛАНИНЕ (2011. Власотинце, “Млади Графичар”) , аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије, Власотинце
Постављено: 18. септембар 2013.г Власотинце, јужна Србија
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац

*
КОМИТА АНЂЕЛКО
5. мај 2011. у 11:55
На планинском вису крај колибе
Стара дружина комита јатаковала.
Зими зимовала и руно вино пила,
А лети младе овчарке љубила.
Од петовековно турко росптво ,за српску слободу се борила.
Комитски барјак у планину носила,
годинама турцвима пркосила.
Међу комитама беше и Анђелко,
Стари хајдук и јуначина,
Што са браћом и дружином,
Турске караване и јаничаре,
Са бритком сабљом пресрита,
Па јуначки у борбу за слободу,
Много глава од бритке сабље падоше.
О хајдуку и комити Анђелку,
Стиже глас и до Цариграда.
Стиже абер од Хамид-паше,
чувеног турског команданта,
некада и пруског ђака.
Нареди Хамид-паша,
Да живог ухвате Анђелка ,
Да преко његове главе,
Оптуже званичну Србију.
Стари хајдук и комита Анђелко,
Недаде се живог турцима,
Разби пушку и револвер о камену,
Извади преосталих девет бомби.
Тако оставши без ичега,
Сам међу погунулим комитама,
Грчевито јуначки стеже каму!
Турци су лагано около прилазили,
са страхом у очима гласно подвикли:
„предај се старино, српско копиле,
Док ти је још глава на рамену!“
Старина јуначка планснка вучина,
Онако хладно и одречито Анђелко:
„Много сам турских глава одсеко,
Турског блага отимао,
Бој бојевао и зими рујно вино пио,
Овчарке лети љубио и уздисао,
Старост у колибама јатака
Са бритком сабљом дочекао.
Турцима се српски комита,
Жив турцима не предава“.
Тако јуначки узе своју каму,
Па на очиглед турке у гомили,
Комита Анђелко зари каму
у старо ајдучко и комитско грло,
што је у планину јуначке песме
са дружином о слободи певао.
Снове о слободи у гори сањао.
Србији за слободу од турака.
јуначки са дружином живот дао.
Ђурђевдан 2009. године


„......Анђелко:- Турски командант, пруски ђак, Хамид-паша, наредио је да га ухвате живог, како би преко њега оптужио званичну
Разбивши празну пушку и револвер о камен. Анђелко је бацио међу Турке девет преосталих бомби.
Оставши, без ичега, сам међу погинулим друговима, грчевито је стезао каму.
Турци су лагано и са страхом прелазили. На позив да се преда, Анђелко је узвикнуо:“Овако се српски комита предава“, а затим зарио каму себи у грло..“.

Из објављене збирке песама на дијалекту:: ПЕЧАЛОВИНА(2011. Власотинце, “Млади Графичар”) , аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце (страна 89)
Постављено: 18. септембар  2013.г Власотинце, јужна Србија
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац
Напомена: На крају збирке има РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА

*

[Мирослав Младеновић]

Нашеја па зашеја


У ШТЕТУ

А бре братко киде беше,
Не ли оотиде у штету,
Куде разбуцану распуштеницу.
Море братко превари се!
Отидо у штету куде њу,
А све ме обриса што има,
Отиде ми цела печаловина,
С'г незнам какој да л'жем,
Оној дома ситорицу моју,
Онај дом малечка дечица .
Е мој братко штета се плаћа,
Тој ти је такој у печалбу,
Затој пази други пут,
Киде гледаш и по кој пут,
Да си идеш к'д појдеш.
Сложна браћа печалбари,
Састаше се па збраше паре,
Да њин другар плати штету,
Ал му тој беше добра лекција,
Да си у печалбу мисли,
Само на женицу и дечицу,
Да на печаловину пази,
Да гу добро чува,
Ко два ока у глави,
Какој неиде више у штету,
Ел она је млого скупа,
За сирома' печаловника.
Онај пустолија распуштенице,
У пусту туђину к'д се загори,
Потпали мушка ватра,
Привуче печалбара у штету.

14. јул 2010. године Власотинце


КУДЕ БИЈА

Бија куде распуштенице,
Бија куде је збирштина,
Бија там куде украја,
Бија там куде муваја,
Бија там куде тропаја,
Бија там куде спаја,
Бија там куде лагаја,
Бија там куде одговараја,
Куде бија, туј догураја,
Море нашеја па зашеја.   

14. јул 2010. године Власотинце



ОТИШЕЈА

Комшија у лозје отишеја,
Па си га испрскаја,
А ти си од пијење,
Ко мачор зажмурија,
Дабогда ник'д се не дигнуја.
- Куј ми је дос'г работија,
Што сам га јебаја,
Што је комшија отишеја,
Лозје пре мене испрскаја.

16. јул 2010. године Власотинце



БРУКА

Мори Сурке у наше село ,
Изгледа ни пукла брука,
Напраил гу мој Таса.
Ник'д га дом нема,
Стално се негде шућка,
Па вршља по наш Врљак.
Узмувал се на св'ку стрн'у,
Око Јулку распуштеницу.
Сас отров ћу га отрујем,
Да га некако опаметујем,
Да не јури по Јулку,
Ел не могу од муку ,
У село да слушам од бруку.

18 јул 2010. године Власотинце






МЕЂУ НОЂЕ

Море че буде нешто,
По село се орати,
Кво је међу нође,
Напраил мој брљча,
Че ме истера од памет,
Че му око извадим.

18 јул 2010. године Власотинце


ЈЕЂ МОРЕ

Јеђ море, ненајел се шоњо,
Дабогда ти последње било,
Куде њу си све појел,
Тањири излизал и покусал,
А с'г куде мене си дош'л,
Само да ти исперем парамање.
Јеђ море, ненајел се,
Па јутре ћу те испратим,
Да с'м ореш и копаш,
К'д си куде њу орал,
Кд си там све засрал!
На њу све потрошил.
Море јеђ, ненајел се!
Јеђ док је на совру,
Да ти с'г нестрошим,
Туј неслану главурину.

18 јул 2010. године Власотинце


ЗАШАШАВЕЈА

Стоилко мој поранија,
Куде њу собајле сврнуја
Па се ракију начукаја.
Д' ме Бог убије пошашевеја,
На њума око врљија,
Од њену кућу се неодваја,
Ич не види да је пропаја,
Нас сас децу заврљија,
Метом мој Стоилко,
Од њу мори зашашавеја.

19. јул 2010. године Власотинце




НЕЈЕ С'Г'Л'М

Нек'д у село бија деда Ђока ,
Какој остареја такој си побрљавеја,
Памет куде распуштеницу изгубија,
Св'ко собајле млеко јој носија,
Сас бициклом куде њу ишеја,
Сас пуне торбе од пијац тераја,
Све њиве за њу проодаја,
Ете старчуга у старос' се заљубија,
Децу и унучићи све запуштија.
Син и снаја му од муке скренули.
Нек'д голем домаћин у село бија,
Од т'ју голему старачку љубав,
Под старост ама се потикаја.
Ете такој си вамилију обрукаја,
У село се оратило да неје с'г'л'м бија.

Јул 2010. године Власотинце

Из објављене збирке песама на дијалекту:: АБЕР СА ПЛАНИНЕ (2011. Власотинце, “Млади Графичар”) , аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије, Власотинце
Постављено: 18. септембар 2013.г Власотинце, јужна Србија
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац

[Мирослав Младеновић]

Биографска белешка:

Мирослав Мирко  Б. Младеновић- Мирац рођен је у село  Преданча,  општина Власотинце 1948.године. Наставник математике је  у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава.

 Вредан је сакупљач духовног и материјалног блага власотиначког, црнотравског и лужничког краја.

Његови записи о животу на село-о обичајима, историји и о свему што је везано за језик и усмена приповедања дијалектом  средине, остаће као драгоцени  истраживачки материјал за етнологију, културу, традцију и историју српскога  народа  на југу Србије.

Пише песме и кратке приче везане за живот у његовом завичају, каквог га памти из младости.

Збирком песама је заступљен у збирки песама чланова друштва  завичајних песника Власотинца КУЋА ОД  РАСЦВЕТАЛИХ ЖЕЉА  у издању Фондације даровитих „Христифор Црниловиућ-Кица“-Власотинце 2007.године.

Објавио је три збирке песама на дијалекту југа Србије:   “ Планинска ората“(2008.г.), „Печаловина“ (2011.г.) и „Абер са планине“ (2011.г.).

Власотинце, 2012.године

[Мирослав Младеновић]

Порука ТРАГА   
 

SATURDAY, 10 APRIL 2010
„Где ја стадох, ти продужи“
 
Мојим садашњим и бившим ученицима сам оставио писан и фото запис траг у прикупљању народних умотворевина, наших обичаја, традиције-корена нашег националног српског идентитета на Југу Србије.Бићете поносни на себе и на своју децу и будуће генерације ће вам бити захвалне што сте им оставили ТРАГ, наш ПУТОКАЗ-њиховог живота као Срба-националног идентита, јер се само тако продужава наше бивствовање као нација на Балкану и Европи.
Други део захвалности је многим мојим младим математичарима који су својим ентузијазмом и великом вољом за стицање математичког знања постизали натпросечне резултате на математичка такмичења и освајали престижне награде у решавању специјалних и наградних задатака Математичког листа Друштва математичара Југославије односно сада државе Србије-ученика ОШ-а у село Тегошница, Крушевица и Шишава у власотиначкој општини.
Посебну захвалност дугујем својим ученицима сарадницима у креативно истраживачком пројекту осавремењавања наставе математике у увођење савремених облика и метода рада-нарочито развоја Методе оцењиванја путем Бод система.
Наравно да је такав креативан рад младих математичара допринео да се бавим проблемском наставом и радим на индивидуализацији и диференцијацији наставе математике у осмогодишњој школи.
Наравно захваљујући мојим сарадницима ученицима та наша истраживања су презентирана од 1985. године до 2009. године на многим конгресима математичара, учитеља, педагога и многим симпозијумима и стручним научним трибинама у старој Југославији и Србији-а један део је штампан у Зборницима и часописима, као и педагошкој пракси листа „Просветни преглед“.
Нажалост време историско у коме смо живели није било повољно за сваку критичку мисао и иновацију; па ни могућност да се сви ти наши радови и писане збирке задатака штампају, као и личне публикације из етнологије, етнографије и народне кљижевности-бавећи се сакупљањем и писањем песама и прича –из облика стваралаштва народне књижевности на нашем дијалекту „јужњака“.
Многе неугодности и прогон узбог својих уверења, као и неразумевање средине и самих институција државе Србије за невредновања вредности знања и моралних вредности-потпуно је омаловажило и деградирало наш 40. годишњи стваралачки рад у култури, науци и образовању на Југу Србије.
У држави у којој су завладале друге вредности:моћа новца, примитивизма и политичких медиокритета; било је тешко наћи место за прави стваралачки рад и публиковање свега што је стварано пуних 40. година под најтежим околностима живота и рада у једној малој заосталој материјално духовној средини Југа Србији-варошици Власотинца.
Надајмо се да ће будуће генерације исправити многе неправде -поставити праве вредности за нацију, државу и човека као хуманог људског бића; да поставе све на своје право место.
На крају захвалан сам својој породици што је одржала мој биолошки и духовни живот у времену прогона због уверења и удаљавања из просвете пуних шест година и помагала ми да колико толико се бавим стваралачким радом.

Мирослав Младеновић наставник математике
ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава
Bookmark
Pošalji email-om
Čitanja: 662
Komentari (0)
 RSS link na komentare


Napišite komentar

UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE - Порука ТРАГА
www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content... - Кеширано
Saturday, 10 April 2010. „Где ја стадох, ти продужи“. Мојим садашњим и бившим ученицима сам ... Мирослав Младеновић наставник математике. ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава. Bookmark. Pošalji email-om. Čitanja: 668.
http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=9254&Itemid=1

[Мирослав Младеновић]

zapisi 23
bibliografije.nb.rs/.../cip/.../zapisi23.html - Spremljeno u privremenu memoriju
CIP - 676. МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав, 1948- Абер са планине : песме / Мирослав Б.Младеновић Мирац ; [фотографије Мирослав Б. Младеновић Мирац].
CIP - 676
МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав, 1948-
        Абер са планине : песме / Мирослав Б. Младеновић Мирац ; [фотографије Мирослав Б. Младеновић Мирац]. - Власотинце : Графичар N° 5, 2011 (Власотинце : Графичар N° 5). - 139 стр. : илустр. ; 21 cm

Ауторова слика. - Тираж 300. - Речник локализама и архаизама: стр. 111-132. - Стр. 133-136: Шта Мирцу не да мира / Славољуб Живковић.

ISBN 978-86-88975-00-1

821.163.41-1
COBISS.SR-ID 187946764
                     *

ПОГОВОР:- ШТА МИРЦУ НЕДА МИРА / збирка завичајних песама АБЕРР СА ПЛАНИНЕ/ Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце 2011. Издавач: Графичар, INSBN 978-86-88975-00-1

Пише: Славољуб Саша Живковић
 
„ Највећи део војног рока служио сам на стражи број четири, повише села Аригљача на Голеш планини, тамо где се од пута Приштина-Пећ, одваја онај за приштински аеродрум. Било нас је укупно тридесет: троје Срба, остало муслимани из Калесије и Хрвати, већином из Славоније. Био је један из далмације, из Водица код Шибеника, звали смо га Шјор. Говорио је неком мешавином далматинског дијалекта и италијанског језика; нико жив га није разумео. И рапорте је тако подносио.
Ја сам, те давне 1981. године, радио, службено путовао широм Југославије... и трудио се да говорим правилним српско-хрватским књижевним језиком. Ипак, једног дана док смо били у трепезарији, десило ми се да одвалим неку нашу власотиначку реч, нашта ми се да Шјор  насмејао. Најпре бсам се посрамио, а онда се наљутио и рекао му:- Шјор, теби је свака реч неправилна, а ја ти се не смејем, а ти се мени смејеш за једну једину реч. Шјор видевши да сам љут, стаде мало, па ми рече:- Али, Жиле, та твоја реч је сељачка.
Мирац пише „на сељачки језик.“ И није га срамота. Напротив, поноси се тиме. Неће да се увреди и да му кажеш да је сељак. И тиме се поноси, иако је интелектуалац, наставник математике.
Он пише, и ову књигу песама, онако како чује да народ око њега говори, или бар како је некад говорио, јер народ овде нестаје. Копнеје како снег у пролет. Његови планинци топе се а потоци од ископненог снега смицају се ка Власотинцу.
Ту већ, сада река, носи их даље: и њих који су ту допливали и неко време се спасли и све оне Валчиће, Давиниће, Диманиће, Видосављевиће, Мучибабиће, Ђониће, Јаниће, Шушулиће, Паштракуљиће, Парезановиће, Црниловиће, Горуновиће, Биџиће, Пљаскиће... старе Власотинчане. Носи их према Морави, Дунаву, морима, океанима. Том великом реком без повратка плове и Мирчеве поруке у боци – његови абери са планине. Вапаји да се стане, да се заустави, да се сачува, да се заплива узводно – да се врати живот у планине.
Нада се Мирац да ће неко наћи боце, отворити их, прочитати и послати помоћ. Џаба га било. Вапаји остају у боци затворени, шире се у њеном празнилу, душа да експлодира. Крик Мунков мултиплициран до бесконачности нико не чује.
Тужне слике са југа Србије врте се само у главама залудних: огроман сампас у коме су изнапуштени људи и стока, Врљак, што би реко Мирац, где бациш камен низ стрмину и није те брига где ће да заврши. Јер то су Власотинце, Љуберађа, Црна Трава, Свође, Бабушница или неко друго бесмислено место. Планина – аветиња.
У њој још по неком старцу или старици душа лута између неба и земље. Мирчеве куће од земље настале земљи се враћају. Сломљене ћеремиде и труле греде на врху гомиле земљаних цигли која је сваког дана нижа и шира...док се сасвим са земљом не изравна. Тарабе око њих попадале – повукле их пузавице, а путинке до кућног прага, где траве није било стотинама година, почињу да зелене. Њиве, пашњаци, ливаде, шуме, све се стапа, све природа уједињује. Враћа време када људи није било.
Сећа се Мирац како је некад било, када су школе у планини биле пуне ђака, а њиве сељака и о томе пише. Ту му је казивање динамично, до експлозовности. Лепе речи власинског и лужничког краја: воденица, шушеница, даровница, паница, тканица...иду како планинска река. Бањање – тепање, кравајче – гасарче, залч'к – бачл'к, идење – вртање, нашеја – зашеја...пршти дијалект.
И све то пуно духа, искричаво, понекад црнохуморно, како то само овај народ овде може: да се шали када би други плакали, да се смеје на своју муку, јер је тежак живот овде редовно стање. Када би чекали лепа времена никада се насмејали не би.
У песмама у овој књизи, као и у оним у претходној „Печаловина“, даје се упечатљива слика нашег краја и људи који живе у њему. Ти ликови, дубоко емотивно исказани, пластични су до последње боре на лицу, до задње ране у души.
 И када говоре у првом лицу, може да се спозна убавиња душе народа нашег краја. „Ете, појдо куде моји / доле у варош они живе / да им однесем нешто / да се не пате по варош / да си ги сви видим / да ме мерак од унуци / и срце и душу ол'кша / докле још могу ћу ги гледам / ћу да носим им понешто...“ – казује пишчева мајка Мара, према којој, као и према оцу Благоју, исказује посебну љубав.
Мада се Мирчеве песме завршавају обично сетно, са жалом за прошлим временима и стрепњом за садашњим, њега ипак не напушта оптимизам за будућност нашег краја. Зна Мирац да се у турско време становништво толико намањило да је султан ослободио плаћања пореза Влахе – сточаре номаде, само да никуд не иду из планине. Нада се да ће се точак историје опет окренути и да ће таква идеја пасти данас неком на памет, па да ће цео наш крај опет оживети. А дотле, Мирац ће се својим књигама борити да се очува говор, обичаје и веровања нашег народа.
Славољуб  Саша Живковић
19.јун 2012.године Власотинце

                  * * *


zapisi 34
bibliografije.nb.rs/.../cip/.../zapisi34.html - Spremljeno u privremenu memoriju
Печаловина : песме / Мирослав Младеновић Мирац. - Власотинце : М. Младеновић : Лоза - Друштво за очување културног наслеђа и традиционалних ...
CIP - 996
МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав, 1948-
        Печаловина : песме / Мирослав Младеновић Мирац. - Власотинце : М. Младеновић : Лоза - Друштво за очување културног наслеђа и традиционалних вредности власотиначког краја, 2011 (Власотинце : Графичар N° 5). - 159 стр. : илустр. ; 21 cm

Тираж 300. - Речник локализама и архаизама: стр. 137-152. - Белешка о аутору: стр. 154-156.

ISBN 978-86-87321-02-1

821.163.41-1
COBISS.SR-ID 186603788

[Мирослав Младеновић]

Био једном један уча
Обични људи у необичним временима
Често бих се, док сам као студент проживљавао голготу и тумарање сопственог народа, хватао за перо покушавајући да прибележим дане понора и славе и увек, увек одустајао, плашећи се недовољно јаке речи којом нисам могао да исцртан контуре сопствених емоција о једном времену.
Бреме таквог времена носио је и Мирослав Младеновић, наставник математике у малом селу Шишава надомак Власотинца. Рођен на планини, растао је на песмама о хајдуку Стрељи, и на песмама о легендарном партизанском хероју и предратном интелектуалцу Ратку Павловићу Ћићку. У средњој пољопривредној школи у Лесковцу узоран је ђак и председник омладине. Бива строго укорен, заједно са својим професором књижевности, због организације књижевне вечери тада "дискутабилног" писца Добрице Ћосића. Није ни слутио да ће то бити тек почетак казни због његових идеолошких принципа у које је веровао. Од 1970. радио је као наставник математике у основним школама у селу Доње Кусце, код Гњилана (мало у гимназији у Каменици), Орашју код Велике Плане, Тегошници, Свођу, до села Шишава у власотиначкој општини. Године 1976. добија опомену пред искључење из партије и са посла због противљења противзаконитом избору директора, да би врло брзо био и избачен из партије.
У то време увелико прикупља етнографску грађу по селима власотиначко-црнотравског краја. Бележи епске и лирске песме. Долази и до података о погибији омиљеног народног јунака Ратка Павловића Ћићка.
Верујући да сви верују у честитост "идеала наше револуције" обраћа се, ни мање ни више, него СУБНОР-у и партијској организацији са молбом да ревидирају званичну верзију о смрти познатог хероја. Године 1980-81, поводом истог догађаја, обраћа се Светозару Вукмановићу Темпу који му одговара на писмо и пише о моралној и интелектуалној величини Р. Павловића, али конкретна питања остају без одговора.
Већ 1980. године добија јавну опомену пред искључење из школе због изношења нетачних података о раду школе и бива послат на психијатријско вештачење. После паузе, послат од стране психијатра на боловање, враћа се на посао и креће у писање методичких збирки задатака за ученике од четвртог до осмог разреда.
Његова етнографска збирка постаје већ право народно благо састављено од лирских и епских песама. Писао је о обичајима, миграцијама становништва, бележио је старе речи, прикупљао народне ношње. Често, кад не би нашао касетофон, јер свој није имао, по неколико километара би певао арију да је не би заборавио док је не сними. Још тада је сељацима говорио о потреби јачања сељачких задруга и стварања њиховог производа као услова опстанка села, о очувању чисте и здраве хране која ће бити "хит" за педесет година. Иако су га сви са таквим поштовањем слушали и уважавали, то друговима није засметало да га прогласе најпре "националистом" а онда, 1984, док је био на војној вежби, и "актуелно болесним" и шаљу га на лечење. Са двоје малолетне деце, тада још незапосленом супругом, и принципима изнад свега, одриче се плате која му следује док је на боловању и прихвата се свих послова: од сеоског косца до грађевинског радника.
Средином осамдесетих, иако притисци постају готово несносни, чак уз претњу да ће бити ликвидиран, он још одлучније наставља да пише критичке чланке у листовима Борба,Комунист, Вечерње новости, Република, Наша реч; неке чланке које му овде нису објављивали слао је новинама бивших република.
Почетак крвавог распада бивше земље дочекује крхког здравља, враћен на посао после седам година борбе за голи опстанак сопствене породице, утучен призорима које је деценијама хтео да спречи.
Некад је био прозван националистом само зато што је чувао од заборава духовне вредности које су сви негирали, само зато што је сликао старе куће, снимао магнетофоном ратну сиротињу која се по правди судбине налазила на другој страни, гостио попа, славио Божић по традиционалним вредностима и хиљаду, хиљаду других ствари које су тада биле забрањене.
А сад, почетком деведесетих, доживео је да ти исти џелати који су њему судили постану борци за традиционалне српске вредности, гурајући туђу децу тамо где они нису смели и нису хтели да иду, што постаје додатни мотив за повратак перу и писању Нашој Борби,Данасу, особито у време студентског протеста '96-97.
Мирослав Мирац Младеновић, наставник, сеоски уча, етнограф, сакупљач народног блага, хуманиста, фудбалер сеоског клуба... народни човек, био је један од првих дисидената јужне Србије а да свог дисидентства није био ни свестан. Увек је сматрао да његова жртва и није жртва већ потреба да ради онако како осећа за оне и ради оних који пред њим стасавају.
И дан-данас се, међу преосталим сељацима, испредају приче о наставнику који је записујући старине годинама обилазио и најзаосталија села доносећи со и шећер преосталој сиротињи, остављајући ђаке ромске националности и сиромашне ђаке планинских заселака на спавању у својој скромној изнајмљеној собици.
Данас, сумирајући свој радник век, Мирослав, на питање да ли жали за годинама које су "појели скакавци" одговара: "Моји најбољи ђаци који су били први на такмичењима и на пријемним испитима постали су најбољи људи, деца образована не толико због факултетске дипломе колико због очувања образа. Иза мене је остало на хиљаде написаних страна што забележене етнографске грађе, што мојих личних белешки из тих година. Ако не сада, онда ће вероватно некад, некоме бити интересантан живот неког сеоског уче који је хтео из неког села да мења свет".
Саша Младеновић
Kultura   Mediji, njihovi vlasnici i javni interes

 


http://www.republika.co.rs/338-339/
Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja
www.republika.co.rs/338-339
www.republika.co.rs : Godina XVI (2004) ... Bio jednom jedan uča Obični ljudi u neobičnim vremenima Saša Mladenović
Bio jednom jedan uča
Obični ljudi u neobičnim vremenima
Saša Mladenović
http://www.republika.co.rs/338-339/14.html



                       * * *
Био једном један уча - UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA ...
www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content...id... - Кеширано
7 јан 2011 ... /list „Republika“ br. 338-339, 1-31.08.2004.godine. Saša Mladenović i List “Prosvetni pregled', 16.septembar 2004.godine, broj 236(23), UČA ...
http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=14124&Itemid=36
http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=14124

                                    * * *
Miroslav Mladenovic Сачувајмо дијалекат Јужне Србије
9. Јануар 2011. у 14:59 •
•   http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=14124&Itemid=36
 

Био једном један уча
www.unijasprs.org.rs
Унија синдиката просветних радника Србије УСПРС. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije USPRS.


                             * * *

Био једном један уча    
 

четвртак, 06 јануар 2011

[Мирослав Младеновић]

  ПЕЧЕЊЕ СРПСКЕ РАКИЈЕ РАКИЈЕ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ


       Печење ракије од дивље крушке-Крушкова ракија:

     Прво се скл'чу дивље крушке у дрвено корито, сас дрвени чук или „туч“ за кл'чење крушке у дрвено корито, које се напрај од труп'ц , ондак сас држач, скога  се диза и спушта, такој  кл'чу крушке.
Т'г се обавезно тура по једна кова вода, к'д се  турају склцане крушке у кацу.

Ондак се тој тура  у кацу  па чека да проври, да сташу и онда се пече ракија од дивље крушке на старински казан.
Од казан мож' да искочи 5-6 литара ракија или од 7-8 литара ракија по казан(„мека ракија“).

Да би се добил ПРЕПЕК без шићер( „љута ракија“), ондак се  у казан сипа ракија од три (3) испечена казана „меке ракије“, а рество се допуни сас комине од дивље крушке из кацу.

Од јед'н казан се „извади“ 7-8 литара ПРЕПЕКА („љуте ракије“-а ако се на казан  тури 5 килограма шићер, ондак се испече ПРЕПЕК („љута ракија“) од око 15 литара ракија ПРЕПЕКА  („љута ракија“).

Допуна: Мој отац Благоје(1920.г.) и мајка Марица(1925.г) Младеновић  су пекли  на казан најбољу ракију „крушковачу“ у крају  од дивљих крушака, где смо имали „крушкар“ у  родно село Преданча(Дејан) на коси планине Букове Главе (1330.м) места Белутак(око 900.м)-(подвукао М.М 2010.г)

Запис 2010. године с. Преданча Власотинце
Казивач: Станковић Јован (1940.г) село Преданча(Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце


                 
             Печење  ракије шљивовице:
У  нашо село Преданча ћу ви испричам какој се пече ракија о шљиве (твоја баба Љуба ги викаше сливе).
  Збирамо разне шљиве за печење ракије: ситне (дрсисне), белице (беле),  „ранке“ шљиве и на јесен „јесењке“ („маџарке“), па ги турамо у каце да сташу.

 Млатимо ги сас прутеви од младике по неколко метра, па ги ручно ги беремо у крошње, а с'г у кове, па у вреће и џакови у дрвена  двоколице сас краве терамо дома.

Нек'д су ги тереали у лесарке и у кошеви да не истече сок, а д'нске ги турају у најлон џакови , па узбрдо се носе или на грбину до пут па у кола говеђа.
Куде нема путеви онда се носило на грбину праву у вреће и турало у каце у подруми.

Најбоља ракија се пекла од „маџарке“(јесењке)-неки ги вику и „модрице“, а у Шумадији „пожегаче“.; па ондак од „белице“(које сазревају негде у август), а „остале у јуни и јули  месец (има ги разне врсте: жуте, црвене, црнице, шарене, пепељасте (крупне и ситне по величини).

Ете ћу ви с'г казујем какој се пече ракија од овеј шљиве.
 Сви су били мајстори, ал од твују мајку Мару неје имал по бољ' мајстор за печење ракије од шљиве.

Она гу жутеше сас лисје од ора' или од липу или од неке миришљаве лековите травке, па тај ракија је била увек сас мирис и имал добар „шмек“.

Шљиве се оберу и сипу у кацу да сташу, да буде врење. Тој траји од 10-15 д'на.
К'д  на вр' кацу комине ги увате „ситне мушице“ и чорба буде „кисела-тој ти је знак да треба да се туру комине из кацу у казан и пече ракија од шљиве.
Онда се приступа да се пече ракија.
Напраји се казан  код  мајстора казанџију, као гвоздена посуда у којој се турају комине и куде ће под јаком ватром да се пече ракија. Тај казан се добро сазида, а испод се остави огљиште куде се турају дрва и ложи ватра.

Казан се напуни сас комине од шљиве.
Одозгор се на казан тури „капак“, а около казан сас блато се „повеже“ сас „капак“ да к'д се „испарава“ не одлази напоље пара, која се збира унитра у „капак“(који је шупаљ и има „продужерну“ шупљу цевку , а све је тој напрајено од иловаче и испечено куде грначари а нек'д је тај капак бил од дрво), а горе на вр' на „капак“ има малко широко  ко паниче куде се сипа вода да се 'лади.

Тај продужетак капака иде у кацу која је пуна сас воду, а онда преко луле се дестилацијом пара претвара у течност и на „лулу“ из кацу потече ракија као течност.

К'д се ложи казан прво се  почне сас „тију“ ватру, јер ако је ватра јака може да се „избљује“ казан, односно да потекне одма'' комине уместо ракије. „тија“ ватра се „држи“ све док не потекне ракија на лулу. Па к'д потекне ракија онад се ватра  постепено стабилизира , да не „избљује“ казан.

Ватра мора да буде таква да на лулу ракија тече као вода на извор, а смањује се к'д почне да се завршава печење ракије.

К'д оће да се ракија „жути“ тура се шумка од јабуку на цедиљку, која стоји на БУЧУГ (дрвена посуда у којој се сакупља ракија)
Задњи део течности код печења ракије се зове ПАТОК, то је веома слаба ракија, која се скупља и после поново ставља к'д се пече други казан ракије од шљивовице.

К'д почне да слабо тече ракија на лулу, онда се БУЧУГ изм'кне, ел је ракија слаба и тој иде „паток“, који се збира у другу посуду и врта у други казан к'д се пече ракија.

За мерење колко је литра испечено од казан од шљиве, служила је справа РАБУШ.
Тој је била дрвена мерка, која је била нарезана на штапу:“1кг(литра),2кг(литра),5кг(литра),15кг(литра)....“.


Такој од ситне шљиве највише од јед'н казан искочи „мека“ ракија до 10 литара, а љута од „три казана“(30 литара меке ракије) искочи до 15 литара.
Од шљиве (сливе) „маџарке“(„модрице“-плаво затворене боје) или „јесењке“ (пожегаче), могло је да искочи „мека ракија“ од 14-15 литара, а „љута ракија“(3.15=45 литара меке)  да искочи 25 литара „љуте“ ракије шљивовице.

Од шљиве „белице“ мека ракија ако су добро зреле , је „средина“  између „ситница“ и „маџарка“ шљива у печењу ракије.
 Тој зависи од зрелост, крупнпоће, годину какој су родиле по крупне ил' по ситне или дал' су имале више „шећер“ или су сазреле по кишу и киселе или зелено обране, па је и ракија по квалитету и количини туј негде на „средини“ по јачини и количини од „ситница“ до „маџарки шљива.

Твоји су имали млого добру ракију од „белице“, а твоја матер Мара је била мајстор над мајсторима за печење ракије и од шљиве „белице“ а твој  башта  Благоја је пекао више ракију  „крушковачу” од које се зими грејала  добра ракија за славе и свадбе,а  и љута ракија се пила за свадбе , славе и светковине а и к'д се работило у поље и тешка печалбарска работа.
Она ни је била ,лек за добро здравље и расположење  и дуг живот у планину.

К'д се пекла ракија, обавезно под казан  у  огњиште се пекло зелено класје од царевице а и пекли се планински  компири у пепел.
К'д се пекла ракија јесени, појало се и пила ракија, па се нек'д и претеровало.

К'д се пече ракија  најопаснији је први млаз од ракију, 'ел је она најљута.
Туј кој пије одма се опије, а она вата ко „жива ватра“.
 Млоге су песме испеване од казамџије и од ракију, које се и данас поју на славама и свадбама овога краја, па се с'г поју и по градови куде су се наши из села иселили по Србију.

Запис 2010. године с. Преданча Власотинце
Казивач: Станковић Јован (1940.г) село Преданча(Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

     * * *
Поставио Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено:  19. октобар 2013.г. Власотинце југ Србије, република Србија