Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481897 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3340 послато: Март 28, 2017, 10:24:16 поподне »
Зна ли се које су славе пријепољских православаца који имају предање да су из Куча?

Никољдан.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3341 послато: Март 28, 2017, 10:27:14 поподне »
Никољдан.
Колико знам Никољдан јесте карактеристичан за Куче, мада ја сам из Дробњака и носилац хаплогрупе И1 П109 а моје братство слави такође Никољдан.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3342 послато: Март 28, 2017, 10:59:33 поподне »
Колико знам Никољдан јесте карактеристичан за Куче, мада ја сам из Дробњака и носилац хаплогрупе И1 П109 а моје братство слави такође Никољдан.
Никољдан је био некада слава већине Дробњака, а ово са предањем муслиманских родова из Пријепоља и околине сигурно није лупетање и измишљена прича. Ту сигурно има истине, а откуд I1-P109 некад у Кучима то је већ друга прича.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3343 послато: Март 28, 2017, 11:06:14 поподне »
Радончићи од Куча славили су Митровдан.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3344 послато: Март 28, 2017, 11:18:13 поподне »
Никољдан је био некада слава већине Дробњака, а ово са предањем муслиманских родова из Пријепоља и околине сигурно није лупетање и измишљена прича. Ту сигурно има истине, а откуд I1-P109 некад у Кучима то је већ друга прича.

Заиста, међу испитаницима из Пријепоља, онима са резултатом I1 P109, већи број њих је навео порекло из Куча. Притом, у истом крају, постоје тестирани са истом хаплогрупом, који су навели порекло из Дробњака. С обзиром да се не ради о тако давним сеобама (већина је из 18. века), и о не тако великом подручју, у којем се становништво добро познаје, углавном је у сродничким везама, и већином се добро зна ко је ко, било би чудно да помислимо да је код дела становништва дошло до заборава или искривљеног предања, а да је код дела остало тачно. А ради се о становништву истог генетског порекла. Уопште није немогуће да се ради о два таласа досељења из различитих праваца.
Хипотетички (и подвлачим, ово је само претпоставка, да не буде опет да просипам овде неке фантазије као чињенице), с обзиром да нам је полазиште присуства хаплогрупе I1 P109 на Балкану норманска инвазија крајем 11. века на јадранску обалу у данашњој Албанији, могући правац даљег њиховог расељавања био би:
из области Драча, на север у Доњу Зету (скадарски крај), део затим у област Куча, а део у Рудине. Од оне гране насељене у Кучима, даља сеоба је у Средње Полимље. Од гране у Рудинама су дробњачки Новљани, чији исељеници касније прелазе у пљеваљски и пријепољски крај.
У овој конструкцији, вероватно отпада она прича о пореклу Новљана из Босне.
С друге стране, за потврду ове приче требало би да постоји барем неки I1 P109 у области Куча, јер је тешко веровати да су се баш сви иселили. Ту постоји онај резултат из Мартинића - Станишић I1 P109, као могућа веза...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3345 послато: Март 29, 2017, 07:07:53 пре подне »
Још један хаплотип који је прослиједио Радул, а који је потекао од канадске испоставе пјешивачког племена.

Стриковић, Јовањдан, Стубица/Пјешивци/ЦГ

Припада хаплогрупи J2a-M92 пјешивачком роду. По предању Стриковићи су најближи Перовићима из Стубице, који су већ тестирани и по маркерима су им веома блиски, 2 маркера разлике на 37. Нема сумње у повезаност ова два братства.

Као што сам раније писао и Стриковићи као и Перовићи држе да су Богданови потомци и да су прави Пјешивци, док Никчевићи у Стубици (наводно прави Богданови потомци) за Стриковиће и Перовиће држе да су од Лужана. Међутим, рекло би се да генетички резултати ипак иду у прилог тврдњама Перовића и Стриковића. Зашто су се Никчевићи тако држали према њима, може бити и из разлога што су се  Перовићи и Стриковићи по женским линијама повезали са Лужанима.(ово не тврди Шобајић, већ је моја претпоставка)

Ne razumem ... Nije sve pješivci bratstvo teško videti spuštaju od Bogdana?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3346 послато: Март 29, 2017, 09:03:08 пре подне »
Ne razumem ... Nije sve pješivci bratstvo teško videti spuštaju od Bogdana?

Канадски, тешко је то објаснити. Можда неко успије боље од мене. На енглеском би то било: let neighbor's cow die!

There is a custom among  Serbs to describe family origins of their neighbors and even close cousins in a strange way, trying to distinct themselves from the others. We suppose that  something similar happened in a case of Striković and Perović family of Stubica. Though they are genetically clearly connected with other members of Pješivci brotherhood, descended from Bogdan, their neighbors Nikcevic family (also descended from Bogdan) neglect them origins from Bogdan  and consider them part of Lužani tribe, not so favorite among Bogdan descendants.

We guess that reason for such kind of rejection lies in possible mixing of Perovic's and Strikovic's with Luzani tribe , but from maternal sides. But it is only a guess.

Ван мреже Eror

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3347 послато: Март 29, 2017, 11:50:29 пре подне »
Тај сам  :D
Здраво Јоване, драго ми је да се и овако чујемо.
Здраво! Нисам знао да си ти :) Читао мало јуче форум после дуже времена, па реко да се укључим колико ми обавезе дозволе.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3348 послато: Март 29, 2017, 09:38:36 поподне »
Кршић, Јовањдан, Лијешће, Брод, Реп. Српска

Припада хаплогрупи I2-PH908 и на 23 маркера нема пуних поклапања. Најближи на 18 маркера му је Стефановић из Загона, Бијељина, који је релативно и географски близак и такође има вриједност 391=10. Додуше, Кршић и Стефановић се разликују у двије вриједности на маркеру 439,а и не славе исту славу. Од рјеђих вриједности, Кршић има 390=23, 439=14. Има још неких породица које би му могле бити релативно блиске.

Тестирани није знао ништа одређеније о свом поријеклу. Из Шематизма 1882. године видимо да су Кршићи у Босни били концентрисани на ширем простору Усоре, око Теслића, као и према Сави око Дервенте и Брода. забиљежени су и у Лијешћу, али са славом Никољдан. Кршићи у усорском крају забиљежени су да су славили Ђурђевдан, Никољдан и Јовањдан. Нема сумње да је тестирани Кршић управо из те миграционе струје која се у 19. вијеку кретала из правца Усоре према дервентском и бродском крају, све до Саве. Тај простор на граници био је готово пуст и прекривен шумама  почетком 19. вијека, тако да су Срби који су углавном долазили из Усоре и усорске врховине, крчили шуме и стварали нова насеља. Филиповић је обрадио Лијешће и није у њему записао Кршиће, међутим помиње досељене Чечавце (Чечава је мјесто у Усори) не наводећи славу. Можда се баш међу овим Чечавцима крију и Кршићи, јер је презиме Кршић забиљежено у Чечави.

Иначе, презиме Кршић је настало од личног мушког имена Кршија, које је било прилично често управо у усорском крају, као скраћено од Васкрсија. Вјероватно је Кршић смо сажета форма од Кршијић.

Што се даљег поријекла тиче, српско становништво Усоре, највећим дијелом потиче од ране струје из Херцеговине досељених Срба из 15. вијека, који су се управо на том подручју очували у већем броју. О економској снази тих Срба у периоду 16. и 17. вијека говоре монументалне грађевине манастира као што је манастир Липље. Усора је била транзитна за све српске сеобе према сјеверу и западу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3349 послато: Март 29, 2017, 09:44:20 поподне »
Кршић, Јовањдан, Лијешће, Брод, Реп. Српска

Кршићи у усорском крају забиљежени су да су славили Ђурђевдан, Никољдан и Јовањдан. Нема сумње да је тестирани Кршић управо из те миграционе струје која се у 19. вијеку кретала из правца Усоре према дервентском и бродском крају, све до Саве.



Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву, 1973.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3350 послато: Март 29, 2017, 09:48:58 поподне »


Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву, 1973.

Свака част, могуће ово за Појезну, то је на усорској миграционој рути.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3351 послато: Март 29, 2017, 10:21:34 поподне »
Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Семберија

Припада хаплогрупи J2b-M241, нешто необичнији хаплотип и не баш очекиван за Семберију. По маркерима најближи су му хаплотипови из подгране Z631. На већем броју маркера близак му је Грк Хангоудис 5/23 разлике. Са друге стране, Благојевић има неке карактеристичне вриједности, као што су 389-2=27 и 448=18. Ове вриједности примјетио сам код једног тестираног из САНУ истраживања за којег се претпоставља цинцарско поријекло, а видим да тих вриједности има и код једног Цинцара  у истраживању Цинцара. Не мора да значи, али резултати некако упућују у том правцу, иако треба рећи да је грана Z631 прилично раширена по свој Европи.

Благојевићи би требали бити велик род у Великој Обарској, међутим, тамо се наводи да славе Ђурђевдан, ане св. Алимпија, па се питам да ли се ради о истом роду. Очекујем помоћ од Аце да разјасни, ако зна.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3352 послато: Март 29, 2017, 10:32:20 поподне »
Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Семберија

Припада хаплогрупи J2b-M241, нешто необичнији хаплотип и не баш очекиван за Семберију. По маркерима најближи су му хаплотипови из подгране Z631. На већем броју маркера близак му је Грк Хангоудис 5/23 разлике. Са друге стране, Благојевић има неке карактеристичне вриједности, као што су 389-2=27 и 448=18. Ове вриједности примјетио сам код једног тестираног из САНУ истраживања за којег се претпоставља цинцарско поријекло, а видим да тих вриједности има и код једног Цинцара  у истраживању Цинцара. Не мора да значи, али резултати некако упућују у том правцу, иако треба рећи да је грана Z631 прилично раширена по свој Европи.

Благојевићи би требали бити велик род у Великој Обарској, међутим, тамо се наводи да славе Ђурђевдан, ане св. Алимпија, па се питам да ли се ради о истом роду. Очекујем помоћ од Аце да разјасни, ако зна.

Ови Благојевићи из Обарске славе Ђурђевдан и пореклом су из околине Прњавора. Старије презиме Докић.

У селу Алимпија славе једино неки Крстићи, досељени из Батаковића, па би због ретке славе овај Благојевић могао бити у вези са њима.

Докића је било на истоку Босанске Крајине, али не са славом Ђурђевдан. Занимљиво да Ђурђевдан славе Докићи из ДНК пројекта (Северна Далмација) I2-PH908

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3353 послато: Март 29, 2017, 10:34:09 поподне »
Ови Благојевићи из Обарске славе Ђурђевдан и пореклом су из околине Прњавора. Старије презиме Докић.

У селу Алимпија славе једино неки Крстићи, досељени из Батаковића, па би због ретке славе овај Благојевић могао бити у вези са њима.

Докића је било на истоку Босанске Крајине, али не са славом Ђурђевдан. Занимљиво да Ђурђевдан славе Докићи из ДНК пројекта (Северна Далмација) I2-PH908

Знам за тај податак, зато и треба неко домаћи да разјасни о којим се Благојевићима ради.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3354 послато: Март 29, 2017, 10:41:14 поподне »
Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, Семберија

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Нема ниједну специфичну вриједност по којој би се одвајао од осталих из овог рода, сем можда 570=17. Географски и по слави му је близак Пајић из Буквика код Брчког, па би требало испитати везу ове двије породице иако по маркерима имају разлика. У сваком случају, цуцко-пјешивачка струја је допрла до Семберије и Посавине. Претпостављам да се ради о досељеницима с краја 18. вијека па надаље.

Амајлије су младо село, насељено из Херцеговине и Црне Горе. Нисам видио да се спомињу Васићи, али има више породица које славе Јовањдан. Посебно је разгранат род Црногорчевића, не знам да ли би Васићи могли бити од тих.
« Последња измена: Март 29, 2017, 10:44:14 поподне Број 1 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3355 послато: Март 29, 2017, 10:46:32 поподне »
Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, Семберија

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Нема ниједну специфичну вриједност по којој би се одвајао од осталих из овог рода, сем можда 570=17. Географски и по слави му је близак Пајић из Буквика код Брчког, па би требало испитати везу ове двије породице иако по маркерима имају разлика. У сваком случају, цуцко-пјешивачка струја је допрла до Семберије и Посавине. Претпостављам да се ради о досељеницима с краја 18. вијека па надаље.

Амајлије су младо село, насељено из Херцеговине и Црне Горе. Нисам видио да се спомињу Васићи, али има више породица које славе Јовањдан. Посебно је разгранат род Црногорчевића, не знам да ли би Васићи могли бити од тих.

Инвазија J2 у Семберији. ;) Ово је сада већ солидна концентрација J2a-M92 на истоку РС.

Радуловић, Хан Пијесак
Пајић, Брчко,
Васић, Бијељина

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3356 послато: Март 29, 2017, 10:54:30 поподне »
Кршић, Јовањдан, Лијешће, Брод, Реп. Српска

Припада хаплогрупи I2-PH908 и на 23 маркера нема пуних поклапања. Најближи на 18 маркера му је Стефановић из Загона, Бијељина, који је релативно и географски близак и такође има вриједност 391=10. Додуше, Кршић и Стефановић се разликују у двије вриједности на маркеру 439,а и не славе исту славу. Од рјеђих вриједности, Кршић има 390=23, 439=14. Има још неких породица које би му могле бити релативно блиске.

Што би рекао Александар Невски прије отприлике годину дана, а након повратка са Чудског језера, ево мене са "високоумног посла". Додуше, не сађах купус но ашовах башту.

Ово није порука за "форумаше" јер они су "чудаци" као  и ја, него за бројне госте[/b]. Зашто је овај хоби предиван. Овај резултат сам знао већ у 13.00 часова а онда је слиједила анализа. Јако сам инсистирао да отац Лазар Кршић биде присутан на трибини зато што га  изузетно  цијеним. Само за њега сам прогнозирао R1а М458 због изразито плавих очију и уопште типично словенског изгледа.
Но генетика је егзактна. Отац Лазар је несумњиво PH908  а DYS 391=10, дакле могући Z16983. Разлике DYS390 23:24 а DYS 439 Лазо од миља  и ја 14:12. У  оквиру бившег рода Z16983, који се у међувремену раслојио на 4 гране; A493-, A493 претпостављени позитивни, A8740(Редер) и Y6651 (Блахници)  само ја, Илченко. Хајдрик и један Блахник имамо на  DYS 439 вриједност 12.
 То сам давно уочио.Теоретски могуће да је та мутација наступила код мог дједа, оца или код мене а да се већ код једног од мојих синова десила повратна мутацијана на 13, што је код ове групе модал.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3357 послато: Март 29, 2017, 11:08:23 поподне »
Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Семберија
Благојевићи би требали бити велик род у Великој Обарској, међутим, тамо се наводи да славе Ђурђевдан, ане св. Алимпија, па се питам да ли се ради о истом роду. Очекујем помоћ од Аце да разјасни, ако зна.

Дејан Балгојевић није од тих Ђурђевдан. Младића добро познајем, мој је бивши ђак и изразито интeлигентан, што би се рекло "бистро дијете". За Васића сам одмах, мада се никад нисам бавио Ј2 групом, закључио  да је Пјешивац, али "Деки" ме мало збунио. На оном снимку који је поставио Јовица, има га у више кадрова, а одликује га изразито "јака брада", чак сумњам да је толико јака да се можда  ујутро бријао а послијеподне му израсла. Не знам, ови Благојевићи Ђурђевдан су изразито плавооки а "Дексон" је онижи, темељан и заиста има нешто у њему "протобалканско".

Сутра ћу са њим разговарати а сад да видим прилог Небојше, чије мишљење иначе изузетно цијеним.
« Последња измена: Март 30, 2017, 08:48:40 пре подне Број 1 »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3358 послато: Март 29, 2017, 11:29:19 поподне »
Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, Семберија

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Нема ниједну специфичну вриједност по којој би се одвајао од осталих из овог рода, сем можда 570=17. Географски и по слави му је близак Пајић из Буквика код Брчког, па би требало испитати везу ове двије породице иако по маркерима имају разлика. У сваком случају, цуцко-пјешивачка струја је допрла до Семберије и Посавине. Претпостављам да се ради о досељеницима с краја 18. вијека па надаље.

Амајлије су младо село, насељено из Херцеговине и Црне Горе. Нисам видио да се спомињу Васићи, али има више породица које славе Јовањдан. Посебно је разгранат род Црногорчевића, не знам да ли би Васићи могли бити од тих.

Васићи нису Црногорчевићи јер то су Станојловићи. Један од тих Станојловића је Боривоје Станојловић, који је био или још увијек јесте, декан Педагошког или тако нешто факултета у Београду. "Амајличани" су, мада равањци, поприлично ратоборни. За "Брђе", којима и ја припадам, ништа необично!!!!

Амајлије сеу село малтене на самој Дрини и веома јако јер је земља плодна. Васића има отприлике 8 кућа и славе Јовањдан као и већина Пјешивица.

Морам истаћи следеће, а то важи за Благојевића (диван младић још неожењен). Драгорад је факултетски образован, ради и своје породични имање, али је прави господин. Добро је Тимар примијетио код коментарисања резултата пописа становништва у Републици Српској да половина високобразованих жена није родила дијете.

Господо драга, Драгорад (иначе јединац код родитеља) је васпитао своје кћери како треба; факултетски су образоване, стекао је два зета и петоро унучади са тенеденцијом даљег раста.

Има код њега једна веома карактеристична особина. Онизак је, веома темељан, снажан али изразито ВРАН. Таман тен, тамне очи као зифст црна коса и тек сада у 55. години му се појављује покоја сиједа.

Очекујем и прилоге Радула јер је, чини ми се, и он близак
« Последња измена: Март 30, 2017, 08:47:57 пре подне Број 1 »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3359 послато: Март 29, 2017, 11:40:14 поподне »
Лазар Кршић биде присутан

Велике шаке БУДЕЕЕЕЕЕЕ!!!!!